May 1, 2026

Најновије

tawipop-ai-generated-8601784-1280

U susret Svetskom danu prava potrošača: Posebna pažnja zaštiti penzionera

Aleksandra Djuran March 13, 2026

Svetski dan prava potrošača obeležava se u nedelju, 15. marta. Cilj kampanje jeste informisanje građana i jačanje njihove svesti o pravima u ovoj oblasti sigurnost i tačne informacije o proizvodima prilikom kupovine, kvalitetne usluge, reklamacije i korektan odnos proizvođača i trgovaca prema kupcima.

-Na ovaj dan podsećamo na značaj kontinuirane zaštite i unapređenja prava svih građana na tržištu, kao i na potrebu dodatne brige o najranjivijim kategorijama potrošača – istakao je za naš portal Darko Cvijan iz Udruženja potrošača Kikinde. – Posebnu pažnju potrebno je posvetiti penzionerima, koji se često suočavaju sa različitim oblicima nepoštene poslovne prakse, nedovoljno jasnim ugovornim odredbama, kao i agresivnim načinima prodaje robe i usluga. Zbog nedovoljne informisanosti, ali i specifičnih životnih okolnosti, stariji građani su često izloženi većem riziku od donošenja nepovoljnih potrošačkih odluka.

Veoma je važno kontinuirano informisanje i edukacija penzionera o njihovim pravima, kao i obezbeđivanje dostupne stručne podrške u rešavanju potrošačkih problema i reklamacija. Jačanjem svesti o potrošačkim pravima i mehanizmima zaštite doprinosi se sigurnijem i pravednijem tržištu za sve građane.

-U narednom periodu nastavićemo sa aktivnostima usmerenim na informisanje građana, pružanje savetodavne pomoći i unapređenje nivoa zaštite potrošača, sa posebnim akcentom na podršku penzionerima. U planu je organizovanje edukacija da im ukažemo na najnovije malverzacije i da ih savetujemo kako da se zaštite – naveo je Cvijan i dodao da je ovogodišnja tema „Sigurni proizvodi- zadovoljni potrošači“.

Svetski dan prava potrošača predstavlja priliku da institucije, organizacije za zaštitu potrošača i privredni subjekti zajednički ukažu na važnost poštovanja potrošačkih prava i unapređenja tržišne prakse, uz poseban fokus na zaštitu starijih sugrađana. Zaštita potrošača nije samo zakonska obaveza, već i važan pokazatelj društvene odgovornosti i brige za najosetljivije članove društva.

bajkeri

U februaru poginulo pet, a od početka marta šet vozača motocikla na putevima u Srbijima

Aleksandra Djuran March 13, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodila se 91 saobraćajna nezgoda u kojima su poginula dva i povređena 53 učesnika u saobraćaju. U istom periodu na teritoriji Policijske uprave u Kikindi nije bilo saobraćajnih nezgoda prethodnog dana.

Imajući u vidu da je sa dobrim vremenskim uslovima počela i moto sezona, povećan je rizik učešća motociklista u saobraćajnim nezgodama. Tokom februara poginulo je pet, dok je u prvih deset dana marta  život izgubilo još šest vozača motocikla. Od početka godine više desetina motociklista zadobilo je teške telesne povrede.

Prilagođana brzina uslovima odvijanja saobraćaja, ličnim sposobnostima i veštinama, dobra uočljivost, praćenje i predviđanje reakcije drugih učesnika u saobraćaju od presudne su važnosti za bezbednost vozača motocikla. Svaki pad sa motocikla prilikom vožnje najčešće za posledicu ima teške povrede ili smrtno stradanje, apelujemo na vozače dvotočkaša da obavezno koriste zaštitnu opremu i homologovanu zaštitnu kacigu na način kako je predvideo proizvođač. Iz MUP-a podsećajuo da je za vozače motocikla propisana nulta tolerancija na alkohol.

fudbal-kup-fsp-zr

Kup FSP Zrenjanin: Sloboda – „2. oktobar” 1:0 (1:0)

Dejan Panić March 12, 2026

Novi Kozarci – Stadion: „Ilija Pantelić”. Gledalaca: 30. Sudija: Marko Peček (Kikinda). Strelac: Čubrilo (kazneni udarac) 17. minut.
SLOBODA: Živkov, Pekija (Popović), Blagojević, Karanović (Bogojević), D. Marković, Misić, B. Marković, Jovandić, Čubrilo, Vokić (Galić), Đurđević.
„2. OKTOBAR”: Panić, Petrov, B. Radosavljev, Kenđa, Stanić, G. Radosavljev, Praporski, Radojković, Barta, Ungur, Boškov. 
Protiv borbenih Kumančana bez rezervi, vojvođanski ligaš plasirao se, pogotkom s „bele tačke” u uvodnom delu, u polufinale Kupa FSP Zrenjanin, u kojem će se sastati s OFK Kikindom 1. aprila. Siguran s penala bio je Čubrilo, pošto je prethodno oboren Đurđević.
D. P.

pcele-med

Borba protiv falsifikovanog meda: Pčelari traže strože kazne

Tijana Despotovski March 12, 2026

Savez pčelarskih organizacija Srbije pokrenuo je inicijativu da se falsifikovanje meda u našoj zemlji proglasi krivičnim delom. Cilj je strože kažnjavanje proizvođača i trgovaca koji na tržište plasiraju proizvode koji se predstavljaju kao med, a po sastavu to nisu. Pčelari ističu da bi takva promena zakona mogla značajno da zaštiti i potrošače i poštene proizvođače.

Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, problem falsifikovanog meda prisutan je već godinama i predstavlja jedan od najvećih izazova za domaće pčelarstvo.  Lokalni pčelar Saša Čolak, koji se pčelarstvom bavi četiri decenije i dugogodišnji je bivši predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, smatra da je svaka inicijativa u pravcu strožeg kažnjavanja falsifikata dobrodošla.

-Svaka inicijativa u tom pravcu je dobra jer smo mi pčelari već opterećeni brojnim problemima – od klimatskih uslova, trovanja pčela do napada štetočina. A onda se suočavamo i sa falsifikovanim medom. Nešto što je falsifikat ima nižu cenu u odnosu na originalan proizvod i mi dobijamo nelegalnu konkurenciju – kaže Čolak.

On objašnjava da je važno jasno definisati šta se smatra falsifikatom.

-Moramo da razgraničimo šta je falsifikat. Ako se u med doda određena količina šećernog sirupa ili druge supstance, po mom mišljenju to je već falsifikat, jer taj proizvod više ne odgovara standardu kvaliteta. Postoje i proizvodi koji izgledaju kao med i nude se kao med, a po sastavu su nešto sasvim drugo – ističe on.

Poseban problem je, kako naglašava, to što potrošači danas gotovo da nemaju način da sami prepoznaju falsifikat.

-Izuzev laobratorijske analize, ne postoji ništa što potrošači mogu pouzdano da urade da razlikuju pravi med od falsifikovanog. Toliko su hemijski usavršili falsifikate da sve one „cake“ sa interneta – sa čačkalicom, paljenjem ili pravljenjem kuglice – više ne važe. Čak i ja, posle 40 godina bavljenja pčelarstvom, ne mogu sa stoprocentnom sigurnošću da kažem da li je nešto falsifikat ili pravi med – objašnjava on.

Zbog toga pčelari rešenje vide pre svega u sistemskim kontrolama.

-Ako se ova inicijativa izgura, onda bi trebalo da krenu ozbiljne kontrole nadležnih institucija i primene sankcija, a ne samo pretnje onima koji su uhvaćeni u krivotvorenju meda. To je jedini način da se zaštite i pčelari i potrošači – smatra Čolak.

On dodaje da su upravo potrošači ti koji najčešće stradaju od falsifikata.

-Ljudi kupuju med za svoje bolesno dete ili roditelje, a dobiju nešto što po zakonu ne bi smelo ni da se nazove med – zaključuje Čolak.

Pčelari zato očekuju da će inicijativa o proglašavanju falsifikovanja meda krivičnim delom dovesti do strožih kontrola i kazni, što bi moglo da doprinese uređenju tržišta i većem poverenju potrošača u ovaj prirodni proizvod.

T. D.

novi-kozarci-mesna-zajednica-naslovna

Uređene prostorije Mesne zajednice u Novim Kozarcima

Tijana Despotovski March 12, 2026

U proteklom periodu uređene su prostorije Mesne zajednice Novi Kozarci, kako bi ovaj prostor bio lepši, funkcionalniji i prijatniji za rad zaposlenih, ali i za sve meštane koji u MZ dolaze zbog različitih administrativnih i svakodnevnih potreba.

Posebnu zahvalnost iz Mesne zajednice uputili su svom meštaninu Milanu Jovaniću, koji je radove izveo nesebično i potpuno besplatno. Kako ističu, ovakvi primeri solidarnosti i spremnosti da se pomogne svom selu predstavljaju pravi primer zajedništva i zaslužuju posebno poštovanje.

Sav neophodan materijal za izvođenje radova obezbedila je Mesna zajednica Novi Kozarci.

Iz Mesne zajednice zahvaljuju svima koji na bilo koji način doprinose da Novi Kozarci budu uređenije i lepše mesto za život.

T. D.

DVD-Sajan

Hrabrost bez plate, ponos bez granica: DVD Sajan

Tijana Despotovski March 12, 2026

Dobrovoljno vatrogasno društvo Sajan, jedno od najaktivnijih i najbrojnijih u opštini Kikinda, dobitnik je gradskog priznanja za 2025. godinu. Za članove društva to nije samo nagrada, već potvrda da njihov dugogodišnji humanitarni rad ima dubok značaj za zajednicu.

-Prvi put smo konkurisali za nagradu 2024. godine jer smo tada bili najuspešniji, ali nismo dobili. Nagovorili su me da ponovo podnesemo prijavu 2025. godine. Iskreno, nisam se nadao da ćemo dobiti nešto – kaže predsednik društva Aleks Nađ.

-Ova nagrada nam mnogo znači jer vidimo da se isplati trud i humanitarni rad i da se ceni naš dugogodišnji posao.

Tradicija dobrovoljnog vatrogastva u Sajanu traje duže od jednog veka. Društvo je osnovano 1911. godine, a ljubav prema ovom pozivu često se prenosi generacijama u porodicama.

-Ovaj posao se nasleđuje sa oca na sina, ali i sa majke na ćerku – ističe Nađ.

Kroz društvo je prošlo više od 500 članova, a danas broji oko 120 aktivnih dobrovoljaca. Među njima je oko 45 dece i mladih uzrasta od šest do 18 godina, oko 70 odraslih i nekoliko počasnih članova.

U rad društva uključen je i značajan broj mladih spremnih da pomognu zajednici, ne tražeći ništa za uzvrat. Zahvaljujući udaljenosti od Kikinde, dobrovoljci iz Sajana često su prva jedinica na terenu.

-Mi smo prva linija. Udaljeni smo 20 kilometara i možemo brzo da reagujemo pre dolaska profesionalaca jer smo dobro obučeni – naglašava Nađ.

Poslednjih godina broj požara je smanjen, čemu su doprineli edukacija meštana i uključivanje mladih u rad društva.

-Decu učimo od malih nogu da budu primerna, da poštuju pravila, budu humana i pruže pomoć u svakoj situaciji, ne samo prilikom požara – kaže predsednik.

Operativna jedinica poseduje specijalizovanu obuku za šumske požare, vremenske nepogode i potrage, a dobrovoljci su spremni da pomognu i van svoje teritorije.

-Možemo da šaljemo naše dobrovoljce u pomoć širom Srbije – dodaje Nađ.

Društvo je aktivno i u društvenom životu sela — učestvuje u radnim akcijama, dežurstvima, manifestacijama i brojnim vatrogasnim takmičenjima.

-Zbog velikog angažovanja, rezultati se dobro kotiraju – ističe on.

Posebno se izdvajaju sportsko-stručni uspesi. Na opštinskom takmičenju 2023. godine osvojene su tri zlatne, dve srebrne i jedna bronzana medalja, a na okružnom nivou tri zlata. Na državnom takmičenju u Novom Sadu podmladak je osvojio treće mesto, dok su juniori postali šampioni Srbije i plasirali se na Evropsku olimpijadu.

U julu 2024. godine juniori su učestvovali na Vatrogasnoj olimpijadi u Italiji, gde su osvojili bronzanu medalju po CTIF kriterijumima — uspeh koji je bio ponos ne samo za društvo već i za celo selo.

-Na ovaj način dokazali smo da se svaki rad, trud, upornost, a pre svega humanost vrednuje i nagrađuje – naglašava Nađ.

U društvu ističu da je njihov najveći cilj da nastave da razvijaju mlade i neguju prave vrednosti.

-Nastojaćemo da ostanemo dostojni ovih medalja, da podržavamo naše članove, da ih edukujemo i naučimo pravim vrednostima — da budu dobri vatrogasci, ali pre svega dobri ljudi – poručuje predsednik.

U vremenu kada se dobrovoljni rad sve ređe ističe, dobrovoljni vatrogasci iz Sajana ostaju simbol solidarnosti i zajedništva. Njihova spremnost da pomognu drugima, često bez ikakve naknade, pokazuje da prave vrednosti i dalje žive u malim sredinama — tamo gde se hrabrost ne meri rečima već delima.

T. D.

njiva-atar-vojvodina-poljoprivreda-

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo poziv za odobrenje kreditne podrške

Aleksandra Djuran March 12, 2026

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisala je prvi Javni poziv za podnošenje zahteva za odobrenje kreditne podrške u poljoprivredi za 2026. godinu. Zahtevi se podnose do 30. juna 2026. preko poslovnih banaka koje imaju zaključen ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kreditna podrška namenjena je finansiranju više vrsta aktivnosti u poljoprivredi, uključujući razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, kao i investicije u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu. Sredstva se mogu koristiti i za nabavku hrane za životinje, kao i za nabavku kvalitetnih priplodnih junica i krava starosti do pet godina, kao i za određenu mehanizaciju i opremu u biljnoj proizvodnji.

Pravo na kreditnu podršku mogu da ostvare nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici i pravna lica – zemljoradničke zadruge, pod uslovom da su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da imaju aktivan status i obnovljenu registraciju za 2026. godinu.

Krediti se odobravaju u dinarima, sa rokom otplate do tri godine, odnosno do pet godina za pojedine namene, uz fiksnu kamatnu stopu na godišnjem nivou. Za većinu korisnika kamata iznosi 3 odsto na godišnjem nivou, dok je je odstp za mlade poljoprivrednike do 40 godina, žene i nosioce gazdinstava u područjima sa otežanim uslovima rada. Ista kamatna stopa važi i za nabavku kvalitetnih priplodnih junica i krava, dok je za nabavku đubriva kamata 0 procenata.

Maksimalan iznos kredita iznosi do 6 miliona dinara za fizička lica i preduzetnike, odnosno do 18 miliona dinara za pravna lica.

 

 

pixel-mixer-crash-test-1620608-1920

U saobraćajnoj nezgodi u Kikindi povređene četiri osobe

Aleksandra Djuran March 12, 2026

Na području Policijske uprave u Kikindi juče (sreda) dogodila se jedna saobraćajna nezgoda u kojoj su povređena četiri osobe. Istog dana na putevima u Republici Srbiji dogodile su se 103
saobraćajne nezgode, u kojima je poginuo jedan i povređeno 36 učesnika u saobraćaju.

Od početka godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je 16 pešaka, što predstavlja ozbiljno upozorenje na bezbednost najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju.

Svakodnevno se dešavaju saobraćajne nezgode sa pešacima, čak i na pešačkim prelazima, iz MUP-a apeluju na vozače da u zonama pešačkih prelaza smanje brzinu vozila kako bi mogli bezbedno da se zaustave i propuste one koji nameravaju da pređu kolovoz.

Apel se odnosi i na pešake da kolovoz prelaze isključivo nakon što se uvere da to mogu uraditi na bezbedan način. Pešaci, naročito noću i u uslovima smanjene vidljivosti i na putevima van naselja, u obavezi su da nose svetloodbojni prsluk ili drugi reflektujući materijal, kako
bi vozači mogli blagovremeno da ih uoče.

knut-film-(2)

Dokumentarni film „Od Kikinde do Narvika“ Knuta Flovika Toresena promovisan u Beogradu

Aleksandra Djuran March 11, 2026

U beogradskoj Ložionici održana promocija dokumentarnog filma „Od Kikinde do Narvika“, ostvarenja koje osvetljava stradanje srpskih logoraša deportovanih u Norvešku tokom Drugog svetskog rata.

 

Događaj je okupio brojne zvanice, među kojima su bili šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Milenko Jovanov, gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan sa najbližim saradnicima, narodni poslanici  Ljubica Vranješ i Lav Pajkić, kao i predstavnici Ambasade norveške u Srbiji, Ministarstva spoljnih poslova. Autor filma je Knut Flovik Toresen, norveški pisac i istoričar iz Arendala, mesta pored Narvika, koji je i bivši oficir norveških oružanih snaga,  a cilj mu je bio da očuva kulturu sećanja na žrtve čija se sudbina ne zaboravlja ni decenijama kasnije, daleko od otadžbine.

 

-Projekcija filma podseća nas na jedno od najtežih poglavlja u istoriji Kikinde. Sudbina naših sugrađana koji su 1942. godine internirani u logore kod Narvika opominje nas koliko je važno da čuvamo sećanje na njihovu žrtvu i stradanje. Iz te tragedije nastalo je i iskreno prijateljstvo između Kikinde i Narvika, koje traje decenijama i pokazuje da i iz najtežih vremena može proisteći razumevanje i solidarnost među narodima. Naša je dužnost da pamtimo prošlost, da poštujemo žrtve i da istovremeno gledamo u budućnost, gradeći društvo zasnovano na miru, slobodi i međusobnom poštovanju – istakao je ovom prilikom gradonačelnik Bogdan.

A.Đ.

 

nastojnik

„Nastojnik” – predstava koja traje: 38 godina na sceni kikindskog pozorišta

Tijana Despotovski March 11, 2026

Predstava „Nastojnik” Narodnog pozorišta Kikinda izvedena je sinoć pred domaćom publikom, nastavljajući jedinstven pozorišni put koji traje već skoro četiri decenije. Ovim izvođenjem, kultni komad postao je najigranija predstava u istoriji kikindskog teatra.

Prema rečima glumca Branislava Kneževića, „Nastojnik” je dostigao broj od 154 izvođenja i ostao simbol trajanja, posvećenosti i ljubavi prema pozorištu.

-Ovim izvođenjem „Nastojnik“ postaje najigranija predstava u istoriji našeg Pozorišta. „Nastojnik“ je sigurno i najdugovečnija predstava u državi sa istom glumačkom postavom od premijere 1988. do danas. 38 godina, malo li je – poručio je Knežević.

Predstava je premijerno izvedena 1988. godine i od tada se igra u istoj glumačkoj podeli, što je pravi kuriozitet na domaćoj sceni. Režiju potpisuje Dragan Ostojić, tekst je napisao Harold Pinter, a uz Ostojića i Kneževića, u predstavi igra i Slavoljub Matić.

Tokom godina „Nastojnik” je prerastao okvire repertoarske predstave i postao zaštitni znak kikindskog pozorišta — svedočanstvo umetničke istrajnosti i snage pozorišne igre koja odoleva vremenu.

Sinoćnje izvođenje bilo je još jedan susret publike sa predstavom koja je obeležila generacije glumaca i gledalaca i upisala se u istoriju lokalne kulture.

Foto: Instagram, Narodno pozorište Kikinda

T. D.