Најновије

марија-бурсацц

Културно уметничко друштво „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села у недељу, 15. децембра организује Новогодишњи концерт. Гости су културно уметничка друштва „Јандрија Томић Ћић“ из Крајишника и „Царза“ из Апатина.

У сали биоскопа концерт почиње у 19 сати, а улазница се наплаћује 200 динара.

Руско Село радови

У наредној  години биће новца за наставак програма Министарства за бригу о селу којим се младима бесплатно додељују куће на селу. Од јануара сви имају права да конкуришу. Колико год да је интересовање младих људи за овакве програме биће новца, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић .

-Програм Министарства за бригу о селу већ даје видљиве резултате у Руском Селу и Кикинди где 50 младих становника, добило куће на конкурсу и они полако мењају демографску слику. На овај начин постиже се опулациона мера подмлађивања села радно активним становништвом јер је просек старости у селима око 60 година –  напоменуо је Кркобабић и додао да се

До сада је Национални програм за препород села Србије обухватио готово 16.000 жена, мушкараца и деце, а издвојено је средстава за 3.520 кућа. Пун демографски ефекат биће видљив кроз 15 година.

 

стони-тенис

У кампу Републичког завода за спорт у Караташу, одржане су припреме мини односно млађе кадетске селекције Србије, а водио их Владимир Тошевски иначе тренер кикиндске Галадске
– Услови за рад били су идеални, припремали смо се за новогодишњи турнир у Новом Саду, који је иначе једно од најјачих такмичења у региону, на којем учествују и странци из више држава. И наша Кикинђанка Лена Терзић одлично је одрадила тренинге и надам се да ће то показати већ на поменутом турниру и да ће успети да се наметне да буде позивана да учествује и у даљим репрезентативним акцијама – каже Тошевски.
Д. П.

Наса-куца-радионица-(10)

Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите, „Наше куће“, били су данас домаћини у Народном музеју, на својој продајној изложби рукотворина које су израдили уз подршку стручних сарадника Музеја и Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Програм „Наш сувенир у твом дому“ трајао је четири месеца и у њему је, уз подршку Града и Министарства културе, учествовало 25 корисника „Наше куће“. Током десет радионица израдили су више од 250 сувенира, рекао је Драган Киурски, виши музејски педагог.

– Циљ је био да их оспособимо да, инспирисани локалним наслеђем, израђују сувенире од глине. У првој фази упознали су се са сталном поставком Музеја, радили су цртеже и скице, у другом делу су израђивали сувенире и у трећем смо припремали ову промоцију. Осим што је инклузиван, овај пројекат је и партиципативан, што значи да, заједно са нашим посетиоцима, правимо програме и пласирамо настала дела. На тај начин Музеј укључује своје посетиоце у стварање програма, што је пракса већ петнаестак година – напоменуо је Киурски.

Поред Киурског, у пројекту су сарађивали Катарина Драгин, музејски едукатор, и Љубиша Николић, конзерватор-рестауратор из “Тере”.

– Овај пројекат се разликује по томе што су, први пут, сви корисници нашег Дневног боравка самостално, уз подршку, постали активни учесници у животу Музеја, и сви смо поносни на њих. Велика вредност је и одрживост пројекта која нема временски рок јер сви израђени калупи остају у нашем Центру и увек ћемо имати могућности да, са сарадницима из „Тере“, правимо нове сувенире. Такође је направљен и посебан штанд са којим ће наши корисници увек моћи да изађу и продају своје рукотворине – рекла је Весна Шавија, стручни сарадник у Центру за пружање услуга социјалне заштите.

Једна од корисница Центра, Драгана Павлов, каже да је правила сувенире са ветрењачама и сувачом и да је неке од њих поклонила другарима.

Зоран Савичић је истакао да је веома задовољан својим учешћем у пројекту.

– Од септембра до децембра смо радили на томе да направимо сувенире са симболима нашег града: сувачом, Киком, бициклима, етно-кућом, совама – навео је Зоран. – Надам се да ћемо наставити да правимо овакве сувенире.

У завршници пројекта, организатори су свим учесницима уручили поклоне. На продајној изложби, која је имала промотивни карактер, сувенири-магнети, продавали су се по цени од 200 динара. У наредном периоду сви који то желе, моћи ће да их купе у „Нашој кући“, чиме ће помоћи у набавци материјала неопходног за активности у овој установи.

С. В. О.

Квиз-сви

У великом финалу квиза “Моја Кикинда: Откријмо где живимо”, одржаном данас у Културном центру, све четири екипе показале су изузетно знање и коначни пласман био је неизвестан до последњег тренутка. Прво место освојила је екипа Гимназије „Душан Васиљев“. Другопласирана је била екипа ОШ “Васа Стајић” у Мокрину, на трећем месту су ђаци из Техничке школе „Михајло Пупин“, а на четвртом ОШ „Жарко Зрењанин“.

Првопласирани – екипа Гимназије “Душан Васиљев”

Квиз је намењен завршним разредима основних и почетним разредима средњих школа и ове године је, у организацији Канцеларије за младе Града, одржан десети пут.

Друго место – ОШ “Васа Стајић”

– Ове године пријавиле су се екипе из 14 школа са територије града. Наш циљ је да подстакнемо младе да стекну што више знања о културном, историјском и географском наслеђу града – рекла је Дуња Ћешић, координаторка Канцеларије.

Трећепласирани – Техничка школа “Михајло Пупин”

Финалу је, у име локалне самоуправе, присуствовао Тихомир Фаркаш, члан Градског већа за ресор образовања.

– Ми смо једна од малобројних локалних самоуправа која, на овакав начин, укључује децу у упознавање града и његове прошлости. Уживао сам у томе колико су ђаци показали знања и колико су добро припремљени, што је, такође и заслуга њихових професора, као и у самом квизу, који је осмислио професор Мирослав Грујић – навео је Фаркаш и додао да ће подршка Града у оваквим активностима бити континуирана.

Четврто место – ОШ “Жарко Зрењанин”

Највећи успех квиза је, осим његовог трајања, знање које млади стичу о својој локалној средини, рекао је професор Грујић, који квиз припрема и води од самог почетка.

– То је моја мисија као професора географије, сам себи сам то зацртао, да едукујем децу да што више знају о средини у којој живе и овај квиз је настао из те идеје. Ово је леп начин да млади упију много знања. Пуно они знају о Паризу, Лондону, Њујорку, али треба да имају знање и о средини у којој живе. Мислим да је моја мисија уродила плодом. Ове године је било веома напето у полуфиналним такмичењима, а и данас је било врло неизвесно до самог краја. Деца воле да учествују у овом квизу, добровољно се јављају и јако се радују кад успеју да постану део тима своје школе. Ово је диван дан за кикиндско образовање и Кикинђани могу да буду поносни на ове младе људе – рекао је професор Грујић.

Једна од најсрећнијих учесница данас је била Мина Радивојша из победничке екипе Гимназије „Душан Васиљев“.

– Било је тешко, али забавно и јако поучно – каже Мина. – Веома је важно да знамо много о свом граду и да са поносом то ширимо даље.

Све четири екипе финалиста на поклон ће добити клима уређаје, као и ваучере: првопласирани за „Спорт Висион“, другопласирани за ДМ, екипа која је заузела треће место награђена је и ваучерима у фирми „БУС Цомпутес“, док су ђаци који су заузели четврту позицију добили вечеру у ресторану „Слап“.

С. В. О.

Дусан-Васиљев-(1)

Град Кикинда расписао конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2024. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Издавачи и аутори могу послати књиге почетири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку на следећу адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23.300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2025. године. Жири ће оцењивати пристигле радове у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије. После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику. Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.

Награда ће бити додељена 27. марта 2025. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.

 

богдан-бустери-(4)

Предшколци кикиндских вртића добили су бустер и бојанку „Пажљивко“ у оквиру акције локалне самоуправе чији је циљ боља безбедност деце у саобраћају. Малишани у вртићима „Полетарац“ у Кикинди и „Ластавица у Банатском Великом Селу, градоначелника Младена Богдана, члана Градског већа Мирослава Дучића и представници Савет за безбедност у саобраћају и Одељења саобраћајне полиције у Кикинди, госте су дочекали песмом.

У име деце, али и родитеља на поклонима је захвалила директорица ПУ „Драгољуб Удицки“ Кристина Дрљић.

-Васпитачи у нашим вртићима свакодневно децу уче о правилима понашања у саобраћају. Наш заједнички задатак је, не само васпитање, образовање, здравље и срећа, него и безбедност наших малишана у вртићима, али и аутомобилима којим их родитељи довозе до вртића – навела је Кристина Дрљић.

Седишта се додељују четврту годину заредом, а за ову намену обезбеђено је милион динара из средстава који се локалној самоуправи враћају од наплаћених саобраћајних казни.

-Жеља нам је да деца буду што безбеднија и ова акција је прави начин да подигнемо свест колико је важно користити бустере приликом превожења малишана у аутомобилима. Деца, стари и пешаци су најугроженији учесници у саобраћају и на нама је да се потрудимо и да, у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја, њихова безбедност буде што боља. Циљ је да до 2030. године немамо ниједно погинуло дете у саобраћају у нашој земљи – прецизирао је градоначелник Богдан.

Бустери су обезбеђени за 443 предшколаца у 18 вртића.

А.Ђ.

 

ена-гогицц-(2)

Суграђанка Ена Гогић (15) освојила је титулу лауреата и прво место на Интернационалном такмичењу „ТХАЛИА АWАРД“. Ена је је певала песме „Круна“ на матерњем језику, и „Ла ла лове“  у категорији светски хит. Овом приликом Ена жели посебно да се захвали својој професорици певања Анђели Нинковић која ју је припремала за такмичење.

 

Онлајн надметање организује „ТХАЛИА АРТ ДЕВЕЛОПМЕНТ ФУЛЦРУМ“ и од 2020. године одржава три пута годишње. Део је престижног интернационалног фестивала „АНГЕЛ ВОИЦЕ“ чији је домаћин Београду сваког априла и септембра.

У финалу је било 250 учесника у дисциплинама: музика ,певање и инструментално извођење, позориште и сликарство. Такмичили су се млади из Црне Горе, Србија, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Северне Македоније, Румуније, Бугарске, Молдавије, Естоније, Турске, Кипра, Украјине, Мађарске, Чилеа, Италије, Тајланда и Пољске.

 

Јефимија

Студио плеса „Јефимија“ у Руском Селу организује Новогодишњи фестивал плеса у недељу, 15. децембра, од 17 сати, у Основној школи „Глигорије Попов“. Поред чланова Студија, наступиће и вртић „Бубамара“; КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца, Плесна школа „Данце Н Соул“ и Кикиндско гимнастичко спортско удружење.

Организатори најављују да је Фестивал донаторског карактера. Цена улазнице биће 350 динара, а прикупљен новац биће упућен вртићу „Бубамара“ у Руском Селу.

Милос-Паовиц

Кикинђане је данас растужила вест о одласку поштованог професора, дугогодишњег директора Историјског архива и истакнутог културног радника, Милоша Паовића.

Професор Милош Паовић преминуо је у 81. години, у породичном дому, после кратког лечења у кикиндској болници.

Рођен је у Ариљу, а у Кикинду се, због посла свог оца, доселио са породицом и овде је завршио Гимназију „Душан Васиљев“. У истој школи је и радио, после дипломирања на новосадском Филозофском факултету и стицања звања професор српског језика и књижевности. Био је омиљени професор генерацијама гимназијалаца.

Био је и веома ангажован у културном животу града: у Културно-просветној заједници и у Народном позоришту, где је био активан у Управном одбору и Уметничком већу.

Иза себе је оставио супругу и ћерку. Датум сахране биће накнадно саопштен.

(Фото: приватна архива, ФБ страница)