Бранислав Зрнић (45) од када зна за себе живи са ретком болешћу. Мишићна дистрофија је урођена, не напредујућа болест и како каже захваљујући јакој вољи и помоћи породице, пријатеља, локалне самоуправе и државе он живи као и сви други.
-До сада сам имао девет операција и захваљујући њима моје здравствено стање се побољшало. Да није било корективних операција дошао бих у ситуацију да не могу да ходам и да се нађем у колицима. Операције оба стопала, лакта и шака су обављене у Њујорку, Немачкој и у Новом Саду. Неопходне су константне медицинске терапије и средства да би се моје стање одржавало. Сваког дана се лечим. Око 30.000 динара месечно потребно ми је за рехабилитацију коју не покрива здравствено осигурање – сазнајемо од Зрнића.
Одлучујућа је била основна школа, где су га сви другови из разреда максимално подржавали и где је, како каже, схватио да мора да се бори и избори за себе. Болест га није спречила да нормално живи, ради и велики део живота посвети спорту.
-Био сам дугогодишњи председник женског рукометног клуба „Кикинда“, као и секретар у Мокрину. Од 17 година проведених у спорту 12 сам био секретар мушког рукометног клуба „Црвена звезда“. Многи не знају да сам и даље активан у спорту, у кошаркашком клубу „Црвена звезда“ из Београда сам члан Скупштине већ два мандата. Овај клуб је најуспешнији од свих у овом делу Европе и бити део највишег органа клуба је част и понос. Председник клуба је Небојша Човић и он ме је лично позвао да будем део управљачког тела – истакао је наш саговорник.
Већ 16 година Зрнић је запосле у филијали Републичког фонда за здравствено осигурање у Кикинди у којој сам посао добио преко конкурса за запошљавање особа са инвалидитетом.
-Мој највећи успех је управо моја породица. Животни успех ми је моја четворогодишња ћеркица – навео је Зрнић.
Његов живот је свакодневна борба. Има падова и успона, али истрајава у томе.
-Министарство за бригу о породици и деци од прошле године помаже особама са ретким болестима и моја идеја је да оснујемо друштво у којем ће бити особе са ретким болестима са територије Севернобанатског округа. У северном Банату нас има двадесетак и жеља ми је да се окупимо у организацији. Жеља ми је била да то буде баш 28. фебруара, Светски дан особа са ретким болестима, али то ће бити врло брзо – напоменуо је Бранислав.
Град Кикинда помогла је Зрнићу када је одлазио на операције, а значајна је и подршка у оснивању организације која ће окупити особе са ретким болестима.
А.Ђ.
Шта потрошачи могу да ураде? Први корак је подношење рекламације и захтев да им оператор достави доказ о благовременом обавештењу. Ако рекламација буде одбијена, грађани могу да се обрате Удружењу потрошача или да уложе приговор РАТЕЛ-у.
Проблем са оваквом врстом продаје је у томе што купци не дају новац одмах, па тек када почне обустава од пензије схвате колико су се финансијски обавезали. Закон дозвољава раскид таквих уговора у року од 14 дана, али ако тај период прође, купац мора да плати производ.
– У току акције, наредне седмице, могуће је примити вакцину без заказивања, од 12 до 18 сати. Малолетне девојчице и дечаци треба да дођу у пратњи родитеља. После лекарског прегледа, уколико се утврди да су здрави, примиће вакцину и добити шему по којој долазе по наредне дозе. Родитељи треба да знају да је вакцина потпуно безбедна и ефикасна и да може дете да заштити од различитих врста карцинома – напомиње др Цветићанин.
О значају књиге и историји војвођанског планинарства говорили су Милан Мирковић, председник Планинарског савеза Војводине, уредник и секретар Савеза Миливој Ердељан и Небојша Бошњак, истакнути планинар и високогорaц.
– Иако Војводина није прва асоцијација на планине, ова покрајина има дугу и богату традицију планинарства. Организована друштва постоје више од сто година, али су планинарске активности присутне знатно дуже. Данас у Војводини делује 28 регистрованих планинарских друштава, а са сродним удружењима тај број прелази 50. Око 3.000 регистрованих чланова активно доприноси развоју овог спорта, чинећи 10 одсто укупног чланства Планинарског савеза Србије – рекао је Милан Мирковић и истакао да се планинарство у Војводини континуирано развија.
– Имамо истакнуте планинаре, али и људе који су допринели развоју ове дисциплине широм Србије и ван њених граница – додао је Мирковић.
– Планинарство је мој начин живота. Почео сам са пет година, а тек када сам се доселио овде, дакле из Кикинде сам достигао највеће висине. Освојио сам врхове више од 6.000 метара, а путовања су ми пробудила још јачу жељу за планинама – рекао је Бошњак, цитирајући колегу планинара: „Кад очи све ово сагледају, онда душа има потребу да се диви нечему незнаном, што срце уме да осети, а језик не уме да искаже.“
Поставка садржи педесетак фотографија са Хималаја, Алпа, као и портретe занимљивих људи са планинарских путовања. Изложба ће бити отворена наредне две недеље.