Nekompletno 20. kolo severno-centralne grupe B lige bilo je danas na programu, a rukometaši MRK Kikinde upisali su još jednu rutinsku pobedu, večeras u selu Sivcu u Bačkoj, dobili su istoimeni klub, bilo je 39:27. Već na odmoru znalo se ko će slaviti, 22:16 vodili su Kikinđani, a u nastavku i udvostručili razliku i tako okončali susret.
U pretposlednjem kolu, u sredu od 18 sati, drugoplasirana MRK Kikinda čekaće treće na tabeli, beogradske Lavove s kojima će se, gotovo je sigurno, sastati i nakon ligaškog dela nadmetanja, u polufinalu doigravanja.
MRK KIKINDA: Balaban 1, Cvijanović 1, Lisica 6(2), Trninić 4, Jokić 4, Ćosić 5, Todorov 2, Vrgović 2(1), Kitanović, Panić 8, Jovanović, Bošković 6, Kovačević, Maksimović.
D. P.
Најновије
Nepotpuno 20. kolo Vojvođanske lige „Istok” bilo je na rasporedu danas, a oba naša kluba pretrpili su poraze. U Novim Kozarcima, Sloboda je izgubila 0:3 od nisko na tabeli plasiranog Napretka iz Česterega.
SLOBODA: Đaković, Marković, Ćulibrk (Đurđević), Galić, Popović, Karanović (Čubrilo), Francuski, Misić, Bogojević (Protić), Ćosić (Jovandić), Vokić (Lisica).
U Melencima, takođe ekipa s dna tabele, Rusanda bila je bolja 3:1 (strelac Krmar) od velikoselske Kozare.
KOZARA: Ševo, Rofa, Knežević, Jankov, Spahić, B. Bunić, Ratko (Plavšić), Đorić (Latinović), Tomić, Krmar, Zeljković (Ovuka).
Sutra od 16 sati, u Ruskom Selu, Crvena zvezda čekaće Borac iz Starčeva, a nakovački Polet gostovaće u Omoljici, Mladosti.
D. P.
Kikinđane je danas potresla vest o preranom odlasku jednog od omiljenih lekara. U jutarnjim satima preminula je doktorka Zlatija Sadžaković Martinov, lekarka u Trećoj zdravstvenoj stanici, koja je u Domu zdravlja lečila pacijente gotovo četiri decenije.
– U šoku smo, ova vest nas je jako potresla – kaže direktorka Doma zdravlja, dr Biljana Marković. – Znali smo da je bolesna, ali nismo očekivali da će nas tako rano napustiti. Bila je nesebična, humana, uvek vedra i pozitivna i spremna da pomogne, da posavetuje, da se bori za svoje sestre i za kolege. Radovala se penziji i vremenu koje će provoditi sa svojim unucima, ali, nažalost, to nije doživela. Svi smo veoma tužni.
Doktorka Zlatija preminula je u 63. godini. Ispraćaj će biti upriličen u ponedeljak, 7. aprila, u 14 sati, iz kapele na Novom groblju u Kikindi.
Gradski trg danas je procvetao i zamirisao zahvaljujući šarenilu ponuda rasadnika iz Kikinde i okolnih mesta. Prolećni sajam cveća, manifestacija koja tradicionalno okuplja ljubitelje baštovanstva, u organizaciji Grada i Turističke organizacije Kikinde, privukao je građane koji će ukrasiti svoje terase, dvorišta i domove jer, kako kažu, nema proleća bez novog cveća.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Smiljana Slavnić iz Rasadnika „Slavnić“ ističe da sezonu još koči vreme, ali da su sugrađani uvek spremni da ulepšaju svoje okruženje.
– Kikinđani su veoma zainteresovani, jedino što ove godine, zbog vremenskih prilika, sezona počinje kasnije. Uglavnom su sada aktuelni sezonsko cveće za baštice, sitan rasad, muškatle raznih vrsta. Najviše se kupuju muškatle i cveće koje dobro podnosi sunce pošto su sve toplija leta – kaže Smiljana.
Cene su u širokom rasponu – sitan rasad prodaje se po cenama već od 50 dinara, a veće biljke su od 500 do 1.500 dinara. Stajaće muškatle su 250, dok puzavice, odnosno viseće, koštaju 300 i 350 dinara.
Posetioci kažu da uživaju u bogatom izboru i da svako može da pronađe ono što želi.
Tamara Balaž je došla po muškatle za baku, ali nije isključeno da će se kući vratiti i sa magnolijom.
– Došli smo da nađemo baki muškatle, obožava ih, uglavnom bele. Ima jako lepih, različitih vrsta i veliki je izbor. Mislim da su cene pristupačne, nije mnogo skuplje u odnosu na prethodnu godinu. Ja obožavam magnoliju, razmišljam o tome da je kupim, samo još ne znam gde ću da je zasadim – kaže Tamara.
Tatjana Badrljica se, takođe, odlučuje za muškatle, ali sa jasnim zadatkom.
– Danas svekrvi kupujem muškatle, crvene, ona samo takve voli. Ja više volim nešto sitno, ne mora ni da cveta, samo da se zeleni – objašnjava Tatjana. – Imam ruzmarin, lavandu, čuvarkuću, to je moj izbor.
Pored sezonskog cveća, na Sajmu se mogu pronaći i višegodišnje i zimzelene biljke: tuje, jelke, ukrasno drveće, žbunovi, perene, sobno i mediteransko cveće, poput limuna, palme i lovora, kao i različite vrste ruža. Klara i Robert Kiš iz Bečeja redovno učestvuju na kikindskim sajmovima.
– Imamo veliki asortiman. Ovde se uglavnom kupuju ruže, žbunovi, klematis. Zanimljiv je i kalistemon, kojeg, zbog oblika cveta, zovu i „četka za flašu“, i koji cveta dva puta godišnje. Cene su od 100 do 4.000 dinara, koliko košta fikus benjamin visok metar i po – navodi Klara. – Uvek se radujemo dolasku na sajam u Kikindu jer ovde, u kratkom vremenu, zaradimo koliko i za ceo dan na drugim mestima. Kikinđani mnogo vole cveće.
Sajam traje do 16 sati, a svi koji su u potrazi za omiljenom biljkom, savetom ili samo dozom inspiracije, imaju još vremena da pronađu nešto što će im razbuditi prolećno raspoloženje. Jer, kako kažu i izlagači i posetioci – nema lepšeg ukrasa od živog, šarenog i mirisnog cveća.
Kada je u septembru prošle godine Kikindu posetio ministar za javna ulaganja Darko Glišić, najavljena je rekonstrukcija zgrade Gimnazije „Dušan Vasiljev“. Sa reči na dela prešlo se ubrzo. Završena je projektno-tehnička dokumentacija, pomenuto Ministarstvo je podržalo projekat, raspisana je javna nabavka, izabrani izvođači.
Iako se čini da se sve, za ovdašnje prilike, brzo odvilo, reč je o kapitalnom projektu koji je gradska vlast prethodno pomno i detaljno pripremala očekujući da pozamašna sredstva potrebna za kompletnu obnovu reprezentativne zgrade, od poda do krova, budu obezbeđena iz državne kase.
Javna nabavka je uspešno završena, otvorene su ponude, i izabran je izvođač Sombor elektro doo u konzorcijumu sa firmama: Kleman Šimanovci, Grant-Lješće, 3D Instal Kać i Vorteks univerzal Novi Sad, saznajemo od Svetislava Vukmirice, pomoćnika gradonačelnika za razvojne projekte.
-Njihova ponuda je iznosila 455,67 miliona dinara bez PDV-a ( 546,8 miliona sa PDV-om). Celokupan iznos finansiraće Ministarstvo za javna ulaganja. Grad je finansirao izradu projektno-tehničke dokumentacije i snosiće troškove nadzora. Sledi izbor izvođača za usluge nadzora i nakon toga možemo da uvodimo izvođača u posao. Prva faza, radovi u unutrašnjosti zgrade, trajaće 300 radnih dana. Kada će početi, ne zavisi samo od izvođača, već od funkcionisanja škola. Zbog situacije, ne znamo kada će biti završena školska godina i da li će biti produžena. U pitanju su dve škole, pored Gimnazije i Ekonomsko-trgovinska škola i svi ti đaci moraju negde biti smešteni. Na tome se intenzivno radi, ima više predloga kako organizovati da kvalitetno pohađaju nastavu. Tražimo najbolje rešenje, postoji mogućnost da budu razmešteni u više škola, a ima i ustanova koje mogu da izađu u susret – ukazuje Vukmirica.
Kompletna obnova zgrade Gimnazije je zahtevan projekat. Zbog svojih arhitektonskih i istorijskih vrednosti, objekat je zaštićeno kulturno dobro.
-Zgrada je pod zaštitom i biće uvaženi svi uslovi koje je ispostavio Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture. Sa druge strane, tu su i zahtevi Svetske banke jer oni kada daju novac državi, traže da se primene standardi o energetskoj efikasnosti- navodi Vukmirica.
Predviđene su dve faze radova. Planirana je unutrašnja rekonstrukcija glavne zgrade, zamena unutrašnjih vrata, obijanje maltera, krečenje, zamena vodovodnih i elektro instalacija, kompletna rekonstrukcija toaleta, a novina će biti izgradnja lifta za osobe sa invaliditetom. Potom će uslediti zamena prozora, spoljašne stolarije, krovnog pokrivača, radovi na fasadi, kao i izgradnja rampe sa lica sa invaliditetom.
-Dvorište će pretrpeti određenu rekonstrukciju u smislu povezivanja vodovoda i kanalizacije sa ulicom Vojvode Putnika. Uradiće se i deo veoma važan za protivpožarnu zaštitu, izgradiće se basen sa pumpom koja će biti pojačivač pritiska kako bi škola mogla sama da se odbrani od požara. To su evropski standardi i projektanti su to rešili kako bi nam Ministarstvo dalo zeleno svetlo za projekat.
Izgrađena pre 125 godina
Prvo školsko zvono u gimnazijskoj zgradi začulo se 4. septembra 1900. godine. Tada je, u novoizgrađenom objektu, počela redovna nastava za gimnazijalce.
Kao najstarija srednja škola u Kikindi osnovana je još 1858. Njeno sedište bilo je u zgradi Kurije. Posle Drugog svetskog rata, Gimnazija je imala 22 odeljenja na srpskom i mađarskom nastavnom jeziku. Ime velikog pesnika Dušana Vasiljeva ponela je 1959. godine.
– Škola ima ozbiljnu istoriju, zavređuje ovako veliki poduhvat i zahvaljujući Vladi Republike Srbije, Kikinda će dobiti reprezentativnu zgradu i, nadam se, školu iz koje će izlaziti učenici sa što kvalitetnijim znanjem, kako bi školovanje nastavili na prestižnim fakultetima- zaključuje naš sagovornik.
Dobrih vesti ima još. Plan je da, kada se zgrada useli, kompletan nameštaj, tehnika i druga oprema budu zamenjeni novom. Spisak svega potrebnog već je spreman za pomenuto Ministarstvo.
J. C.
Država Srbija i Ministarstvo za turizam pripremili su još 30.000 vaučera za subvencionisane odmore građana u našoj zemlji tokom ove godine, izjavio je u Sokobanji ministar u tehničkoj vladi Husein Memić, koji je na konferenciji za novinare zajedno sa Zoran Anđelkovićem, generalnim direktorom JP Pošta Srbije i predsednikom sokobanjske opštine dr Miodragom Nikolićem govorio o strategiji razvoja srpskog turizma i turističke privrede u narednom periodu.
– Ova mera, istakao je Memić, predstavlja izuzetno značajan korak u podršci domaćem turizmu i svakako je pravi odgovor na veliko interesovanje građana za subvencionisanje odmora u Srbiji. Novi kontingent vaučera ima za cilj da se dodatno podstakne razvoj turističkih destinacija pirom naše zemlje i da omogući većem broju građana Srbije da odmaraju pod povoljnim uslovima..
Poseban fokus u Ministarstvu turizma stavljen je na Sokobanju, na „Zeleno sunce Srbije“, koja se izdvaja kao jedna od najtraženijih destinacija. Kako je istakao predsednik sokobanjske opštine dr Miodrag Nikolić, svaki četvrti vaučer u prethodnom periodu iskorišćen je upravo u banji pod Ozrenom.
Prvi čovek JP Pošta Srbije Zoran Anđelković rekao je da će distribucija vaučera za subvencionisane odmore u Srbiji ići preko svih pošta u našoj zemlji, a na konferenciji za novinare rečeno je i da će inicijativa doprineti jačanju lokalnih ekonomija i porastu turističkog prometa u Srbiji.
(Izvor: RTS, foto: wikimedia.org)
U našem gradu danas je počela šesta međunarodna konferencija „Savremeno obrazovanje 2025“, u organizaciji Alijanse prosvetitelja Srbije. Ova tradicionalna konferencija svake godine se održava u drugom gradu Vojvodine, a nakon Novog Sada i Subotice, kao i tri onlajn izdanja, za domaćina je izabrana Kikinda, odnosno Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV).
Na dvodnevnoj konferenciji učestvuje 61 autor i izlagač iz sedam zemalja: Srbije, Slovenije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i Hrvatske. Program obuhvata plenarna izlaganja, radionice, diskusije i 26 stručnih predavanja, a teme se kreću od nastavnih modela i tehnika, inovativnih pristupa u obrazovanju, uloge nastavnika i saradnje sa ustanovama kulture, pa sve do inkluzivnog obrazovanja i savremenih digitalnih alata.
– Alijansa prosvetitelja Srbije osnovana je sa ciljem da podstakne i unapredi obrazovanje i vaspitanje, kako u formalnom, tako i u neformalnom kontekstu. Poseban akcenat stavljamo na okupljanje stručnjaka iz svih sektora obrazovanja – od predškolskog do univerzitetskog. Naša ideja je da povežemo teoriju i praksu, da nastavnici, vaspitači i profesori međusobno dele svoja iskustva, ideje i primere dobre prakse. Trudimo se da konferencija svake godine bude dostupna u različitim gradovima, kako bismo širili krug učesnika i omogućili da što više profesionalaca bude deo ovog procesa. Prvu konferenciju, aprila 2019. godine, održali smo pre Ministarstva prosvete. Na početku smo se suočavali sa izazovima, naročito tokom perioda pandemije, kada su tri konferencije održane onlajn. Ali, upravo to nam je bio pokazatelj da su razmena znanja i kontinuirano usavršavanje neophodni bez obzira na okolnosti. Danas, kada imamo priliku da se ponovo okupljamo uživo, vidimo koliko su ovi susreti važni za sve nas koji radimo u obrazovanju – rekla je dr Marinela Šćepanović, članica upravnog odbora Alijanse prosvetitelja Srbije i predstavnica Društva defektologa Crne Gore.
Drugog dana skupa, nakon plenarnog izlaganja, održaće se niz predavanja i radionica. Neki od tematskih okvira uključuju: inovativne nastavne metode u radu sa decom sa poteškoćama u razvoju, razvoj emocionalne inteligencije u školama, korišćenje savremenih digitalnih alata u nastavi, ulogu lutkarstva u razvoju dece, implementaciju STEAM metoda u školskom sistemu, saradnju nastavnika i roditelja u podršci deci tokom obrazovanja.
Pored nastavnika i profesora, na konferenciji učestvuju i predstavnici različitih organizacija i institucija, a partneri u organizaciji su Pedagoški fakultet Bijeljina Univerziteta Istočno Sarajevo, Društvo defektologa Crne Gore, Društvo defektologa Vojvodine, Resursni centar za specijalnu edukaciju (Beograd), i ovogodišnji domaćin, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi. Pre početka današnjeg programa, goste-učesnike je pozdravila direktorka VŠSSOV dr Angela Mesaroš Živkov koja takođe, ima ulogu predavača na konferenciji.
Kroz sporazum o saradnji sa Alijansom pokušavamo što više da animiramo članstvo da učestvuje kako bi taj transfer znanja, struke i nauke povezali, kao i teoriju i praksu na dobrobit ceokupnog obrazovnog sistema, istakao je dr Nebojša Mitrović, vanredni profesor na Pedagoškom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu sa sedištem u Bjeljini, prodekan za naučno-istraživački rad i međunarodnu saradnju.
– U najavi imamo pokretanje master studija za obrazovanje za rad sa decom sa poteškoćama razvoju, to bi bio fokus, jer imamo trend sve većeg broja dece koja imaju određenih problema u razvoju. Trudimo se da konferencije nadogradimo i kroz formalne i neformalne razgovore i da ih podignemo na viši nivo, na dobrobit obe institucije. Već radimo na pisanju elaborata o izvodljivosti tog studijskog program i nadamo se da će početi sa primenom od iduće školske godine. Veoma mi je drago što sam ponovo u Kikindi u Školi sa kojom imamo potpisan sporazum o saradnji, posećujemo se i razmenjujemo iskustva – rekao je profesor Mitrović.
Zaključci i preporuke sa konferencije biće objavljeni u Zborniku radova. Organizatori se nadaju da će ovaj skup, kao i prethodni, doprineti unapređenju kvaliteta nastave i inspirisati nastavnike i vaspitače za nove pristupe u radu.
Ministarka prosvete Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je za FoNet da će mala matura za đake osmog razreda biti održana, ali da će biti pomereni prvobitno planirani datumi polaganja – 16. 17. i 18. jun.
„Mala matura, završni ispiti, biće odložena ali će svakako biti održana, potpuno smo spremni“, kazala je Slavica Đukić Dejanović i dodala da će nakon polaganja probnih ispita biti poznati i novi datumi za polaganje regularne male mature.
Ministarka je podsetila da je probna mala matura prvobitno bila predviđena za mart, ali je probni ispit iz matematike potom odložen za 25. april.
„Školama je dato da organizuju polaganje probnog ispita iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, kao i za izabrani predmet u terminima koji školama odgovaraju. Škole su u vrlo različitim statusima i prosto ne možemo im dati jedan termin za sve“, kazala je ministarka.
Kada je reč o srednjim školama i fakultetima, Slavica Đukić Dejanović je poručila da, ako je reč o punoletnim osobama, one same odlučuju da li će završiti školsku godinu ili neće.
„Što se tiče srednjih škola i fakulteta, učenje ide u skladu sa procenama i željama roditelja, ako su maloletna deca u pitanju. Ako su punoletni, oni sami odlučuju da li će završiti školsku godinu ili neće. Ne možemo nikoga da nateramo da ide u školu, ako se ne radi o osnovnoj školi“, rekla je Slavica Đukić Dejanović.
Izvor: Mediji
Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“, drugu godinu zaredom, domaćin je gimnazijalcima iz Lješa iz Albanije u okviru programa „Superškole“ koji sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih. Tema projekta bila je „Izgradnja mira i jačanje miran na Balkanu“.
Nakon što su Kikinđani boravili u Gimnaziji „Hidajet Lježa“ i upoznali se sa kulturom, istorijskim znamenitostima, načinom života, školskim programom u Lješu, dobili su priliku da u proteklih sedam dana uzvrate gostoprimstvo za 15 učenika i dve profesorke koji su boravili u našem gradu.
Megi Hodža ima 16 godina i prvi put je boravila u Kikindi.
-Prvi put sam deo projekta RYCO i drago mi je što sam boravila u vašem gradu. Za mene je ovo veliko iskustvo kojeg ću se sećati čitavog života. Najveći utisak na mene je ostavio Mokrin haus i ljudi koje sam tamo upoznala. Boravili smo i u Ateljeu „Tera“, a posetili smo i Muzej odakle kao uspomenu nosim skulpturu u glini. Mamutica Kika je ogromna, nisam ni sanjala da ću videti repliku životinje koja je nekada davno nastanjivala našu planetu – saznajemo od Megi.
Našu sredinu opisala je kao mirnu i gostoljubivu.
-Kikinda je puno mirnija od Lješe i to je na mene ostavilo pozitivan utisak. Ima puno znamenitosti koje mi se dopadaju. Među nama, mladima ima puno sličnosti i lako smo pronašli zajednički jezik – kaže mlada Albanka.
Razgovor sa nama završila je na srpskom jeziku koji se potrudila da nauči sa rečenicom:
-Jako sam srećna što sam došla.
I njena domaćica petnaestogodišnja Nikolina Pap, ima samo reči hvale o Lješi koju su Kikinđani posetili pre tri nedelje druge i uče o drugim lokalnim zajednicama.
-Sam projekat je interesantan i omogućio mi je da upoznam nove prijatelje. U Albaniji smo posetili zamak, more i plažu. Obišli smo Lješ i okolna mesta i utisci su takvi da imam želju ponovo da posetim ovu zemlju – navela Nikolina.
Program su podržale vlade Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, dodao je Vanja Tomašev, profesor SSŠ „Miloš Crnjanski.
– Ciljevi projekta su pomirenje, razbijanje predrasuda i zbližavanje naroda na zapadnom Balkanu i mi smo ih u potpunosti ispunili. Kako smo prošle godine bili prezadovoljni saradnjom sa Gimnazijom „Hidajet Lježa“, ponovo smo ih odbrali za partnera. Povezivanje mladih, siguran sam da će se puno doprineti miru na zapadnom Balkanu – zaključio je Tomašev.
Tokom razmena organizovano je mnoštvo aktivnosti, radionica, poseta.
A.Đ.
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača obeležila je danas 71 godinu postojanja i rada. U prisustvu studenata, profesora, roditelja i kolega, bez svečanog programa, dodeljene su diplome svršenim studentima: njih 45 diplomiralo je na osnovnim studijama, dok je program master-studija završilo 47 polaznika.
Među njima su i najuspešniji, studenti generacije koji su se istakli svojim trudom i postignućima. Student generacije na osnovnim studijama je Una Rodić iz Zrenjanina. Ona je svoj završni rad odbranila sa ocenom 10, a tokom studiranja ostvarila je prosečnu ocenu 9,38.
– Srećna sam zbog ove nagrade jer je rezultat mog truda i rada. Imala sam ogromnu podršku svojih roditelja, direktora, profesora i kolega. Mi kao vaspitači, predstavljamo, posle roditelja, prvu kariku u vaspitavanju i oblikovanju dece. Ova profesija je više od posla – ona je odgovornost i ljubav. Odmah sam upisala i master studije i nadam se najboljem – rekla je Una.
Titulu najboljeg studenta master akademskih studija ponela je Biljana Mickovski iz Jabuke kod Pančeva, sa prosečnom ocenom 9,71. Njen završni rad takođe je dobio najvišu ocenu. Zahvaljujući ovim dostignućima, Biljana je dobitnica prestižnog priznanja „Dr Jelena Mićević Karanović“, koje se dodeljuje drugi put. Priznanje joj je uručila sestra rano preminule profesorice ove škole, Maja Radlović.
– Ukoliko ste posvećeni, ništa nije teško. Svoju profesiju neizmerno volim i verujem u značaj vaspitača u društvu. Uz istrajnost i podršku svoje porodice, uspela sam da završim master studije u roku. Zahvalnost dugujem i direktorki škole, kao i profesorima koji su, svojim znanjem i predanošću, doprineli mom stručnom usavršavanju. Ovu školu bih preporučila svima koji žele da postanu vaspitači, ali i onima koji žele da unaprede svoje znanje. Vodim se rečima Duška Radovića: „Ne morate biti bolji od drugih, dovoljno je da budete najbolji što možete“ – istakla je Biljana koja već 12 godina radi u Predškolskoj ustanovi „Dečija radost“ u Pančevu.
Prisutne je pozdravila direktorka škole, prof. dr Angela Mesaroš Živkov, koja je studentima uručila diplome.
Škola trenutno ima oko 300 studenata na osnovnim i master strukovnim studijama. Od prošle godine više se ne upisuje smer strukovni vaspitač za tradicionalne igre, ali je predat zahtev za akreditaciju novog studijskog programa – strukovni socijalni radnik. Ukoliko dobije odobrenje, Škola će, u narednoj akademskoj godini, na ovaj smer moći da upiše 25 studenata. Broj mesta za smer strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta ostaje 70, dok će za master studije biti dostupno 50 mesta.
Na svečanosti je istaknuta izuzetno značajna uloga vaspitača u podršci celokupnog razvoja deteta. Pružanjem adekvatnih uslova i podsticaja, oni pomažu detetu da razvija svoje sposobnosti, proširuje iskustva i gradi saznanja o sebi i drugima. Upravo zato ova visokoškolska ustanova nosi veliku odgovornost u pripremi budućih generacija vaspitača.
S. V. O.