Majka Dušana Vasiljeva preminula je 17. jula 1908. godine – na dan kada je, 116 godina kasnije, istoričar Dragan Beleslić, arhivista u Istorijskom arhivu, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predstavio rezultate svog istraživanja. Upravo ovaj podatak, dobijen preciznim uvidom u matične knjige, menja pojedine biografske navode.
– Da je majka zaista preminula 1904. ili 1905, kako neki autori tvrde, Spasoje bi bio njegov polubrat, a ne rođeni brat, i Vasiljev bi imao samo jednu polusestru. Ovako, utvrđeno je da je imao četvoro rođene braće i sestara. U literaturu je ušlo i da je najstarije dete jer niko nije istraživao, a on je najstarije preživelo dete. Pre njega rođena je njegova sestra Zagorka koja je poživela samo dve godine – objasnio je Beleslić.
Predavanje pod nazivom „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo“ rezultat je šestomesečnog istraživanja, a kompletan rad biće objavljen krajem godine u časopisu „Attendite“. Autor ističe da je reč o prvom naučnom istraživanju o Dušanu Vasiljevu koje potpisuje istoričar.
– Do sada su uz njegova dela objavljivane kratke biografije, zasnovane na sećanjima njegovog brata Spasoja koji je objavio Dušanova dela posle njegove smrti, i na usmenim izvorima. Problem je u tome što niko nije istraživao pisane izvore. U svom radu koristio sam matične knjige, domovne protokole, testamente i dokumentaciju o zanatlijama. Tako sam došao i do podatka da njegov otac nije bio stolar, kako se godinama pogrešno navodi, već kožar. U literaturi su čak pomešani podaci njegovog oca i strica – navodi Beleslić.
Vasiljevljeva biografija do sada je bila i nepotpuna i netačna – što je dovelo i do pogrešnog tumačenja njegovog stvaralaštva.
– Moj početni motiv bio je da prikažem porodično stablo jedne poznate ličnosti iz Kikinde i da ih vidim kao ljude, da to ne budu samo podaci. Kada sam završio, čitajući Dušanovu biografiju, shvatio sam da nije dovoljno obimna i da ima puno grešaka – od rođenja do smrti.
Jedna od ukorenjenih predstava bila je i da je pesnikova porodica bila veoma siromašna. Beleslić tvrdi da je to netačno.
– Dok je njegova majka bila živa, i sve do 1909. godine, pripadali su višoj srednjoj klasi. Nelogično je da su školovali sedmoro dece, od kojih su svi postali profesori, a da su bili izuzetno siromašni. To je nemoguće čak i danas. Ideja o siromaštvu potiče iz konteksta Prvog svetskog rata: otac je bio na frontu, Dušan je sa 14 godina sam izdržavao porodicu i školovao se. Država se tada raspada, porodica se raspada, Dušan se odvaja i počinje da se traži. To je bio prelomni trenutak u njegovom životu – tvrdi Beleslić.
Na pitanje kako je, kroz istraživanje, doživeo Vasiljeva kao čoveka, odgovara:
– Mislim da je bio mlad, nedovoljno zreo i neshvaćen. Ljudi koji su se bavili njegovim delom dolazili su sa drugih prostora – sa juga Srbije i iz Šumadije, i nisu razumeli Banat posle Prvog svetskog rata. On je pisao upravo o tom prostoru, o toj multinacionalnoj sredini koja je u jednom trenutku ostala na ničijoj zemlji. I geopolitičke okolnosti uticale su na pesnikov osećaj identiteta. Dok se on seli, pomera se i granica između Rumunije i Kraljevine SHS koja se pravila četiri godine. On se gubi u nacionalnom smislu, čak je pokušao da doda „ić“ na prezime kako bi se integrisao, ali ga društvo nije prihvatilo.
Na kraju, Beleslić izražava nadu da će njegovo istraživanje biti podsticaj književnim kritičarima da Vasiljevljevo stvaralaštvo sagledaju u novom svetlu: „Želeo bih da ovaj rad podstakne ljude da ponovo pročitaju njegove pesme u kontekstu u kom su nastale. Tek tada ćemo razumeti ko je bio Dušan Vasiljev.“
U prepunom holu Narodne biblioteke predavanje Dragana Beleslića izazvalo je veliku pažnju, ali i pitanja i dodatke iz publike, iz ličnih i porodičnih aspekata onih koji su imali kontakte sa nekim od članova porodice Vasiljev.
S. V. O.
– Kikinda je odabrana jer smo procenili da su najveće aktivnosti pošumljavanja koje preduzima lokalna samouprava upravo ovde. Zemljište kao resurs je izloženo brojnim procesima degradacije – u Kikindi uglavnom vetrovima, eroziji – i nedostatku organske materije. Kada to utvrdimo, tražimo one koji bi bili spremni da pošumljavaju svoje parcele. Drveće povećava organsku materiju u zemljištu, smanjuje uticaj vetra, poboljšava biodiverzitet. Sada se otvara prostor za veliki državni projekat koji će se baviti podizanjem novih šuma, poljozaštitnih pojaseva, ali i unapređenjem postojećih – i u javnom i u privatnom sektoru – rekao je prof. dr Orlović.
On je dodao da je cilj ovih aktivnosti stvaranje održivog, vitalnog šumarstva koje će efikasnije vezivati ugljenik, proizvoditi drvnu masu i doprinositi očuvanju životne sredine.
Inženjer šumarstva u JP „Kikinda“ Miodrag Radovanović naglasio je da je u toku prikupljanje informacija o raspoloživim površinama na teritoriji Kikinde koje bi mogle biti obuhvaćene ovim programom.
On je dodao da je cilj da što više lokalnih aktera prepozna mogućnost i interes za učešće u pošumljavanju. Osim što će se podizati nove šume, biće unapređene i postojeće. Projekat, istakao je, predviđa i ekonomske i ekološke benefite, kako za državu, tako i za privatne vlasnike.
Prijem je bio prilika da se javno zahvale ovom darovitom i marljivom učeniku, koji je na takmičenju u Vilnijusu dostojno predstavljao ne samo svoju školu i grad, već i celu Srbiju. Aleksa je na Nacionalnoj olimpijadi poneo titulu apsolutnog šampiona, čime se plasirao na evropsko nadmetanje, gde je kao jedan od osmoro predstavnika Srbije postigao izvanredan rezultat.
Posebnu zahvalnost, i tom prilikom i sada, uputio je nastavniku Miroslavu Grujiću.
Nastavnik Grujić ne krije ponos zbog Aleksinih uspeha.
U znak zahvalnosti za postignute rezultate i za način na koji predstavlja Kikindu u najboljem svetlu, gradonačelnik Bogdan uručio je Aleksi laptop.
Aleksa je i ovim uspehom potvrdio da se trud i znanje uvek prepoznaju i vrednuju – kako u učionici, tako i van nje.
