У свечаној сали Курије вечерас је промовисан 21. број зборника „Attendite“, годишњег издања Историјског архива Кикинда и јединог архивистичко-историографског часописа на подручју Баната. Нови број доноси десет радова – осам из историографије и два приказа књига, а уредништво истиче да се публикацијом наставља дведеценијска традиција неговања локалне историје.
Чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков нагласила је да је сваки број „Attendite“ „поклон граду и важан документ чувања наше прошлости“, док је главни уредник Срђан Сивчев подсетио да је до сада у зборнику објављено 290 радова од 92 аутора. Као најзначајнији прилог у овогодишњем издању издвојио је рад Драгана Белеслића о песнику Душану Васиљеву, који доноси нова сазнања о његовој биографији.
„Attendite“ остаје место окупљања истраживача и свих љубитеља историје, али и важан путоказ будућим генерацијама које ће у његовим страницама налазити слику Кикинде кроз време.
ОФК Кикинда зимује на последњем месту табеле српсколигашке „Војводине” са седам бодова. Екипа са севера Баната забележила је победу на домаћем терену против изразитог фаворита, елемирског Нафтагаса док су бодови измицали у дуелима против екипа приближног квалитета па су Кикинђани још само четири пута ремизирали, једанпут на страни и трипут код куће, а претрпили су и 10 пораза. Све то уз гол-разлику 10:37, значајно тај однос нарушивши у последњем колу јесени када су у Врбасy поражени 7:0. После тешке јесени, шеф струке Владимир Китановић подвукао је црту и сада смирено анализира полусезону за нама.
Као примаран циљ постављен је опстанак у лиги, а онда и да се што више момака из омладинске школе, технички и тактички, оспособи за трећи ранг такмичења.
Премлада екипа имала је и великих осцилација.
Слобода је наш најбоље позиционирани клуб након првог дела сезоне на војвођанском „Истоку”. Новокозарчани су пети и имају исти број бодова као и екипе из Перлеза и Долова на трећој односно четвртој позицији. Није, међутим, гол-разлика било какво мерило ове сезоне на „Истоку”, јер многи су понижавали и урнисали до крајњих граница, па и двоцифреним бројкама, отписану и недораслу Будућност из Српске Црње.
Пре тога, стартовао је тим тренера Слободана Митровића поразом у Житишту, а онда је начињен низ од пет победа. Серија је потрајала до другог јесењег неуспеха, у Влајковцу, а када се подвукла црта испод полусезоне, забележено је девет тријумфа и реми уз пет пораза, 35 голова постигли су, а 21 примили Новокозарчани.
Не тако давно, Слободу је на „Илији” и у најмање битним утакмицама подржавало више стотина бучних навијача, а на дербијима бивало их је и преко 1.000. Били су „бело-плави” дуги низ сезона уверљиво најгледанији клуб на простору између Зрењанина и Суботице, али број љубитеља фудбала рапидно је опадао на свим стадионима северног Баната, па тако и у Новим Козарцима, док се није стигло до садашњих мизерних бројки. Било је јесенас случајева да, на најлепшем стадиону у овом делу Војводине, појединим мечевима присуствује свега тридесетак посматрача, међу њима и деце, а парадоксално је што вишеструко већу „подршку” Слобода има на друштвеним мрежама, „лајковима” и коментарима.
