I treći član vojvođanskog „Istoka” sa šire teritorije grada Kikinde, ruskoselska Crvena zvezda, započeo je pripreme za novu sezonu, a i nadalje predvodiće ih trener Boško Mihajlović.
Novi igrači Ruskoselaca postali su Mastilo (Budućnost Srpska Crnja) i Detari (Polet Nakovo), aktivirao se Laništanin, a prvom timu priključeno je još i nekoliko kadeta. U Crvenoj zvezdi više nisu: Kockar, Kresoja i Reljić.
D. P.
Најновије
Na Letnjem turniru u malom fudbalu, četvrte večeri u dvorištu Gimnazije, u završnim utakmicama po grupama, sinoć su postignuti rezultati: Gume felne Gavrić – OFK Kikinda 6:1, Sukur Metal Bečej – Ujnina kujna 3:4, a u konkurenciji mladih Delija – OFK Kikinda I 0:6.
Zbog problema s prevozom, prouzrokovanim nevremenom, od nadmetanja je odustala novosadska ekipa Pivnica Danka.
Poznati su parovi četvrtfinala: Sukur metal Bečej – OFK Kikinda, Restoran My Way – Hamburgerija Naum, Gume felne Gavrić – Ujnina kujna, Žitopromet – Agromaus Nadalj.
Večeras, od 20 sati, ako vremenske prilike budu povoljne, na teren će mališani, a zatim će uslediti glavni program seniora.
D. P.
Žetva pšenice završena je oko 85 odsto od ukupnih površina pod ovom kulturom. Ratari su zadovoljni prinosima, za razliku od ranijih godina. Republička direkcija za robne rezerve saopštila je da od ponedeljka, 7. jula, počeo otkup pšenice po 23 dinara bez PDV, posredovanjem Produktne berze. Žito se otkupljuje od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava. Minimalna količina merkantilne pšenice koja će se kupovati od jednog gazdinstva je deset, a maksimalna 100 tona.
Zoran Simić, savetodavac PSS ističe da ima manjih oscilacija u prinosu.
-Rod je od 4,5 do sedam tona po hektaru. Prosek je od 5,5 do šest tona što je blagi pomak u odnosu na prošlu godinu. Kvalitet je solidan – naveo je naš sagovornik.
Pod ozimim strninama ove godine je za 20 do 25 odsto više njiva u odnosu na prošlu. Pšenice ima više na uštrb, najpre kukuruza, a potom i suncokreta. U kikindskom ataru pod pšenicom pšenica je zauzimala 17.000 hektara, dok je ječma bilo na oko 3.000.
Ono što brine ratare je kukuruz kod kog je šteta i ove godine velika.
-I ako bude kiše u narednih nekoliko dana kukuruzu, na pojedinim parcelama nema spasa. I kod suncokreta će biti nekih prinosa, međutim još uvek je rano da se bilo šta prognozira. Poslednja veća količina padavina bila 24. maja, što je dug period bez kiše, pogotovo za prolećne useve – zaključio je Simić.
Vrlo mali procenat zemljišta na teritoriji grada je pod zalivnim sistemima. Ima ih u Banatskoj Topoli, Banatskom Velikom Selu i u Kikindi.
A.Đ.
Novi „Bibliokamp“ očekuje mališane u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ od 14. do 18. jula. Deca će se tih dana družiti od 9 do 11 sati, a prijave se primaju do petka, 11. jula. Pravo učešća imaju deca do 11 godina.
Kamp je edukativno-zabavnog karaktera i ima za cilj da podstiče ljubav prema knjigama, čitanju i istraživanju, navode u pozivu iz Biblioteke.
Na plivačkom mitingu „Bjelica 2025”, u Vrbasu, učestvovalo je 272. takmičara iz 22 kluba Mađarske i Srbije, a Veliku Kikindu predstavljalo je 33. takmičara različitih uzrasta, koji su osvojili 29 medalja (8-13-8). Osim toga, Uroš Milićević osvojio je pehar za najuspešnijeg takmičara u konkurenciji dečaka do 11 godina, a Ivan Markov do 13. U ekipnom plasmanu Velika Kikinda bila je druga.
Osvajači medalja, zlato: 50 metara, 100m slobodno, 50m prsno, 50m delfin, 200m mešovito Uroš Milićević, 50m leđno Ivan Markov, 50m prsno Aleksandra Protić, 50m delfin Lena Bikić, srebro: 50m slobodno, leđno, prsno i delfin Filip Đukić, 50m leđno Mane Mandić, 50m leđno i delfin Ognjen Terek, 50m prsno Stahinja Mandić, 50m delfin Ivan Markov, 200m mešoviti Filip Boćan, 200m mešovito Aleksandar Sokolai, 50m prsno Lena Stojanović, 50m delfin Aleksandra Protić, bronza: 50 i 100m slobodno i 50m prsno Aleksandar Sokolai, 50m delfin Stahinja Mandić, 50m slobodno i 200m mešovito Lena Bikić, 50m leđno Lena Stojanović, 50m delfin Iskra Mihaljčić.
D. P.
Upis u srednje škole u Kikindi počeo je danas i doneo manja iznenađenja u izboru učenika, što je posledica i činjenice da je ove školske godine osnovno obrazovanje u opštini završilo 70 đaka manje nego lane, dok se upisne kvote nisu menjale.
Svršenim osnovcima ponuđena su i dva nova smera, ali se smanjen broj učenika već odrazio na teže popunjavanje pojedinih obrazovnih profila, na kojima će mesta ostati za upis u avgustu.
Ekonomsko-trgovinska škola popunila sva mesta
Jedina škola u kojoj su sva mesta popunjena u prvom roku je Ekonomsko-trgovinska škola, u kojoj je najveće interesovanje i najbolji prosek učenika zabeležen na smeru ekonomski tehničar, kao i na novootvorenom smeru pravno-poslovni sekretar, ističe direktor Robert Vunjak.
U ovu školu upravo se upisuje 112 novih učenika, raspoređenih u četiri odeljenja i pet obrazovnih profila. Pored dva najtraženija, zadržani su i trogodišnji smerovi: kuvar (jedno odeljenje) i kombinovano odeljenje za trgovce i konobare.
– Novi smer je izazvao veliko interesovanje i pokazao se kao pravi izbor. Prethodno smo istraživali tržište i sarađivali sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Profil je u deficitu, a na njemu i na smeru ekonomski tehničar su najbolji učenici – kaže Vunjak. – Imamo i blago povećanje broja bodova, što znači da se kod nas upisuju sve bolji đaci. Preko 80 odsto je upisano po prvoj želji. Škola dobija pozive od roditelja i đaka koji nisu uspeli da se upišu, ali su kvote popunjene i ne očekuju se promene. Upisano je 17 učenika koji žive van teritorije Grada.
Gimnazija upisuje manje učenika
Gimnazija „Dušan Vasiljev“ ponudila je četiri odeljenja (112 mesta): po dva za društveno-jezički i prirodno-matematički smer. Ipak, upisano je 80 učenika.
– Većina učenika je raspoređena u prvom krugu. S obzirom na ukupan broj đaka, verujem da ćemo sa ovim brojem započeti školsku godinu – kaže direktorka Mirjana Dražić.
Najveći broj bodova bio je potreban za prirodno-matematički smer – od 75 do 100, dok se društveno-jezički upisuje sa 50 do 90 bodova.
Prošle godine Gimnaziju je upisalo 111 učenika, a nakon prebacivanja i odustajanja, prvu godinu završilo je njih 90.
Narednu školsku godinu ovde će pohađati i učenici iz Zrenjanina, Novog Miloševa i Bele Crkve, kažu u školi.
Tehnička škola: iznenađenje na popularnom smeru
U najvećoj srednjoj školi, Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ kojoj, iz godine u godinu, raste popularnost, doživeli su malo iznenađenje u ovom upisnom roku.
– Po planu imamo sedam odeljenja i osam obrazovnih profila. Upisana su 183 učenika, a ostalo je 13 slobodnih mesta – 12 za smer elektrotehničar računara i jedno za tehničara za CNC mašine – kaže direktorka Milanka Halilović.
Smer elektrotehničar računara je prethodnih godina bio jedan od najtraženijih, pa će u Školi ispitati šta je uzrok pada interesovanja i, moguće, izmeniti ponudu, dodaje direktorka.
Trogodišnji smerovi (vozači, bravari, zavarivači, operateri mašinske obrade) popunjeni su po prvim željama. Najviše odličnih učenika upisalo je smer tehničar informacionih tehnologija, kao i tehničar drumskog saobraćaja. Neočekivano veliko interesovanje bilo je i za smer elektrotehničar za elektroniku na vozilima. Upisano je i 35 učenika iz okolnih mesta: Čoka, Ostojićevo, Novi Kneževac.
Srednja stručna škola takođe ponudila novi smer
U Srednjoj stručnoj školi „Miloš Crnjanski“ od ove godine postoji i novi trogodišnji smer – medicinski negovatelj. Škola upisuje po jedno odeljenje na četvorogodišnjim smerovima: medicinska sestra-tehničar, arhitektonski tehničar i tehničar za hemijsku i farmaceutsku tehnologiju. Trogodišnji smer za pekara i operatera u prehrambenoj industriji postoji kao kombinovano odeljenje.
– Četvorogodišnji smerovi su popunjeni, a ostalo je mesta na trogodišnjim. Najbolji đaci su nam na smeru medicinska sestra-tehničar, gde je donji prag bio 78 bodova – kaže direktor Milorad Karanović. – I u ovu školu upisuju se učenici iz drugih opština – njih 24. Moja preporuka je da đaci danas i sutra dođu u školu, da se upoznaju sa svojim odeljenjem i razrednim starešinom.
Šta je potrebno za prijavu
Upis u srednje škole traje danas i sutra, elektronskim putem na portalu Moja srednja škola ili lično u školama, od 8 do 15 sati. Zbog rekonstrukcija, izmešten je upis u dve škole: gimnazijalci se upisuju u Centru za stručno usavršavanje (Nemanjina 23), a đaci Ekonomsko-trgovinske škole u zgradi u Vojvode Putnika 2.
Za upis su potrebni:
– prijava za upis (dobija se u školi),
– uverenje o završenom završnom ispitu,
– originalno svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi (6, 7. i 8. razred),
– izvod iz matične knjige rođenih,
– uverenje o obavljenom lekarskom pregledu.
Uslov za upis na četvorogodišnje smerove je minimum 50 bodova.
Sava Savin nije samo velikan kikindske pozorišne scene, nego i predani hroničar svega značajnog što se decenijama dešavalo u ovdašnjem teatru, iskazavši zavidan dar za dnevničke zabeleške, koje je pretočio u dragoceno ukoričeno štivo
Da je bio samo glumac ostavio bi, ne samo u kikindskim okvirima, nego i znatno šire, neizbrisiv umetnički trag. Sava Savin se iskazao i u spisateljskoj ulozi. Autor je pohvale vrednog, hroničarskog dela satkanog od sopstvenog rukopisa, pošto je decenijama pedantno pratio pozorišni život svoga grada počev od sredine prethodnog veka, pa sve do dvehiljadite.
Savin u knjizi, na čijim je koricama simbolički, umesto slovnog naziva, cifra „50“, (uz to i bez imena autora) perom i fotografijom predočava poluvekovno bitisanje Narodnog pozorišta. Na unutrašnjoj strani korica je u kratkim crtama „lična karta“ Pozorišta. Citiramo: „Osnovano 14. juna 1950. Prva predstava je održana 2. decembra 1950. Tokom 50 sezona pripremljeno je: 252 premijere i prikazano ukupno 3.650 predstava, na kojima je bilo 838.156 gledalaca. Učestvovalo je na 38 pozorišnih festivala, izvelo 262 predstave i dobilo 432 nagrade“.
Sledi kratka autorova posveta, sa nadimkom umesto potpisa: „Knjigu posvećujem onima koji su mi omogućili da sa njima provedem 45 bezbrižnih, veselih, radosnih i raspevanih godina. Hvala im! S.S. Moca“. Za ovu poruku, četvrt veka nakon što ju je sročio, kaže – da ju je ruka ispisala, a srce izdiktiralo.
Savin je, inače, zakoračio u devedeset drugo leto. Ništa ga, tvrdi, ne boli. Fale mu koraci, jer ga noge sve više izdaju. Slabije vidi i čuje. A um mu bistar, retorika jasna, glasna i razgovetna. Ne beži od divana. Naprotiv. Raspričao se. Sačuvao je smisao za humor. Nema u njegovom izrazu i rezonu nostalgične patetike. A pamćenje mu za studentsku desetku. Stičemo utisak da žudi za razgovorom, pogotovo ako su tema daske koje život znače. Ponosan je, veli, na sve što je uradio u pozorištu i za pozorište, pa izgovara ono što je napisao u predgovoru:
– Knjigu o pedesetogodišnjem radu kikindskog pozorišta darujem onima koji su ovaj naš teatar ljubavlju i samopregorom stvarali i održavali. Tu mislim na sve one koje sam pomenuo, ali i na one koje omaškom, naravno ne namernom, nisam pomenuo. Godinama sam marljivo prikupljao građu, koju sam zatim sređivao i sistematizovao, da bi bila solidan osnov za stvaranje dela kojim će se čitaoci upoznati sa životom ove teatarske kuće.
Sava naglašava da mu nije bila namera da se bavi istorijatom Narodnog pozorišta. Samo je osmislio valjanu dokumentarističku podlogu za neke buduće istoričare. Ponovo poteže predgovor svoje knjige.
– Hteo sam, na osnovu podataka koje sam počeo da sakupljam i sređujem još 1961. godine, da opišem i prikažem ono što sam kao savremenik i član ove kuće, dakle 45 godina kao učesnik, video, prošao, pa delimično i uradio – objašnjava naš sagovornik smisao sopstvenog angažmana u vezi sa pomenutom publikacijom. – Možda će mi neko zameriti što pišem uglavnom o uspesima.To činim jer sam ubeđen da je ovo pozorište i bilo uspešno. Jer, četrdeset dve godine, dakle do profesionalizacije, raditi amaterski, mada je bolji izraz volonterski, pa postizati vrhunske uspehe, za možda jednu kutiju cigareta, ili za neki ilustrovani časopis, koliko su nekada bili honorari za jednu odigranu predstavu, u današnjim uslovima ravno je podvigu. Još kad dodam da je taj i takav rad doveo ovaj teatar, pa i sam grad Kikindu, do najviših vrhova tog predivnog pozorišnog amaterizma „one“ Jugoslavije, do vrhova o kojima su neka pozorišta mogla samo da sanjaju…
U uvodnom delu pozamašne knjige na ukupno 384 stranice, Savin je, oslonivši se delom na radove hroničara prethodnika koji su se bavili ovom temom, opisao bogat i sadržajan istorijat pozorišta u Kikindi. Zatim je u formi letopisa, u najkraćem, predstavio 50 pozorišnih sezona. Naveo je sve nazive predstava i njihove aktere – reditelje i glumce, smotre i festivale na kojima se nastupalo, pomenuo nagrade i priznanja, medijske reakcije i ostale zanimljivosti iz kikindske pozorišne svakidašnjice.
Savin je, po azbučnom redu, pobrojao sve autore igranih pozorišnih dela, sve reditelje koji su delali u Kikindi, sve glumce, sve umetničke i tehničke saradnike. Tu je i poširok spisak svih gradova i sela širom nekadašnje SFRJ u kojima su Kikinđani gostovali. Evidentirani su i novinski prilozi o pozorištu. Posebna vrednost ove monografije je foto-galerija sa portretima upravnika i glumaca i insertima iz određenog broja predstava, koje su snimili Stevan Mold, Đerđ Nemet, Šanji Melank i Vlada Sretenović. Knjiga je, u 700 primeraka, štampana u subotičkoj „Birografici“.
NAJDRAŽA ULOGA
Pitamo Savina koja mu je, od 47 uloga, koje je odigrao 804 puta, najdraža. Bez premišljanja veli:
– Komandant Sajler u istoimenoj predstavi Borislava Mihajlovića Mihiza iz 1967. godine, koju je režirao Milan Barić iz Zrenjanina, čiji je pomoćnik bio naš sugrađanin Laslo Karpati. Partnerka mi je bila Milica Veselinov. Zahtevna uloga i delikatna, ratna, tematika sa šokantnim epilogom koji nagoni na duboko razmišljanje. Sve uloge su mi drage, ali je ova kruna moje glumačke karijere.
BIOGRAFIJA ZA RESPEKT
Sava Savin Moca je rođen u Srpskoj Crnji, a u Kikindu se s porodicom doselio u 21. godini i odmah pristupio ovdašnjem pozorištu. Diplomirani je ekonomista. Bio je prvo rukovodilac u PIK-u, a zatim od 1978. do 1995. godine kada je otišao u penziju, direktor ovdašnje filijale nekadašnje Službe društvenog knjigovodstva. Pre tri godine preminula mu je supruga Stojanka, s nadimkom Beba. Moca ima kuću u najlepšoj kikindskoj ulici (Generala Drapšina). Staračku samoću odagnava mu venčana kuma Zlata, koja ga svakodnevno obilazi i pazi.
M. Ivetić
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodilo se devet saobraćajnih nezgoda. U pet nezgoda stradalo je sedam osoba i to tri sa teškim, a četiri sa lakšim telesnim povredama. Nastala materijalna šteta procenjena je na iznos od 585.000 dinara.
Čak pet saobraćajnih nezgoda dogodilo se zbog nepropisne radnje vozilom, dok su ostale nastale zbog neustupanja prvenstva prolaza, nepropisnog mimoilaženja i neprilagođene brzine.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 24 učesnika u saobraćaju i izdato je 96 prekršajnih naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 15 vozača, od čega je četiri vozača zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je devet prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 30 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 78 ostalih prekršaja.
I drugi naš vojvođanski ligaš, Sloboda iz Novih Kozaraca, započeo je pripeme za predstojeću sezonu u grupi „Istok”. Trener Slobodan Mitrović brojao je do 17 na prvom okupljanju.
– Posle nekoliko sezona u kikindskom ŽAK-u odnosno srpskocrnjanskoj Budućnosti, u Slobodu se vratio iskusni golman Marko Živkov. Treći je put u Novim Kozarcima i biće nam veliko pojačanje. Napustili su nas za sada: Protić, Lisica i Labus. Planiramo pet provera, a onda da u sezonu uđemo orni i na kraju izborimo opstanak – kaže Mitrović.
Svaki bod biće zlata vredan za ekipu sa stadiona „Ilija Pantelić”.
– Takmičenje će biti kvalitetnije nego prošle sezone, jer su čak tri ekipe iz Srpske lige proletos ispale u našu grupu. Osim toga, Sloboda se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji, a svi dugujemo veliku zahvalnost igračima koji su ostali da brane boje kluba – naglašava Mitrović.
D. P.
Sinoć, treće večeri Letnjeg turnira u malom fudbalu, u dvorištu Gimnazije, u utakmicama po grupama, postignuti su rezultati: OFK Kikinda pioniri – Sukur metal Bečej 4:6, Sukur metal Bečej – Picerija Si 3:1, Ujnina kujna – OFK Kikinda pioniri 4:1 , Picerija Si – Ujnina kujna 3:2, Restoran My Way – Treće poluvreme 4:3, a u utakmici juniorskog turnira Kozara – OFK Kikinda II 0:1.
Večeras, u predigri juniora, od 19.30 sati, sastaće se Delija – OFK Kikinda I, a potom u glavnom programu: Gume felne Gavrić – OFK Kikinda, Pivnica Danka – Gume felne Gavrić, OFK Kikinda – Pivnica Danka, Sukur Metal Bečej – Ujnina kujna.
D. P.