Инфо сервис

Поводом Дана библиотеке „Јован Поповић” који је 18 новембра, а ове године биће обележен два дана раније, предвиђен је богат културни програм. Традиционално, октобар као месец књиге и новембар у коме је дан наше библиотеке, уједно су и период у години када ова установа мобилише све своје потенцијале, како би суграђанима приуштила мноштво квалитетних садржаја.

Међу гостима који су планирани за 16. новембар биће и глумац Небојша Дугалић, који ће се нашим суграђанима представити у склопу поетско-глумачког програма. Дугалић је редовни професор на Факултету савремене уметности за предмете глума пред камером и јавни и медијски наступ. Приватно, познато је, отац је петоро деце, а на челу је и Удружења драмских уметника Србије.

Посвећен вери, професури и родитељству, ипак стиже да одговори и на захтеве овдашњих редитеља и продуцената, а понекад и новинара. Све је траженији, и запаженији на малим и великим екранима. Стижу и заслужена признања, за која каже да га увек изненаде јер им се не нада.

У паузи многобројних обавеза, а поводом предстојећег гостовања у Народној библиотеци „Јован Поповић”, упркос преокупираности овог глумца, ипак смо за „Комуну” успели да са Дугалићем „ан пасан”  разменимо неколико реченица о његовој глумачкој поетици.

Чини се из перспективе обичног гледаоца да вам је у последње време много ближа телевизија као медиј, него филм?

– Ту нема неке велике разлике, сличан је медиј, као и средства. Најважније је да се сада више ради, да постоје прилике да се неке нове генерације покажу и да тако заживи та врста уметности, пошто је дуго била скрајнута, а ево сад, на сву срећу, то се покренуло, па се надам да ће тај тренд остати и даље.

Ви сте религиозан човек, а да ли су у колизији глума као јавни позив и јавни чин и вера као интиман, лични чин?

– Ништа није у колизији ни са чим ако човек жели да се труди око помирења различитих стварности, напротив. Ако желимо да све оно што је другачије доживимо као потенцијал и инспирацију, онда ћемо и сопствени простор преосмишљавати и надограђивати. То је једини начин да некако напредујемо. Тако да ништа није у супротности ни са чим. Ми правимо супротности.

Како коментаришете то што још увек словите за миљеника женског дела публике?

– Не бавим се тиме, верујте.

Какви су вам планови у скоријој будућности, јер, ево, гостујете и по унутрашњости?

– Не знам ни ја, пошто много тога се дешава. Нешто се отказује, нешто одлаже, нешто се ново догађа, отвара, тако да – динамично је, то је важно.

БРОЈНА ПРИЗНАЊА

Овај рођени Краљевчанин, познат по ванредној дикцији, добитник је престижних глумачких признања. Међу њима је и Златна антена „Љубиша Самарџић“ за најбољу главну мушку улогу у серијама „Време зла“ и „Државни службеник“. Успешно се хвата у коштац и са редитељским послом. Између осталих, потписује позоришне представе „Вишњик”, „Осврни се у гневу”, „Сироти мали хрчки”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Павиљон број 6” и многе друге, по текстовима најбољих драмских стваралаца Чехова, Симовића, Михића…