Један од највећих домаћих виртуоза на виолини, Јован Колунџија, уз клавирску пратњу сестре Наде, у свечаној сали Народног музеја, у суботу, 6. децембра у 19 сати, одржаће концерт класичне музике. Овај музички догађај у организацији Културног центра, реализује се уз подршку Града Кикинде и Министарства културе Републике Србије.
Колунџија је иначе чест гост у нашем граду и радо се одазива позивима да класичну музику приближи најширем аудиторијуму.
Наша публика у унутрашњости није ништа мање едукована у односу на престоничку или светску, а и на иностраним сценама се дешава да публика аплаудира између ставова. Дакле, зна ли генерално публика за бонтон кад су у питању концерти озбиљне музике?
– Тешко је то рећи. Она права светска публика у великим дворанама, у великим салама, зна протокол како би требало да се понаша за време концерта. Углавном се између ставова не аплаудира, али се нико од уметника не љути на то. Није то никаква страшна ствар. Увек има људи који су повучени неком каденцом, неким крајем неког става. Просто су изазвани да аплаудирају, јер је толико добро па нису могли да издрже. Тако да је то све у реду, а што се едукованости публике тиче – ми смо изгубили публику. Она која иде на концерте, она је у довољној мери едукована, само остале су сад само старије генерације, које су навикле да иду на концерте и да слушају ауторе из 18, 19. и понешто 20. века, а што се младих тиче – они су сад у мањини зато што владају други жанрови. Знате и ви шта је све занимљиво, без чега се не може и са чиме се мора делити слободно време. Тако да ово је један застој, али застој који је дошао спонтано, зато што се читав тај медијски живот препустио томе да свако ради шта хоће. А пошто сви трче за парама, онда се праве такве идеје и такве калкулације да програми који не доносе пуно пара – нису ни занимљиви. Ми класичари немамо пуно пара и нисмо их ни имали, али смо увек имали најмање пола сале или пуну салу. Али то није битно и није занимљиво оним људима који имају пара и који хоће да уложе, па да направе сцену, сценске ефекте и све и свашта…
Значи, може се закључити по свему што сте рекли да су класичари тренутно у илегали?
– Ми смо ту и пропасти не можемо јер се бавимо најквалитетнијом музиком која постоји. Музиком која је за сва времена. Ово дуго су неке привремене музике које трају док их не заборавите – годину, две, три… Наравно, уз изузетке. Постоје аутори и у тим доменима који су оставили траг. То су кратке нумере, све је то три минута, да ли народне или забавне песме и има их које могу да трају исто тако дуго, можда и деценијама-закључује је овај виртуоз.
Улазак на концерт је бесплатан
Н. Савић
