децембар 6, 2025

Град

Jovanov Milenko

Шеф посланичке групе „Александар Вучић- Заједно можемо све“ у Скупштини Србије Миленко Јованов предочио је министрима у новој Влади важне пројекте за грађане Кикинде указујући на велики значај успешног завршетка изградње фабрике воде, као и реализацију више пројеката у области путне инфраструктуре. Како је указао Јованов, поред изградње фабрике воде у Кикинди, у селима ће, у сарадњи са покрајином,   бити изграђена мини постројења за пречишћавање, чиме ће грађани на целој територији Града добити здраву пијаћу воду.

-Пречистач за пијаћу воду који се ради у Кикинди је веома важан за наш град, као и неки други пројекти. Ту, пре свега, желим да кажем да, од вас господине Весићу, очекујем контролу и беспрекорну реализацију пројекта фабрике воде у Кикинди. То је јако важан пројекат за нас и врло је важно да грађани Кикинде у што краћем року, у складу са стандардима изградње, добију чисту воду за пиће. У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, шумарство и водопривреду финансираћемо мини постројења за села, тако да сви грађани на територији Града Кикинде могу да имају добру воду за пиће- указао је шеф напредњака у Народној скупштини.

-Важно је да се настави и са другим пројектима, да се брза саобраћајница Сомбор-Кикинда гради и врло је важно то што је министар Мали навео, да ни један од пројеката који је започет неће бити заустављен, иако је криза и тешка ситуација- истакао је Јованов и наставио:

-Радујемо ме и желим да поздравим то што је издвојен новац за планирање две обилазнице, око Меленаца и око Башаида. Тиме ће се, у великој мери, убрзати пут до Зрењанина. То је тај, условно речено, јужни крак за нас из Кикинде, да се прикачимо на Зрењанин и касније два аутопута која ће ту да се граде, један ка Београду, а један ка Новом Саду. Хтео бих и да вас замолим да, када буџет буде био на дневном реду, да се у њему нађе кружни ток у Башаиду. То је село пред Кикиндом, које има укрштање два пута.  Знакови постоје, то није спорно, али проблем је што један пут води из Новог Бечеја преко Новог Милошева, Башаида до Торде, а други иде из Кикинде преко Башаида до Зрењанина, и онда и једна и друга страна помисле да имају право првенства пролаза и то је црна тачка где има велики број страдалих. Молио бих да имамо то у виду, и да пробамо да решимо. То ће бити решено обилазницом, али док она не буде реализована, тај кружни ток би решио проблем са којим се људи суочавају- нагласио је шеф посланичке групе СНС.

Кикинда: Од снажне индустрије до лоших  приватизација

-Све су то важни пројекти за наш град, јер ми до 2013. године нисмо имали прилике да видимо ни како изгледа страни ни домаћи инвеститор, имали смо само затворене фабрике. Град у коме сам рођен и живим погодила је највећа јеврејска клетва: дабогда имао па немао. Град који је био врло богат, имао јаку, извозно оријентисану индустрију, али и оно што је преживело санкције уништено је приликом приватизација и дошло је дотле да се ништа не ради и не гради- указао је Јованов у Скупштини Србије.

-Ове саобраћајнице ће у великој мери помоћи да још неки инвеститори дођу у наш град и да се отворе још нека радна места, а са друге стране, јако нам је важно да се заврши фабрика воде јер је већ дуго то Кикинђанима главна тема. Ми сада показујемо, тиме што се гради и сваког дана напредује та фабрика, да за разлику од оних који су само делили летке са водом и причали како ће нешто да ураде, ми заиста и радимо. Ови пречистачи су такође важни, и мислим да ћемо, уз свеобухватну акцију пошумљавања, пошто је Кикинда град који има најмање пошумљених површина у Србији, доста променити еколошку слику у Кикинди, поред привреде и инфраструктуре, да се похвалимо и таквим резултатима.

Криза не зауставља планове

-Као Кикинђанин и посланик у Скупштини Србије желим да подржим ове предлоге који показују да не одустајемо од онога што смо замислили- иако је криза. То показује снагу и стабилност наших јавних финансија. Када то све завршимо, остаће да поразговарамо о северном краку који би могао да иде од Кикинде ка Хоргошу и тиме бисмо направили паралелу Коридору 10 кроз Банат, то би у великој мери променило слику и један доста девастиран регион, који је доста тога претпео кроз лоше године санкција и приватизације, мало помогнемо. Онда, да повежемо и направимо транзитно место и кроз гранични прелаз Наково, и ако би био позитиван одговор румунске стране, од Кикинде према Новом Саду, а на другу страну ка Темишвару, па Сомбору и даље кроз Хрватску. У име грађана Кикинде и своје име захваљујем на томе што се није одустало од ових пројеката и молим вас да се реализују у најкраћем могућем времену, без икаквих проблема, да грађани Кикинде јасно виде шта Влада Републике Србије ради за њих. Видели су већ многе ствари јер све оно најважније за њих урађено је у периоду од када председник Вучић има доминантну политичку улогу на политичкој сцени у Србији и доминантно утиче на политику Владе РС- закључио је Јованов.

Вук Караџић 3

Било је данас и свечано и емотивно у школи „Вук Караџић“. Награђени су најуспешнији ученици и у пензију је испраћена дугогодишња директорица, Оливера Лазић.

На приредби у фискултурној сали ђаци су приказали своје таленте у инсценацијама из живота Вука Караџића и приказу народних обичаја, а наступили су и хор и музичке секције Школе.

– Данас је централни дан, иначе Дан школе обележавамо читаве седмице – сутра је спортски дан, угостићемо ученике других основних школа, а у четвртак имамо маскенбал за ниже и игранку за више разреде. Иначе, целе недеље ђаци прикупљају храну као помоћ угроженим суграђанима – рекао је директор, Иван Пантелић.

На свечаности су награђени ђак генерације, Богдан Дејановић, и спортиста генерације, Тадија Станишић. Уручена су и признања из фонда „Велинка Тешин”, за најбоље резултате из српског језика и књижевности. Књиге су добили: Маријана Миланов, Јустина Марковић, Богдан Дејановић, Богдан Завишин и Доротеа Бореновић.

Богдан Дејановић, сада ученик друштвено-језичког смера у Гимназији „Душан Васиљев“, двоструки је лауреат за школску 2021/2022. годину.

– Мислим да сам награде заслужио успесима на такмичењима из историје и књижевности, а пре свега јер сам имао добар однос према друговима и наставницима. Знање из основне допринело је и мом бољем старту у средњој школи – каже Богдан.

Прослави су присуствовали и директори других школа, пензионери колектива и градски челници: градоначелник Никола Лукач, Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање, и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

– За мене је увек емотивно када дођем у ову школу јер смо је похађали и ја и чланови моје породице. Сигуран сам да ће нови директор, утабаним стазама, са изузетном децом и одличним наставним кадром, омогућити још боље услове за стицање знања. Деци поручујем да „краду“ знање, да се друже, како би са лепим успоменама на своју основну школу постизали успехе у будућности – рекао је градоначелник Лукач.

Посебно емотивни тренуци били су приликом приказивања филма о сада већ бившој директорици, Оливери Лазић, која је путем успеха Школу водила две деценије.

– Први пут сам данас у зграду ушла са позивницом – каже директорица у пензији. – Срећна сам што видим сва драга лица људи са којима сам сарађивала. У основи нашег успеха био је добар однос са колегама. Имали смо веома добру сарадњу, увек смо били врло јединствен колектив. И наша многобројна дружења била су корисна, на њима смо добијали идеје за рад и у томе су били наша покретачка снага и успех.

Оливера Лазић је новом директору „Школе отвореног срца“ пожелела успех и да га у послу води љубав.

Историјат школе

Основна школа „Вук Караџић”, једна од најстаријих у Кикинди, основана је 1950. године, као једна од четири осмолетке и носила је назив Осмолетка бр. 2. На самом почетку имала је седам разреда: четворогодишњу школу и три разреда Пуне кикиндске гимназије. Већ 1952. у њој је било свих осам разреда и преименована је у Осмолетку ,,Вук Караџић“.

У том периоду Школа је имала и два одељења забавишта, комбиновано одељење на Пољопривредном комбинату „Банат“, а њен  простор користила је и Школа за ученике у привреди. Школа се налази у згради која је саграђена 1890. године и у потпуности је прилагођена наставном процесу.

1

На данашњи дан, 2014. године тадашњи премијери Србије и Румуније Александар Вучић и Виктор Понта свечано су отворили међународни гранични прелаз Наково – Лунга. Отварање прелаза олакшало је комуникацију грађана са обе стране границе, али и оснажило економске, привредне и културне везе.

-У претходних осам година, до краја септембра ове године, преко овог граничног прелаза званично је прешло 943.695 путника. Истовремено су отворена још два Врбица – Валкањ (188.999 путника) и Јаша Томић – Фењ (603.496 путника). За све ово време, преко три нова гранична прелаза, је прешло 1.736.190 путника, што значи да ја на прелазу код Кикинде, било 54,35 % од укупног броја- прецизан је члан Градског већа Саша Танацков.

Објашњава да када томе додамо да свакодневно Кикинђани запослени у фабрици „Зопас“ у Великом Семиклушу, њих око 200, мора да путује преко граничног прелаза  Српска Црња – Жомбољ због ограниченог радног времена прелаза код Накова, доћи ћемо до податка да би преко ГП Наково – Лунга до сада одавно имали више од милион путника, односно просечно само у овој години минимално 50.000 више регистрованих прелазака.

-Захваљујући отвореном граничном прелазу сада у Кикинди у фабрици „Зопас“ ради скоро 700 људи, средствима ЕУ, Владе Републике Србије, Града Кикинде и ЈП „Путеви Србије“ изградили смо гранични прелаз у складу са важећим међународним стандардима, бициклистичку стазу са соларном расветом и видео надзором, реконструисали смо део међународног државног пута…Следећи циљ је радно време 24/7 као и дозвољен прелазак аутобусима- наводи Танацков.

 

 

 

škole

Савремену и квалитетну наставу данас је немогуће замислити без примене дигиталних технологија. Од Министарства просвете, основним и средњим школама на територији Града Кикинде, стигла је вредна опрема која ће бити значајна подршка у свакодневној настави.

Градске и сеоске школе, на самом почетку школске године, добиле су укупно 450 лаптоп и десктоп рачунара уз пратећу опрему- мониторе, видео бимове, штампаче, каже за Кикиндски портал Тихомир Фаркаш, председник Актива директора школа.

-Значајна наставна средства додељена су школама. Министарство просвете кренуло је у процес дигитализације школа и ми сад радимо на пројектима дигиталних школа односно дигиталних компетенције како бисмо реализовали различите садржаје на дигитални начин.

Ту се, пре свега, мисли на коришћење дигиталних уџбеника, приступ ученика дигиталним материјалима, па чак у перспективи и израда завршних испита или тестирања онлајн. Кикиндским основним и средњим школама додељено је 450 рачунара што ће значајно помоћи у организацији наставе- указује Фаркаш.

Градске и сеоске школе добиле су нову опрему, у зависности од броја ученика и постојећих дигиталних капацитета. Конкретно, Основна школа “Жарко Зрењанин” добила је 33 лаптоп и 12 десктоп рачунара са мониторима, захваљујући чему опремају још један информатички кабинет.

 

 

ветерани ПЈП

За заслуге у одбрани Савезне Републике Југославије од 1998. оо 2000. године, Удружење ратних добровољаца 1912-1918.  уручило је медаље „Ђенерал Божидар Јанковић- Освећено Косово“ члановима Удружења ветерана Посебних јединица полиције : Николи Марјановићу из Кикинде, Милораду Јакићу из Куле и Борису Ладишићу из Новог  Сада.

-Полицајац сам од 1984.године, данас у пензији. Учествовао сам у свим дејствима на Косову и Метохији, провео дана и дане са колегама на терену. Нажалост, из Полицијске управе Кикинда погинуло је девет људи, а петнаест је рањено. Бивши сам припадник Посебних јединица полиције од оснивања до распуштања 2002. године. Удружење ветерана ПЈП је младо удружење, основано пре три године. Ово признање ми много значи- искрен је суграђанин Никола Марјановић.

Медаље су уручене у просторијама Градског одбора СУБНОР-а. Удружење ветерана Посебних јединица полиције је колективни члан те борачке организације.

-Њихови чланови су и чланови СУБНОР-а. Ускоро ћемо и основати секцију Посебних једница полиције. То су ветерани учесници у одбрани Савезне Републике Југославије на Косову. Награђенима сам  и  поручио да су они Обилићи двадесетог века- истакао је Саво Орељ, председник градског одбора СУБНОР-а.

Медаље „Ђенерал Божидар  Јанковић-Освећено Косово” уручио је Петар Јовановић, заменик председника Удружења ветерана ПЈП. Удружење је основано са циљем очувања сећања на постојање ове јединице, као и њене погинуле, нестале, преминуле и пензионисане припаднике, бриге о породицама чланова, али и у циљу неговања традиције ПЈП,  прикупљања и публиковања историјске грађе и сарадње са сродним организацијама.

-Признање је новоустановљено, добили су га заслужни појединци који су га завредели својим радом и помагањем становништву. Уручићемо га још и Небојши Краљевићу из Зрењанина- напоменуо је Јовановић.

Додељена признања названа су по истакнутом српском генералу и војном министру Божидару Јанковићу (1849-1920). Био је један од најспособнијих официра српске војске, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских ратова и Првог светског рата.

 

Kikinda

Попис становништва, домаћинстава и станова на територији Града Кикинде трајао је од 1. до 31. октобра. Град Кикинда био је подељен на 513 пописних кругова, а планиран је био обилазак 21.421 домаћинства. Било је ангажовано 86 пописивача и 13 инструктора.

-Попис у Кикинди је уредно протекао. Била је добра сарадња са инструкторима и пописивачима. Теренски рад успешно је завршен у року, с тим да су још наредна четири дана телефонским путем грађани који из неког разлога нису пописани могли да се јаве дежурним пописивачима. Попис је први пут рађен тако што су подаци уношени у електронске упитнике путем лаптопова- наводи начелник Градске управе Драгиша Михајловић.

– На ваше питање да ли је било изречених казни због одбијања да се дају подаци, могу вам рећи да нисмо имали таквих случајева. У неколико ситуација грађанима је било потребно додатно појашњење, на пример да се подаци прикупљени пописом користе само у статистичке сврхе- објашњава Михајловић.

Из појединих градова већ су објављене информације о смањењу броја становника. Јасно је да је такав тренд присутан и у Кикинди.

-Прелиминарне резултате пописа Републички завод за статистику објавиће до краја новембра, а коначне до краја јуна 2024. године- одговара Михајловић на питање о броју становника који је утврђен пописом.

У међувремену, процене о демографском кретању потражили смо из других извора. Тако је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ недавно у свом Здравствено-статистичком годишњаку, изнео податак да Град Кикинда броји 52.668 становника што је 6.785 мање у односу на попис из 2011. године. Колико је овај прорачун тачан, сазнаћемо током новембра након што податке изнесе РЗС који сваких десет година спроводи попис као најобимнију и најкомплексију статистику о становништву и стамбеном фонду у држави.

 

sove

Туристичка организација Града Кикинде на листи је потенцијалних добитника награде „Туристички цвет“. Ово признање додељује Туристичка организација Србије за допринос унапређивању туристичке понуде и промоцији туризма Републике Србије, и то у седам категорија.

У категорији манифестација, Туристичка организација Града конкурише са својим програмом „Новембар – месец сова“. „Совембар“ се одвија већ једанаест година.  Под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“, организују се свакодневне активности ради популарисања највећег урбаног зимовалишта сова утина на свету.

Добитници најпрестижније награде у овој области, „Туристичког цвета“, награђују се дипломом, статуом и промоцијом на каналима комуникације Туристичке организације Србије. Награда се уручује током децембра.

Лауреат у свакој од седам категорија добија се гласањем на сајту www.turistickicvet.rs. Са једне IP адресе могуће је послати само један глас.

Подржите кикиндску Туристичку организацију, гласајте за Совембар!

Награду „Душан Васиљев” расписује Град Кикинда за најбољу књигу написану на српском језику, објављену у 2022. години. За ово књижевно признање могу да конкуришу аутори са својим песничким и прозним делима, објављеним на територији наше државе.

Конкурс су данас, у Градској кући, представили Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, и књижевник и директор Банатског културног центра из Новог Милошева, Радован Влаховић.

– Наш циљ је афирмација књижевне уметности и исказивање поштовања према нашем књижевнику, Душану Васиљеву. Ovo je јeдна од најпопуларнијих награда у Србији за српско књижевно дело, а жеља нам је да још више подигнемо стандард квалитета. Прошле године стигла су нам дела 184 аутора, сада се надамо још већем одзиву. Надам се да ће конкурс и награда инспирисати многе књижевнике да се пријаве и да, на тај начин, и они инспиришу младе уметнике – рекла је Валентина Мицковски.

Награду „Душан Васиљев” установила је Културно-просветна заједница Кикинде 1997. године, како би се сачувало сећање на дело песника, рођеног у Кикинди 1900. године. Васиљев је био један од најзначајнијих песника српског експресионизма. Трагично је изгубио живот у 24. години.

Првих година признање се додељивало за посебан допринос развоју културе. Затим је уследио прекид, да би поново било установљено 2009. године. Од тада, додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора, објављену на српском језику.

Између осталих, до сада су награђени: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић и други.

Ове године Град Кикинда је именовао жири који чине писци: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, и Ђорђе Писарев.

– Ову награду пратим од 1997. године, када ју је установио покојни Недељко Радловић. Имали смо висок ниво награђених и то је трајало до 2000. године. Конкурс је поново је покренуо Милош Латиновић који је, такође, књижевник. Последњих година је, под вођством др Срђана Срдића, добила нову димензију. Сада, са новим жиријем, надам се да ћемо анимирати људе који раније нису конкурисали и да ће награда, у српској књижевној јавности, добити димензију коју заслужује песник Душан Васиљев. Такође нам је жеља да се, у договору са оснивачем, настави лепу традицију сарадње Града и Савеза Срба у Румунији, тачније Срба из Ченеја, где је службовао Душан Васиљев. Лепа традиција била је и та да су награђени писци одлазили у тамошњу школу и читали своје песме – истакао је Радован Влаховић.

Уведена је и новина, да аутори шаљу по четири примерка своје књиге, по једну за сваког члана жирија, и један примерак који ће добити Народна библиотека „Јован Поповић“.

Награда се састоји од плакете и од новчаног дела од сто хиљада динара. Свечана додела заказана је за 27. март 2023. године, на дан смрти Душана Васиљева.

Додатне информације доступне су на сајту: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

 

 

 

 

У граду сова, већ једанаест година, сваки новембар је „совембар“. Под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“, Туристичка организација Града организује свакодневне активности ради популарисања највећег урбаног зимовалишта сова утина на свету.

На манифестацији под називом „Новембар – месец сова“, најзначајнију улогу имају деца, предшколци и основци. Едукативна настава и „Совембарски читањац“ организују се свакодневно, за све узрасте, у школама, вртићима, библиотекама у граду и свим селима.

У Народном музеју и Центру за стручно усавршавање одржавају се истраживачке и креативне – драмске и вајарске радионице: „Шта је сова појела“, „Сова на зимовању“, „Сове, нечујни летачи“, „Сова као сувенир“, „Сова прати моду“. У току је и ликовни конкурс, а најављени су и квиз знања и концерт под маскама.

– Манифестација је образовног карактера, децу предшколског узраста и у основним школама учимо о совама, желимо да они, својим знањем, утичу на то да  оне што дуже долазе код нас. Сове су изабрале управо Кикинду за највеће зимско станиште на планети, то треба да одржимо јер тако привлачимо људе у наш град, развијамо туризам и представљамо и друге атракције које Кикинда има – каже Јасмина Миланков, в. д. директор Туристичке организације Града Кикинде.

У бројним и маштовитим активностима издваја се бројање сова, „Сова патрола“, која ће се одржати 25. новембра, када у наш град стиже извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, Милан Ружић са члановима Друштва. Они ће донети специјалне двогледе за малишане који ће помоћи у бројању ових птица.

После неколико година паузе због епидемије, у Кикинду поново стиже и чувени новинар и орнитолог из Велике Британије, Дејвид Линдо који, уз Ружића, има и највеће заслуге у промоцији зимовалишта сова у нашем граду. Линдо долази са групом британских орнитолога и у Кикинди ће боравити од 4. до 9. децембра.

Покровитељ једне од најзначајнијих туристичких манифестација је Град Кикинда. Партнери Туристичке организације су и: Народни музеј, Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе, Културни центар, Народна библиотека „Јован Поповић“ и Спортски центар „Језеро“.

 

 

У Кикинди је данас одржана 23. Смотра стваралаштва слепих и слабовидних уметника Србије. Из 14 градова стигло је 60 чланова савеза и удружења како би представили своје активности и доказали да уметност и култура, али и људско разумевање немају и не смеју да имају границе.

На сцени Народног позоришта чланови удружења показали су своје таленте и умећа, док је у фоајеу уприличена изложба радова – слика и рукотворина чланова.  За домаћина традиционалне Смотре на нивоу државе, ове године изабрана је Организација слепих и слабовидих „Северни Банат“ из Кикинде. Зоран Стефановић, члан организације и њен представник у покрајинским и републичким институцијама каже да је то посебна част и привилегија.

– Ово је, нажалост, и ретка прилика да слепи и слабовиди прикажу шта могу и умеју. Град је препознао рад и труд особа са инвалидитетом и подржао нас у организацији овако значајног догађаја, веома важног за афирмисање слепих и слабовидих. У последње време имамо много нових чланова и за њих су овакве активности подстицај да и сами почну да стварају. Такође, будимо свест да је много баријера, пре свега унутрашњих, које треба савладати – рекао је Стефановић.

Организација „Северни Банат“ има 161 члана, много успешних такмичара у спортским надметањима и уметника који излажу своје радове. Кажу да им је подршка Града од неизмерног значаја.

– Наш град отвара врата и срца за све госте. Схватамо значај оваквих активности и континурано помажемо рад Организације „Северни Банат“. Чинићемо то и убудуће, како би они лакше превазилазили проблеме са којима се свакодневно суочавају. Још више ћемо радити на томе да пронађемо начине да помогнемо у њиховој интеграцији. Кикинда се веома поноси својим становницима јер у овом граду живе људи који имају изузетну емпатију за све којима су помоћ и подршка неопходни – истакао је градоначелник, Никола Лукач.

Смотру су подржали и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарство за културу и информисање. Поред градоначелника, Смотри су присуствовали и чланови Градског већа, Валентина Мицковски и Драган Пецарски, као и представници покрајинских и републичких органа удружења која, у читавој Србији, окупљају око девет хиљада слепих и три хиљаде слабовидих особа.

– Овакви догађаји су нам веома значајни и као могућност да се умање предрасуде према слепима и слабовидима, што је и једна од највећих баријера у остваривању свих другим права, пре свега школовања, затим запошљавања и друштвене интеграције. Иако постоје законске основе, имамо много проблема. Један од највећих је недостатак наставног кадра и учила за слепу и слабовиду децу – рекао је Милан Стошић, председник Савеза слепих и слабовидих Србије и председник регионалне организације слепих, Балканског конститутивног комитета, који окупља 12 држава.

Он је истакао и проблем статуса организација слепих и слабовидих, које су регистроване као удружења грађана. Доношење посебног закона о организацијама особа са инвалидитетом омогућило би да, по принципу репрезентативности, овакве организацији буду подржане од стране државе, а не да зависе само од добре воље појединаца и локалних самоуправа. Ипак, на данашњој свечаности, на којој су слепи и слабовиди добили и сценску подршку кикиндских уметника, учињен је корак ближе друштву са једнаким шансама за све. Друштву ослобођеном дискриминације, без обзира на врсту неизабране различитости.

Don`t copy text!