Економија Архиве | Страница 7 од 11

Скочила цена товљеника и прасића

Aleksandra Djuran август 16, 2023

Цена живе ваге товљеника тренутно износи 300 динара, док је је прасића од 500 до 550 динара. Овако високе цене директна су последица афричке куге свиња која је регистрована у скоро свим окрузима у Србији, истиче власник фарме „Ковачевић“, Далибор Ковачевић.

-Раст цена директно је условљен чињеницом да нема свиња, а ни прасића јер нема промета у местима где је регистрована афричка куга свиња. Моја процена је да ће жива вага бити још скупља како долази јесен и зима. Са садашњом ценом има рачуна узгајати свиње, а са ценом која је била до пре само два месеца, били смо у минусу – каже Ковачевић.

На својој фарми наш саговорник има 18 крмача и пет нераста. Тренутно има 50, а до краја месеца имаће 70 прасића. Уложио је у изградњу нових прасилишта и узгој тражених раса попут дурока, пијетрена, ландраса и јоркшира.

-Све прасиће које сада имам остављам за тов, до 20, 25 килограма и тако ћу их продавати. Протекла два месеца била је огромна потражања за малим прасићима који су се куповали за даљи узгој. Пар сам продавао за 15.000 динара и јављали су ми се људи који годинама нису држали свиње јер им се није исплатило. Сада су поново решили да тове свиње за своје потребе, имају све услове, а постоји бојазан да неће бити свињског меса па желе да се обезбеде на време – напомиње Далибор Ковачевић.

Ковачевић прецизира и да се строго придржава биосигурносних мера. На све стране налазе се дезобаријере, а у оборе не пушта никога, само он је тај који храни и одржава хигијену код свиња.

Покрајина помаже набавку пчелињих друштава и опреме за пчеларе

Aleksandra Djuran август 13, 2023

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је нови конкурс за доделу средстава за суфинансирање набавке нових пчелињих друштава и набавку опреме за пчеларство, кошница и контејнера у Војводини у 2023. години, ради унапређивања пчеларске производње и производње меда. Предвиђено је укупно 10 милиона динара, а рок за предају пријава је 24. август.

Право на подстицаје имају регистрована пољопривредна газдинстава која су у активном статусу, и то физичко лице које је носилац регистрованог комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, као и предузетник који је носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. Право имају и правно лице, односно привредно друштво носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства, земљорадничка задруга носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства и сложена задруга носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. За бесповратна средства на овом конкурсу могу да аплицирају физичка лица, предузетници и правна лица чије је газдинство регистровано на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, као и жене носиоци регистрованог пољопривредног газдинства или физичко лице и оснивач правног лица који је млађи од 40 година.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 300.000 динара, односно 350.000 динара за подносиоце пријава. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 50.000 динара.

На другом конкурсу немају право да аплицирају корисници који су у првом конкурсу потписали уговор са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

У делу атара киша и лед обрали род

Aleksandra Djuran август 12, 2023

Невреме је донело невоље и пољопривредницима чије се њиве налазе у делу атара од Кикинде према Накову. Два пластеника и парцелу на отвореном на поменутом потесу има и повртар Драган Вукобрат којем је лед потукао све што је засновао на отвореном.

– У два минута остао сам без годишње производње. Потпуно је уништено пола јутра под паприком, краставци корнишони засновани на 1.400 метара квадратних, као и парадајз. Лед је направио штету на оба пластеника. На више места пробушио је спољну фолију – прича Вукобрат. Током олује и кише Вукобрат је био на њиви.

– Све се догодило веома брзо. Док сам радио у повртњаку приметио сам црне облаке и вир. Одједном је почео да пада лед и отрчао сам до аутомобила да се склоним. Никада нисам доживео овако нешто. Помислио сам да ће лед употпуности избушити аутомобил и да ће ме ветар однети. Лед је падао, не дуже од два минута, али и то је било довољно да потуче сав род у овом делу атара. Скоро четрдесет година бавим се пољопривредом и по читав дан сам у пољу и ово је први пут да су облаци дошли из правца Руског Села. Увек је невреме стизало из правца пољопривредног газдинства „Кинђа“ – каже наш саговорник.

Ветар и лед порушили су и 100 метара шпалира краставаца, а малтене ниједан лист на поврћу није остао цео.

– Овакав интензитет невремена никада нисам осетио. Њива изгледа као да је машина за брање прошла кроз њу, ништа није остало, ниједан лист – појашњава Драган Вукобрат.

Наш суграђанин краставце корнишоне производи за познатог купца, фирму „Мамингер“, и они су осигурани. Додаје да је на половини брања и да је до сада вратио оно што је уложио. Не зна да ли ће му бити призната штета. Паприку није осигурао и ту не може ничему да се нада. У пластеницима има паприку и друго поврће, међутим, оно неће моћи да врати ни оно што је уложено у производњу.

И на потесу познатијем као Олуш, лед, киша и ветар оркансе јачине покосили су сунцкрет на делу њива. Штета на овим њивама је стопроцентна и власницима не преостаје ништа осим да узору њиве.

Десеткован род лудаја – невреме и град умањили принос

Aleksandra Djuran август 9, 2023

На јутру земље, Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу. Узгојем бундева бави се већ 13 годинa. Ова једногодишња биљка и није захтевна за узгој, међутим невреме које је задесило Кикинду у суботу десетковало је род.

– Поред јаке кише било је и града који је нанео велику штету. Лудаја је остала без лишћа и још увек је неизвесно да ли ће се опоравити. Најпре је ударио лед, а потом и 50 литара кише по квадрату, што је додатно уништило биљку. За мање од сата уништен је труд и рад за ову годину. Неке лудаје су сазреле и њих ћемо обрати – каже Крнић.

Крнић је производњу наследио од оца који је тикву засновао на мањој парцели, да би је, са годинама, повећавао и улагао у њу.

– Прве године род је био одличан, а потражња, првенствено лудаја за колаче, била је јако добра – додаје Крнић. – Након тога, проширили смо производњу са лудајама од којих продајемо семенке за цепкање јер смо, у разговору с купцима, схватили да је и за њима потражња велика.

Све до временске непогоде, лудаје су биле у одличном стању и обећавале су солидан род.

– Ове године смо лудају засновали почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Након тога уследило је хладно пролеће, тако да су, тек током јуна, почеле да бујају. Иако је прошла година имала више сунчаних дана, ове смо је више заливали, сваксу и други или трећи дан. На њиви имамо систем кап по кап без ког не бисмо имали ништа рода –
напомиње млади пољопривредник.

Пошто никне, лудаји су неопходна два парања, једно окопавање и бацање ђубрива. Највећи непријатељи ове биљке су племењача и вашке, тако да је неопходно и прскање против болести и штеточина. Крнић на својој парцели највише узгаја кикиндску лудају, „тамбурицу“, потом сорту „хеловин“, украсне лудаје, али и јапанску „хокаиду“ која је тражена за колаче и чорбе. Одустао је од уљане лудаје јер је потражња мала.

– Лудаја воли доста сунца и топлије земљиште, а како је на мојој парцели првенствено песак, то јој савршено одговара. „Хеловин“ сорта је доста тражена, нарочито у Београду, јер одмах са њиве може да се резбари – објашњава Крнић.

НАЈСЛАЂА ЛУДАЈА

Крнић је и председник удружења “Кикиндска лудаја” које окупља произвођаче такмичарских бундева. Чланови Удружења ће се, на највећој кикиндској манифестацији, наћи у улози судија.
– У сарадњи са Туристичком организацијом ове године бираће се и најслађа кикиндска лудаја. Такмичиће се мускатне тикве и „тамбурице“, а уз помоћ аутоматског рефлактометра, одредићемо сласт. Реч је о апарату који утврђује количину шећера у воћу и поврћу. Управо „тамбурица“ је лудаја коју желимо да брендирамо као кикиндску – истакао је Крнић.

Производња кукуруза шећерца захтевна, али исплатива

Aleksandra Djuran август 5, 2023

Дејан Карановић из Кикинде бави се производњом кукуруза шећерца на отвореном. Пола јутра под шећерцем, на њиви у Банатском Великом Селу, засадио је први пут пре седам година и од тада га узгаја свакe године.

– Прве године када сам засадио шећерац биле су поплаве. Род је био изванредан јер овај кукуруз тражи пуно воде и од тада је део наше производње. Сваке године научим нешто ново о узгоју ове биљке јер је свака другачија и самим тим специфична – наводи Карановић.

Кукуруз шећерац припада посебној подврсти кукуруза чија је одлика већи садржај шећера у зрну. Зато је и тражен.

– Шећерац сејем почетком априла, а берем половином јула. Семе набављам у Футогу од овлашћеног увозника јер је то први услов за добар род. Узгој је доста захтеван. Треба му посебна нега, вештачко ђубриво, прихрана, третмани против болести и штеточина. Овом кукурузу потребно је пуно воде, тако да је на парцели постављен систем за наводњавање који обезбеђује сигуран род – каже наш саговорник.

Под заливним системом Карановић има јутро и по земље. Улагање, каже, није било мало, али се на дужи период исплати.

– Имамо 10.000 комада шећерца на њиви. У току је брање и продаја, а за сада успевамо да се покријемо сопственим снагама. Помажу супруга Јелена и синови Живко и Марко. Сваког дана смо на њиви и увек имамо свежу робу. Имамо редовне купце, а цена је као и ранијих година – три кукуруза за 100 динара. Ова цена се исплати – истиче Карановић.

Важно је и одморити земљу, тако да са кукурузом шећерцем комбинује сетву поврћа.

– Од једног и по јутра, на ком имам све услове за сетву, сваке године других пола јутра је под овим усевом. На преосталом земљишту узгајам купус и кромпир. Они најбоље врате земљи оно што јој кукуруз узме. Када се неко заинтересује да сади шећерац прво што га саветујем је да мора да га наводњава, тако да они који немају бунар на парцели, не треба ни да се упуштају у већу производњу – прецизира Карановић.

По завршетку ове бербе, биће још једна у септембру. Кукуруз је сејан сукцесивно да га има током читавог лета.

Род пшенице солидан, кукуруз и сунцокрет у добром стању

Aleksandra Djuran август 4, 2023

Жетва пшенице у потпуности је завршена прошле недеље и просечан принос је око шест тона. Скидање хлебног зрна било је отежано јер је скоро на свакој парцели било полога услед олујних ветрова и киша, сазнајемо од Александра Папа, саветодавца Пољопривредне стручне службе.

– Пшеница је полегла раније него што смо навикли и жетва се одвијала спорије. То је довело до лошијег квалитета зрна, а нарочито је то изражено на парцелама где није добро избалансирана исхрана. Ове године пшенице је било више на уштрб кукуруза који је заснован на најмање њива у протеклих неколико деценија. Разлог томе је што је прошла година била катастрофална за кукуруз и пољопривредници су се окренули стрнинама – рекао је Александар Пап.

Род јечма сличан је пшеници и такође износи око шест тона по хектару.

– Имали смо и више уљане репице на нашем подручју која је заузела између пет хиљада и шест хиљада хектара. – додаје Пап – Принос је био око 3,5 тоне по хектару и она је интересантна због цене која је на нивоу цене сунцокрета.

Јаре културе, кукуруз и сунцокрет, у солидном су стању. Кукуруз је у доброј кондицији и креће ка зрењу.

– Пре две недеље пало је око 40 литара кише по квадратном метру и она је више него добродошла пролећним културама. За кукуруз би било добро да падне још једна киша коју називамо илијинска јер је има за или око Светог Илије. Она ће допринети бољој вегетацији, али и наливању зрна – казао је Александар Пап.

Сунцокрет је у фази воштане зрелости и, како сада изгледа, треба да донесе добар род. На мањем броју парцела било је штете од града и кише, а жетва ове уљарице на најлошијим земљиштима почеће за две недеље.

Докле ће рате стамбених кредита расти?

Jelena Trifunović август 1, 2023

На основу макроекономских прогноза, закључак је да се рате за стамбене кредите неће значајније смањивати до половине 2025. године, када би требало да дође до силазног тренда, каже за Кикиндски портал Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације у Београду.

Европска централна банка је рефентну каматну стопу повећала нa 4,25 %. Свака промена референтне каматне стопе ЕЦБ утиче на каматну стопу на међубанкарске позајмице – еурибор, а висина еурибора кључна је за висину месечне рате за отплату стамбених кредита у Србији.

Тренутна вредност еурибора је безмало 4 одсто. Та вредност последњи пут је забележена током економске кризе 2008. године. Шестомесечни еурибор (6М) износи 3,945 одсто, док тромесечни еурибор 3,587 одсто (3М).

Све указује да ће каматне стопе остати високе до друге половине 2025. године, каже за наш портал Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације у Београду.

– Када ЕЦБ повиси своју референтну каматну стопу, а она то чини константно од половине прошле године како би обуздала инфлацију, еурибор расте, а како су српске банке и стамбени кредити готово у потпуности везани за евре, расте и камата за кредит. Код неких стамбених кредита рата је порасла и за 60 одсто. Уколико дође до смањења инфлације у еурозони, доћи ће до спуштања и еурибора, као и рата за кредите- напомиње Јевтовић.

Кретање референтне каматне стопе зависиће од постизања циља ЕЦБ који подразумева осигурање стабилности цена и циљане инфлације од два одсто. Тренутно је инфлација далеко од циљaне вредности, па се користи подизање референте каматне стопе као најефикаснији механизам у њеном обуздавању.

Према пројекцијама ЕЦБ, инфлација у 2023. години износиће 5,4%, у 2024. години 3%, а онда ће се приближити у 2025. циљаној и бити 2,2%. На основу макроекономских прогноза, закључак је да се рате на стамбене кредите неће значајније смањивати до половине 2025. године, када би требало да дође до силазног тренда.

И након смањења, не би требало очекивати да буду на нивоу као у периоду од 2016. до половине 2022. године, јер је тада еурибор био на историјском минимуму.

Еурибор највећу вредност имао 2008. године

Највиша забележена вредност еурибора била је у септембру 2008. године и износила је 5,37. Наредних месеци, еурибору је падала вредност тако да је 2010. године износио 0,99. Негативна вредност еурибора забележена је 2016. године и и задржала се до маја прошле године. Стагнацију на најнижој вредности, имао је 2018. када је износио – 0,189 одсто.

Синдикална академија у Аустрији: Међу представницима 16 држава, Кикинђанка Данијела Абази, председница секције младих Већа ССС

Jelena Trifunović јул 29, 2023

У Аустрији је од 2. до 12. јула одржана обука за младе лидере и представнике синдиката из 16 држава и пет континената. Представница наше земље била је Данијела Абази, председница Секције младих при Савезу самосталних синдиката Србије за Град Кикинду и општине Нови Кнежевац, Нова Црња и Чока.

– Обука је имала више сегмената, један је обухватио комуникацијске вештине, а а други писање пројеката и рад на синдикалним кампањама. Одабрала сам да радим на јачању структуре синдиката и већем укључивање младих. Разменом разноврсних искустава у дискусији са колегама из различитих држава, култура, друштвених уређења и синдикалних структура, дошла сам до корисних информација за даљи рад. Од посебног значаја издвајам део обуке који је био посвећен детаљном начину развоја синдикалног пројекта, који је веома користан за унапређење будућег синдикалног рада и организовање што већег броја људи у синдикално деловање, које ћу се трудити да пренесем својим колегама у секцији младих СССС. Млади својом енергијом и идејама чине садашњост и креирају будућност уз помоћ знања и искуства старијих чланова синдиката- наводи Абази.

Обуци су присуствовали представници Италије, Украјине, САД, Аустралије, Бахреина, Индонезије, Филипина, Индије, Нигерије, Гане, Зимбабвеа, Палестине, Доминиканске Републике, Вијетнама, Намибије и Србије. Организатори пројекта били су аустријски синдикат, Радничка комора Аустрије и Међународна синдикална конфедерација.

– Циљ презентованог пројекта секције младих је јачање наше синдикалне организације путем које ћемо добити већу видљивост, информисаност и едукованост младих и радити на укључивању нових чланова. Учесници су упознати са развојним планом секције младих СССС, активностима, структуром нашег синдиката, начином рада, као и недавним новинама које смо увели у самом раду ради бољег повезивања и информисања чланова, а то су апликације ,,Радна права за тебе“ и систем е-Синдикат, који обухвата три алата: веб портал, базу података чланова и мобилну апликацију- прецизира Абази.

Обука је одржана у Бечу, Грацу и Фладмицу, а свечана додела сертификата у аустријском парламенту.

Фриленсери до 31. јула да пријаве и плате порез

Jelena Trifunović јул 28, 2023

Мање од недељу дана остало је да фриленсери пријаве и плате порез преко посебног портала Пореске управе. Први пут Пореска им не шаље решења, већ су дужни да сами пријаве приход и уплате одговарајући порез. До сада је стигло око 2.500 пријава.

На основу питања на порталу свако најпре сазнаје да ли спада у категорију фриленсера. Онај ко изабере први модел опорезивања, на тромесечни приход до 96.000 динара не плаћа порез, а преко тог износа стопа је 20 одсто. Здравствено и пензијско осигурање плаћа ако жели.

Процењује се да је за оне који приходују до 160.000 динара то исплативије.

За оне који зарађују више, бољи је други модел, неопорезиво је 57.000 динара, остало се опорезује са 10 одсто, уплата пензијског доприноса је обавезна.

„За сада неких 60 одсто фриленсера се определило за модел 2, што значи да плаћају себи доприносе за пензијско осигурање. Са једне стране можемо рећи да су заправо и чекали успостављање овог система како би сами себи могли да уплаћују доприносе“, каже Ирена Ђорђевић из НАЛЕДА-а.

Уз оне који раде за стране послодавце, на овај начин порез и доприносе могу платити и они који код нас пружају услуге физичким лицима, попут бебиситерки или мајстора.

Иако рок истиче 31. јула, до сада је стигло око 2.500 пореских пријава, а према ранијим проценама у Србији ради најмање 70.000 фриленсера. Међу до сада поднетим пријавама, предњаче они са вишим примањима.

(РТС)

Од 20. августа почињу пријаве за новчану помоћ од 10.000 динара

Aleksandra Djuran јул 22, 2023

Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали позвао је родитеље да се од 20. авугуста до 20. септембра пријаве за 10.000 динара. Право на на новачну помоћ имају имају сва деца старости до 16 година.

-До краја септембра исплатићемо свим мајкама 10.000 динара за свако дете до 16 година. На тај начин помажемо најмлажима. Очекујемо да ће милион и скоро 200 хиљада деце добити ову помоћ. Желимо да покажемо бригу о најмлађима – рекао је Мали.

Предлогом закона је дефинисано да право на уплату новчане помоћи у износу од 10.000 динара има мајка детета, али и отац, старатељ или хранитељ. Хранитељима детета за које се исплаћује новчана помоћ и примаоцима новчане социјалне помоћи, 10.000 динара за свако дете ће бити уплаћено без подношења пријаве.

Као и у случају ранијих пријава грађана за помоћи државе, пријава на порталу Управе за трезор ће бити веома једноставна и трајаће свега неколико минута. Како је предвиђено, подносилац пријаве, односно мајка, ће уносити број личне карте, свој матични број, матични број за свако дете и назив банке у којој жели да јој буде уплаћен новац. Исплата ове помоћи почеће од 25. септембра.