Društvo Arhive | Page 53 of 79

Bravo Novače! Zlato za Novaka Despotovića na matematičkoj olimpijadi u Kazahstanu

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Zlatnu medalju iz matematike osvojio je Novak Despotović (16) iz Kikinde, učenik trećeg razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, na jubilarnoj 20. Žautikovskoj olimpijadi iz matematike, fizike i informatike u Kazahstanu. Novak je i najmlađi u timu srpskih matematičara koji su učestvovali na ovom takmičenje koje je treće po značaju u svetu.

-Takmičenje je organizovano u ponedeljak i utorak i zadaci su se radili dva dana po četiri sata. Reč je o izuzetnom zahtevnim zadacima svetskog nivoa. U petak su objavljeni rezultati koji su pokazali da je Novak od šest zadataka uradio je pet celih i malo mu je nedostajalo da bude apsolutni pobednik Olimpijade. Prezadovoljan je postignutim pošto mu je cilj da ove godine stigne do najbolje svetske matematičke olimpijade IMO – saznajemo od ponosnih tate Milutina i majke Maje Despotović.

Na ovoj olimpijadi učenici Matematičke gimnazije osvojili su sedam medalja, zlato iz matematike i informatike, kao i po dve bronze iz fizike i iz matematike i jednu iz informatike.

Učenici su osvojili i bronzanu medalju na košarkaškom turniru u okviru olimpijade. Novak je i ovde ostvario odličan uspeh jer je proglašen za drugog najboljeg košarkaša turnira.

Na matematičkoj Olimpijadi učestvovalo je više od 700 učenika iz 17 zemalja.

Poljoprivrednici da obrate pažnju na glodare koji uništavaju ozime useve

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Sneg koji je pokrio polja povoljno utiče na useve. Nakon izuzetno visokih temperatura u decembru i početkom godine, zahlađenje sa snegom doneo je dugo očekivani scenario za ozime kulture koje su u stanju mirovanja, kaže Aleksandar Pap, savetodavac Poljoprivredne stručne službe.

-Pored toga što nam će sneg pomoći da se poboljša vlaga u zemljištu, zaštititi mlade biljke od mraza i obogatiti zemljište atmosferskim azotom, sprečiće i prekomerno razmnožavanje glodara. Najezda miševa prati ratare tokom cele jeseni i sa dolaskom prave zime očekujemo da će se njihov broj svesti na prihvatljiv nivo. Savetujem proizvođače da obiđu useve. Ukoliko primete više aktivnih rupa nego što je uobičajeno, potrebno je da intervenišu tako što će postaviti mamke direktno u rupu, kako bi se izbeglo trovanje divljači i ptica – napominje naš sagovornik.

Pošto se postavi mamak za glodare, rupu je neophodno zatrpati. Usevi koji su bili znatno oštećeni od glodara tokom jeseni polako se oporavljaju.

-Bilo je njiva u ataru gde su upotpunosti popaseni ozimi usevi od strane glodara i oni se oporavljaju. Sa druge strane ima i parcele na kojima se nalazi rupa do rupe i koja je praktično preorana, tu spasa nema. Na takvim oranicima potrebno je što ranije, s proleća, ili nešto usejati ili je ostaviti u stanju kakvom jeste – dodaje Pap.

Sa prihranom pšenice ne treba žuriti. Treba sačekati i videti kakvo će vreme biti u narednom periodu .

-Sa prvom prihranom treba početi u drugoj polovini februara, ne pre. Poljoprivredna stručna služba počeće uzorkovanje zemljišta radi N min metode koja će pokazati kakvo je stanje sa azotom u zemljištu. Očekujemo da će sadržaj azota biti prilično visok jer smo imali povoljne uslove mineralizacije zemljišta tokom jeseni uz dovoljno vlage i toplote – pojašnjava Aleksandar Pap.

Ova analiza određuje tačne količine mineralnog đubriva koje je potrebno primeniti u prihrani. Tokom jeseni poljoprivrednici su zasnovali nešto više pšenice, oko 17.000 hektara, na uštrb kukuruza.

Ribokradicama tokom praznika oduzeto 8 čamaca i 11 kilometara mreže

Jelena Trifunović January 9, 2024

Kontrolama ribolovnih područja kojima upravlja JVP „Vode Vojvodine”, tokom novogodišnjih i božićnih praznika, od ribokradica je zaplenjeno 11 kilometara nelegalno postavljenih mreža, odnosno 341 komad zabranjenog alata.

Pored toga, krivolovcima je oduzeto i 8 čamaca, a podneto je 7 prijava za nedozvoljen ribolov.

Akcije kontrole sprovedene su u saradnji sa pripadnicima MUP-a Srbije na područjima Dunava, Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav i zaštićenih parkova prirode.

Ribočuvarska služba JVP „Vode Vojvodine”, u čijoj su nadležnosti pomenute ribolovne vode i zaštićena područja, prazničnim danima radila je pojačanim intenzitetom sa ciljem sprečavanja krivolova i nanošenja štete ribljem fondu.

Ovo je bila još jedna u nizu akcija koje je Ribočuvarska služba uspešno realizovala zahvaljujući savremenoj opremi u Monitornig centru pomoću koje se u svakom trenutku prati stanje na ribolovnim područjima kojima preduzeće gazduje.

Foto: fejsbuk Vode Vojvodine

Poljoprivrednici mogu da traže povrat akcize na dizel i biogorivo

Aleksandra Djuran January 8, 2024

Poljoprivrednici mogu da zatraže povrat akcize koju su platili na dizel i biogorivo, jer je 1. januara stupio na snagu novi pravilnik koji uređuje tu oblast. Zahtev se podnosi se Upravi za agrarna plaćanja izborom i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca, u onlajn formi, neposredno u okviru softverskog rešenja e-agrar.

Propisom je predviđeno da povrat akcize od 50 dinara po litri može da se ostvari za najviše 100 litara po hektaru nafte i biogoriva. Postoji i ograničenje u pogledu površine zemljišta koje se obrađuje i gleda se koliko je goriva potrebno za obradu zasejanih ili zasađenih površina zemljišta pod konkretnom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara.

Poljoprivrednici moraju da poseduju fiskalne račune na kojima stoji i broj poljoprivrednog gazdinstva, kada je reč o fizičkim licima. Pravilnikom je definisano da fiskalni račun mora da sadrži i podatke o kupcu, vrsti, količini i vrednosti nabavljenih derivata nafte i biogoriva.

U elektronski obrazac zahteva za povrat unosi se i datumi i količine kupljenog goriva, kao i brojevi tih fiskalnih računa koji se odnose na konkretnu kupovinu, zatim naziv katastarske opštine, broj i površina katastarske parcele zasađene pod odgovarajućom biljnom kulturom za koju je nabavljena nafta i biogoriva za poljoprivredu.

Kada Uprava za agrarna plaćanja obradi podatke i donese rešenje, dobija se pravo na refakciju ili se na rešenje žali, u roku od 15 dana. Ako poljoprivrednik povrat plaćene akcize ostvari na osnovu netačnih podataka, novac mora da vrati sa zateznom kamatom, a poljoprivredno gazdinstvo mu se stavlja u pasivan status, što znači da neće imati pravo ni na kakve državne subvencije dok taj novac ne vrati i ponovo aktivira status.

U toku čišćenje seoskih divljih deponija

Aleksandra Djuran January 4, 2024

U toku je čišćenje divljih deponija na teritoriji Grada. U ovaj posao biće uloženo ukupno šest miliona dinara. Kako je istakla Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, pet miliona opredelio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne, a milion dinara izdvojeno je iz gradskog budžeta.

-Deponije koje su obuhvaćene projektom su u Novim Kozarcima, Sajanu i Ruskom Selu. Radovi se obavljaju u Novim Kozarcima i Sajanu, a u Ruskom Selu deponija je očišćena krajem prethodne godine. Završetak posla očekuje se do kraja januara – kaže naša sagovornica.

Da se očiste divlje deponije u ova tri sela odlučilo se po prioritetu.

-Najveći broj prijava za bespravno odlaganje otpada stigao nam je iz pomenutih mesnih zajednica. Meštani su prijavljivali da se smeće odlaže na mestu koje nije predviđeno za to. Osim toga, za Rusko Selo, Sajan i Nove Kozarce bila je spremna projektna dokumentacija za uklanjanje deponija – dodala je Miroslava Narančić.

I ovom prilikom Miroslava Narančić apelovala je na sve da otpad ne odlažu na divljim deponijama.

-Za neadekvatno odlaganje otpada isključivo smo mi odgovorni. Svake godine znatna sredstva izdvajaju se da se smetlišta u selima i gradu očiste. Na žalost, svedoci smo da vrlo brzo, ponovo nastanu divlje deponije. Neophodno je da svi podjednako vodimo računa o životnoj sredini, jer našu okolinu ne čuvamo samo za nas, nego i za našu decu – precizirala je Narančić.

Veći agrarni budžet i nove mere, najavljene iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Agrarni budžet u 2024. godini opredeljen je u iznosu od 1.004.000.000 dinara, što je više u odnosu na prošlu godinu. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo podržaće sve mere koje su dale rezultate, ali i uvesti nove, izjavio je pokrajinski sekretar Vladimir Galić.

-Nova mera u ovoj godini biće unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku za nepoljoprivedne poslove. Pojedina domaćinstva, koja se bave seoskim turizmom, prodaju i poljoprivredne proizvode. Sa 20 miliona dinara osnažićemo takva gazdinstva da razvijaju ovu granu privrede – pojasnio je Galić.

Najviše sredstava, 507 miliona dinara, opredeljeno je za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, prvenstveno za nabavku poljoprivredne mehanizacije, kupovinu opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda, elemenata za podizanje zasada voća, vinove loze i hmelja, zatim biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru odnosno plastenike, kao i za opremanje stočarskih farmi , za nabavku opreme za pčelarsto. Za organsku proizvodnju planirano je 16 miliona, a za realizaciju investicija za unapređenje ruralne infrastrukture i usluga 35 miliona dinara. Za sprovođenje godišnjeg odgajivačkog programa u stočarstvu biće izdvojeno 50 iliona dinara.

-Nastavljamo sa podrška poljoprivrednicima mlađim od 40 godina, za šta je opredeljeno 200 miliona dinara . Cilj je da mladi steknu ekonomsku nezavisnost i dobiju mogućnost da dalje napreduju i opredele se da ostanu na selu – dodao je Galić.

Za uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima predviđeno je 96 miliona dinara. Za savete i informacije poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi izdvojiće se 100 miliona.

Nova pravila za penzionisanje

Aleksandra Djuran January 3, 2024

S početkom Nove godine stupila su na snagu i nova pravila za penzionisanje. Žene će morati da rade dva meseca duže što znači da će u penziju najranije moći da odu sa 63 godine i osam meseci života. Muškarci i dalje moraju da rade duže, pa oni najranije mogu da odu u penziju sa 65 godina.

Granica za penzionisanje biće izjednačena, odnosno za žene povećana, a uvećavaće se svake godine sve do 2032, kada će i muškarci i žene moći da prestanu da rade sa 65 godina. Naime, Zakon o penzijskom i invalidskom osigurnju izmenjen je još 2014. i otada se uslovi po kojima žene mogu da se penzionišu menjaju svake godine.

Pored starosne penzije, menjaju se uslovi i za odlazak u prevremenu penziju. Radni staž ostaje isti, 40 godina, ali se pomera starosna granica – umesto 59 i po godina, žena mora da napuni 60 kako bi otišla u prevremenu penziju. Starosna granica za muškarce i žene od ove godine je izjednačena, jer i muškarci u prevremenu penziju mogu sa 60 godina.

Ministarstvo misli na obolele od multipla skleroze: Ronjenjem i plivanjem do zdravlja

Dejan Panić December 30, 2023

Projekat „Ronjenjem i plivanjem do zdravlja” po stalno otvorenom konkusu za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji u 2023. godini, kada je reč o Kikindi, realizovan je danas na bazenu „Jezero”. Brankica Miškov, predsednica Udruženja obolelih od muliti plaskleroze, koja ima i ronilački sertifikat kao osoba s invaliditetom, rekla je:

– Naš projekat „Ronjenjem i plivanjem do zdravlja” Ministartstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, podržalo je s 400 hiljada dinara i to nam omogućilo da dođemo do opreme za plivanje i ronjenje. Planiramo da mesečno realizujemo kampove ronjenja za osobe obolele od multipla skleroze iz cele Vojvodine, ali i naših sugrađana. Tokom dve minule godine realizovali smo ih s Ronilačkim klubom Orka. Inače, naše Udruženje ima 48 članova, aktivni smo na društvenim mrežama, a nedavno smo pohvaljeni zbog toga i u vojvođanskom Udruženju.

Suština rejonizacije škola je da svi đaci imaju ravnopravno obrazovanje, istakao Tihomir Farkaš

Aleksandra Djuran December 29, 2023

Na zasedanju Skupštine grada doneta je odluka o određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Kikinde. Suština ove odluke je, kako ističe predsednik Aktiva direktora osnovnih škola i direktor OŠ „Žarko Zrenjanin” Tihomir Farkaš, da se uvede red u upis u osnovnim školama, a ne vraćanje nekadašnje rejonizacije.

-Naš cilj je da pružimo svim učenicima šansu da imaju ravnopravno obrazovanje. Raspodelom dece, vodeći računa o teritorijalnoj pripadnosti odnosno blizini škole, imaćemo optimalan broj đaka u odeljenjima. U svakom razredu biće oko 25 učenika i izbeći ćemo tehnološke viškove u prosveti – naveo je Farkaš.

U ranijem periodu roditelji su, zbog preseljenja ili drugih okolnosti, opravdano podnosili molbe kako bi deca prešla iz jedne u drugu školu. I sada će se u tim situacijama izlaziti u susret učenicima i roditeljima.

-Formirana je komisija koja će razmatrati sve molbe koje stignu. Tim za rejonizaciju čine svi direktori osnovnih škola, pedagozi, predstavnici interresorne komisije, Predškolske ustanove, pravnici. Vodili smo računa da budu uključeni svi relevantni činioci, a odluke, u interesu roditelja i deca, donosićemo zajedno – pojasnio je naš sagovornik.

Škole u Kikindi imaju najbolje rezultate na teritoriji Školske uprave Zrenjanin. Rad u obrazovnim institucijama, predstavnici Ministarstva prosvete i važnih institucija, ocenili su najvišim ocenama.

-U prošlosti smo imali situacije da smo u pojedinim odeljenjima u školama imali 15, a u pojedinim 30 učenika, što ne omogućava isti rad i pristup đacima. Ove razlike nastajale su jer je roditeljima pojedina škola bila simpatičnija jer im je to rekao rođak ili komšija. Na osnovu zakonskih propisa određeno je koje ulice odnosno rejoni pripadaju kojoj školi – rekao je Tihomir Farkaš.

Pomenuti tim će preko Sekretarijata za društvene delatnosti i vrtića uputiti obaveštenja roditeljima u koju školu je dete raspoređeno. Na pozivu će biti objašnjeno i koje su procedure u slučaju da postoji potreba da dete pohađa drugu školu.

-Tada roditelji pišu molbu u kojoj se navodi razlog te potrebe. Svi opravdani slučajevi će se uvažiti. Kada je reč o izboru učitelja zauzet je stav da stručne službe u školama, pedagozi i psiholozi, odluče o tome. Opravdane razloge, za odabir učitelja ili učiteljice, uvažićemo, ali smatramo da je došlo vreme da pustimo struku da radi svoj posao – zaključio je Farkaš.

Upis prvaka počinje u februaru i u narednoj školskoj godini biće ih 322-oje u svih 15 osnovnih škola na teritoriji Grada.

-Imamo dosta učenika da sve škole imaju dovoljan broj odeljenja i da ne bude viška obrazovnog kadra. Prošle godine, zbog mogućnosti odabira škole, bili smo na granici i mogli smo da imamo desetak prosvetnih radnika kao tehnološki višak, a imali smo dovoljan broj đaka. To našem gradu u kojem postoji uređen obrazovni sistem, gde škole dobro rade i funkcionišu, nije potrebno – zaključio je Farkaš.

U školskoj 2024/2025. godini, a na osnovu ove odluke, osnovne škole „Jovan Popović“, „Đura Jakšić“, „Vuk Karadžić“ i „Feješ Klara“ imaće po dva odeljenja prvaka, a „Sveti Sava“ i „Žarko Zrenjanin“ po tri odeljenja.

Medu gazdinstva Žeravica iz Bašaida posebno priznanje Etno sajma hrane i pića

Aleksandra Djuran December 16, 2023

Gazdinstvo Žeravica iz Bašaida koje je učestvovalo na Etno sajmu hrane i pića u okviru štanda Grada nagrađeno je posebnim priznanjem u kategoriji meda i proizvoda od meda. Suncokretov med koji proizvodi Radovan Žeravica odlično je ocenjen, a nagrada je još značajnija kada se uzme u obzir da se na sajmu u Beogradu predstavilo više od 300 proizvođača tradicionalnih prehrambenih proizvoda. Sajam je imao međunarodni karakter, sa učesnicima iz Republike Srpske, BiH, Crne Gore i Grčke. Cilj manifestacije ostao je nepromenjen tokom godina, a to je utemeljenje robne marke etno proizvoda.

Radovan je pčelarstvom počeo da se bavi pre sedam godina na nagovor prijatelja iz Novog Bečeja.

-Danas imam 70 košnica, a počeo sam sa četiri. Proizvodim med od uljane repice i on prvi dođe. Nakon toga sledi bagremova, pa suncokretova paša. Osim čistog meda kupcima nudimo med sa bundevinim semenom, sa koprivom, sa cimetom, suvim orašastim plodovima, sa sušenim plodovima, polenom, propolis u medu – kazao je Žeravica.

Kako bi na najbolji način iskoristili blagodeti koje pčele pružaju Radovanova ćerka Sanja Ćirić Žeravica postala je sertifikovani apiterapeut. To je osoba koja je specijalizovana za lečenje upotrebom pčelinjih proizvoda. Oformili su apikomoru sa inhalacijama gde je moguće inhalirati se vazduhom iz pčelinjih košnica. Za inhalaciju se koriste polen, med, matična mleč, propolis. Vazduh iz košnice udiše se kroz inhalator i tako se rešavaju tegoba. Apikomora izgrađena je od prirodnih materijala i radi kada su i pčele aktivne. Sanja proizvodi i meleme i kreme od pčelinjeg voska u koji se dodaju biljna ulja.

Друштво