Према сачуваним подацима из 1845. године, у Аустријском царству живело је 2.624.000 Срба (Шокци и Раци). У групи „Илирских Срба“ пописани су и Хрвати, којих је било 813.000 и Словенци – њих 1.167.300. Оних који су се изјаснили као Италијани и романизовани Срби, уписано је чак 5.183.000.
У Србији, први „попис људства“ урађен је 1834. године и, до Првог светског рата, понављан је сваких пет година. Између ратова извршена су само два југословенска пописа – 1921. и 1931. године.
Због подношења југословенских захтева за накнаду ратне штете међународним форумима, после Другог светског рата, урађен је „скраћени“ попис 1948, а затим, 1953. године и први комплетан послератни попис становништва. Сходно препорукама Уједињених нација, од 1961. године успоставља се десетогодишња пописна периодика.
Пoписи спроведени после Другог светског рата показују да је Република Србија највише становника имала 1981. године – око 9,4 милиона. Најмање људи, само 6,5 милиона, пописано је 1948. Према последњим подацима, из 2011. године, у Србији је живело само 700 хиљада људи више него те послератне године.
