Uprkos stalnim apelima u ovo praznično doba godine, da se pirotehnika kupuje kod ovlašćenih prodavaca, upozorenjima Policije da je zakonom zabranjeno da je kupuju i koriste maloletnici, kao i lekara o posledicama nepravilne upotrebe, čini se da trend slavlja sa pucanjem ne jenjava, nego, naprotiv, uzima maha i dobija nove, veoma opasne dimenzije.
Na društvenim mrežama sve su prisutniji veoma rizični izazovi: ko može duže da drži petardu u ruci, ustima ili u džepu. Zato ne čudi da statistika pokazuje da povrede najčešće zadobijaju dečaci u periodu puberteta, koji se, na taj način, dokazuju društvu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je, usled korišćenja pirotehnike, od 2021. do 2023. godine, povređeno 50 osoba, od toga četrnaestoro dece i 12 maloletnika. Podsećaju, takođe, da je njeno korišćenje nedozvoljeno u blizini zdravstvenih i socijalnih ustanova, mesta gde može doći do većeg požara ili veće materijalne štete, odnosno tamo gde se skladište lako zapaljive ili eksplozivne materije.
Pirotehnika u rukama dece, ali i odraslih – opasno i neodgovorno
Najveće i najteže povrede od petardi su kod dece, kaže dr Dragan Grubor, hirurg u Opštoj bolnici u Kikindi.
– Imao sam slučaj čoveka koji je, kako mi je rekao, oteo petardu iz ruke svog deteta u nameri da je baci, ali je ona ranije eksplodirala u njegovoj šaci. Amputirana su mu dva prsta. Svake Nove godine imamo dosta povređenih, najčešće su to šake i prsti, glava i otkriveni delovi tela. Često dolazi do oštećenja očiju i sluha, čak i ušnih školjki. Kod nas stižu najteže povređeni, ali se mnogi zbrinjavaju i u ambulantama, Službi hitne pomoći i na Prijemnom odeljenju Bolnice – kaže dr Grubor i navodi primer da su deca bacala petarde sa zgrade i merila koliko treba vremena da one eksplodiraju ispred prozora komšije.
– Često se dešava da petarda koja nije standardizovana, eksplodira ranije, što zavisi od količine baruta u njoj. Uz sve to, alkohol i petarde ne idu zajedno, jer su reakcije u takvim stanjima usporene – napominje dr Grubor.
Eksplozije petardi, ponovo se ističe u svim apelima, ugrožavaju najosetljivije – decu, starije i bolesne. Zvuk eksplozije jako uznemirava i decu s autizmom, a životinje, koje imaju znatno osetljiviji sluh od ljudi, mogu, od straha, i da dožive srčani udar.
Nabavka i prodaja regulisane su Zakonom o prometu eksplozivnih materija. Kupovinom petardi u odgovarajućim prodavnicama garantuje se neki vid bezbednosti na taj način što na svakom legalnom pirotehničkom sredstvu mora da postoji deklaracija na srpskom jeziku o njegovom korišćenju i na kojim mestima sme da se koristi. Ipak, petarde se, kod neregistrovanih prodavaca mogu kupiti mnogo jeftinije i koriste ih deca i mladi bez nadzora roditelja, Ispucavaju ih i odrasli, stavljaju ih u ruke svojoj deci, dajući im tako i primer potpuno neodgovornog i krajnje opasnog ponašanja.
Kada već nisu zabranjene, i ovaj apel može da se završi samo molbom da se petarde i druga pirotehnika kupuju u ovlašćenoj prodavnici, koriste na otvorenom i nikako u blizini dece, životinja, stambenih objekata, zapaljivih materija. I podsećanjem da nije tačno da se nesreće dešavaju samo drugima. Veoma lako mogu da se dogode svakome ko nije osvestio moguće opasnosti slavlja sa pucanjem. I veoma često mogu da ugroze i zdravlje i živote drugih ljudi i životinja. Slavlje bez pucanja još uvek je slavlje. Ali odgovorno.
Kazne do sto hiljada dinara
Kako je korišćenje pirotehnike u Srbiji regulisano zakonom, moguće sankcije su novčane kazne zbog narušavanja javnog reda i mira u iznosu od 50 hiljada do 100 hiljada dinara, ali i zatvor do 60 dana, što i upotrebu pirotehnike čini kažnjivom, navode u MUP-u. Ministarstvo je objavilo i da je, u poslednje tri godine, počinjeno 118 prekršaja narušavanja javnog reda i mira.
S. V. O.
Prema statistici, iznesenoj na sednici, bezbednost u saobraćaju malo je lošija ove u odnosu na prethodnu godinu, ali je na nivou 2021. i 2022. godine, naveo je gradonačelnik.
Nebojša Jovanov, načelnik SBUO, ocenio je da je sastanak bio izuzetno produktivan i da su dogovorene koordinisane aktivnosti.
On je izneo i podatke da je u saobraćajnim nezgodama sa nastradalima u 40 odsto slučajeva uticajni faktor bilo pogrešno izvođenje radnje, u 13 odsto – brzina kretanja i u 12 odsto slučajeva alkoholisanost vozača.
Stana Đember, predsednica Opštine Čoka, napomenula je da je njihovo Radno telo za bezbednost u saobraćaju iniciralo ovaj sastanak.
Doktorka Injac ukazuje i na to da nije uvek potrebno, sa prvim simptomima, dolaziti u ambulantu.
Dobra vest je da grip, u ovoj sezoni, nije registrovan, kao ni kovid.
Preporuka je da se ova imunizacija izvrši svake godine jer uvek cirkulišu novi sojevi virusa gripa. Imunitet se stvara tri do šest nedelja, a zaštita traje od od šest do 12 meseci.
– Turnir se održava svake godine, za socijalno ugrožene porodice, za decu ili za paketiće. Kada su me iz Organizacije „28. jun“ pitali da li hoću da učestvujem u pripremi, pristala sam, ali pod uslovom da to bude za moje selo. Mnogo sam srećna i ponosna jer sakupljamo novac za 160 paketića, za sve osnovce u mom rodnom mestu. I svaki put kada se ukaže prilika učestvovaću u projektima koji mogu da pomognu mom selu, jer, koliko god da smo daleko i živimo u lepoj i stabilnoj državi, moje srce je uvek u mom zavičaju. Tamo sam odrasla i provela najlepše godine svog života, u tu školu sam išla i sada imam priliku da uradim nešto za đake koji je danas pohađaju – priča Dragana i dodaje da će paketići u školu u Ruskom Selu stići 20. decembra.
– Veoma smo ponosni jer je ovo već deseti turnir i organizovan je u gradu u kojem nas nema puno. I ove godine angažovali smo se radi obezbeđivanja božićnih paketića, sada za mešovitu školu u Ruskom Selu. Nastavićemo saradnju sa Srpskim kulturnim centrom u Drezdenu i u budućim aktivnostima – rekao je Momčilo Ivančević, predstavnik Humanitarne organizacije „28. jun“ u Nemačkoj, institucije čiji je zadatak povezivanje ljudi širom sveta u humanitarnim, socijalnim i filantropskim projektima.
Srpski kulturni centar u Drezdenu počeo je da radi februara ove godine i već ima dvadesetak članova i mnogo planova.
Pobednik sinoć održanog humanitarnog turnira, Milorad Jovanović iz Leskovca, u Drezden je doputovao samo zbog ove humanitarne akcije.
– Ovde ima dosta ljudi sa Balkana i svi sarađujemo, zajedno radimo na različitim projektima – kaže Dragana i ističe da, uprkos tome što sada radi druge poslove, uspeva i dalje da se bavi svojom strukom.
Ako sumnjate ili znate da neko trpi nasilje, ne prepuštajte situaciju slučaju. Umesto komšiji, prijavite policiji. Pozovite 192 ili 0800-100-600. Poziv je anoniman.
