Упркос сталним апелима у ово празнично доба године, да се пиротехника купује код овлашћених продаваца, упозорењима Полиције да је законом забрањено да је купују и користе малолетници, као и лекара о последицама неправилне употребе, чини се да тренд славља са пуцањем не јењава, него, напротив, узима маха и добија нове, веома опасне димензије.
На друштвеним мрежама све су присутнији веома ризични изазови: ко може дуже да држи петарду у руци, устима или у џепу. Зато не чуди да статистика показује да повреде најчешће задобијају дечаци у периоду пубертета, који се, на тај начин, доказују друштву.
Министарство унутрашњих послова саопштило је да је, услед коришћења пиротехнике, од 2021. до 2023. године, повређено 50 особа, од тога четрнаесторо деце и 12 малолетника. Подсећају, такође, да је њено коришћење недозвољено у близини здравствених и социјалних установа, места где може доћи до већег пожара или веће материјалне штете, односно тамо где се складиште лако запаљиве или експлозивне материје.
Пиротехника у рукама деце, али и одраслих – опасно и неодговорно
Највеће и најтеже повреде од петарди су код деце, каже др Драган Грубор, хирург у Општој болници у Кикинди.
– Имао сам случај човека који је, како ми је рекао, отео петарду из руке свог детета у намери да је баци, али је она раније експлодирала у његовој шаци. Ампутирана су му два прста. Сваке Нове године имамо доста повређених, најчешће су то шаке и прсти, глава и откривени делови тела. Често долази до оштећења очију и слуха, чак и ушних шкољки. Код нас стижу најтеже повређени, али се многи збрињавају и у амбулантама, Служби хитне помоћи и на Пријемном одељењу Болнице – каже др Грубор и наводи пример да су деца бацала петарде са зграде и мерила колико треба времена да оне експлодирају испред прозора комшије.

– Често се дешава да петарда која није стандардизована, експлодира раније, што зависи од количине барута у њој. Уз све то, алкохол и петарде не иду заједно, јер су реакције у таквим стањима успорене – напомиње др Грубор.
Експлозије петарди, поново се истиче у свим апелима, угрожавају најосетљивије – децу, старије и болесне. Звук експлозије јако узнемирава и децу с аутизмом, а животиње, које имају знатно осетљивији слух од људи, могу, од страха, и да доживе срчани удар.
Набавка и продаја регулисане су Законом о промету експлозивних материја. Куповином петарди у одговарајућим продавницама гарантује се неки вид безбедности на тај начин што на сваком легалном пиротехничком средству мора да постоји декларација на српском језику о његовом коришћењу и на којим местима сме да се користи. Ипак, петарде се, код нерегистрованих продаваца могу купити много јефтиније и користе их деца и млади без надзора родитеља, Испуцавају их и одрасли, стављају их у руке својој деци, дајући им тако и пример потпуно неодговорног и крајње опасног понашања.
Када већ нису забрањене, и овај апел може да се заврши само молбом да се петарде и друга пиротехника купују у овлашћеној продавници, користе на отвореном и никако у близини деце, животиња, стамбених објеката, запаљивих материја. И подсећањем да није тачно да се несреће дешавају само другима. Веома лако могу да се догоде свакоме ко није освестио могуће опасности славља са пуцањем. И веома често могу да угрозе и здравље и животе других људи и животиња. Славље без пуцања још увек је славље. Али одговорно.
Казне до сто хиљада динара
Како је коришћење пиротехнике у Србији регулисано законом, могуће санкције су новчанe казнe због нарушавања јавног реда и мира у износу од 50 хиљада до 100 хиљада динара, али и затвор до 60 дана, што и употребу пиротехнике чини кажњивом, наводе у МУП-у. Министарство је објавило и да је, у последње три године, почињено 118 прекршаја нарушавања јавног реда и мира.
С. В. О.
Према статистици, изнесеној на седници, безбедност у саобраћају мало је лошија ове у односу на претходну годину, али је на нивоу 2021. и 2022. године, навео је градоначелник.
Небојша Јованов, начелник СБУО, оценио је да је састанак био изузетно продуктиван и да су договорене координисане активности.
Он је изнео и податке да је у саобраћајним незгодама са настрадалима у 40 одсто случајева утицајни фактор било погрешно извођење радње, у 13 одсто – брзина кретања и у 12 одсто случајева алкохолисаност возача.
Стана Ђембер, председница Општине Чока, напоменула је да је њихово Радно тело за безбедност у саобраћају иницирало овај састанак.
Докторка Ињац указује и на то да није увек потребно, са првим симптомима, долазити у амбуланту.
Добра вест је да грип, у овој сезони, није регистрован, као ни ковид.
Препорука је да се ова имунизација изврши сваке године јер увек циркулишу нови сојеви вируса грипа. Имунитет се ствара три до шест недеља, а заштита траје од од шест до 12 месеци.
– Турнир се одржава сваке године, за социјално угрожене породице, за децу или за пакетиће. Када су ме из Организације „28. јун“ питали да ли хоћу да учествујем у припреми, пристала сам, али под условом да то буде за моје село. Много сам срећна и поносна јер сакупљамо новац за 160 пакетића, за све основце у мом родном месту. И сваки пут када се укаже прилика учествоваћу у пројектима који могу да помогну мом селу, јер, колико год да смо далеко и живимо у лепој и стабилној држави, моје срце је увек у мом завичају. Тамо сам одрасла и провела најлепше године свог живота, у ту школу сам ишла и сада имам прилику да урадим нешто за ђаке који је данас похађају – прича Драгана и додаје да ће пакетићи у школу у Руском Селу стићи 20. децембра.
– Веома смо поносни јер је ово већ десети турнир и организован је у граду у којем нас нема пуно. И ове године ангажовали смо се ради обезбеђивања божићних пакетића, сада за мешовиту школу у Руском Селу. Наставићемо сарадњу са Српским културним центром у Дрездену и у будућим активностима – рекао је Момчило Иванчевић, представник Хуманитарне организације „28. јун“ у Немачкој, институције чији је задатак повезивање људи широм света у хуманитарним, социјалним и филантропским пројектима.
Српски културни центар у Дрездену почео је да ради фебруара ове године и већ има двадесетак чланова и много планова.
Победник синоћ одржаног хуманитарног турнира, Милорад Јовановић из Лесковца, у Дрезден је допутовао само због ове хуманитарне акције.
– Овде има доста људи са Балкана и сви сарађујемо, заједно радимо на различитим пројектима – каже Драгана и истиче да, упркос томе што сада ради друге послове, успева и даље да се бави својом струком.
Ако сумњате или знате да неко трпи насиље, не препуштајте ситуацију случају. Уместо комшији, пријавите полицији. Позовите 192 или 0800-100-600. Позив је анониман.








