јануар 31, 2026

Актуелно

Biblioteka 3

Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године ће организовати бесплатну припрему ученика осмог разреда за завршни испит из српског језика. Пријаве се примају до краја фебруара, а припреме ће почети у марту.

– Ово је већ девета година како спроводимо програм. Услов за пријаву је да ученик буде члан Библиотеке. Не радимо само на стицању знања за пријемни испит, него и на томе да ђаци добију опште знање које ће им касније користити – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци.

Она подсећа да су редовне активности у овој установи и радионице за децу на којима уче како се пишу радови, и Читалачки клубић, у којима предшколце припремају за школу, а мало старије уче о језику.

Нови конкурс за трејлер за књигу

Када су у питању вечерњи програми, из Библиотеке најављују представљање  збирке песама суграђанке Милане Грбић, а затим, наредног месеца, програм и изложбу поводом два века од рођења песника Петефи Шандора.

Потпуно оригинална и једна од новијих активности биће поново понуђена младим читаоцима. У априлу ће бити расписан нови конкурс за најбољи трејлер за књигу.

– Поносни смо на овај конкурс јер је јединствен у Србији и у овом делу Европе – каже Дуња Бркин Трифуновић. – Сматрамо да је то најбољи начин да се књига приближи младим читаоцима. Видимо да има ефекта када млади једни другима, на занимљив начин, препоруче књигу. С обзиром на то да опсег пажње пада са новим технологијама, трејлери су ограничени на два минута. Желимо да скратимо  њихово пасивно проведено време пред екраном. Треба да их едукујемо да паметно искористе све што им се пружа.

Промене у награђивању на Конкурсу „Ђура Ђуканов“

У Библиотеци кажу да ће унети измене у награђивању на Конкурсу „Ђура Ђуканов“. Идеја је да, осим штампања књиге, преко издавача, буде обезбеђена и продаја награђеног дела. Такође, надају се да ће, од наредне године, установити и новчану награду.

317784_foto-osmeh-vojvodine-foto-ilustracija_f

Изградња брзе саобраћајнице од Бачког Брега и Сомбора до Кикинде и Накова почеће у првој половини године, потврђено је приликом недавног сусрета министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горана Весића са председником Покрајинске владе Игором Мировићем, али и члановима радне групе у којој се налазе и челници локалних самоуправа и јавних предузећа. Саобраћајница сликовито названа „војвођански осмех“ биће дуга 175 километара, имаће четири возне траке од по 3,5 метара и биће пројектована за брзине од 100 км на сат.

Изградња пута део је пројекта Србија 2025. Брза саобраћајнице ће спојити Бачку и Банат, али и Мађарску са Румунијом, и значајно подићи инвестиционе потенцијале овог дела Војводине. Пројектант је фирма МХМ пројект из Новог Сада.

О траси будуће саобраћајнице, данашње Новости преносе да ће она водити од граничног прелаза Бачки Брег, до Сомбора ка Кљајићеву, поред Сивца, Црвенке, Врбаса и Србобрана са северне стране насеља, уз изградњу одговарајућих саобраћајница за приступ овом коридору.

Илустрација

Деоница пута поред Врбаса пролазиће недалеко од болнице у Виноградима и наставити даље ка недавно ревитализованом путу Врбас-Србобран, који ће постати саставни део нове саобраћајнице, укључујући и постојећи надвожњак на аутопуту Е-75. Нешто пре Србобрана, брза саобраћајница ће се пружати улево и проћи близу насеља са северне стране, све до пута за Бечеј (код Земљорадничке задруге Србобран), где ће постојећим путним правцем проћи уз Радичевић, а затим са исте јужне стране обићи Бечеј и Нови Бечеј. Следеће место је Ново Милошево, које ће нови пут обићи са северне стране, и наставити се ка Кикинди, Накову и граници са Румунијом.

Идуће године изградња ауто-пута Београд- Зрењанин – Нови Сад

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић најавио је да ће следеће године почети изградња ауто-пута Београд- Зрењанин – Нови Сад.
-Ово је нова саобраћајница коју је за наредну годину најавио лично председник Вучић још у новогодишњем обраћању. То ће битно растеретити саобраћај на Зрењанинцу и Панчевачком мосту – рекао је Весић у Београдској хроници.

Kuzman Racković 1

Књига „Кузман Рацковић – живот и дело“, историчара Срђана Сивчева и Драгана Белеслића из Клуба историчара, представљена је вечерас у препуној сали Културног центра.

Биографија Кузмана Рацковића

Кузман Рацковић, правник по струци, адвокат, а затим чиновник у Великокикиндском дистрикту: сенатор, судија, и врховни судија од 1861. до 1863. године, био је и велики добротвор.

Његова породица била је међу првима које су досељене у Велику Кикинду. Живео је од 1790. до 1869. године. Суграђани су га поштовали јер се борио за боље услове живота и национално питање Срба који су у Аутроугарској монархији били мањина.

– О овом дародавцу и задужбинару из 19. века веома се мало знало и ту смо и пронашли мотив за писање књиге – каже Драган Белеслић. – Истраживали смо годину дана у различитим фондовима Историјског архива. Прича о Кузману Рацковићу истовремено је и приказ времена и прилика у којима су људи живели од друге половине 18. до краја 19. века – рекао је историчар Драган Белеслић, који је написао први, биографски део књиге.

Хуманитарни рад Рацковића

О задужбинарству Рацковића истраживао је и писао историчар Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.

– Кузман и његова супруга Ана најпознатији су по фондацији, односно заклади, како се то тада звало. Заклада је установљена 1869. године, на основу Кузмановог тестамента. Прва Виша девојачка школа основана је захваљујући том новцу. Сама зграда Школе почела је да се гради 1890. и отворена је 1895. године. Потом је ту била Женска основна школа, затим Државна основна школа. Од 1953. године до данас, у тој згради се налази Основна музичка школа. Из закладе су, такође, исплаћиване стипендије сиромашним ученицима. Према расположивим подацима, од 1905. до 1910. године, 125 ученика добијало је по 50 аустроугарских круна месечно – каже Сивчев.

Он истиче, такође, да је главни мотив истраживања било указивање на чињеницу да је Кикинда, поред Меланије Николић Гајчић, имала и Рацковиће, о којима се врло мало знало.

Подршка Града

Новац за издавање књиге Клуб историчара добио је од локалне самоуправе, по конкурсу за Удружења грађана. Град је препознао значај и величину подухвата који су предузели ови млади историчари, рекао је на промоцији Младен Богдан, председник Градског парламента.

– Срђан и Драган заслужују велике похвале што су обрадили овако важну тему. У књизи је освежено сећање на значајну личност нашег града, великом задужбинару и добротвору о којем се не зна много и који је неправедно пао у заборав. Пружамо пуну подршку овим историчарима. Они су се ухватили у коштац са нечим са чиме се њихови претходници нису усуђивали то да учине – рекао је Богдан. – Добротворни рад је и данас значајан сегмент наших ангажмана. Желимо да, колико смо у могућности, помогнемо сваком суграђанину.

Богдан је истакао да ће Град подржати сваког ко се, на овакав начин, одужује великим људима. Изразио је уверење да ће Клуб историчара разматрати и радити на томе да се пронађу нове теме, како би се још више знало о историји нашег града.

Grčka

Иако ни туризам није остао поштеђен свих поскупљења која оптерећују грађане, Кикинђани већ месецима уназад уплаћују аконтације за лето пред нама. Најпопуларнији апартмани у Грчкој најмање су поскупели, око 20 одсто. Значајно повећање цена осетиће највише туристи у Египту, где су аранжмани скупљи и 40 одсто у односу на прошло лето, сазнајемо у Туристичкој агенцији „Xenos“ у Кикинди. Решење, ипак, постоји, а то су ране резервације.

– За резервације су најбољи децембар и јануар, када су и највећи попусти уколико се уплати аконтација. Кикинђани и даље највише иду у Грчку, у којој је најповољније за оне који желе апартмане. За туристе који траже авио-превоз и смештај у хотелу, од Грчке су повољнији Турска и Египат – каже Стојанка Зуковић, власница Агенције.

У председзони је закуп студија у Грчкој, за девет ноћења, са превозом из Београда, 110 евра по особи. Обавезни су: боравишна такса – пет евра за целу породицу за 10 дана, и међународно здравствено сигурање – 50 евра је цена за четворочлану породицу.

Приметно је повећање броја уплата за Египат, Турску и Тунис, за који није потребна виза.

– За Тунис имамо повољне аранжмане. Хотели нису толико ексклузивни као у Египту, али је, рецимо, цена крајем јуна и почетком јула, „all inclusive“, дакле, како се каже, може да се иде без новчаника, у хотелу са три или четири звездице, 560 евра по особи, са авио превозом. Jедини трошак је превоз до аеродрома у Београду.

У „Xenos“-у су клијентима, током празника, занимљиви и викенди у иностранству, каже Стојанка Зуковић.

– Највише се траже Будимпешта, Беч, Венеција, Верона. У последње време Истанбул је веома интересантан и ја га топло препоручујем. То су излети на 4-5 дана са ноћењем и доручком, са авио-превозом, и цена је 300 евра. Ово је једна од повољнијих и веома лепих дестинација.

Док се летовања и викенди у иностранству добро продају, за зимовања у класичном смислу, са скијањем, готово да нема заинтересованих.

– Већ дужи низ година Кикинђани веома мало иду на скијање, пре свега због цена ски-паса. Људи отпутују до Златибора, али не и на скијање у мери у којој је то било заступљено пре двадесетак година, када смо правили и резервације. Једино повољније скијање сада је у Бугарској јер тамо ски-пас није толико скуп. У хотелу са три звездице, полупансион недељу дана, без превоза, кошта од 430 до 450 евра по особи, са урачунатим ски-пасом. Сезона је сада у јеку јер има снега.

Аранжмане је могуће платити на рате до одласка, а затим чековима до краја године. Приликом резервације уплаћује се аконтација од 30 до 40 одсто.

У овој агенцији кажу да, ни по количини и разноликости понуда, ни по броју туриста, нису достигли претпандемијску 2019. годину. Ни омиљена Грчка није отворила све капацитете и има мање апартмана у понуди. Међутим, кажу, ситуација је све боља и туризам ће се, као што је први био у кризи, први из ње и извући.

Египат…

У Египту сезона почиње већ у мају. Занимљиво је да ова дестинација нема великих промена у цени све до октобра, одступања су само 50-60 евра. У предсезони цена је 700 евра по особи.

… или Занзибар

Уколико сте, у сваком смислу, спремни за егзотичне дестинације, искористите повољну цену за посету Занзибару који, кажу у „Xenos“-у, сада није толико скуп. Цена по особи, за 10-15 дана, је 1.500 евра.

И празник у Прагу

На празник Сретење, слободне дане можете искористити за петодневни излет до Прага. За три ноћења са доручком и аутобуским превозом, требаће вам 144 евра. Факултативно (ако доплатите), организују се излети до Дрездена и бање Карлове Вари.

Biblioteka 2

Кикинђани читају више од просечног грађанина Србије. По државном просеку, чланови јавне библиотеке чине три одсто популације, док је у нашем граду тај проценат 3.5. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ сазнали смо још једну занимљивост, а то је избор наслова. Наиме, нови читалачки тренд се променио – амерички наслови место су уступили стручној литератури.

– Сада су најчитаније књиге из области популарне психологије и из историје, али не романсиране, мемоари или биографије, већ стручна литература из ове области – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци. – Наши читаоци проучавају историју – веома је популарно дело „Семпер идем“ Ђорђа Лебовића, такође књиге Луке Мичете. Свакако се више читају дела домаћих писаца – поред историјских, епска фантастика, детективски романи. Читаоци љубавних романа и даље највише траже књиге Јелене Бачић Алимпић, као и Лусинде Рајли, за које увек имамо листе чекања. Међу писцима трилера, најпопуларнији су Ју Несбе и Џејмс Патерсон. Од наших аутора, веома су тражена сва дела Владе Арсића, чије књиге никада нису на полицама, затим дела Мирјане Митровић, Марије Јовановић и Бранислава Јанковића.

Она додаје да је прошле године уочено да су се многи читаоци интересовали за књиге о Покрету Црна рука и о Мајском преврату. Такође, увек је тражена трилогија „Немањићи“ Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића. Дуња Бркин Трифуновић каже да се нови избори читалаца последњих година можда могу повезати са темама ТВ серија и филмова који се снимају код нас.

Млади читаоци, чланови Дечијег одељења Библиотеке, такође имају своје фаворите. Школарци читају лектиру у току распуста, а још млађи имају омиљене сликовнице.

– Најтраженији наслови су: „Аги и Ема“ Игора Коларова, „Лето када сам научила да летим“ Јасминке Петровић, „Ципела на крају света“ Дејана Алексића и „Миш лављег срца“ Рејчел Брајт. Веома су популарне сликовнице с поруком, такозване терапеутске сликовнице које решавају неке проблеме у дечијем узрасту.

Литература се више не набавља само два пута годишње, како је то раније било регулисано. Сада је могуће континуирано обогаћивати фонд током читаве године, пратити нова издања и жеље читалаца, каже наша саговорница. За ове намене користе се сопствена средства, као и новац који Библиотека добија из покрајинских и републичких фондова.

Библиотекари су посебно поносни на чињеницу да имају велики број активних, сталних корисника, као и да сви огранци раде добро, уз напомену да су најбољи у Башаиду и Мокрину у којем је, већ две деценије, активна и, успешна и награђивана, драмска секција.

Цена чланарине дуго се није мењала. На годишњем нивоу је 400 динара за децу и студенте, 500 динара за одрасле, а породична износи 350 динара по члану. Библиотека је и чланица Клуба три плус, па породице са троје и више деце имају додатни попуст и за њих је цена 200 динара по особи.

– Ми смо породица са нашим читаоцима, посебно са децом и старијим корисницима. Знамо њихове навике, жеље и потребе и то нам, свима, много значи – каже Дуња Бркин Трифуновић.

Она подсећа да, упркос новим технологијама, вредност књиге остаје ненадмашна;  књиге могу да лече, да нас утеше и да нас натерају да се запитамо, што нам је, свима, понекад потребно. Или, како каже, све то може да се сажме у прецизну мисао писца Нила Гејмана: „Гугл може дати хиљаду одговора, али библиотекар даје онај прави“.

IMG_4850 Elios

Поликлиника „Елиос“, нова приватна здравствена установа, са најсавременијом опремом, искусним тимом лекара и љубазним и посвећеним особљем отвара се у Кикинди у понедељак. У репрезентативном амбијенту у самом центру града, на адреси Браће Татића број 3, медицинске услуге пружаће лекари специјалисти, медицинске сестре, техничари и консултативно ангажовани еминентни стручњаци, док ће најсавременија лабораторија суграђанима пружити широку палету биохемијске дијагностике.

Стручан и предан тим Поликлинике „Елиос“ предводе доказани стручњаци- мр Живодарка Дацин, директорица и оснивач ове здравствене установе и лекари: др Гојко Љубоја, хирург, др Мирко Стојисављевић, гастроентеролог, као и др Драган Грубор, хирург. На услузи пацијентима биће и др Миша Грујин, уролог, др Владимир Перић, анестезилог, др Вукосав Тркуља, радиолог и други уважени специјалисти. Задовољство пацијената који ће бити у прилици да, без чекања и одласка у веће здравствене центре, добију квалитетну здравствену услугу апсолутни су приоритет Поликлинике „Елиос“. Целокупна опрема је нова и одговара најсавременијим медицинским стандардима. Води се рачуна о сваком детаљу како би ниво пружене медицинске услуге био на високом нивоу.

-Заступљене су интернистичке и хируршке гране, урологија, кардиологија, гастроентерологија, ендокринологија и пулмологија као и комплетна ултразвучна и лабораторијска дијагностика. Радићемо мање хируршке интервенције, имамо модерно опремљену операциону салу и собу за дневни боравак пацијената након интервенција. У плану је и пружање услуга из домена пластичне хирургије, васкуларне и неурохирургије – сазнајемо од др Љубоје.

Модерна лабораторија која одговара највишим стандардима пружа прецизан и поуздан резултат анализа из области биохемије, хематологије, имунологије, ендокринологије, одређивање тумор маркера, анализу урина и фецеса…

-Лабораторија је отвореног типа, не само за кориснике услуга поликлинике- наводи мр Живодарка Дацин, специјалиста медицинске биохемије и директорица Поликлинике „Елиос“.

– Анализе се раде на новој и апсолутно најсавременијој опреми. Путем посебног броја телефона, пацијенти ће моћи да добију комплетну информацију о начину понашања пред одређену анализу, што је веома важно, јер постоје различити протоколи. Комплетна крвна слика и биохемија, урин са седиментом, одређивање хормона и тумор маркери, Д- димер који је нарочито актуелан због короне, радимо све из области клиничке биохемије у зависности од потребе пацијената- каже мр Живодарка Дацин.

У жељи да становницима Кикинде и околине пруже свеобухватну здравствену услугу, наредни корак биће развој рентгенолошке службе са скенером и магнетном резонанцом. Поликлиника „Елиос“ има сарадњу са реномираном установом New Hospital у Новом Саду, најсавременије опремљеном општом болницом у региону, где се, у зависности од потреба пацијената, могу обавити веће хируршке интервенције.

Поликлиника „Елиос“ почеће са радом у понедељак 23. јануара. Радно време је од 7 до 19 часова радним данима и суботом од 7 до 14 сати. За све информације, биће доступни бројеви телефона 0230 40 10 20 и 066 800 7988.

 

Стефан 1

Група младих академских уметника решила је да таленат, знање и искуство понуди својим суграђанима. Уметничка школа „Гусана у Магли“ имаће, за почетак, драмску и ликовну секцију, каже оснивач, глумац Стефан Остојић.

– Отворили смо упис за прву генерацију полазника. У драмској секцији полазници ће учити све драмске технике – глуму, драматургију и режију, ослободиће се страха од јавног наступа; у ликовној секцији учиће се цртање, сликање и вајање. Фокус је на заједничком стваралаштву, заједно ћемо смишљати и стварати, а затим и презентовати постигнуто. На крају циклуса спајају се драмска и ликовна радионица у стварању једног уметничког, хуманитарног догађаја. Веома се радујемо што ћемо почети да радимо у нашем граду – каже Остојић.

Остојић ће бити ментор у драмској секцији. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду на одсеку глуме, освојио је бројне награде и радио као ментор на неколико интернационалних кампова. Тренутно игра своје пројекте са којима путује и гради европску каријеру.

Ментори у ликовној секцији биће Соња Белош, мастер ликовни уметник – вајар и Никола Гајић, мастер ликовни уметник – сликар. Обоје су основне студије завршили на Академији ликовних уметности у Требињу, а затим и мастер на ФЛУ у Београду, односно АЛУ у Требињу.

Позив је отворен, како кажу у Школи, за све од 7 до 107 година, и полазници ће бити подељени у узрасне групе. У наредном периоду планиране су и секције-радионице соло певања и плеса.

Уметничка школа се отвара у првој половини фебруара, а пријаве се примају до 28. јануара на мејл skola@gusaniumagli.rs или на Инстаграму, на @gusaniumagli. У пријави, поред имена и презимена, треба написати и годину рођења и за коју радионицу се пријављујете. Све информације могу се добити на истом мејлу, Инстаграм профилу или на Фејсбук страници „Гусани у магли“.

„Гусани у магли“ су, иначе, постојали као хуманитарни театар који је Остојић, као гимназијалац, основао пре више од десет година. Тада су, играњем представа у дворишту Народне библиотеке, чланови Театра сакупили новац за опрему за Дечије одељење кикиндске болнице.

IMG-blur

Немању Јакшића (38) из Косовске Митровице у четвородневну посету Кикинди довела је кошарка. Пријатељство тренера Кошаркашког клуба „Центар“ са суграђанином Дејаном Пударом који је на челу кикиндског спортског центра „Језеро“, довело је до сарадње два клуба и исписало нову страницу кикиндског спорта.

Са Јакшићем смо разговарали о кошарци, али и о животу Срба на Косову који је све тежи и неизвеснији.

-Наш клуб цео децембар није радио јер су биле барикаде. Наравно, солидарисали смо се са народом који је на такав начин, оправдано, исказао револт због хапшења, упадања косовских полицајаца, приадника РОСУ. Сва наша деца се плаше. Ми нисмо навикли да гледамо оружане формације Албанаца на северу, то боде очи обичном грађанину, а да не причам о деци. Страх је у свима нама. Ми смо са албанском страном двадесет година били у некој врсти статуса кво и нисмо много комуницирали, али верујте да су они само чекали тренутак када ће да упадну на север како би наплатили све оно што мисле- прича Јакшић за Кикиндски.

У Косовској Митровици живи са супругом која је из Призрена и чија је породица расељена. Упознали су се током студирања. Данас су родитељи двоје деце- деветогодишњег сина и тромесечне бебе. У Митровици живе и његова мајка, брат…У граду у ком је рођен, школовао се, засновао породицу, запослио се, покренуо школицу кошарке која окупља више од сторину деце- жели и да остане.

– До скоро, верујте да нисам размишљао о одласку. Али сада, када се све ово издешавало, дође до тога да седнеш и размишљаш. Није радила школа, немамо тренинге… Али онда проради инат, па нећемо то тако лако да дозволимо- искрен је Јакшић.

Подсећа да је ситуација до 2008. била другачија. Кренуо је и талас повратка у Митровицу. Али дилеме сада нема. Приштину не занима договор нити сарадња, а очигледно да им је међународна заједница тутор, каже.

-Замислите само парадокс. Доласком косовских полицајаца на север, КФОР се поставља као да штити те албанске полицајце од народа. Тешко нам је, политику живимо. Лично нисам извадио документа такозваног Косова, живим само са српском личном картом, али својим аутом не могу преко моста, не могу да возим за енклаву. Возим на КМ табле. Моје лично мишљење је да узимањем косовског документа, дајем легитимитет свему томе што они раде. Не знам како бих поступио када би ми то било неопходно зарад породице, питања живота и смрти, не знам како бих поступио…Не могу да осуђујем онога ко је узео. Људи који живе јужно од Ибра су људи који су у специфичној ситуацији. Косово се не брани за један дан, то је процес и ако хоћемо да га одбранимо морамо да будемо спремни можда и на такав корак- каже Јакшић. Не крије да су га поједини потези Београда изненадили.

-Обичан човек мора да гледа у Београд. Лично нисам очекивао да ће Београд стати иза одлуке људи да изађу из институција, јер ту је међународна заједница, обавезе према партнерима, али је стао. Сад на барикадама Срби су били спремни да их својим животима бране, јер та барикада им је представљала отклон од косовских полицајаца, РОСУ полицајаца. Сад су почели да праве пункт на Бистрици, то је између Бањске и Лепосавића, у самом центру средине где живе Срби. Они без пардона са дугим цевима праве пункт на коме, кажу, контролишу саобраћај, а понашају се бахато. Срби доле разумеју и положај Београда и већинског дела Србије, али морате да схватите и обичног човека тамо који кад изађе из зграде види наоружаног Албанца који никада није био ту. Родом сам из Зубиног потока, моји су преци одатле. Изнад мог села Јасеновика летос су направили базу и стратешки изабрали позицију са које могу да упадну, хапсе, малтетирају народ. Они су ту направили базу, а никада ту, чак ни окупатор 1941. није имао базу. Пробили су пут преко шуме, спојили са Газиводом. Ту је народ изузетно забринут. Ипак,  живим и радим са људима који су спремни да истрају- у даху изговара Јакшић.

Преноси нам да је веома поносан на своје пријатеље у Српском центру Беч који несебично помажу, посебно становнике енклава на Косову.

-Родила нам се идеја да у свим срединама где живе Срби на Косову оснујемо школице кошарке. Такође, и школицу енглеског и радионицу спортског новинарства. Желимо да покренемо спортски портал да деца могу да читају о својим активностима и успесима. У Српском центру Беч су моји пријатељи, поједини су студирали у Косовској Митровици и желе да помогну. Верујте, они су плакали два дана на Косову, поготово у енклавама. Велика је разлика између севера и југа. Сва помоћ је ишла преко наше цркве и Патријаршије и стигла до оних којима је најпотребнија. Стипендирају двадесетак ђака у енклавама, помогли су школи у Цевници у набавци опреме, једној породици да реновира кућу…- истиче Јакшић.

Одушевљени Кикиндом

Четврдесет четворо деце из Косовске Митровице, Звечана и Зубиног Потока боравило је у нашем граду од 9. до 13. јануара. Два клуба пријатељство су озваничила повељом о братимљењу, уз намере да се, уколико буде могуће, организује и узвратна посета кикиндских кошаркаша.

Школица прерасла у клуб

Јакшић ради у банци Поштанска штедионица. Као дугодишњи кошаркаш, пре три године покренуо је школицу кошарке. Пре годину дана прерасла је клуб „Центар“  који данас броји 110 чланова и има три такмичарске селекције. Љубав према овом спорту наследио је и његов син (9).

 

ribolov
У ЈВП „Воде Војводине“ у току је продаја риболовачких дозвола за 2023. годину, по истим условима и непромењеним ценама у односу на прошлу годину. Највеће интересовање влада за куповину годишње  дозволе за рекреативни риболов, која кошта 7.000 динара и важи на свим водама на територији Републике Србије, сем у заштићеним подручјима.
Од ове године, ЈВП „Воде Војводине“ издаје и дозволу за пецање у Парку природе „Бегечка јама“, поред паркова „Јегричка“ и „Бељанска бара“, где годишња дозвола стаје 4.000 динара. Цена дневне дозволе за риболов је 1.000 динара. За кориснике старије од 65 година, затим, жене и лица са телесним оштећењем од 60-80%, годишња дозвола за рекреативни риболов се продаје по цени од 3.500 динара. Уз сваку купљену дозволу, рекреативни риболовци од ЈВП „Воде Војводине“ на поклон добијају календар, наменску карту рибарских подручја у Војводини и књижицу за евиденцију улова.
bolnica 2

У кикиндској Општој болници интензивно раде на томе да за пацијенте обезбеде најбољу дијагностику и лечење. Овоме у прилог говори податак да је, у најсавременију опрему, само прошле године, из покрајинских фондова уложено 79 милиона динара.

– Ове године опремаћемо ОРЛ одељење и акценат ће бити на ултразвучним апаратима за радиологију, кадриологију и педијатрију; већина одељења ће имати нове ултразвучне апарате. Добили смо опрему за урологе, други смо здравствени центар у Војводини, поред Клиничког центра, који има ласер за уролошку дијагностику и терапију – каже в. д. директорица Опште болнице у Кикинди, др Весна Томин.

Болница у Кикинди такође је једна од три у држави за које је Министарство здравља купило 64-слојни скенер. Управо се уређује просторија за овај савремени апарат и он ће врло брзо бити у функцији.

Истовремено, мањак лекара још увек је сметња која мучи и пацијенте и запослене. Овог момента на специјализацији коју финансира Болница науштрб материјалних трошкова, налази се 35 лекара из свих грана медицине. Такође, на субспецијализацији је четворо специјалиста: из перинатологије – др Бранислава Давидовић, из лапароскопске хирургије за гинекологију – др Марко Ђукић, др Тијана Марчета је будући ендокринолог, и др Марија Вукобрат је субспецијализант за терапију бола.

Добра вест је да се, у наредних месец дана, после специјалистичких испита, враћају три лекара: гинеколог др Стеван Крнић и интернисти, др Милош Ђурин и др Бранка Пилиповић Томашев.

– Запослили смо и новог, младог радиолога из Сирије који је, са високом оценом, завршио Медицински факултет у Новом Саду и има завршену специјализацију, као и новог хирурга, др Бориса Бановића из Врбаса – каже др Томин. – По кадровском плану требало би да имамо 119 лекара, ми их тренутно у Болници имамо 89. Међутим, ми знамо да радимо и у немогућим условима јер све нас спаја исти циљ – добробит пацијента. Сада имамо људска ограничења, али сви пацијенти буду прегледани. Важно нам је да наши суграђани знају да смо увек ту за њих и због њих, да им помогнемо и да у датом тренутку урадимо све што је најбоље за њих.

Док се ситуација са кадровима, која је бољка великог броја болница, не стабилизује, све што је потребно јесте стрпљење пацијената, каже др Томин. Дуже се чека на преглед, али не сме да се догоди да неко остане непрегледан.

Када су у питању нове мере Министарства здравља, сазнајемо да су сви специјалисти дали своје термине за заказивање прегледа било ког дана у месецу. Такође, у свим специјалистичким амбулантама већ практикују да се следећи преглед, уколико је потребан, заказује одмах, без потребе за поновним одласком код изабраног лекара.

Don`t copy text!