Srpska pravoslavna crkva 4. avgusta slavi spomen na svetu Mariju Magdalenu, u narodu poznatu kao Blaga Marija – svetiteljku koju žene posebno poštuju i smatraju svojom zaštitnicom.

Marija Magdalena poticala je iz predela oko grada Magdale u Siriji, po čemu je dobila svoje ime. Bila je jedna od najvernijih Hristovih učenica – pratila ga je tokom njegovog zemaljskog života, a zajedno sa Presvetom Bogorodicom stajala je pod krstom na Golgoti. Crkva je poštuje kao ravnoapostolnu, jer je posle Vaskrsenja postala propovednica i svedokinja najvećeg čuda hrišćanstva.

Hristos joj se ukazao dva puta, a tri puta je pohodila njegov grob. Prema predanju, stigla je čak do Rima, gde je pred carem Tiberijem posvedočila Hristovo vaskrsenje, poklonivši mu crveno ofarbano jaje. Upravo se iz ovog događaja razvila tradicija farbanja crvenih jaja za Vaskrs.

Nakon toga živela je u Efesu, kod apostola Jovana Bogoslova, gde se i upokojila. Njene mošti su kasnije prenete u Carigrad, a sahranjena je u hramu koji joj je posvećen.

Iako Blaga Marija nema crveno slovo u kalendaru, narod joj odaje veliko poštovanje. Toga dana se ne obavljaju teški poslovi u kući i na polju, kao ni na praznike Svete Petke i Ognjene Marije, jer se veruje da se svetiteljka može uvrediti. Dan se provodi u miru, molitvi i porodičnom duhu.

Prema narodnom predanju, Blaga Marija je sestra Svetog Ilije, pa se, ako toga dana dođe do oluje, grmljavine ili grada, kaže da „brat i sestra razgovaraju“.

Žene joj se na ovaj dan posebno mole – veruje se da Marija Magdalena ne odbija želje onih koje joj sa verom priđu i upale sveću.