Tijana Despotovski, аутор са Кикиндски портал

Сваки други возач вози брже од дозвољеног: шта је полиција затекла на путевима у Кикинди

Tijana Despotovski јануар 9, 2026

На подручју Полицијске управе у Кикинди током претходне недеље догодиле су се три саобраћајне незгоде, у којима је једна особа повређена. У празничној акцији појачане контроле откривено је укупно 799 прекршаја.

Како је саопштила Полицијска управа у Кикинди, у периоду од 24. децембра 2025. до 8. јануара 2026. године контролисано је 2.711 возила, а евидентирано 799 саобраћајних прекршаја.

-Највећи број возача, укупно 419, санкционисан је због прекорачења брзине, што значи да је сваки други контролисани возач возио брже од дозвољеног – наводи се у апелу ПУ Кикинда.

Проблем представља и некоришћење сигурносног појаса. Према подацима полиције, санкционисана су 93 возача, односно путника, због невезивања појаса.

-И даље имамо отпор код возача приликом коришћења сигурносних појасева – истиче се у саопштењу.

Због вожње под дејством алкохола из саобраћаја су искључена 72 возача, од којих је 29 задржано у службеним просторијама јер су имали више од 1,20 промила алкохола у организму. Такође, задржano је и пет возача који су управљали возилом под дејством психоактивних супстанци.

Имајући у виду и неповољне временске услове, из ПУ Кикинда апелују на све учеснике у саобраћају да буду додатно опрезни и да поштовањем прописа допринесу већој безбедности на путевима.

-Одговорним понашањем директно се доприноси очувању безбедности саобраћаја – поручују из полиције.

„Свој на своме“ ближе мештанима: подршка за пријаве и у Руском Селу

Tijana Despotovski јануар 9, 2026

Градска управа Кикинда саопштила је да ће наредне недеље, од понедељка 12. до петка 16. јануара, у периоду од 8 до 14.30 часова, у Месној заједници у Руском Селу бити обезбеђена техничка и правна подршка за подношење електронских пријава за упис права на непокретностима, преко платформе „Свој на своме“.

-Пријаве се подносе искључиво електронским путем. Грађани могу сами да поднесу пријаву, а уколико немају техничке услове, Градска управа им стоји на располагању за пружање техничке и правне помоћи – наведено је у саопштењу.

Подршка је доступна и у Кикинди, радним данима од 8 до 15 часова, у сали број 51 на првом спрату Градске управе (улаз из Улице браће Татића), као и на шалтеру број 7 у Услужном центру.

За подношење пријаве потребна је важећа лична карта, доказ о власништву (уговор о куповини, поклону, решење о оставини, додели и слично), као и подаци о објекту — намена, спратност и површина. Пријава се подноси за сваку непокретност посебно, а уколико постоје сувласници, сви морају поднети пријаву.

Из Градске управе подсећају да пријаву треба да поднесу и они који су се пријављивали по ранијим прописима, јер су ти поступци колективно обустављени у складу са новим законом.

Божић на сцени у Мокрину: Сутра традиционални концерт КУД-а „Мокрин“

Tijana Despotovski јануар 9, 2026

Културно-уметничко друштво „Мокрин“ организује традиционални Божићни концерт сутра, 10. јануара, у 19 часова, у Дому културе у Мокрину. Публику очекује програм посвећен божићним песмама и наступима свих секција фолклорног ансамбла.

Како је наведено у најави, програм ће обухватити извођење божићних песама, као и наступе секција фолклорног ансамбла, свих узрасних категорија.

Наступи дечјих, омладинских и сениорских група део су редовног рада друштва, које кроз овакве програме представља репертоар народних игара и песама прилагођен празничном контексту.

Венци и парастос за жртве Крвавог јануара

Tijana Despotovski јануар 9, 2026

Поводом 84 године од страдања недужних грађана у такозваном Крвавом јануару, у Кикинди су данас положени венци и служен парастос на месту сећања. Окупљању су присуствовали представници града, борачких организација, свештенство и потомци страдалих.

Комеморативни скуп одржан је уз присуство већег броја суграђана, упркос хладном времену, а након верског обреда присутнима су се обратили представници организатора и званичници. Парастос су служили свештеници Српске православне цркве Бобан Петровић и Мирослав Бубало.

Потресно сведочанство изнела је Анђелија Ранков, потомак страдалог Жарка Трећаковог, која је подсетила на личну и породичну трагедију.

-Имала сам девет година када су ми убили оца. Сваког деветог јануара ми је тешко. Нас троје деце је остало без оца. Имао је само 44 године – рекла је Ранков.

У име организатора, председник СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је на историјски значај догађаја и околности у којима су грађани страдали.

-Окупили смо се да обележимо један од најтрагичнијих догађаја у историји нашег града. Недужни грађани Кикинде и околине страдали су без кривице и суђења од стране окупатора – изјавио је Орељ, додајући да су њихова страдања „уграђена у темеље слободе коју данас живимо“.

Председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић нагласио је да је сећање на страдале део шире борбе против заборава.

-На свиреп начин непријатељ је побио младе људе само зато што су били Срби и родољуби. Историју морамо да учимо и да не заборавимо њихову жртву – нагласио је Барошевчић.

Свештеник Бобан Петровић је у обраћању истакао значај личне и заједничке одговорности у очувању успомене на жртве.

-Ако ми не будемо поштовали друге, ни нас неће поштовати. Морамо показати нашој деци да се вечне вредности не смеју заборавити – поручио је он.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је обавеза заједнице да негује културу сећања и да жртве фашистичке окупације не смеју бити заборављене.

-Овај зид плача треба да буде светилник и споменик нашег страдања. Прошло је 84 године, а ми се овде окупљамо сваке године да овај трагичан догађај не би био заборављен – рекао је Богдан, захваливши се потомцима страдалих и представницима борачких удружења на очувању сећања.

Комеморација поводом Крвавог јануара у Кикинди организује се сваке године и има за циљ да подсети јавност на страдање цивила током Другог светског рата, као и на значај очувања историјског памћења у локалној заједници.

Пливање за часни крст: Пријаве већ почеле

Tijana Despotovski јануар 8, 2026

Отворено је пријављивање за традиционално пливање за Часни крст, које ће бити одржано на Богојављење, 19. јануара. Као и претходних година, пливање ће бити организовано на две локације — на Старом језеру у Кикинди у 12 часова и на језеру Стрелиште у Новим Козарцима у 11 часова.

Сви учесници су у обавези да обаве лекарски преглед код изабраног лекара и да доставе извештај о прегледу, као и да потпишу изјаву да у пливању учествују добровољно и на сопствену одговорност. За малолетне пливаче неопходна је и писана сагласност родитеља или старатеља.

На Старом језеру у Кикинди, пливање ће почети у 12 часова, а организатор је Ронилачки клуб „Орка“ уз подршку Српске православне цркве, Културног центра и локалне самоуправе. Пријаве су отворене до 17. јануара а обављају се путем телефона 063/384-792 (Слободан Богосављев).

Пливање у Новим Козарцима организује Српска православна црквена општина Нови Козарци под покровитељством Месне заједнице. Учесници ће се окупити у просторијама ФК „Слобода“, одакле ће, заједно са литијом, кренути ка језеру Стрелиште, где ће бити одржано пливање за Часни крст. Пријаве су отворене од 4. до 14. јануара, а заинтересовани се могу пријавити код надлежног пароха, јереја Николе Момирова, на број телефона 064/446-37-31. Документација се предаје у канцеларији Црквене општине у Новим Козарцима, у улици Краља Петра Првог број 69.

Симболика пливања за Часни крст дубоко је укорењена у хришћанској традицији — плива се у знак сећања на крштење Исуса Христа у реци Јордану, а дистанца од 33 метра подсећа на број година које је Христос проживео на земљи. За многе учеснике, ово је пре свега духовни чин и лични изазов, а не такмичење, због чега се и ове године очекује велики одзив верника и грађана.

Божић у знаку заједништва и сребрењак за Љиљану

Tijana Despotovski јануар 7, 2026

У Храму Светог оца Николаја у Кикинди данас је, на Божић, служена празнична литургија, након које је обављено ломљење чеснице. Храм је био испуњен верницима, међу којима је било много деце и младих, а после причешћа најмлађима су подељени пакетићи.

Након литургије, уследило је традиционално ломљење чеснице, у којој су се налазили један златник и два сребрњака, које је обезбедио Веселин Петков. Срећна добитница једног од сребрњака била је Љиљана Весков (77) из Кикинде, која је подсетила да је и раније имала сличну срећу.

-Пре осам година, када ми се праунук родио, извукла сам златник. Сада чекам пето праунуче и извукла сам сребрњак. Ово ми је велика част, иначе сам црквена жена – рекла је Весков.

Старешина храма, отац Мирослав Бубало, навео је да је чесницу припремила пекара „Тестотека“, која је, како је истакао, рад извела без икакве надокнаде, чак и за материјал. Он је подсетио да ломљење чеснице у храму није древни обичај, али да се у Кикинди практикује већ око десет година и да ће се трудити да се тај обичај одржи.

-Чесница, као и сваки хлеб, симболише јединство заједнице која се окупља око тела Христовог – поручио је отац Бубало, додајући да празник не треба да остане само на нивоу обичаја, већ да носи суштинску поруку промене односа између Бога и човека.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, честитао је Божић суграђанима и позвао на јединство и међусобно уважавање.

-Да Божић проведемо у миру са својим најмилијима, у топлини породичног дома. Живимо у свету који је непредвидив и не смемо да дозволимо да се делимо. Треба да чувамо јединство, да разговарамо и да се поштујемо, чак и када имамо разлике у мишљењу – поручио је градоначелник, истичући да је охрабрујуће што су храмови пуни деце и младих.

Верницима је прочитана и посланица патријарха Порфирија, у којој је упућен позив на јединство у љубави у времену несреће, рата и болести, као и на очување заједништва и међусобне бриге.

Коринђање у Градској кући: осмеси, песма и деца као главни гости

Tijana Despotovski јануар 6, 2026

Вечерас је у Градској кући у Кикинди одржано традиционално коринђање, које је и ове године окупило најмлађе суграђане у празничној и веселој атмосфери. Уз музику, осмехе и коринђалке, деца су донела дух Бадњег дана у центар града, а врата Градске куће била су отворена за све коринђаше.

Међу њима је била и осмогодишња Анђела Василов, која је први пут учествовала у овом догађају.

-Први пут сам овде и јако ми се допада. Кад дођем кући, наставићу да коринђам у комшилуку – рекла је Анђела, рецитујући песмицу коју је припремила за овај наступ.

Сестре Лана Комненовић (10) и Леа Комненовић (7) кажу да им је коринђање у Градској кући већ постало традиција.

-И претходних година смо коринђале овде и баш нам се свиђа. После овога идемо у куће и станове. Највише волимо кад добијемо слаткише – истакле су оне.

Дванаестогодишња Невена Мирков сматра да је коринђање један од најлепших обичаја.

-Сваке године идем у коринђање. Већ сам неколико пута била у Градској кући и сада уопште немам трему када треба да рецитујем – изјавила је Невена.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да је ово шеста година заредом како Градска кућа отвара врата коринђашима.

-Традиционално се окупљамо 6. јануара увече и отварамо врата нашим најмлађима и свим коринђашима. Овде чувамо традицију, историју нашег поднебља и културу. Деца нам, као мали анђели, уносе радост и срећу у Градску кућу, а са овом традицијом ћемо наставити и убудуће – поручио је Богдан.

Најмлађа кума у историји кикиндског бадњака

Tijana Despotovski јануар 6, 2026

Традиционално паљење бадњака испред Храма Светог оца Николаја у Кикинди ове године обележено је несвакидашњим детаљем: улогу куме понела је шестогодишња Ника Белеслин, најмлађа кума од када се овај обичај организовано негује у граду. Бадњак је, као и претходних година, у храм довезен у поворци запрега и јахача чланова кољичког клуба Банат.

Ника Белеслин, која је и ранијих година учествовала у бадњачким поворкама, поделила је са нама своје утиске.

-Већ сам учествовала у овим поворкама на Бадњи дан, а данас сам кума. Код нас су дошли коњари, поворка, ишли смо по кућама, носили смо бадњак и донели га овде, испред цркве – изјавила је Ника.

Како је објаснио председник Коњичког клуба „Банат“, Илија Рађеновић, припреме су почеле рано ујутру.

-Ишли смо да сечемо бадњак и донели га код Жике Белеслина. Његова ћерка је данас кума, најмлађа кума икад, што нам је посебно драго и на шта смо поносни. У поворци је било десетак запрега и пет–шест јахача. Обилазили смо своје чланове, колеге, пријатеље и све који су изразили жељу да их посетимо – рекао је Рађеновић.

Јереј Мирослав Бубало истакао је да су сви хришћански празници подједнако важни и да их треба гледати као целину.

-Желим вам да све празнике схватите као једну велику хришћанску целину, да они прожимају вашу годину и ваше животе, да се радујете и да се пазите. Да се радујете Господу и својој цркви и светим празницима и да на тај начин, славећи Бога сачувате хришћанско и православно име.

Овом приликом је у цркви Светог Николе направљено и суграђанима подељено 1500 бадњака.

Бадњак унет у Градску кућу

Tijana Despotovski јануар 6, 2026

Поводом Бадњег дана, у Градску кућу у Кикинди јутрос је, по вишегодишњој традицији, унет бадњак. Тим чином, како је поручено, симболично се упућују жеље за здрављем, миром и радошћу свим суграђанима.

-Већ по традицији, 6. јануара, на Бадње јутро уносимо бадњак у Градску кућу и тиме желимо да поручимо да свим нашим суграђанима желимо пуно здравља, јер бадњак представља симбол здравља и радости – навео је градоначелник Младен Богдан.

У уношењу бадњака учествовали и представници Кикиндског коњичког удружења Банат, који су се побринули и за набавку бадњака. Овогодишњи бадњак је највећи до сада и симбол је најрадоснијег хришћанског празника – Божића.

У оквиру обележавања Бадњег дана, предвиђен је и пратећи програм. Паљeње бадњака заказано је за 14.30 часова испред Храма Светог Николе и испред Цркве Светих Козме и Дамјана, док се од 16 часова очекује долазак најмлађих суграђана и њихових родитеља у Градску кућу, уз традиционално коринђање.

На крају, градоначелник је свим Кикинђанима честитао Бадњи дан, уз жељу да га проведу у миру, благостању и здрављу, у кругу својих породица.

Без повреда у Кикинди, али лекари упозоравају: Петарде најчешће повређују децу

Tijana Despotovski јануар 5, 2026

Иако је новогодишње празнике Кикинда дочекала без пријављених повреда изазваних употребом пиротехнике, лекари упозоравају да опрез не сме да изостане. Искуства службе Хитне медицинске помоћи показују да се најтеже последице јављају онда када се петарде нађу у рукама деце, док подаци на нивоу Србије сведоче да пиротехничка средства и даље представљају озбиљан безбедносни и здравствени проблем.

У Кикинди, током последњих празника, служба Хитне медицинске помоћи није имала интервенције због повреда изазваних пиротехником. Како наводи др Бојан Мишков, специјалиста ургентне медицине, Кикинђани су углавном опрезни када је у питању употреба ових средстава.

-Нисмо имали пријављене повреде настале употребом пиротехнике, нити саобраћајне незгоде или туче током празника. Најчешће су нам се јављали пацијенти са симптомима респираторних инфекција, повишеном температуром, слабошћу и последицама прекомерне конзумације алкохола, што је уобичајено за празнични период – каже др Мишков, наглашавајући да говори искључиво у име службе Хитне помоћи, а не пријемног одељења Опште болнице у Кикинди.

Он ипак упозорава да су повреде од петарди, када до њих дође, изузетно тешке.

-Повреде најчешће настају када се деци дају петарде. То су озбиљне повреде које често захтевају ампутацију прстију, а у највећем броју случајева страдају деца, истиче др Мишков.

Суграђани такође указују на проблеме које пиротехника изазива. Јадранка Кнежевић сматра да се пиротехници придаје превелики значај и да њена доступност представља додатан ризик.

-Неуки и неискусни људи доводе у опасност и себе и друге. Тај тренд је узео маха и тешко је допрети до свести деце када су петарде доступне на сваком ћошку – наводи она, додајући да би строжа законска регулатива могла бити једно од решења.

На последице по животиње указује и Андреј Култошев, који подсећа да бука од петарди и ватромета сваке године изазива велики стрес код кућних љубимаца и животиња на улици.

-Закони постоје, али је питање колико се доследно спроводе – оцењује он.

Иако поједине локалне средине, попут Кикинде, бележе мањи број инцидената, званичне републичке статистике показују да пиротехника и даље представља озбиљан јавноздравствени и безбедносни проблем.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Србије, током новогодишњих и божићних празника сваке године бива повређено више десетина људи услед неправилне употребе пиротехнике. Међу повређенима је велики проценат деце и малолетника, а најчешће су у питању повреде шака, прстију, лица и очију, од којих део завршава трајним инвалидитетом.

Стручњаци упозоравају да је највећи ризик управо у давању петарди деци и у неконтролисаној употреби пиротехничких средстава од стране нестручних лица. Повреде које настају у тим ситуацијама често су тешке и захтевају сложено лечење, а у појединим случајевима и ампутације. Зато је превенција, пре свега кроз одговорно понашање одраслих и заштиту деце, кључна у спречавању повреда које могу да имају доживотне последице.