April 26, 2026

Tijana Despotovski

I-njima-ide-zima-1

„I njima ide zima“: Osmaci pokrenuli humanitarnu akciju u OŠ „Jovan Popović“

Tijana Despotovski December 13, 2025

Učenici Osnovne škole „Jovan Popović“ pokrenuli su humanitarnu akciju prikupljanja granula za napuštene pse i mačke pod nazivom „I njima ide zima“, koja je već u prvim danima naišla na izuzetno dobar odziv.

Pokretači ove plemenite ideje su učenici osmog razreda, uz podršku nastavnika i škole. Kako ističe Jelena Grbić, učiteljica u OŠ „Jovan Popović“, ova akcija ima dublje korene i nastavlja tradiciju negovanja humanosti i građanske odgovornosti među mladima.

–Pre pet godina, kada je obeleženo 25 godina od uvođenja građanskog vaspitanja kao obaveznog izbornog predmeta, organizovali smo sličnu akciju i tada smo sve prikupljene granule poklonili Zoohigijeni. Naša škola je tada osvojila prvo mesto kod Zavoda za unapređivanje obrazovanja za najbolji projekat, u konkurenciji od oko 500 projekata – podseća Grbić.

Škola je i pre dve godine realizovala akciju pod istim nazivom, kada su granule donirane udruženju za zaštitu životinja. Ove godine, pomoć će biti usmerena udruženju „Vaska“.

– Do sada imamo isključivo pozitivne reakcije. Želeli smo da pošaljemo poruku da nije važno koliko neko može da donese – dovoljno je i šaka hrane od svog ljubimca. Već posle nekoliko dana u kutiji ima oko 15 kilograma hrane, a nadamo se da ćemo do ponedeljka prikupiti između 50 i 60 kilograma – kaže učiteljica.

Pored granula, učenici i roditelji doniraju i druge potrepštine – prostirke, šampone za pse i mačke, kao i sitnu opremu neophodnu za brigu o životinjama. Akciji su se priključili i gimnazijalci, čija je profesorica Ivana Bogosav osnivačica udruženja „Vaska“.

Akcija traje do 22. decembra, a kutija za donacije nalazi se u holu škole, na spratu. Granule je moguće predati i učiteljici Jeleni Grbić.

 

novogodisnji-koncert

Emocija kao najlepši novogodišnji poklon: održan tradicionalni koncert OMŠ „Slobodan Malbaški“

Tijana Despotovski December 12, 2025

U Narodnom pozorištu u Kikindi održan je jubilarni, deseti po redu, novogodišnji koncert Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, koji je i ove godine okupio veliki broj ljubitelja muzike i podario publici veče ispunjeno prazničnom atmosferom i iskrenim emocijama.

Na sceni su se predstavili solo pevači – učenici škole zajedno sa svojim nastavnicima, prateći vokali i hor, a koncert je otvorio mali horiić. U programu su izvedene poznate novogodišnje i božićne numere, od „Silent Night“ i „Carol of the Bells“, do zajedničkog finala uz „Jingle Bells“, koje je izazvalo snažan aplauz publike.

Članica Gradskog veća Marijana Mirkov istakla je značaj ovakvih događaja i ulogu muzičke škole u razvoju mladih talenata.

-Ovo je kruna njihovog godišnjeg rada, ali i podsetnik da obratimo pažnju na ono što nam je najbitnije – a to su deca, i to talentovana deca. Posmatrajući ih na sceni, vidim njihovu istrajnost, želju da daju sve od sebe, ali i tremu. Iza svake note koju smo čuli krije se veliki trud, rad učenika i svih zaposlenih u muzičkoj školi. A šta je lepše za novogodišnji poklon od čiste emocije – istakla je Mirkov.

Direktorka Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, Margita Detari, naglasila je da je ovogodišnji koncert poseban po svom konceptu.

-Deseti tradicionalni novogodišnji koncert je ove godine koncert solo pevača, učenika i nastavnika, pratećih vokala i hora. Večeras je nastupilo oko šezdeset učenika, koji su se pripremali mesec dana i više. Ukupno imamo 384 učenika u školi, zajedno sa pripremnom grupom, a u planu nam je da od septembra naredne godine otvorimo i odsek za bubnjeve – izjavila je Detari.

 

elektricni-1

E-bicikli i trotineti – sve češći izazov u saobraćaju

Tijana Despotovski December 12, 2025

Električni bicikli i trotineti postali su svakodnevica na ulicama Kikinde. Brzi, pristupačni i ekološki prihvatljivi, mnogima su praktično prevozno sredstvo, ali sve češće i izvor opasnosti – naročito zbog neodgovorne vožnje i nedovoljnog poštovanja pravila.

Prema procenama, u Srbiji električne trotinete koristi između 250.000 i 400.000 ljudi, dok je zvanično registrovan daleko manji broj vozila. Prodavci potvrđuju da je potražnja u stalnom porastu, a da ova prevozna sredstva koriste svi – od tinejdžera do penzionera.

Ipak, podaci Agencije za bezbednost saobraćaja upozoravaju: u prvoj polovini 2025. godine povređeno je 39 osoba u nezgodama sa lakim električnim vozilima, među njima i devetoro dece. Upravo su deca i stariji najugroženije kategorije – deca zbog neiskustva i nedostatka nadzora, a stariji jer brzine često prevazilaze njihove reakcione i motoričke sposobnosti.

Sugrađani sve češće ukazuju na problem vožnje po trotoarima i pešačkim zonama, bez signalizacije i zaštitne opreme, što dovodi u opasnost pešake.

-O električnim biciklovima i trotinetima nemam baš pozitivno mišljenje zato što voze i trotoarom. Kako dete ili starija osoba, bilo ko zapravo, izađe iz kuće, realna je pretnja da neko naleti na njih biciklom. I deca i odrasli jure, i to pogotovo ovom ulicom, Generala Drapšina – kazala je naša sugrađanka, Olga Janić.

-Idu prebrzo, pogotovo kada se vozaju po trgu. Trebalo bi da imaju obaveznu univerzalnu signalizaciju, poput zvonca na biciklu, jer sve češće izleću iza ćoška a ne čuju se uopšte. Takođe, trebalo bi uvesti i malu dozvolu, kao što je nekad postojala za male motore, ona zahteva barem osnovno poznavanje saobraćaja – smatra Dušan Periz, saobraćajni inženjer u penziji.

Stručnjaci smatraju da propisi ne prate brz razvoj tržišta i da su neophodne dodatne mere – od jasnije regulacije, preko obavezne zaštitne opreme, do uvođenja osnovne obuke ili dozvole za upravljanje snažnijim modelima.

Nadležne službe apeluju na roditelje da ne dozvole deci samostalnu vožnju bez nadzora i kacige, kao i na sve vozače da prilagode brzinu uslovima i prostoru u kom se kreću. Istovremeno, ukazuje se i na potrebu ulaganja u infrastrukturu – pre svega u bezbedne biciklističke staze.

Električna vozila mogu biti koristan deo savremenog saobraćaja, ali samo ako se koriste odgovorno. Zakon i infrastruktura jesu važni, ali ključna ostaje lična odgovornost svakog pojedinca.

Moja-kikinda-8

Ko najbolje poznaje Kikindu? Pobedu odnela ekipa Tehničke škole

Tijana Despotovski December 12, 2025

Pobedu u finalu kviza znanja „Moja Kikinda – otkrijmo gde živimo“ odnela je ekipa I3 odeljenja Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ Kikinda, pokazavši da mladi u ovom gradu i te kako poznaju njegovu prošlost, kulturu i osobenosti.

Pobednički tim činili su Lazar Sremčev, Lena Davidović, Strahinja Stojanović i Vuk Vlajkov, koji su u finalu pokazali sigurnost, znanje i odličnu saradnju.

Ekipa Tehničke škole “Mihajlo Pupin”: 1. mesto

–Spremali smo se oko mesec dana i išli smo na pobedu. Najizazovnija oblast bila je istorija, jer je najobimnija – ima mnogo imena i godina koje treba zapamtiti – rekao je kapiten pobedničke ekipe Lazar Sremčev.

Članovi ekipe ističu da pripreme nisu bile lake, ali da su upravo zajednički rad i podrška nastavnice bili ključ uspeha.

–Pripremali smo se iz knjige, ali smo čitali i dodatne materijale. Bilo je naporno, ali smo svi zajedno učili. Iskustvo je lepo i tokom priprema smo naučili mnogo novog o Kikindi. Zahvaljujemo se našoj nastavnici Mariji Mišković – istakla je Lena Davidović.

Ekipa OŠ “Slavko Rodić” BVS: 4. mesto

Slično mišljenje deli i Strahinja Stojanović, koji naglašava da je ovo bilo prvo sistematično učenje o rodnom gradu.

–Bilo je teško, jer je ovo prvi put da smo ovako učili o Kikindi, ali zahvaljujući zalaganju profesorke, sve je bilo mnogo lakše – dodao je on.

Ekipa Gimnazije “Dušan Vasiljev”: 2. mesto

Idejni tvorac i voditelj kviza, profesor geografije Miroslav Grujić, ističe da kviz iz godine u godinu pokazuje sve bolje rezultate.

–Mladi sve više znaju o Kikindi. Svake godine je sve zanimljivije, a ovoga puta su polufinala bila toliko neizvesna da se do samog kraja nije znalo ko će u finale. Zadovoljan sam koliko deca znaju i što to znanje prenose svojim porodicama – naglasio je Grujić.

Ekipa OŠ “Sveti Sava”: 3. mesto

On podseća da je jedan od glavnih razloga pokretanja kviza bio nedovoljan prostor koji lokalna geografija ima u nastavnom programu.

–U nastavi se lokalnoj geografiji posvećuju svega tri časa na kraju osmog razreda. Zato sam i pokrenuo ovu priču. Mislim da je misija uspela – rekao je Grujić, dodajući da postoji ideja da se slični kvizovi pokrenu i u drugim gradovima, pa čak i da se organizuje republičko takmičenje.

Finalu je prisustvovao i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća, koji je istakao značaj kviza za mlade i lokalnu zajednicu.

–Ove godine učestvovalo je 13 ekipa, a četiri su se plasirale u finale. Polufinale je bilo izuzetno neizvesno, što samo govori koliko su deca zainteresovana i koliko znaju. Ovaj kviz ih vraća tradicionalnim vrednostima i to je nešto što apsolutno podržavamo – rekao je Farkaš.

On je podsetio da su, uz podršku lokalne samouprave, obezbeđene vredne nagrade.

–Sve četiri škole koje su stigle do finala dobijaju klima-uređaje, dok su za učenike i nastavnike-mentore obezbeđeni vaučeri za lokalne prodavnice i restorane – naveo je Farkaš i čestitao profesoru Grujiću na jedanaest godina uspešne realizacije kviza.

 

bozic

Novogodišnji koncert učenika OMŠ „Slobodan Malbaški“ u petak u Narodnom pozorištu

Tijana Despotovski December 11, 2025

Kikinđani će i ove godine uživati u tradicionalnom novogodišnjem koncertu Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, koji će biti upriličen u petak, 12. decembra, sa početkom u 18 časova, na sceni Narodnog pozorišta.

Publici će se predstaviti solo pevači – učenici škole zajedno sa svojim nastavnicima, dok će koncert svečano otvoriti mali horić. Kako poručuju iz škole, novogodišnji koncert je dugogodišnja tradicija i lep način da se simbolično oproste od stare godine i dočekaju novu.

U programu su planirane dobro poznate praznične i novogodišnje numere koje će, u izvođenju najmlađih muzičkih talenata, doneti prazničnu atmosferu i još jednom potvrditi značaj muzičkog stvaralaštva u našem gradu.

Koncertu će prisustvovati i članovi Gradskog veća Marijana Mirkov i Tihomir Farkaš.

Ulaz je slobodan, a organizatori pozivaju sve ljubitelje muzike da zajedno sa mladim umetnicima svečano zaokruže ovu godinu.

doktor-3

Ponovo u domovini – više od 200 medicinara vratilo se u Srbiju kroz kancelariju za dijasporu

Tijana Despotovski December 11, 2025

U proteklih godinu dana, preko Kancelarije za saradnju sa dijasporom pri Ministarstvu zdravlja, u Srbiju se vratio veliki broj zdravstvenih radnika koji su ranije radili u inostranstvu. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar 10. decembra uručio je ugovore novoj grupi kolega koji su odlučili da svoj profesionalni put nastave u domaćim zdravstvenim ustanovama.

Među novopridošlima su: medicinski tehničar iz Norveške kao i medicinske sestre i specijalisti iz Nemačke koji će biti raspoređeni u domovima zdravlja i kliničkim centrima u različitim delovima zemlje.

Kako je naglasio ministar, ovaj talas povratka predstavlja značajan korak u jačanju i modernizaciji zdravstvenog sistema. Stručnost i iskustvo koje su stekli u inostranstvu trebalo bi da unaprede kvalitet usluga, posebno u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.

Kancelarija za saradnju sa dijasporom zvanično je počela sa radom prošle godine, a od tada se u zemlju vratilo više od 200 lekara, medicinskih sestara i tehničara. Ovaj podatak potvrđuje da se incijativa za povratak medicinskih kadrova iz inostranstva ne samo nastavlja već i dalje širi, što bi moglo značajno da utiče na poboljšanje dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji.

doktor-kompjuter

Kraj papirnih doznaka: od januara 2026. stiže elektronski sistem za bolovanja

Tijana Despotovski December 10, 2025

Već od 1. januara naredne godine u Srbiji zvanično počinje primena sistema e-Bolovanje – Poslodavac, koji će u potpunosti ukloniti potrebu za dostavljanjem papirnih doznaka o bolovanju, odnosno, potvrda će se razmenjivati isključivo digitalno.

Prema rečima direktora Kancelarije za AjTi i eUpravu, dr Mihaila Jovanovića, sistem objedinjuje izabranog lekara, poslodavca i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Čim lekar evidentira bolovanje, poslodavac odmah prima obaveštenja putem portala, bez potrebe da zaposleni lično odnese doznaku.

Prelazak na e-Bolovanje donosi brojne olakšice. Zaposleni više neće morati da traže i dostavljaju potvrde, što će smanjiti gužve i putovanja do šaltera. Administracija u zdravstvenom sistemu biće rasterećena – nestaje potreba za ručnim unosom podataka i smanjuje se mogućnost grešaka.

Ipak novi sistem neće menjati prava pacijenata: promena se odnosi isključivo na način razmene informacija – ne i na uslove i kriterijume za korišćenje bolovanja.

Kako bi prelazak protekao glatko, planirana je serija obuka i informativnih prezentacija za poslodavce, koji od 2026. treba da aktiviraju svoje naloge na portalu eUprave.

Očekuje se da ovaj korak – uvođenje elektronskog bolovanja – donese veću efikasnost, uštedu vremena, kao i jednostavniji pristup pravima zaposlenih u momentima kada su privremeno sprečeni za rad.

krcko-1

Zrenjaninska filharmonija priredila dinamičan i edukativan koncert u Narodnom pozorištu

Tijana Despotovski December 9, 2025

U Narodnom pozorištu Kikinda danas je održan praznični koncert „Krcko Oraščić – svita“, u izvođenju Zrenjaninske filharmonije, koja je najmlađoj publici donela pravu muzičku bajku. Uz naraciju koja je vodila decu kroz priču i kompozicije Čajkovskog između celina, koncert je protekao uz mnogo radosti i interakcije.

Mališani su na početku upoznali instrumente orkestra – od violine i flaute do manje poznatih, što je izazvalo posebno oduševljenje u sali.

Dirigent Mikica Jevtić istakao je da je program posebno osmišljen za decu:

—Ovo je kratka prednovogodišnja bajka za decu, prilagođena da im približimo i muziku i priču. Muzika Čajkovskog nikada nije jednostavna, ali je uvek vredna truda.

O saradnji sa Kikindom dodao je:

—Sala je divna za sviranje, akustika izuzetna. Klasična muzika mora da stigne i u manje gradove.

 

Deca su uživala u svakom delu programa, što potvrđuje Dunja Karać, učenica četvrtog razreda, OŠ „Žarko Zrenjanin“.

—Ovo mi je drugi put da slušam klasičnu muziku i želela bih još ovakvih nastupa – podelila je sa nama Dunja.

Zoja Rodić, takođe učenica četvrtog razreda, OŠ „Žarko Zrenjanin“, dodala je da joj je najlepši deo bio kada je Krcko Oraščić oživeo.

—Prvi put slušam klasičnu muziku uživo i mnogo mi se dopada – izjavila je Zoja.

Marko Markovljev iz Kulturnog centra Kikinde naglasio je značaj ovakvih programa.

— Ovaj koncert je poklon Zrenjaninske filharmonije Kikindi. Deca odlično reaguju, a to je dokaz da kvalitet uvek pronalazi svoj put — bez obzira na uzrast – naglasio je Markovljev.

Direktor filharmonije Roman Bugar podsetio je da projekat već nekoliko godina okuplja hiljade dece.

—Najvažnije je da ih usmerimo da razumeju i zavole ono što slušaju. Zato radimo programe posvećene najmlađima – istakao je Bugar.

struja

Jeftinija struja za penzionere — proširena lista korisnika povlastica

Tijana Despotovski December 9, 2025

Vlada Srbije usvojila je izmene uredbe koje omogućavaju većem broju penzionera da dobiju status energetski ugroženog kupca, što znači i niže mesečne račune za električnu energiju.

Prema novim pravilima, pravo na ove olakšice imaju penzioneri čija mesečna primanja ne prelaze 31.092,11 dinara. Ova promena objavljena je u „Službenom glasniku“, a primenjivaće se počev od decembarske penzije za 2025. godinu. Procedura je pojednostavljena – korisnici ne moraju da podnose zahtev, jer postupak pokreće lokalna samouprava po službenoj dužnosti.

Do sada su pravo na status energetski ugroženog kupca mogli da ostvare samo penzioneri sa primanjima do 27.711,33 dinara, i to pod uslovom da strujomer glasi na njihovo ime.

Nova uredba proširuje krug korisnika i obuhvata ne samo penzionere sa najnižim primanjima, već i borce, ratne i civilne vojne invalide, kao i korisnike prava u okviru boračko-invalidske zaštite.

Svim novim korisnicima ovog statusa pripada popust od 1.000 dinara mesečno na računima za struju, u periodu od oktobra 2025. do marta 2026. godine.

Ovom merom država nastoji da bar delimično ublaži finansijski teret najugroženijih domaćinstava, naročito u zimskim mesecima kada troškovi energije tradicionalno rastu.