децембар 6, 2025

Tijana Despotovski

1024px-Velika-narodna-skupstina-1918

Vojvodina ujedinjena sa Srbijom pre 107 godina – danas slavimo zajedništvo i istoriju

Tijana Despotovski novembar 25, 2025 0

U Novom Sadu, 25. novembra 1918. godine, pred okupljenih 757 poslanika iz 211 opština Bačke, Banata i Baranje – među kojima su bili Srbi, Bunjevci, Slovaci, Rusini, Hrvati i Nemci – usvojena je istorijska odluka o prisajedinjenju Vojvodine Kraljevini Srbiji.

Ovaj datum označio je kraj višedecenijske uprave Austrougarske u regionu i istovremeno je omogućio stanovništvu Vojvodine da, koristeći pravo na samoopredeljenje, izrazi svoju volju za životom u zajednici sa Srbijom. Važnost te odluke ogleda se ne samo u promeni političkog statusa regiona već i u jačanju dugovečnih kulturnih i nacionalnih veza koje Vojvodinu povezuju sa Srbijom.

Posebno zanimljiva je komponenta tog skupa – pravo glasa su tog dana imale i žene: njih sedam iz različitih opština učestvovalo je u odlučivanju, što je u to vreme bilo retkost u Evropi. Na taj način Velika narodno-skupštinska odluka nije bila samo politički čin već i simbolički korak ka većoj inkluzivnosti.

Danas, prisajedinjenje se pamti kao kamen-temeljac za formiranje južnoslovenske države – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovena – i kao ključni trenutak u stabilizaciji severnih granica  Srbije.

Kolundzija

Koncert Jovana Kolundžije 6. decembra u Narodnom muzeju – ulaz slobodan

Tijana Despotovski novembar 25, 2025 0

Kulturni centar organizuje jedinstven muzički događaj koji će ljubiteljima klasične muzike pružiti retku priliku da uživo čuju jednog od najznačajnijih srpskih violinista – maestra Jovana Kolundžiju. Poklon koncert biće održan u subotu, 6. decembra, sa početkom u 19 časova, u svečanoj sali Narodnog muzeja Kikinda.

Kolundžija, priznat kao jedan od najvećih virtuoza violine u zemlji i regionu, nastupiće uz klavirsku pratnju Nade Kolundžije, što ovom koncertu daje posebnu umetničku vrednost. Organizatori ističu da je ulaz besplatan, te pozivaju sve sugrađane da iskoriste priliku da prisustvuju vrhunskom muzičkom događaju.

Koncert se realizuje uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

T. D.

Dani-TP-2025-(8)

Svečano otvoreni 26. Dani Teodora Pavlovića: nagrade uručene prof. dr. Milivoju Neninu

Tijana Despotovski novembar 24, 2025 0

U Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu 22. novembra svečano su otvoreni 26. Dani Teodora Pavlovića, tradicionalna manifestacija posvećena jednom od ključnih obnovitelja i reformatora Matice srpske. Centralni događaj otvaranja bilo je uručenje Nagrade „Teodor Pavlović“ za životno delo i Nagrade za najbolju knjigu ovogodišnjem dvostrukom laureatu, prof. dr. Milivoju Neninu, dopisnom članu SANU.

Otvaranju manifestacije prisustvovali su i govorili dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, i Radovan Vlahović, osnivač manifestacije i direktor Banatskog kulturnog centra, koji su uputili pozdravne reči. O stvaralaštvu i naučnom doprinosu laureata govorile su prof. dr Zorica Hadžić Radović i prof. dr Gorana Raičević, dopisni član SANU, dok je nagrade uručila Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra.

Program je upotpunjen muzičkim nastupom vokalne solistkinje Katarine Sočin, uz pratnju Svetozara Odadžića na harmonici, a svečano veče vodila je Nataša Bundalo Mikić.

Prof. dr Milivoj Nenin ovogodišnje priznanje za najbolju knjigu dobio je za delo „S obe obale: ogledi, prikazi i crtice“ (SKD „Prosvjeta“, Zagreb, 2024), koje je žiri prepoznao kao izuzetno istraživačko, pronicljivo i stilski prepoznatljivo ostvarenje. Nenin (Lok, 1956) je istaknuti književni istoričar, kritičar i esejista autor 26 knjiga i priređivač 43 izdanja. Njegov naučni rad obuhvata širok spektar tema – od proučavanja kanonskih autora poput Miloša Crnjanskog, Ive Andrića i Milorada Pavića, do ponovnog uvođenja u književni opticaj autora koji su decenijama bili zanemareni ili potisnuti, među kojima su Svetislav Stefanović, Danica Marković i Mileta Jakšić.

Poseban doprinos dao je izučavanju književne periodike – „Krfski zabavnik“, „Književni Jug“, „Ideje“ – kao i priređivanju dragocene prepiske srpskih pisaca. Kao kritičar poznat je po preciznosti, jasnoći i argumentovanim polemikama, dok se kao proučavalac moderne i premoderne književnosti izdvojio minucioznim uvidima i sposobnošću da osvetli zapostavljene tokove srpske književne tradicije.

U obrazloženju žirija ističe se da je Neninu zajednički imenitelj svih radova istraživačka strast, neumorno traganje za činjenicama i umeće da ih predstavi čitaocima na pristupačan i privlačan način.

Dani Teodora Pavlovića održavaju se uz podršku Opštine Novi Bečej, u organizaciji BKC-a i Matice srpske. Ovogodišnji program traje tokom novembra i decembra, na dve lokacije: u BKC-u i u OŠ „Dr Đorđe Joanović“ u Novom Miloševu. Manifestacija je posvećena čuvanju uspomene na Teodora Pavlovića, prvog sekretara Matice srpske, urednika Letopisa i rodonačelnika srpske žurnalistike.

T. D.

 

pozoriste-1

Šta nas očekuje 2. decembra: Narodno pozorište slavi 75 godina uz izložbu, film, razgovor sa glumcima i dodelu povelja

Tijana Despotovski novembar 24, 2025 0

Povodom velikog jubileja – 75 godina od osnivanja, Narodno pozorište Kikinda 2. decembra priređuje bogat program kojim će obeležiti svoj višedecenijski rad, umetnički razvoj i dugu tradiciju amaterskog i profesionalnog teatra u našem gradu.

Vršilac dužnosti direktora, Brane Marjnović, podsetio je da je 2. decembra 1950. godine Skupština opštine donela odluku o osnivanju amaterskog pozorišta, kao i da je kikindska scena 1992. godine dobila status profesionalnog teatra. On je istakao da hronolozi beleže izuzetno bogat pozorišni život u Kikindi i pre zvaničnog osnivanja, te da su još krajem 18. veka nemački studenti na ovim prostorima izveli prve predstave.

-Sreća je što naša kuća vodi ozbiljnu arhivu o predstavama i ljudima koji su svojim radom obeležili pozorište. Od osamdesetih godina imamo i audio-vizuelne zapise, što je dragocen materijal za obeležavanje ovog jubileja – rekao je Marjanović. On je naglasio da je postojanje profesionalnog pozorišta u gradu veličine Kikinde privilegija koju treba čuvati, jer ona svedoči o trajnom ulaganju u kulturu.

Kako ističu u pozorištu, za jubilej pažljivo je osmišljen program koji će okupiti publiku, glumce i saradnike u večeri posvećenoj vremenu, stvaranju i ljudima koji su gradili kikindsku scenu.

Iz marketing službe pozorišta, Milena Živkov predstavila je detaljan program.

-Počinjemo u 18 časova izložbom „Tkanje vremena: 75 godina pozorišnog kostima“, koju je pripremila poznata kostimografkinja Tatjana Radišić, koja će ujedno i otvoriti izložbu. Od 19.30 časova, sledi projekcija kratkog filma sa izborom najznačajnijih scena iz prethodnih predstava, dok će od 20 časova publiku očekivati jedinstven program – razgovor sa svim glumcima ansambla na velikoj sceni. Razgovor će moderirati glumica Tanja Markov Križan, koja će sa kolegama podeliti anegdote i priče „iza scene“. Svečano veče biće zaokruženo u 21 čas dodelom priznanja i povelja Narodnog pozorišta zaslužnim pojedincima, saradnicima, članovima ansambla i osoblju koje ne vidimo na sceni, ali čiji je rad od suštinskog značaja – objasnila je Živkov.

Marjanović je otkrio i da će biti dodeljena povelja za životno delo – ličnosti koja je dala nemerljiv doprinos razvoju pozorišta, najpre u amaterskom, a zatim i u profesionalnom periodu.

-Ovo pozorište je godinama bilo jedno od najboljih u Jugoslaviji, nagrađivano na festivalu u Hvaru a kasnije i u Trebinju. Da nije bilo snažne amaterske ekipe, ne bi bilo osnova ni za kasniji profesionalni status – istakao je Marjanović, napominjući da se imena dobitnika za sada drže u tajnosti.

Ulaz na sve programe je besplatan, a iz pozorišta poručuju da žele da 2. decembar bude dan kada će se građani Kikinde okupiti oko svoje scene i zajedno proslaviti važan jubilej.

T. D.

kutija-zelja-1

„Kutija želja“ stigla na Trg – dečji osmesi pobedili hladnoću

Tijana Despotovski novembar 23, 2025 0

Hladno nedeljno veče u centru Kikinde nije uspelo da pokoleba mališane koji su, sa nestrpljenjem i iskrenom prazničnom radošću, dočekali omiljene goste – Deda Mraza i Snežnu kraljicu. Trg je bio prepun dece i roditelja, a atmosfera je podsećala na najlepše zimske razglednice: vesela, topla i puna iščekivanja.

Kao i svake godine, najznačajniji trenutak bilo je svečano postavljanje „Kutije želja“, u koju su deca ubacivala svoja pisma, nadajući se da će praznična magija stići baš do njih.

Sedmogodišnja Ema Berbakov kaže da je već pripremila svoje želje.

-Ove godine poželela sam Stiča, nokte što se lepe i privezak. Prošle godine Deda Mraz mi je ispunio želju. Dobila sam Stiča, kostim i slatkiše. Jedva čekam da vidim i Deda Mraza i Snežnu kraljicu! – rekla je Ema.

Slično uzbuđenje videlo se i kod Nikole Đomića, mališana od osam i po godina.

-Poželeo sam od Deda Mraza Lego kockice male. Prošle godine doneo mi je velike, a sada želim male – rekao nam je Nikola.

Deca su se slikala sa Deda Mrazom i ubacila prva pisma u „Kutiju želja“ dok su vredni vilenjaci delili bombone okupljenim mališanima. Gradonačelnik Mladen Bogdan i članica gradskog veća Marijana Mirkov upotpunili su veselje svojim prisustvom.

-Ovo nam je, kao i svake godine, najlepši skup koji imamo na gradskom trgu. Cele godine, i deca i roditelji čekaju ovaj trenutak da Deda Mraz dođe i postavi „Kutiju želja“. Sva deca koja su bila dobra i slušala roditelje mogu da požele želju i da se nadaju da će im biti ispunjena – izjavio je gradonačelnik Bogdan.

On je naglasio da će „Kutija želja“ na trgu ostati do 12. decembra, a po potrebi i duže.

-Deci je potrebna radost, osmeh i mir. Trudimo se da ih usrećimo ne samo podizanjem kvaliteta života, već i malim znakovima pažnje. Deda Mraz će sa podelom paketića krenuti oko Svetog Nikole – saopštio je Bogdan.

Gradonačelnik je najavio i jedno malo iznenađenje za osnovce povodom Srpske nove godine, ali detalje nije otkrivao. Uputio je i poziv svim sugrađanima koji žele da pomognu.

-Pozivam sve volontere, one koji vole decu i žele da nam se pridruže u podeli paketića, da upotpune našu ekipu i pomognu nam da usrećimo mališane i ove godine – poručio je Bogdan.

Doček „Kutije želja“ još jednom je pokazao koliko praznična magija može da okupi ljude i vrati ih najlepšim vrednostima – radosti, dobroti i zajedništvu. A dok su se deca polako vraćala kućama, jedno je bilo sigurno: u Kikindi praznici zvanično mogu da počnu.

T. D.

zeleznicka-stanica-1

Prvi put obeleženo stradanje sugrađana u bombardovanju Kikinde 1944. godine

Tijana Despotovski novembar 22, 2025 0

Prvi put u istoriji Kikinde obeleženo je stradanje sugrađana u bombardovanju železničke stanice i naselja Bedem 22. novembra 1944. godine. Venac je danas u 11 časova položen ispred spomen ploče četrnaestorici železničara poginulih u Narodnooslobodilačkoj borbi, njima u čast i u znak sećanja na 51 sugrađanina koji su izgubili živote tog dana.

 

Polaganju venca prisustvovalo je dvadesetak članova SUBNOR-a Kikinda, dva potomka stradalih i jedan očevidac događaja. Venac je položio Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a i pokretač inicijative da se ovaj datum po prvi put zvanično obeleži. Pokrenuta je i inicijativa da se u holu Železničke stanice postavi posebna spomen-ploča posvećena žrtvama bombardovanja.

T. D.

baka-zorka-7

Zablistao dom bake Zorke i unuka Gorana u Nakovu, ali jedna briga i dalje stoji iznad njih

Tijana Despotovski novembar 22, 2025 0

U tišini trinaeste ulice u Nakovu, stoji kuća koja je do nedavno bila u prilično lošem stanju. U njoj već dvadeset pet godina živi baka Zorka Tošev (67) sa unukom Goranom, učenikom sedmog razreda i mladim fudbalerom kluba „Polet“, koji je ostao bez oba roditelja.

– Njegova majka je preminula kada je imao samo tri godine. Još dok je bila bolesna, zamolila me je da ga čuvam. Od tad je kod mene, on je sada samo moj i Božiji – kaže baka Zorka, čije lice otkriva umor, ali i snagu koja je vodi već godinama.

Nekada su u kući živeli i sin i suprug, ali su obojica preminuli. Tako je Goran ostao bez oba roditelja, ali njegova baka Zorka se nije predavala – radila je u pekari, hladnjači, a uvek je spremna i za sezonske poslove. Sa bolesnom kičmom i malom penzijom, uspeva da obezbedi unuku sve što mu treba: od knjiga i ekskurzija, do sitnih radosti koje detinjstvo čine lepšim.

-On je zlatno dete, skroman i pažljiv. Kad se upisuju za ekskurziju, on ćuti, neće da se prijavi, jer zna da imamo mala primanja. Ali ne mogu da dozvolim da ostane kod kuće. Snalazim se kako znam, samo da on ide sa drugom decom – kaže baka Zorka, glasom punim ponosa i tuge.

Sudbina im se promenila u aprilu ove godine, kada je ekipa emisije „Radna akcija sa Tamarom“ došla u njihov dom. Zahvaljujući inicijativi komšinice Tanje, Zorka i Goran su prijavljeni u emisiju i ubrzo su dobili vest koja im je vratila nadu.

Tim, na čelu sa Tamarom Grujić, renovirao je njihovu staru švapsku kuću za samo pet dana. Novi podovi, zidovi, fasada, nameštaj, kuhinja i kupatilo zamenili su stare, oronule zidove i vlagu. Goran je dobio svoju sobu, radni sto, laptop.

-Da nisu došli, ja to nikad ne bih mogla da priuštim. Sad bar znam da će kuća ostati unuku u pristojnom stanju – kaže baka, zahvalna ekipi koja im je, kako kaže, „vratila život u kuću“.

Goran, miran i ozbiljan dečak, sanja da postane profesionalni fudbaler. Navija za Crvenu zvezdu, a omiljeni igrač mu je Kristijano Ronaldo.

– Volim da živim sa bakom. Trudim se da je čuvam, idem u prodavnicu, samo još da naučim da kuvam – kaže uz stidljiv osmeh.

Ono što je još neophodno uraditi na kući je sanacija krova, na kom treba zameniti stare crepove koji prokišnjavaju.

– Ako se to ne sredi, sve što je urađeno propašće. Kad dune jak vetar, desi se da nekoliko crepova otpadne – kaže Zorka, dodajući da je joj je, pored ogreva, to najveća briga.

T. D.

 

raznica-bibli-1

Umetnička zbirka Narodne biblioteke „Jovan Popović“ predstavljena u Kulturnom centru

Tijana Despotovski novembar 20, 2025 0

U Galeriji Kulturnog centra Kikinde otvorena je izložba „Riznica biblioteke“, koja publici otkriva manje poznato lice Narodne biblioteke „Jovan Popović“ – ne samo kao mesta knjige, već i kao čuvara vredne umetničke zbirke. Izložba je deo obeležavanja velikog jubileja, 180 godina postojanja najstarije kikindske ustanove kulture, i biće otvorena do 30. novembra.

Među posetiocima otvaranja bio je i profesor u penziji Dragoljub Badrljica, dugogodišnji pratilac likovnih dešavanja u okrugu.

-Pratim sve što se dešava vezano za umetnost na teritoriji našeg okruga. Ovo je jedno bogatstvo koje treba staviti javnosti na uvid. Ovakva umetnička dela u našoj sredini zaslužuju poštovanje. Biću subjektivan i reći ću: sve mi se sviđa – rekao je Badrljica.

Stručnjaci za istoriju umetnosti ovu zbirku svrstavaju među najznačajnije u ovom delu Vojvodine – pre svega zahvaljujući motivima i imenima autora koji su zastupljeni. O tim delima biblioteka je pre nekoliko godina objavila monografiju i katalog, čime je po prvi put sistematski obrađena likovna zbirka i zabeleženi podaci o slikama i autorima.

-Fond broji 52 umetničke slike različitih stilova i motiva, od kraja 19. veka do savremenih autora. Zbirka nije sistematski pravljena sa namerom da bude kolekcija, već se skupljala godinama, decenijama – objasnila je Dunja Brkin Trifunović, v. d. direktora Narodne biblioteke.

Za izložbu „Riznica biblioteke“ odabrane su slike koje inače nisu svakodnevno dostupne posetiocima ove ustanove.

-Želeli smo da publici pokažemo najzanimljivija dela, ali i ona koja se inače nalaze po kancelarijama i ne mogu da se vide svakog dana – izjavila je Brkin Trifunović.

Postavka otkriva bogatstvo tema i stilova: od portreta, žanr-scena i pejzaža do mrtve prirode. Zbirka svedoči o multikulturalnom karakteru Kikinde. Mnoge slike stare su više od jednog veka, pa je, kako naglašava Brkin Trifunović, prioritet njihova zaštita.

-Postoji plan da sve slike sredimo. Neke su u odličnom stanju, ali na pojedinima je zub vremena ostavio trag. Najpre želimo da ih restauriramo pa onda da ih učinimo još dostupnijim publici – istakla je v. d. direktorka biblioteke.

V. d. direktora Kulturnog centra Marko Markovljev rekao je da je izložba rezultat dobre saradnje kikindskih ustanova kulture.

-Ustanove kulture u Kikindi imaju lepu saradnju i ovo je samo još jedan vid našeg zajedničkog rada. Mi rado ustupamo prostor i programe kada je to potrebno, kao što i druge ustanove izlaze nama u susret. Važno je da delimo resurse i da smo jedni drugima podrška – podsetio je Markovljev.

Da izložba prevazilazi okvire jedne ustanove smatra i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam.

-Ova izložba je primer kako se u jednoj ustanovi čuva umetnosti, bilo da su u pitanju slike ili knjige. Važno je da negujemo kult čuvanja umetničkog bogatstva. Kultura je nasleđe našeg naroda i nešto što treba da nosimo u sebi i čuvamo – naglasila je Mirkov.

Izložba „Riznica biblioteke“ pokazuje da se u tišini prostorija, među knjigama i policama, kriju i dragocena dela likovne umetnosti. Njihovo iznošenje „na svetlo“ nije samo omaž prošlosti, već i poziv da Kikinda nastavi da gradi svoju kulturnu budućnost na temeljima očuvane baštine.

Don`t copy text!