децембар 6, 2025

Tijana Despotovski

1024px-Velika-narodna-skupstina-1918

У Новом Саду, 25. новембра 1918. године, пред окупљених 757 посланика из 211 општина Бачке, Баната и Барање – међу којима су били Срби, Буњевци, Словаци, Русини, Хрвати и Немци – усвојена је историјска одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Овај датум означио је крај вишедеценијске управе Аустроугарске у региону и истовремено је омогућио становништву Војводине да, користећи право на самоопредељење, изрази своју вољу за животом у заједници са Србијом. Важност те одлуке огледа се не само у промени политичког статуса региона већ и у јачању дуговечних културних и националних веза које Војводину повезују са Србијом.

Посебно занимљива је компонента тог скупа – право гласа су тог дана имале и жене: њих седам из различитих општина учествовало је у одлучивању, што је у то време било реткост у Европи. На тај начин Велика народно-скупштинска одлука није била само политички чин већ и симболички корак ка већој инклузивности.

Данас, присаједињење се памти као камен-темељац за формирање јужнословенске државе – Краљевина Срба, Хрвата и Словена – и као кључни тренутак у стабилизацији северних граница  Србије.

Kolundzija

Културни центар организује јединствен музички догађај који ће љубитељима класичне музике пружити ретку прилику да уживо чују једног од најзначајнијих српских виолиниста – маестра Јована Колунџију. Поклон концерт биће одржан у суботу, 6. децембра, са почетком у 19 часова, у свечаној сали Народног музеја Кикинда.

Колунџија, признат као један од највећих виртуоза виолине у земљи и региону, наступиће уз клавирску пратњу Наде Колунџије, што овом концерту даје посебну уметничку вредност. Организатори истичу да је улаз бесплатан, те позивају све суграђане да искористе прилику да присуствују врхунском музичком догађају.

Концерт се реализује уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Т. Д.

Dani-TP-2025-(8)

У Банатском културном центру у Новом Милошеву 22. новембра свечано су отворени 26. Дани Теодора Павловића, традиционална манифестација посвећена једном од кључних обновитеља и реформатора Матице српске. Централни догађај отварања било је уручење Награде „Теодор Павловић“ за животно дело и Награде за најбољу књигу овогодишњем двоструком лауреату, проф. др. Миливоју Ненину, дописном члану САНУ.

Отварању манифестације присуствовали су и говорили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и Радован Влаховић, оснивач манифестације и директор Банатског културног центра, који су упутили поздравне речи. О стваралаштву и научном доприносу лауреата говориле су проф. др Зорица Хаџић Радовић и проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, док је награде уручила Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра.

Програм је употпуњен музичким наступом вокалне солисткиње Катарине Сочин, уз пратњу Светозара Одаџића на хармоници, а свечано вече водила је Наташа Бундало Микић.

Проф. др Миливој Ненин овогодишње признање за најбољу књигу добио је за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД „Просвјета“, Загреб, 2024), које је жири препознао као изузетно истраживачко, проницљиво и стилски препознатљиво остварење. Ненин (Лок, 1956) је истакнути књижевни историчар, критичар и есејиста аутор 26 књига и приређивач 43 издања. Његов научни рад обухвата широк спектар тема – од проучавања канонских аутора попут Милоша Црњанског, Иве Андрића и Милорада Павића, до поновног увођења у књижевни оптицај аутора који су деценијама били занемарени или потиснути, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Посебан допринос дао је изучавању књижевне периодике – „Крфски забавник“, „Књижевни Југ“, „Идеје“ – као и приређивању драгоцене преписке српских писаца. Као критичар познат је по прецизности, јасноћи и аргументованим полемикама, док се као проучавалац модерне и премодерне књижевности издвојио минуциозним увидима и способношћу да осветли запостављене токове српске књижевне традиције.

У образложењу жирија истиче се да је Ненину заједнички именитељ свих радова истраживачка страст, неуморно трагање за чињеницама и умеће да их представи читаоцима на приступачан и привлачан начин.

Дани Теодора Павловића одржавају се уз подршку Општине Нови Бечеј, у организацији БКЦ-а и Матице српске. Овогодишњи програм траје током новембра и децембра, на две локације: у БКЦ-у и у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ у Новом Милошеву. Манифестација је посвећена чувању успомене на Теодора Павловића, првог секретара Матице српске, уредника Летописа и родоначелника српске журналистике.

Т. Д.

 

pozoriste-1

Поводом великог јубилеја – 75 година од оснивања, Народно позориште Кикинда 2. децембра приређује богат програм којим ће обележити свој вишедеценијски рад, уметнички развој и дугу традицију аматерског и професионалног театра у нашем граду.

Вршилац дужности директора, Бране Марјновић, подсетио је да је 2. децембра 1950. године Скупштина општине донела одлуку о оснивању аматерског позоришта, као и да је кикиндска сцена 1992. године добила статус професионалног театра. Он је истакао да хронолози бележе изузетно богат позоришни живот у Кикинди и пре званичног оснивања, те да су још крајем 18. века немачки студенти на овим просторима извели прве представе.

-Срећа је што наша кућа води озбиљну архиву о представама и људима који су својим радом обележили позориште. Од осамдесетих година имамо и аудио-визуелне записе, што је драгоцен материјал за обележавање овог јубилеја – рекао је Марјановић. Он је нагласио да је постојање професионалног позоришта у граду величине Кикинде привилегија коју треба чувати, јер она сведочи о трајном улагању у културу.

Како истичу у позоришту, за јубилеј пажљиво је осмишљен програм који ће окупити публику, глумце и сараднике у вечери посвећеној времену, стварању и људима који су градили кикиндску сцену.

Из маркетинг службе позоришта, Милена Живков представила је детаљан програм.

-Почињемо у 18 часова изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је припремила позната костимографкиња Татјана Радишић, која ће уједно и отворити изложбу. Од 19.30 часова, следи пројекција кратког филма са избором најзначајнијих сцена из претходних представа, док ће од 20 часова публику очекивати јединствен програм – разговор са свим глумцима ансамбла на великој сцени. Разговор ће модерирати глумица Тања Марков Крижан, која ће са колегама поделити анегдоте и приче „иза сцене“. Свечано вече биће заокружено у 21 час доделом признања и повеља Народног позоришта заслужним појединцима, сарадницима, члановима ансамбла и особљу које не видимо на сцени, али чији је рад од суштинског значаја – објаснила је Живков.

Марјановић je открио и да ће бити додељена повеља за животно дело – личности која је дала немерљив допринос развоју позоришта, најпре у аматерском, а затим и у професионалном периоду.

-Ово позориште је годинама било једно од најбољих у Југославији, награђивано на фестивалу у Хвару а касније и у Требињу. Да није било снажне аматерске екипе, не би било основа ни за каснији професионални статус – истакао је Марјановић, напомињући да се имена добитника за сада држе у тајности.

Улаз на све програме је бесплатан, а из позоришта поручују да желе да 2. децембар буде дан када ће се грађани Кикинде окупити око своје сцене и заједно прославити важан јубилеј.

Т. Д.

struja-5

Из Електродистрибуције најављују да ће корисници у Банатском Великом селу, део од центра према Новим Козарцима, у среду 26. новембра привремено остати без електричне енергије.

Искључење се планира од 10:00 до 13:00 часова.

kutija-zelja-1

Хладно недељно вече у центру Кикинде није успело да поколеба малишане који су, са нестрпљењем и искреном празничном радошћу, дочекали омиљене госте – Деда Мраза и Снежну краљицу. Трг је био препун деце и родитеља, а атмосфера је подсећала на најлепше зимске разгледнице: весела, топла и пуна ишчекивања.

Као и сваке године, најзначајнији тренутак било је свечано постављање „Кутије жеља“, у коју су деца убацивала своја писма, надајући се да ће празнична магија стићи баш до њих.

Седмогодишња Ема Бербаков каже да је већ припремила своје жеље.

-Ове године пожелела сам Стича, нокте што се лепе и привезак. Прошле године Деда Мраз ми је испунио жељу. Добила сам Стича, костим и слаткише. Једва чекам да видим и Деда Мраза и Снежну краљицу! – рекла је Ема.

Слично узбуђење видело се и код Николе Ђомића, малишана од осам и по година.

-Пожелео сам од Деда Мраза Лего коцкице мале. Прошле године донео ми је велике, а сада желим мале – рекао нам је Никола.

Деца су се сликала са Деда Мразом и убацила прва писма у „Кутију жеља“ док су вредни вилењаци делили бомбоне окупљеним малишанима. Градоначелник Младен Богдан и чланица градског већа Маријана Мирков употпунили су весеље својим присуством.

-Ово нам је, као и сваке године, најлепши скуп који имамо на градском тргу. Целе године, и деца и родитељи чекају овај тренутак да Деда Мраз дође и постави „Кутију жеља“. Сва деца која су била добра и слушала родитеље могу да пожеле жељу и да се надају да ће им бити испуњена – изјавио је градоначелник Богдан.

Он је нагласио да ће „Кутија жеља“ на тргу остати до 12. децембра, а по потреби и дуже.

-Деци је потребна радост, осмех и мир. Трудимо се да их усрећимо не само подизањем квалитета живота, већ и малим знаковима пажње. Деда Мраз ће са поделом пакетића кренути око Светог Николе – саопштио је Богдан.

Градоначелник је најавио и једно мало изненађење за основце поводом Српске нове године, али детаље није откривао. Упутио је и позив свим суграђанима који желе да помогну.

-Позивам све волонтере, оне који воле децу и желе да нам се придруже у подели пакетића, да употпуне нашу екипу и помогну нам да усрећимо малишане и ове године – поручио је Богдан.

Дочек „Кутије жеља“ још једном је показао колико празнична магија може да окупи људе и врати их најлепшим вредностима – радости, доброти и заједништву. А док су се деца полако враћала кућама, једно је било сигурно: у Кикинди празници званично могу да почну.

Т. Д.

zeleznicka-stanica-1

Први пут у историји Кикинде обележено је страдање суграђана у бомбардовању железничке станице и насеља Бедем 22. новембра 1944. године. Венац је данас у 11 часова положен испред спомен плоче четрнаесторици железничара погинулих у Народноослободилачкој борби, њима у част и у знак сећања на 51 суграђанина који су изгубили животе тог дана.

 

Полагању венца присуствовало је двадесетак чланова СУБНОР-а Кикинда, два потомка страдалих и један очевидац догађаја. Венац је положио Саво Орељ, председник СУБНОР-а и покретач иницијативе да се овај датум по први пут званично обележи. Покренута је и иницијатива да се у холу Железничке станице постави посебна спомен-плоча посвећена жртвама бомбардовања.

Т. Д.

baka-zorka-7

У тишини тринаесте улице у Накову, стоји кућа која је до недавно била у прилично лошем стању. У њој већ двадесет пет година живи бака Зорка Тошев (67) са унуком Гораном, учеником седмог разреда и младим фудбалером клуба „Полет“, који је остао без оба родитеља.

– Његова мајка је преминула када је имао само три године. Још док је била болесна, замолила ме је да га чувам. Од тад је код мене, он је сада само мој и Божији – каже бака Зорка, чије лице открива умор, али и снагу која је води већ годинама.

Некада су у кући живели и син и супруг, али су обојица преминули. Тако је Горан остао без оба родитеља, али његова бака Зорка се није предавала – радила је у пекари, хладњачи, а увек је спремна и за сезонске послове. Са болесном кичмом и малом пензијом, успева да обезбеди унуку све што му треба: од књига и екскурзија, до ситних радости које детињство чине лепшим.

-Он је златно дете, скроман и пажљив. Кад се уписују за екскурзију, он ћути, неће да се пријави, јер зна да имамо мала примања. Али не могу да дозволим да остане код куће. Сналазим се како знам, само да он иде са другом децом – каже бака Зорка, гласом пуним поноса и туге.

Судбина им се променила у априлу ове године, када је екипа емисије „Радна акција са Тамаром“ дошла у њихов дом. Захваљујући иницијативи комшинице Тање, Зорка и Горан су пријављени у емисију и убрзо су добили вест која им је вратила наду.

Тим, на челу са Тамаром Грујић, реновирао је њихову стару швапску кућу за само пет дана. Нови подови, зидови, фасада, намештај, кухиња и купатило заменили су старе, оронуле зидове и влагу. Горан је добио своју собу, радни сто, лаптоп.

-Да нису дошли, ја то никад не бих могла да приуштим. Сад бар знам да ће кућа остати унуку у пристојном стању – каже бака, захвална екипи која им је, како каже, „вратила живот у кућу“.

Горан, миран и озбиљан дечак, сања да постане професионални фудбалер. Навија за Црвену звезду, а омиљени играч му је Кристијано Роналдо.

– Волим да живим са баком. Трудим се да је чувам, идем у продавницу, само још да научим да кувам – каже уз стидљив осмех.

Оно што је још неопходно урадити на кући је санација крова, на ком треба заменити старе црепове који прокишњавају.

– Ако се то не среди, све што је урађено пропашће. Кад дуне јак ветар, деси се да неколико црепова отпадне – каже Зорка, додајући да је јој је, поред огрева, то највећа брига.

Т. Д.

 

raznica-bibli-1

У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.

Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.

-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.

Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.

-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.

За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.

-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.

Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.

-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.

В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.

-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.

Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.

Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.

Don`t copy text!