Tijana Despotovski

mentalni-umor-3

Некада је умор био једноставно последица тешког дана, физичког рада или неспавања. Данас, међутим, све чешће говоримо о другој врсти исцрпљености, оној која не долази из мишића, већ из ума. О менталном умору разговарали смо са Јованом Давидхази, специјализанткињом медицинске психологије, која је истакла да овај проблем није више резервисан само за велике градове или запослене на високим позицијама.

-Ментални умор је универзално присутан синдром у данашњем времену,  у којем свакодневне обавезе и обилне информације које процесуирамо доводе до смањеног капацитета за адекватно ментално функционисање. У нашој средини се особе јављају за помоћ услед стресних реакција, па и исцрпљености, рекла бих више него раније, посебно млађе генерације – објаснила је Давидхази.

Она је напоменула да ментални умор не мора одмах да представља клинички значајне симптоме, али да увек постоји могућност да се продуби и развије у озбиљнији проблем, уколико се игнорише.

Иако не постоји јединствен узрок, заједничко свима који осећају ментални умор јесте предуго излагање стресу.

-Реч је о недостатку психичке снаге услед дејства хроничног стресора. Тај недостатак доводи до проблема у свакодневним околностима, као што су бурне реакције, сукоби и одлагање обавеза, јер је личност „окупирана“ борбом са стресом који траје – рекла је наша саговорница.

У пракси то може да значи да особе постају тешке за комуникацију, да се губи воља, концентрација и најмањи проблем делује непремостиво. Све више истраживања потврђује да дуготрајна ментална исцрпљеност може озбиљно да наруши когнитивне функције, али и да изазове физичке симптоме попут главобоље, вртоглавице, несанице и убрзаног рада срца.

Ментални умор не бира ни године ни занимање. Погађа запослене, родитеље, ученике, студенте, али и старије који носе бригу о породици. Посебно је изражен код оних који ретко себи допуштају паузу, било због осећаја одговорности, перфекционизма или једноставно из навике да „морају издржати“.

Први корак ка опоравку јесте препознавање и прихватање сопственог стања.

-Најбитније је да појединац призна да не може да функционише као пре, да препозна знаке стреса који проживљава и да то прихвати, никако да игнорише и форсира себе услед одржавања слике јаке особе – објаснила је психолошкиња.

Одмор је, дакле, неопходан. Али не само физички. Потребно је, колико год је могуће, дистанцирати се од непријатних околности, макар на кратко. Технике дисања, опуштања, лагане физичке активности, али и разговор са блиским особама или стручњаком, могу бити од огромне помоћи.

Ако се препознајете у реченицама попут „ништа ми се не ради“, „концентрација ми је слаба“, „уморан/на сам и кад одморим“, време је да застанете. Да допустите себи да се опоравите, потражите подршку и да схватите да снага не значи издржати све, већ знати кад треба стати.

Јер, како указује Јована Давидхази, ментални умор не пролази сам од себе, али уз разумевање, подршку и бригу о себи, може се превазићи.

image.webp

У многим српским домовима једном годишње упали се славска свећа, замирише тамјан, а породични сто постаје место где се негује сећање на претке и обнавља духовни темељ дома. Слава није само обичај – она је молитвени чин, дан када дом постаје мала црква, а породица заједница у вери, љубави и благодарности.

Црква учи да славски светитељ није само заштитник, већ и молитвени сведок вере пред Богом. Светитељ је „пријатељ дома“, онај који у Христу живи и који својим примером подсећа породицу да истраје у добру.

Крсна слава има своје обавезне елементе који носе хришћанску симболику. Неколико дана пред славу, свештеник обично обилази домове и освећује водицу. Освећење водице означава очишћење дома и призив Божје благодати. Та вода се чува као светиња и користи се за припрему славског колача или за покропљивање хлеба ако се купује у пекари.

Свећа се пали ујутру или пред почетак обреда и гори током целог дана. Икона светитеља је духовни центар куће. Стоји на источном зиду, на почасном месту у дневној соби или трпезарији. Пред њом се пали кандило, чита молитва и приноси тамјан.

Вино симболизује Христову крв и радост Духа Светога, а тамјан молитву која се уздиже ка небу. Славски колач је симбол Христа који је „хлеб живота“. Меси се од белог брашна и квасца, украшава знаком крста и натписом „IC XC NI KA“ („Исус Христос Победитељ“). Обично је округлог облика, јер круг симболизује вечност и савршенство. Украси на горњој кори имају посебно значење. Птице представљају здравље и весеље, грозд благослов над виноградом, векна хлеба родну годину, књига успех у учењу, буренце изобиље у кући. Колач се обично опточи венцем од уплетених плетеница и закити струком босиљка.

Славско жито (кољиво) представља симбол вечног живота и васкрсења. Потиче од грчке речи „коливон“ што значи зрно. Кољиво се прави у славу светитеља, али и у знак сећања на све преминуле чланове породице. Славска свећа је симбол Христа као Светлости света, а пламен означава живу веру и присуство Бога у дому.

На дан славе, колачар (представник породице) у цркву носи славски колач, црно вино и жито. Током обреда свештеник освештава хлеб и кољиво, и заједно са домаћином, ломи колач и прелива га вином, што представља јединство са Христом и сећање на његову жртву. Свештенику се предаје и читуља на којој су написана имена живих и преминулих чланова породице ради помена. Освећење и резање колача може да се обавља и код куће. Кад свештеник дође, на столу треба да затекне све што је потребно: славски колач, кољиво, црно вино, свећу, читуљу, кадионицу, кашичицу и нож.

Свећа се пали пред почетак обреда, док кандило треба да гори целе ноћи. Свештеник чита молитву „Оче наш“, тропаре славе, и молитву за освећење жита. Током обреда, окаде се икона, колач, кољиво, вино, просторија, породица и присутни гости. Кроз векове су се уз славље, увели обичаји који нису црквеног порекла. Тако рецимо, није обавезно да се позива велики број гостију нити се мора певати и играти, јер слава није „журка“, већ породични дан у молитви. Такође, није обавезно правити раскошну трпезу, а претеривање у пићу Црква изричито не одобрава. Оно што је најважније јесте да домаћин учествује у литургији, да се причести и да тог дана у кући влада духовна сабраност.

subnor

У организацији СУБНОР-а и Града Кикинде, у просторијама Удружења пензионера одржана је традиционална подела новогодишњих пакетића деци чланова СУБНОР-а, ветерана и припадника Посебних јединица полиције. Програму су присуствовала и деца из руских породица из Кикинде, околних места и Сомбора, уз учешће гостију и сарадника из више удружења.

Подела пакетића одржана је 30. децембра у 17 часова, а укупно је уручено око 180 новогодишњих пакета. Међу њима је било око 160 пакетића за децу из Кикинде, 11 за децу из руских породица из Кикинде и околине, као и девет пакетића за руску децу која су у Кикинду дошла из Сомбора.

Поред СУБНОР-а, у реализацији програма учествовало је и Удружење „Свет без граница“ из Сомбора, које је организовало дечји програм и долазак Деда Мраза у руској народној ношњи. Овом приликом у Кикинди су боравили и представници организације „Бојево братство“, која је, како је истакнуто, дала значајан допринос повезивању удружења и градова.

Председница сверуске организације „Бојево братство“ у Србији и Републици Српској, Олга Литвина, нагласила је значај заједништва и неговања пријатељства.

-У овој години урадили смо много за ширење нашег пријатељства и љубави. Најактивнији су били наши извиђачи и људи из СУБНОР-а, јер чувају сећање на хероје, без којих нас данас не би било. Наше срце је увек уз ветеране – поручила је Литвина.

О сарадњи и пријатељству Кикинде и Сомбора говорила је и Елена Горновић из Удружења грађана „Свет без граница“, истичући да је организација за кратко време окупила велики број чланова различитих националности и да се бави образовним, културним и хуманитарним пројектима.

-Наши градови су се повезали душом. Сада смо пријатељи, а подршка коју смо добили из града Сомбора, доказ је те сарадње. Наш градоначелник, Антонио Ратковић, кад је чуо да идемо за Кикинду, одмах је послао пакетиће за вас – рекла је Горновић.

Председник СУБНОР-а Сава Орељ подсетио је да се подела пакетића организује сваке године уз подршку Града Кикинде.

-Хвала граду Кикинди и „Този Марковић“ за подршку и пакетиће. Део поклона намењен и деци из породица слабијег материјалног стања, чиме је акција добила и хуманитарни карактер – нагласио је Орељ.

saobracajna-policija-mup-2

На путевима на подручју Полицијске управе у Кикинди претходног дана догодила се једна саобраћајна незгода, у којој је повређен један учесник у саобраћају. Због повећаног интензитета саобраћаја током празника, полиција упућује апел грађанима да безбедност ставе на прво место.

Према подацима граничне полиције, од 25. децембра 2025. године у Републику Србију је из правца Мађарске и Хрватске ушло укупно 190.450 возила. Тај појачан прилив довео је до повећаног оптерећења саобраћаја, нарочито на северним и западним граничним прелазима, што захтева додатни опрез свих учесника у саобраћају.

Из Полицијска управа у Кикинди апелују на возаче да покажу стрпљење, поштују саобраћајне прописе и прилагоде брзину условима на путу. Посебан нагласак стављен је на одговорно понашање током дочека Нове године, када се традиционално бележи повећан број учесника у саобраћају.

Полиција посебно упозорава возаче да не управљају возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци, како би се током празничних дана очувало повољно стање безбедности саобраћаја и спречиле незгоде са тежим последицама.

decija-ng

На тргу испред Градске куће, најмлађи суграђани дочекали су Нову годину тачно у подне, уз слаткише, представу ансамбла „Лане“ и долазак Деда Мраза.

Традиционални дочек намењен деци окупио је бројне малишане који су, у пратњи родитеља, уживали у програму прилагођеном њиховом узрасту. Смех, песма и новогодишње честитке обележили су догађај, а централни тренутак било је одбројавање до 12 часова.

Међу малишанима који су поделили своје утиске био је и десетогодишњи Вељко, који каже да ће ову Нову годину памтити по дружењу.

-Ове године сам пожелео трактор и комбајн и Деда Мраз ми је испунио жељу. Моја новогодишња жеља је да се сви лепо проведемо за Нову годину и Божић – рекао је Вељко.

Осмогодишња Дарија истиче да још чека свој поклон.

-Пожелела сам таблет за Нову годину. Моја жеља за следећу годину је да будемо сви здрави, весели и да се радујемо – истакла она.

Десетогодишњи Јован Нову годину је дочекао са већ испуњеном жељом.

-Прошла је стара година, дошла је нова. Деда Мраз је дошао и донео нам пакетиће. Пожелео сам фудбалску лопту, јер тренирам фудбал, и то ми је испунио – навео је Јован.

Своју поруку поделила је и осмогодишња Моња.

-Пожелела сам срећу и љубав за моје родитеље, а за себе да добијем кућицу са куцама. Још увек чекам да ми Деда Мраз испуни ту жељу – објаснила је она.

JP-KIKINDA

Јавно предузеће „Кикинда“ обавештава грађане да ће током новогодишњих и божићних празника радити по измењеном распореду.

 

Радно време током празника:

31. децембар – од 7.00 до 12.00 часова

1, 2, 6. и 7. јануар – нерадни дани

 

У циљу обезбеђивања континуитета услуга, Градска пијаца ће током празника радити по редовном распореду, изузев 1. и 7. јануара, када неће радити.

 

Паркирање на територији града неће се наплаћивати 1, 2, 6. и 7. јануара, у складу са празничним режимом рада.

 

Дежурне службе током празника:

Службе водовода и канализације дежурају 24 часа, а за информације и пријаву кварова доступан је позивни центар: 062/88-44-891

Служба зоохигијене – дежурни телефон: 062/88-44-927

Служба гробља – дежурни телефон: 062/88-52-292

mora-karolj-1-1

У Основној школи „Мора Карољ“ у Сајану 22. децембра одржана је приредба „Улагање у будућност“, посвећена најмлађима и значају образовања као темеља сваког друштва. Догађај је окупио ученике, родитеље, наставнике и представнике институција, уз јасну поруку да улагање у децу значи улагање у заједницу.

Свечаност је реализована у сарадњи Националним саветом мађарске националне мањине и Савеза „Rakoci“. Посебан сегмент био је посвећен ученицима који започињу школовање, којима су уручени симболични поклони као подршка и подстрек на њиховом образовном путу. Поклони су обезбеђени уз подршку Владе Мађарске и државног секретаријата за националну политику Кабинета премијера Мађарске, посредством фонда „Betlen Gabor“.

Догађају су присуствовали и представници политичког и друштвеног живота, међу којима су били др Балинт Пастор из Савеза војвођанских Мађара, председник Националног савета мађарске националне мањине Арпад Фремонд и председник Савеза „Rakoci“ Чонгор Чаки. Свечани програм обогатили су ученици, који су се представили песмом, рецитацијама и игром.

Школа је недавно добила и значајну институционалну подршку за унапређење услова рада. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине обезбедио је 10.4 милиона динара за реконструкцију крова фискултурне сале, чиме ће бити створени безбеднији услови за наставу физичког васпитања и друге активности.

-Школа планира да у наредном периоду, у складу са могућностима, настави са улагањима у инфраструктуру, укључујући и обнову фасаде, са циљем да се додатно унапреди изглед и функционалност школског објекта – истакла је директорица школе, Лидиа Кикић Бари.

muzej-radionice-4

Новогодишње радионице у Народном музеју почеле су 23. децембра и трајаће до 17. јануара, сваког дана од 10 до 19 часова, осим понедељком и недељом, када музеј не ради са публиком. Радионице су осмишљене као породичан простор за заједничко стварање, а улаз је бесплатан.

Како је истакла Љубица Такачев, музејски водич, циљ радионица је да деца и родитељи заједно проводе време кроз креативан рад у празничној атмосфери. Посетиоци имају прилику да сами праве новогодишње украсе, уз музику и амбијент прилагођен празницима.

-Радионице су замишљене као породични дан у музеју. Родитељи са децом заједно праве украсе, без готових решења, што подстиче креативност и заједнички рад – навела је Такачев.

Деца током радионица уче да израђују различите облике и украсе, попут купе, ирваса и круга, као и технике плетења трачица.

Радно време радионица 31. децембра биће скраћено до 15 часова, док музеј неће радити 1. и 2. јануара, као ни 6. и 7. јануара. У осталим радним данима радионице ће бити доступне у уобичајеном термину.

penzioner-11

Одлазак деце из родитељског дома често се описује као природан след догађаја, али за многе мајке и очеве тај тренутак уме да донесе неочекивано дубоку празнину. Кућа постаје тиша, дани дужи, а родитељи се изненада суочавају с питањем: шта сада, кад су сви разлози за бригу и свакодневне обавезе нестали? Управо тај период преласка и прилагођавања назива се синдромом празног гнезда.

Специјализанткиња медицинске психологије, Јована Давидхази, објашњава да је овај синдром у основи очекивана фаза у животном циклусу сваке породице.

-То је природан процес навикавања на новонасталу ситуацију, а родитељи кроз њега пролазе лакше или теже зависно од личних и породичних околности – рекла је наша саговорница.

У мањим срединама, попут Кикинде, деца најчешће одлазе у веће градове због образовања или посла, па је тај осећај губитка често појачан јер физичка удаљеност постаје стварна препрека свакодневним контактима.

-Колико ће синдром бити изражен, зависи од тога какав су однос родитељи изградили са дететом и колики део свог идентитета су везали за родитељску улогу – напоменула је Давидхази.

Феномен губитка улоге је кључан. Ако је родитељство било централни део нечијег живот, тешко је пронаћи нову сврху када деца оду. Мајке су често теже погођене јер су у већини случајева биле више укључене у свакодневне потребе детета, али и очеви пролазе кроз сличан процес, само га теже изражавају.

Синдром празног гнезда може имати симптоме који личе на депресију: туга, осећај безвредности, забринутост и страх од будућности. Ипак, како објашњава психолошкиња, у питању је пролазна фаза која се с временом ублажава.

-За разлику  од депресије, ови симптоми не оптерећују особу до те мере да не може да функционише. Ако туга и безвољност трају дуже од шест месеци и почну да утичу на свакодневни живот, тада говоримо о могућем развоју психичког поремећаја и то је тренутак када треба потражити стручну помоћ – саветовала је наша саговорница.

Родитељима који пролазе кроз овај период Давидхази предлаже да одржавају блиске односе са својом децом, чак и ако живе далеко. Важно је да се контакти не прекину – позиви поруке, заједнички планови, то све помаже да се одржи повезаност. Исто тако кључно је да родитељи поново пронађу себе у свакодневним активностима.

-Посветите се послу, хобијима, пријатељима, свом партнеру. Заједничка подршка унутар брачног односа може много олакшати прилагођавање новој породичној динамици – истакла је психолошкиња.

Синдром празног гнезда, дакле, није болест – то је доказ да су родитељи одрадили свој посао, да су деци дали корене и крила. Иако тај тренутак уме да заболи, он истовремено отвара простор за ново поглавље живота, у којем родитељи поново могу да открију себе, своје жеље и свој мир. У породицама где су породичне везе посебно јаке, то није крај – то је само другачији облик блискости, сазрео и тих, али једнако вредан.

 

 

policija

У претходна 24 сата на подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима је једно лице погинуло, а једно је повређено. Полиција упозорава да је неприлагођена брзина и даље један од главних узрока тешких саобраћајних последица и апелује на све учеснике у саобраћају да буду одговорнији.

Погинуло лице је четрдесеттрогодишњи Б. Н. из Чантавира који се бициклом кретао путем између Богараша и Торњоша код Сенте. На њега је путничким возилом налетео В. Л. (62). Бициклиста је преминуо на лицу места.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, током протекле недеље на путевима Србије забележене су 633 саобраћајне незгоде. У тим несрећама живот је изгубило осам лица, док је 315 особа повређено.

Како се наводи у апелу Полицијске управе у Кикинди, анализе показују да је неприлагођена брзина један од доминантних фактора који доводе до саобраћајних незгода. Брзина смањује могућност правовремене реакције возача, продужава зауставни пут и значајно повећава последице судара.

Због тога полиција позива возаче да путовања планирају унапред и да предвиде најмање 20 одсто више времена за вожњу, како би избегли журбу и ризична понашања услед кашњења или непредвиђених околности на путу.

Истовремено, подсећају се возачи да поштују ограничења брзине, прилагоде вожњу условима на путу и временским приликама, као и да праве паузе током дужих путовања. Пешацима, бициклистима и мотоциклистима упућен је позив на додатни опрез и строго поштовање саобраћајних прописа, јер спадају међу најугроженије учеснике у саобраћају.

Из Полицијске управе у Кикинди поручују да безбедно учешће у саобраћају није само законска обавеза, већ и питање личне и заједничке одговорности, уз поруку да безбедност на путевима зависи од свих нас.