Tijana Despotovski, autor sa Kikindski portal

Migranti uništavaju „belu“ Evropu: Taker Karlson objavio film o najopasnijoj ruti

Tijana Despotovski January 30, 2026

Američki konzervativni novinar Taker Karlson objavio je 20. januara 2026. dokumentarni film „Kako se menja Evropa: Putem najsmrtonosnije migrantske rute na svetu“ na svojoj platformi Tucker Carlson Network. Film se bavi jednom od najrizičnijih migracionih putanja ka Evropi, koja prema autorima, počinje na atlantskoj obali Zapadne Afrike u Mauritaniji, prelazi okean do Kanarskih ostrva – španske teritorije u Atlantiku, uključujući ostrvo „El Hijero“, a zatim se nastavlja ka kontinentalnoj Španiji, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

U filmu se ova ruta opisuje kao organizovani kanal masovne migracije u kojem najvažniju ulogu imaju krijumčarske mreže. Karlson navodi da se prevoz naplaćuje desetine hiljada evra po plovilu i da je reč o opasnom putovanju koje svake godine odnosi veliki broj života. Poseban akcenat stavljen je na strukturu migranata i na bezbednosne i socijalne posledice po zemlje prijema.

Dokumentarac prati kretanje migranata iz regiona Sahela i Magreba, kao i iz pojedinih delova Zapadne Afrike i Bliskog istoka. Karlson iznosi tvrdnje da zapadne vlade, kao i pojedine međunarodne organizacije i nevladine strukture, ne samo da ne sprečavaju ilegalne prelaze, već da ih, prema njegovoj interpretaciji, logistički i finansijski olakšavaju. U tom kontekstu pominje se „International Organisation for Migration“ (Međunarodna organizacija za migracije – IOM), agencija sistema Ujedinjenih nacija koja se bavi migracionim pitanjima, kao i druge humanitarne organizacije aktivne duž rute.

Film sadrži snimke sa terena, intervjue sa migrantima i izjave sagovornika koji govore o motivima odlaska, načinu prelaska i ulozi posrednika. Karlson ove iskaze tumači kao dokaz da migracije nisu isključivo humanitarni fenomen, već deo šireg političkog i ekonomskog procesa koji, kako tvrdi, ima duboke posledice po socijalnu koheziju, tržište rada i bezbednost evropskih društava.

Autori filma navode da su tokom snimanja nailazili na pritiske i incidente, uključujući i napad na članove ekipe u Parizu. Ovi događaji u filmu služe kao ilustracija, kako Karlson ocenjuje, narušenog javnog reda i ograničenog delovanja institucija u pojedinim zapadnoevropskim gradovima.

Kao bivši dugogodišnji voditelj Fox News-a, Karlson nastavlja kritiku migracione politike i debate o identitetu i integraciji. Posebno se osvrće na Španiju, Francusku i Nemačku i ističe nizak natalitet domaćeg stanovništva, izazove integracije i rastuće tenzije u urbanim sredinama. Kritičari filma upozoravaju da Karlson koristi selektivne podatke i dramatizaciju, dok njegove pristalice tvrde da dokumentarac otvara teme koje su, po njihovom mišljenju, potisnute iz glavnih medija.

Film je dostupan isključivo putem pretplate na sajtu tuckercarlson.com i od objavljivanja je izazvao snažne reakcije na društvenim mrežama, naročito na platformi X, gde se vode intenzivne rasprave o migracionoj politici i budućnosti Evrope.

Dokumentarac Takera Karlsona predstavlja jasan politički stav i upozorenje. Bez obzira na kontroverze, film otvara pitanje koje evropske elite često izbegavaju – da li masovne migracije u sadašnjem obliku doprinose stabilnosti ili dugoročno potkopavaju društvenu koheziju i identitet država. Karlsonov rad afirmiše potrebu za otvorenom raspravom o granicama, suverenitetu i odgovornosti država prema sopstvenim građanima. U tom smislu, ovaj film nije poziv na strah, već na političko preispitivanje pravca u kojem se Zapad kreće.

Izvor: Nina Stojanović / Srpski ugao

Alkohol i volan: nema izgovora

Tijana Despotovski January 30, 2026

Tokom prethodnog dana u Srbiji dogodile su se 83 saobraćajne nezgode, bez poginulih, a 34 lica su povređena. Na području Policijske uprave u Kikindi zabeležena je jedna saobraćajna nezgoda, bez povređenih, saopšteno je iz policije.

Povodom predstojećeg vikenda, kada se češće konzumira alkohol, Policijska uprava u Kikindi uputila je apel svim vozačima da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola.

Kako se navodi, alkohol i vožnja i dalje su među najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama, posebno tokom noćnih sati i vikendom.

„Ako ste pili alkohol – ne sedajte za volan. Izaberite bezbednu alternativu“, poručili su iz Policijske uprave Kikinda, uz poziv na odgovorno ponašanje u saobraćaju kako bi se sačuvali sopstveni životi i bezbednost drugih učesnika.

Danas poslednji dan za promenu izbora trećeg predmeta na završnom ispitu

Tijana Despotovski January 29, 2026

Učenicima osmog razreda danas ističe rok za podnošenje zahteva u svojoj osnovnoj školi za promenu predmeta koji će polagati kao treći na završnom ispitu. Nakon današnjeg roka, sledeća mogućnost za izmenu biće tek posle probnog završnog.

Učenici su tokom decembra mogli da izaberu jedan od pet predmeta – biologija, geografija, istorija, fizika ili hemija – koji će raditi kao treći test u okviru završnog ispita. Njihova izborna prijava dostupna je za proveru na portalu Moja srednja škola ili direktno u školi.

Ukoliko učenik želi da promeni taj izbor, može to još danas učiniti u školi. Nakon toga, prva sledeća šansa za promenu biće 1. i 2. aprila 2026., odmah nakon probnog završnog ispita koji se održava 27. i 28. marta 2026. Konačna rešenja o izboru predmeta biće zaključena posle tog termina.

Završni ispit za osmake u školskoj 2025/2026. godini zakazan je za 15, 16. i 17. jun 2026.

-Za sada je najveći broj učenika kao treći test izabrao da polaže geografiju, biologiju, istoriju, a potom hemiju i fiziku – rekao je pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Ivan Ćilerdžić.

Izvor: Dnevnik

Frilenseri imaju rok do sutra – evo kako i gde da prijavite i platite porez

Tijana Despotovski January 29, 2026

Rok za prijavu i plaćanje poreza za četvrti kvartal 2025. godine za fizička lica koja rade kao frilenseri ističe u petak, 30. januara. Porez se podnosi elektronski preko portala Poreske uprave ili „Frilenseri“.

Rok za podnošenje poreske prijave na obrazac PP OPO-K i izvršenje uplate poreza na prihoda ostvarene ugovorenim naknadama, uključujući autorska i srodna prava, ističe 30. januara 2026. godine. Poreska uprava Srbije podsetila je obveznike da obavezu mogu ispuniti elektronskim putem preko portala ePorezi ili posebnog portala Frilenseri.

Poreski obveznik koji ne podnese prijavu na vreme rizikuje da propusti zakonski rok za plaćanje kvartalnog poreza, što može dovesti do administrativnih posledica. Detaljna uputstva za popunjavanje prijave i obračun poreza dostupna su na sajtu Poreske uprave i na portalu za frilensere.

Izvor: Dnevnik

EES će raditi 24 časa: Gde Srbi mogu da putuju bez čekanja na granicama

Tijana Despotovski January 29, 2026

Evropski sistem ulaska/izlaska (EES), koji beleži elektronski ulazak i izlazak putnika u Šengen zonu, od 10. aprila prelazi u neprekidan, 24-časovni režim rada, što će u praksi značiti obaveznu registraciju građana Srbije na spoljnim granicama EU i potpuno uklanjanje pečatiranja pasoša.

Uslovno „bez čekanja“ putovanja u inostranstvo ostaju moguća u državama koje nisu obuhvaćene EES sistemom, uključujući susedne zemlje regiona i neke članice EU van Šengen zone.

Evropski sistem ulaska/izlaska primenjuje se na državljane trećih zemalja, poput Srbije, koji putuju u Šengen prostor na kratko — do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Sistem automatski beleži datum i mesto ulaska/izlaska, fotografiju i biometrijske podatke, a nakon jednom urađene registracije sledeći prelazi granice bi trebalo da budu brži.

Prema izvoru, građani Srbije mogu da izbegnu EES kontrole ako putuju u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju ili Albaniju. Takođe, putovanje u Tursku ili na Kipar ne podrazumeva EES kontrole jer te destinacije nisu deo Šengen zone, iako su članice EU (u slučaju Kipra).

Eksperti upozoravaju da je do sada, u periodima pojačanog saobraćaja, EES već izazivao duža čekanja na graničnim prelazima, a očekuje se da će neprekidan rad od aprila povećati zadržavanja tokom praznika i letnje sezone.

Izvor: Dnevnik

Časne verige apostola Petra — praznik sećanja na oslobođenje i verige koje se poštuju u Pravoslavnoj crkvi

Tijana Despotovski January 29, 2026

Danas, 29. januara, Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Časne verige svetog apostola Petra, praznik koji podseća na događaj iz apostolskih vremena kada je apostol Petar bio okovan, a potom čudesno oslobođen. Ovaj dan u kalendaru označava sećanje na njegove verige i njihovo poštivanje u crkvenoj tradiciji.

Pravoslavne crkve koje koriste novi (gregorijanski) kalendar obeležavaju ovaj praznik 29. januara, što je u crkvenom kalendaru 16. januar po starom (julijanskom) kalendaru.

Praznik se zasniva na događaju opisanom u Delima apostolskim (12:1–11), kada je car Irod Agripa, starajući se da ugodi jevrejskom narodu, bacio apostola Petra u tamnicu okovanog lancima. Tokom noći, kako tekst svedoči, anđeo Gospodnji je došao, probudio Petra i njegove lance čuda radi oslobodio.

Na ovaj dan u mnogim pravoslavnim crkvama vernici se u crkvama okupljaju na bogosluženjima gde se sećaju ovog događaja. Istorijski, delovi verigi koje su služile kao okovi apostolu Petru čuvani su i poštovani u ranohrišćanskim zajednicama i postali su objekti posebnog poklonjenja.

Časne verige ostaju u crkvenoj tradiciji simbol sećanja na veru, zatvaranje i oslobođenje apostola Petra, kao i na važnost čuvanja sećanja na događaje koji su uticali na razvoj rane Crkve.

Slika: Print skrin Blic Žena

Nemanja Milić: Ponos Kikinde na tatamiju i van njega

Tijana Despotovski January 28, 2026

Sa samo 26 godina, višestruki državni prvak u džudou, trener i student master studija Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Nemanja Milić dobitnik je nagrade Grada Kikinde u oblasti sporta. Iza medalja i titula stoji mladić izuzetne skromnosti, stabilnosti i jasne životne filozofije – čovek koji zna da pravi uspesi počinju od karaktera.

Iako dobitnik gradske nagrade, Nemanja nije govorio o sebi, već o trudu, procesu i ljudima oko sebe.

-Drago mi je što je neko prepoznao rad i trud koji ulažem u sport. Ova nagrada je kruna jedne naporne godine i snažna motivacija da nastavim dalje, i kao takmičar i kao trener – rekao je Nemanja.

Godina za njega je bila izuzetno zahtevna: povratak seniorske titule u klub, intenzivan rad sa mladima, ali i povreda koja ga je primorala da napravi pauzu u takmičarskom delu. Upravo zato ovu nagradu doživljava kao ličnu potvrdu uloženog rada, ali i kao podstrek za nove izazove.

Nemanjin put u džudou počeo je veoma rano – sa samo pet godina.

-To je bazičan sport koji razvija celo telo. Ali najvažniji je trener. U tom uzrastu on mora da bude i pedagog i animator, da deca zavole salu i prostor. Tako sam i ja zavoleo džudo – podelio je sa nama sagovornik.

Prve korake napravio je uz trenera Jelenu Krvopić, kroz igru i druženje, u uslovima koji su bili daleko skromniji nego danas.

-Ključnu ulogu u mom profesionalnom razvoju imao je brat Robert Biro. Sa samo petnaest godina morao sam da donesem odluku – rekreativno ili profesionalno bavljenje džudoom. Uz njegovu podršku odlučio sam da idem do kraja. Dupli treninzi, jutarnji rad sa kondicionim trenerom i večernji trening u klubu, brzo su dali rezultate. Sa samo 16 godina postao sam seniorski prvak države – izuzetan podvig u tako mladom uzrastu – prisetio se Nemanja.

Danas ima pet seniorskih titula i gotovo dvesta medalja, spakovanih u kutije jer više ne mogu da stanu na jedno postolje. Ali brojevi mu nisu najvažniji. Najdraža mu je upravo prva seniorska titula, za koju je mesecima analizirao stil protivnika, prilagođavao treninge i simulirao borbe.

-Četiri meseca sam se spremao samo za taj meč. Ta borba se pamti celog života – rekao je naš sagovornik.

Jednako mu je u sećanju ostao i poraz koji je doneo aplauz cele hale – kao mladi takmičar, protiv starijeg i fizički dominantnijeg protivnika, izgubio je meč, ali dobio poštovanje publike i prvu novčanu nagradu u karijeri.

-Nije svaki uspeh pobeda. Ponekad je uspeh boriti se do samog kraja i izgubiti dostojanstveno – istakao je Nemanja.

Iako je imao mogućnost da ostane u većim sredinama, Nemanja se vratio u rodnu Kikindu.

-Ovde sam napravio prve korake. Potičem iz skromne porodice koja me je naučila poštovanju. Želeo sam da vratim kikindsku školu džudoa na nivo koji je nekada imala – otkrio je sagovornik.

Danas radi sa više od stotinu dece. Ulaže u njihovu tehniku, snagu, kondiciju, ali još više u karakter.

-Moj cilj nije da svi budu šampioni, već da budu dobri ljudi kada odu u veće gradove na fakultet.

Njegov dan počinje i završava se u sali. Radi sa decom u školici, sa takmičarskim grupama, ali i kao personalni trener u „Sova Gym“ teretani.

Zbog povrede skočnog zgloba, predstoji mu period oporavka. A kada zglob ponovo ojača, vratiće se takmičenju u novoj kategoriji – do 66 kilograma.

-U međuvremenu, trenerski rad mi je fokus: kampovi, saradnja sa klubovima iz većih gradova i sistematski razvoj mladih talenata – kazao je on.

Kao i svaki sportista, sanja o velikim međunarodnim postoljima i Olimpijskim igrama. Ali njegove ambicije nisu samo lične. On gradi sistem, ljude i vrednosti. Za Kikindu, Nemanja nije samo šampion na tatamiju, već i šampion karaktera. A najveći uspesi, čini se, tek su pred njim.

T. D.

Svetosavska akademija u Kikindi: horovi, nagrađeni radovi i poruke o znanju i zajedništvu

Tijana Despotovski January 27, 2026

Svetosavska akademija u Kikindi okupila je učesnike iz kulturnog i obrazovnog života grada kroz horske nastupe, besede i dodelu nagrada učenicima koji su se istakli na likovnom i literarnom konkursu. Program je imao za cilj da, kroz primer Svetog Save, podstakne decu i mlade na vrednosti znanja, odgovornosti i zajedništva.

Program su obogatili hor „Atendite“, Ženski crkveni hor „Sveti Josif Temišvarski“, Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“, učenici odeljenja II1 Ekonomsko-trgovinske škole i Dečiji hor „Sveti Jovan Šangajski“.

Nakon predavanje na temu Svetog Save koje je održao veroučitelj Branislav Jesić, nastupila je svečana dodela nagrada deci koja su se istakla na literarnom i likovnom konkursu.

Najveći broj pristiglih radova bio je iz oblasti likovnog stvaralaštva – oko 200 radova, od kojih je nagrađeno 36, dok su u kategoriji literarnih radova najzastupljeniji bili učenici srednjih škola.

Specijalna nagrada za kreativni pristup dodeljena je učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Anđeli Batanski, koja je rad realizovala u video-formatu.

-Moja ideja je bila da to bude kreativni zadatak, a ne klasičan literarni rad. Napravila sam video u kojem govorim o Svetom Savi, sa specijalnim efektima koji daju poseban utisak. Za takmičenje nas je pripremao razredni starešina Branislav Jesić – rekla je Batanski.

Jerej Miroslav Bubalo istakao je da je Svetosavska akademija način da se kulturni potencijal grada usmeri ka mladima i očuvanju vrednosti.

-Sveti Sava je svojim primerom učio ljude šta znači ne biti egoista, imati ljubav i požrtvovanje za svoj narod. Želeli smo da podsetimo odrasle, a pre svega decu, kakav temelj imamo i da tu zajedničku kuću sačuvaju i očuvaju – poručio je Bubalo.

O značaju Svetog Save za identitet i obrazovanje govorio je i gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Danas smo se okupili da bismo shvatili ko smo i odakle dolazimo. Sveti Sava nije samo istorijska ličnost, već putokaz i tiho svetlo koje vekovima vodi srpski narod kroz veru, znanje i dostojanstvo. On je razumeo da se snaga države ne meri mačem, već knjigom i znanjem. Svetosavlje nas uči miru, dijalogu i zajedništvu i da su deca najveća svetinja – istakao je Bogdan.

Protojerej Boban Petrović zahvalio je Gradskoj upravi na podršci organizaciji i ukazao na rast interesovanja učenika.

-Malo je ličnosti u našoj istoriji kakva je bio Sveti Sava. Zahvaljujemo svima koji su učestvovali u konkursu. Ove godine stigao je najveći broj radova, što nam je bio i cilj kada smo konkurs pokrenuli. Ponosni smo na to kako naša deca misle i pišu o Svetom Savi – jer svetosavlje nije samo sećanje, već i način života – naglasio je Petrović.

Među dobitnicima prvih nagrada za literarne radove su učenici srednjih i osnovnih škola iz Kikinde i okolnih mesta: Ivana Vlačić (učenica 4 razreda Srednje stručne škole „Miloš crnjanski“), Dunja Adamović (VII3 OŠ „Žarko Zrenjanin“), Petra Subotin (VII3 OŠ „Žarko Zrenjanin“), Andrej Sandić (OŠ „Petar Kočić“ iz Nakova).

Prva mesta na likovnom konkursu pripala su sledećim učenicima osnovnih i srednjih škola: Nikolina Mirkonj (OŠ „Milivoj Omorac“ iz Iđoša), Filip Grahovac (OŠ „Žarko Zrenjanin“), Selena Subotić (OŠ „Vuk Karadžić“), Vladimir Badrljica (OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina), Ognjen Terzin i Matija Vidač (OŠ „Žarko Zrenjanin“), Sanja Davidović (OŠ „Žarko Zrenjanin“), Dunja Milečić (OŠ „Žarko Zrenjanin“), Teodora Tomić (OŠ „Sveti Sava“), Dragan Mekičić („Šesti oktobar“), i Marina Kovačević (Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“).

55 diploma, stotinu razloga za ponos: Svetosavska svečanost u OŠ „Sveti Sava“

Tijana Despotovski January 27, 2026

Povodom Dana Svetog Save i Dana škole, u OŠ „Sveti Sava“ u Kikindi održana je svečana priredba, uz rezanje slavskog kolača i dodelu diploma najuspešnijim učenicima. U programu su učestvovali đaci različitih razreda, a svečanosti su prisustvovali nastavnici, roditelji i gosti.

Direktorka škole Gordana Rackov istakla je da je program pripremljen u skladu sa školskom tradicijom obeležavanja školske slave i Dana ustanove.

-Pripremili smo kratak, prigodan program, uz rezanje kolača zajedno sa veroučiteljem i plaketašima, a na kraju smo dodelili diplome učenicima koji su ostvarili zapažene rezultate na likovnim konkursima, u lepom pisanju i na školskim takmičenjima – ukupno 55 diploma – navela je Rackov.

Posebnu radost izazvao je bilbord sa fotografijama nosilaca plakete „Sveti Sava“ – četvoro učenika koji su ostvarili izuzetne rezultate u učenju i na takmičenjima. Kako je objasnila direktorka, ova praksa uvedena je kao podsticaj učenicima da imaju skroz odličan uspeh ili osvoje jedno od prva tri mesta na republičkim takmičenjima.

Među nagrađenim učenicima bili su i blizanci Andrija i Vukašin Dukić iz odeljenja V3, koji su osvojili po dve diplome sa takmičenja: iz srpskog jezika i matematike.

-Nije nam bilo teško, pripremali smo se kratko. Andrija više voli matematiku, a ja srpski – naveo je Vukašin.

Uroš Vujadinov (VII 2) osvojio je prva mesta na takmičenjima iz srpskog i matematike i treće mesto na likovnom konkursu.

-Dugo sam se pripremao, a najviše volim matematiku – kazao je Uroš.7

U umetničkom delu programa nastupila je učenica četvrtog razreda Milica Linjački, koja je sa horom izvela pesmu „Sve što raste, htelo bi da raste“ i recitovala stihove posvećene Svetom Savi.

-Ovo mi je prvi put da učestvujem u priredbi i bila sam veoma uzbuđena – rekla je Milica.

Sveštenik Miroslav Bubalo podsetio je na značaj Svetog Save kao prvog arhiepiskopa i na duhovno i državotvorno nasleđe koje je ostavio. On je objasnio simboliku slavskog kolača kao znaka jedinstva i zajedništva i poručio da je „duh Svetog Save duh zajedništva i ljubavi prema svom narodu“.

U četvrtak: Planirana isključenja struje u Kikindi i Mokrinu

Tijana Despotovski January 27, 2026

Zbog planiranih radova na elektrodistributivnoj mreži, u četvrtak, 29. januara, bez napajanja električnom energijom biće pojedine ulice u Kikindi i Mokrinu, u različitim terminima. Radovi se izvode u cilju održavanja i unapređenja mreže.

U Kikindi, u periodu od 10.00 do 11.00 časova, bez struje će biti potrošači u Ulici Kralja Petra Prvog (parna strana, od broja 50 do 86), kao i u Čanadskoj ulici, na delu od Ulice Kralja Petra Prvog do Ulice Generala Drapšina.

U Mokrinu, isključenja su planirana u dva termina. Od 12.00 do 13.00 časova bez napajanja će biti deo Ulice Braće Tomić, od Rade Trnića do Ige Dobrosavljev. Od 13.30 do 14.30 časova struje neće biti u Ulici Rade Trnića (od Branka Radičevića do Arsenija Trećeg Čarnojevića), Ulici Ive Lole Ribara (od Rade Trnića do Braće Despotov), kao i u Ulici Arsenija Trećeg Čarnojevića, na delu od Rade Trnića prema Braće Despotov.

Iz Elektrodistribucije Srbije napominju da u slučaju ranijeg završetka radova napajanje može biti uspostavljeno pre planiranog roka, kao i da se radovi mogu odložiti ukoliko vremenski uslovi budu nepovoljni.