децембар 6, 2025

Tijana Despotovski

Zarko-110

Основна школа „Жарко Зрењанин“ данас је прославила велики јубилеј – 70 година постојања  уз разиграну приредбу. Ученици свих узраста представили су се кроз глуму, плес и фолклор, стварајући срдачну атмосферу у којој су уживали и родитељи и гости.

-Желели смо да приредимо богат, али не предугачак програм. Ученици су дали све од себе – од хора и оркестра до плесних тачака – рекла је наставница музичке културе Наташа Француски.

Директорка школе Славица Лазић подсетила је да је школа основана 1955/56. године и истакла понос на генерације које су кроз њу прошле.

-Највећи понос наше школе су наши ученици и њихова постигнућа. Данас имамо 503 ђака и 60 запослених, а настављамо да подржавамо свако дете да развије свој потенцијал – навела је она.

Приредби је присуствовао и члан градског већа, Тихомир Фаркаш, који је више од три деценије провео у овој школи.

-Са посебним емоцијама сам данас овде. У име града желим свима срећан дан школе. Сигуран сам да ће нас и данас обрадовати својим програмом – поручио је.

Уз аплауз и радост најмађих учесника, ова школа је још једном показла да је место где се негује знање, таленат и заједништво – већ пуних седам деценија.

Attendite-1

У свечаној сали Курије вечерас је промовисан 21. број зборника „Attendite“, годишњег издања Историјског архива Кикинда и јединог архивистичко-историографског часописа на подручју Баната. Нови број доноси десет радова – осам из историографије и два приказа књига, а уредништво истиче да се публикацијом наставља дведеценијска традиција неговања локалне историје.

Чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков нагласила је да је сваки број „Attendite“ „поклон граду и важан документ чувања наше прошлости“, док је главни уредник Срђан Сивчев подсетио да је до сада у зборнику објављено 290 радова од 92 аутора. Као најзначајнији прилог у овогодишњем издању издвојио је рад Драгана Белеслића о песнику Душану Васиљеву, који доноси нова сазнања о његовој биографији.

„Attendite“ остаје место окупљања истраживача и свих љубитеља историје, али и важан путоказ будућим генерацијама које ће у његовим страницама налазити слику Кикинде кроз време.

Attendite-20-(2)

Историјски архив Кикинда представиће вечерас у 18 часова нови, 21. број свог годишњег зборника „Attendite“. О садржају издања, истраживањима и темама које доноси најновији број говориће главни уредник Срђан Сивчев.

Догађај ће бити одржан у свечаној сали Курије, а улаз је слободан за све заинтересоване љубитеље историје, архивистике и локалне културне баштине.

Nursen-Basce-1

Петнаестогодишња Нуршен Башће из Истанбула већ три месеца живи у Кикинди у оквиру програма размене „Интеркултура“, а наша средина, како каже, брзо јој је постала „дом далеко од дома“. Први утисак био јој је да је град много мањи од онога што је навикла, али управо ју је тај мирнији темпо живота освојио на први поглед.

Највише је изненадила разлика у школском ритму: у Турској је у учионици проводила и до десет сати дневно, док у Кикинди има довољно времена и за шетњу до школе – навику која јој је постала омиљена.

-Пешачим 35 минута до школе сваког дана, али осећам као да траје десет. Баш ми прија – рекла је она.

Живи код породице Аврамов, а вршњакиња Лара истиче да је први сусрет у Београду био веома емотиван. Одлуку да постану домаћини донели су без много размишљања.

-Никада нисам делила собу, али сада ми је то нормално. Требало је око две недеље да се навикнемо на суживот, али све иде лепо – објаснила је Лара.

Нуршен је брзо прихватила локалне навике, а највише је одушевљавају српски празници, храна и топлина људи. Омиљена јела су јој ћевапи и сарма, а најдража српска реч – „пријатно“. Признаје да јој бука и гужва Истанбула уопште не недостају, али јој недостају пријатељи и породица.

Своје утиске редовно дели са родитељима, а када се у јулу буде вратила кући, већ зна шта ће им прво рећи: „Драго ми је што вас видим, али ја бих назад у Кикинду.“

vodomeri-1

Јавно комунално предузеће обавештава грађане да ће сутра, 4. децембра, доћи до повременог прекида у водоснабдевању у улици Краљевића Марка у Кикинди, на потезу од Ђуре Оличкова до Иђошког пута, у периоду од 9 до 14 часова.

До обуставе водоснабдевања долази због интервенције на санацији квара на главном воду.

Уколико дође до падавина, радови ће бити одложени за наредни дан.

pozoriste-20

Народно позориште Кикинда 2. децембра обележило је 75 година постојања свечаним програмом који је публика дочекала са много емоција. У препуној сали сусрели су се садашњи и бивши глумци, редитељи, техничари и сарадници, као и бројни поштоваоци позоришта, стварајући атмосферу испуњену сећањима, смехом и искреним сузама.

Вече је започело изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је приредила костимографкиња Татјана Радишић. Изложба је представила својеврсни време­плов сценског стваралаштва, укључујући и најстарији сачувани костим из представе „Ујка Вања“.

-Ово је мали омаж позоришном костиму и кући у којој сам направила своју прву представу – рекла је Радишић.

Уследила је пројекција кратког филма с архивским снимцима и фотографијама, а потом и необичан и емотиван разговор са глумачким ансамблом. Глумица Тања Марков Крижан водила је присутне кроз анегдоте и успомене које су руковођене аплаузима и смехом публике.

Директор позоришта Бране Марјановић истакао је да је циљ овог програма био да се oда почаст свима који су градили позориште — онима пред публиком, али и онима који стоје иза сцене.

-Позориште је атрибут града, а вечерас смо желели да се сетимо и оних који нису више са нама – поручио је.

У име Града Кикинде, чланица Градског већа за културу Маријана Мирков истакла је да је позориште „срце и душа града“, док је градоначелник Младен Богдан подсетио да „позориште ствара заједницу, враћа нас једне другима и чува дух Кикинде“. Присутне је поздравила и Невена Баштовановић, помоћница покрајинског секретара за културу, која је поручила да „ништа у позоришту није безначајно, јер свака улога гради слику нашег разумевања света“.

Врхунац вечери била је додела Повеља заслужним појединцима. Повељу за животно дело понео је дугогодишњи глумац и управник Бранислав Шибул, чији је рад обележио читаве епохе кикиндског театра. Публика га је поздравила стојећим аплаузом.

Поред Шибула, признања су добили и бројни сарадници, редитељи и глумци који су деценијама стварали репертоар позоришта и чували његов професионални статус.

Свечаност је завршена поруком која се најгласније чула кроз ову посвећену публику — да је кикиндско позориште много више од зграде и сцене: оно је заједничка прича града, чувана и преношена 75 година.

 

NZS-2

У Филијали Националне службе за запошљавање у Кикинди данас је одржан састанак представника НСЗ, Привредне коморе и Града Кикинде са локалним послодавцима. Разговарало се о највећим изазовима који погађају привреду — недостатку стручног кадра, утицају повећања минималне цене рада, злоупотреби боловања и потреби за стабилним пословним окружењем.

Градоначелник Младен Богдан и директор НСЗ Милан Боснић истакли су значај редовног дијалога између институција и привреде, док су представници коморе нагласили да је највећи проблем мањак квалификованих радника, посебно инжењера и техничких струка.

-Волео бих да ово постане пракса и начин на који комуницирамо. Циљ нам је да разумемо крвну слику наше привреде – ко расте, ко стагнира, ко запошљава и са каквим се препрекама сусреће – поручио је Боснић.

Како је додао, незапослености готово да и нема, али је проблем то што „послодавци не могу да нађу људе са адекватним нивоом знања и квалификација“. Управо зато је, истиче он, неопходно системски решавати проблеме који се појављују на локалу, али и на регионалном нивоу.

Градоначелник Богдан рекао је да је састанак организован како би се чуо што шири спектар мишљења – и позитивних и оних који указују на недостатке система.

-Добро је да чујемо из прве руке како фирме послују. Наш заједнички циљ је да одржимо стабилност Кикинде, да привреда живи и ради, да радници остану на својим радним местима и да не дозволимо већи одлив радне снаге – изјавио је Богдан.

В.д. директорка Филијале НСЗ Кикинда, Јелена Митровић, потврдила је да је незапосленост у округу на ниском нивоу, али да то истовремено ствара нове изазове за послодавце.

-Послодавци се све више окрећу НСЗ-у и траже кадрове, али имамо проблем да на евиденцији нађемо квалитетну радну снагу. Највише се траже радници грађевинске струке, а њих готово да немамо – навела је Митровић.

Према речима Тибора Хорвата, в.д. директора Регионалне привредне коморе Кикинда, најкритичнији изазов са којим се локални послодавци сусрећу је мањак стручног кадра.

Као једно од решења навео је развој дуалног високог образовања, као и подстицање компанија да кроз стипендије и сарадњу са факултетима „вежу“ најбоље студенте за локалну средину.

struja-5

Из Електродистрибуције обавештавају мештане Мокрина да ће у четвртак, 4. децембра, између 10 и 14 часова, због планираних радова на електромрежи, доћи до привременог прекида у снабдевању електричном енергијом.

Искључење се односи на домаћинства у следећим улицама: улица Златна Греда од Доситеја Обрадовића према Железничком реду, улица Ивана Милутиновића од Димитрија Туцовића до Доситеја Обрадовића, улица Јована Јовановића Змаја од Димитрија Туцовића до Доситеја Обрадовића, улица Светог Саве од почетка улице до Доситеја Обрадовића, улица Доситеја Обрадовића од Златне Греде до Светог Саве, улица Живка Кодранова од Златне Греде до Раде Трнића, улица Димитрија Туцовића и улица Милана Кнежева.

Predavanje-desanka-ristic-3

У Храму Светог кнеза Лазара у Накову, у недељу 30. новембра, одржано је предавање под називом „Љубав и мудрост – основе хришћанског васпитања“, које је окупило велики број верника и родитеља. Гост-предавач била је Десанка Ристић, дугогодишњи педагог, књижевница и аутор више књига, а овај духовно-васпитни сусрет организовала је Црквена општина Наково у духу Божићног поста.

Предавање је било прво у низу планираних сусрета које је, како истиче Ристић, иницирао нови вероучитељ храма, јереј Хаџи Срђан Вучановић. Публика је испунила храм, а атмосфера је, према речима предавача, била топла, пријатна и отворена за разговор.

У свом обраћању, Десанка Ристић нагласила је да се хришћанско васпитање не заснива само на љубави, али ни на строгој дисциплини већ на њиховом сагласју.

-Љубав сама није довољна да бисмо васпитали децу. Али ни сама дисциплина није довољна, јер тако стварамо отпор. Дете најбоље напредује у дому у ком влада поштовање, где је породица здрава и складна – истакла је она.

Посебно је упозорила на савремену појаву презаштићавања, која, како каже, води у супротан резултат – деца не развијају одговорност, нити стабилност која им је неопходна да постану зреле личности.

-Моја препорука родитељима је да слободно постављају границе детету, јер тако деца добијају сигурност и јасно постављене захтеве. Исто тако, треба их учити захвалности, као и да ми не можемо мењати друге него себе – објаснила је Ристић.

Педагошкиња је подсетила да се вредности и карактер најуспешније граде кроз веру и учешће у литургијском животу.

-Сваке недеље на литургији добијамо поуку и благослов за читаву седмицу. Млади родитељи који долазе у храм траже савет, траже упориште. Ако се држимо хришћанских начела и заповести, можемо много да постигнемо – и за себе и за своју децу – навела је она.

Ристић је говорила и о изазовима савременог родитељства, поготово у периоду када дете из породичног окружења прелази у вртић или школу.

-У кући је свако дете принц. Али у колективу одједном има двадесетак принчева, и ту настају прва узнемирења. Управо зато морамо радити на реалном васпитању и прихватању других. Никако не треба деци давати готова решења, него их учити да мисле својом главом. Деца би требало да имају сва осећања, а не само срећу и радост, јер тако развијамо похлепу – рекла је она.

Један од делова предавања који је изазвао велику пажњу био је осврт на положај педагога и наставника.

-Данас многи мисле да могу да раде посао педагога боље од стручњака. Али ми не нудимо краткорочна решења – ми градимо будућност деце, дугорочно, стручно и у њиховом најбољем интересу. Морамо поштовати сваку струку и тражити најбоље решење за дете – поручила је Ристић.

На крају вечери, Ристић је члановима црквеног хора, најмлађим посетиоцима, поклонила своје књиге, што је дочекано са посебним одушевљењем. Занимљиво је да је од изградње храма Светог цара Лазара њено предавање прво у историји села Накова, због чега је, како истиче, посебно поносна. Ристић је најавила да на пролеће излази њена осма књига, а циклус духовно-педагошких предавања у Накову биће настављен већ следећим гостовањем – оца Јована Силашког.

vakcinacija-grip

Вакцинација је једно од највећих достигнућа савремене медицине и темељ заштите јавног здравља. Ипак упркос деценијама доказаних користи и искорењеним болестима, поверење у вакцине у последњим годинама је нарушено. О разлозима због којих родитељи у Србији понекад оклевају да вакцинишу дете, разговарали смо са др Иваном Пантић, специјалисткињом педијатрије у Дому здравља Чока.

-Већина родитеља у Србији и даље савесно вакцинише своју децу, али поверење у вакцине јесте ослабило. То се нарочито примећује код младих родитеља који информације најчешће траже на интернету – каже др Пантић.

Родитељи у већим срединама, чешће су изложени контрадикторним информацијама са интернета, док у мањим местима обично постоји приснији однос са лекаром, што доприноси поверењу.

– АНОВА анализом утврђено је да су разлике између група статистички значајне (p=0,022): родитељи који се о вакцинама претежно информишу преко интернета мање су задовољни објашњењима која добијају од лекара од оних који информације добијају директно у Дому здравља. То јасно говори да лекар мора да остане први и главни извор информација, а не друштвене мреже и непроверени сајтови – објашњава др Пантић.

На питање одакле уопште потиче сумња у вакцине, др Пантић истиче да проблем не настаје само из неинформисаности, већ из начина на који се данас шире информације.

-Друштвене мреже имају огроман утицај. Непроверене тврдње шире се много брже на интернету од проверених научних чињеница. Антиваксерски покрети користе страх и неизвесност, а медији понекад, несвесно, додатно доприносе ширењу панике бомбастичним насловима – тврди др Пантић.

У свом истраживању спроведеном на територији општине Чока, приметила је да су родитељи најмлађе деце показивали највиши степен конспиративних уверења, нарочито када је реч о ММР вакцини.

-Родитељи најмлађе деце чешће имају негативнији однос према вакцинацији. Они су мање задовољни информацијама које добијају од лекара, несигурнији су у своје знање о вакцинама и склонији уверењу да вакцине крију неку „скривену опасност“. Те разлике нису случајне, већ су статистички значајне – незадовољство информацијама (p=0,011), несигурност у знање (p=0,014) и уверење у скривену опасност вакцина (p=0,002).

Као важан налаз издвојила се и повезаност материјалног статуса породице и уверења о вакцинама. Анализа је показала да родитељи са нижим приходима значајно чешће изражавају конспиративне ставове, посебно када је реч о тврдњама да се „прикрива штетност вакцина“, а та разлика је статистички потврђена (p=0,025). Управо због тога, истиче др Пантић, породице слабијег материјалног стања треба да буду у фокусу циљане едукације, како би добиле јасне, проверене и разумљиве информације.

Кад је реч о врстама, најчешће се одлаже ММР вакцина, која штити од малих богиња, заушака и рубеле.

-Разлог су дезинформације о наводној повезаности  ММР вакцине са аутизмом, што је научно потпуно оповргнуто. Реакције на вакцину које се јављају код деце су углавном благе и пролазне, за разлику од компликација самих болести које могу бити озбиљније – каже наша саговорница.

Најчешће заблуде које педијатри чују односе се управо на наводну повезаност вакцина и аутизма, али и на страх да ова врста заштите „слаби имуни систем“ или уверење да понеке болести више нису опасне.

-Све тврдње су научно оповргнуте. Вакцине не слабе, већ јачају имунитет. Болести против којих се вакцинишемо сада су ретке управо захваљујући имунизацији – наглашава др Пантић.

Када родитељи изразе страх од нуспојава, наша саговорница труди се да разговор буде искрен и отворен.

-Објасним им да су озбиљне нуспојаве изузетно ретке и да су користи неупоредиво веће. Понекад им испричам пример из праксе јер поверење се не гради само кроз прописивање, већ кроз разумевање – истиче др Пантић.

У Србији је вакцинација законски обавезна, што др Пантић сматра оправданом мером.

-Иако се на први поглед може чинити да то ограничава слободу избора, у овом случају одбијање вакцине не угрожава само појединца, већ и заједницу. Због тога је законска регулатива неопходна. Дугорочно, међутим, циљ не треба да буде принуда, већ развој свести: да родитељи схвате да је вакцинација чин бриге и солидарности. Некада су људи страховали од болести, а данас, парадоксално, од заштите. Улога лекара је да мост поверења поново изгради – разговором, разумевањем и чињеницама – објашњава наша саговорница.

 

Don`t copy text!