Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Počela obuka za poljoprivrednike o pravilnoj upotrebi pesticida

Aleksandra Djuran November 6, 2025

U Poljoprivrednoj stručnoj službi održana je prva obuka za profesionalne korisnike za upotrebu pesticida. Ona se realizuje u saradnji sa Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a cilj je da svi koji koriste sredstava za zaštitu bilja dobiju sertifikat.

Na prvom predavanju bilo je prisutno 25 poljoprivrednika. Tokom jednodnevne obuke poljoprivrednici će, pored upoznavanja sa pesticidima, moći i da pitaju sve što ih zanima, navela je Jelena Svirčev, inženjer za zaštitu bilja PSS.

-Svi koji koriste sredstva za zaštitu bilja moraju da prođu obuku kako se ponašati sa zaštitnim sredstvima, kako da ih koriste, da ih kupe, transportuju, koriste, šta treba uraditi u slučaju trovanja, kako ona utiču na njih same, okolinu, njihove porodice. Nakon obuke svi su polagali test što je i uslov za dobijanje najpre potvrde nadležne Poljoprivredne službe, a potom i sertifikata Ministarstva bez kog neće moći da se kupuju i koriste pesticide – istakla je Jelena Svirčev.

Većina poljoprivrednika već je, u velikoj meri, upoznata sa onim što im stručnjaci predaju i ovo je prilika da obnove stečeno i steknu novo znanje. Sve je prilagođeno proizvođačima i onome što već rade. Obuka obuhvata deset tema od kojih su osam usko stručne i vezane su za zaštitu bilja, jedna je vezana za zakonsku regulativu, a jedna se odnosi na mehanizaciju odnosno uređaje koji se koriste.

-Na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca ima više od 5.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a na predavanjima ćemo formirati grupe od 30 do 40 polaznika. Odlazićemo i u sela nakon što se prijavi određeni broj proizvođača. Trudićemo se da obuka bude najmanje jednom nedeljno – rekao je direktor PSS Mladen Đuran. – Važno je da se prilikom uplate ne pogreši broj računa i poziv na broj jer u suprotnom neće moći da prisustvuju predavanjima u Kikindi. Zahtevi se podnose u Poljoprivrednoj stručnoj službi, a mi smo, da bi olakšali svima, izradili i softver koji prati sve aktivnosti vezano za obuku.

Svi zainteresovani treba da se obrate Poljoprivrednoj stručnoj službi, a prijavljivanje je moguće i putem mejla obukakikinda@gmail.com , lično ili pozivanjem savetodavaca.

Ista obuka obuhvatiće i poljoprivrednike u Novom Kneževcu gde će zainteresovani moći da se o svemu raspitaju u opštini, a savetodavci će edukacije organizovati i ovom mestu.

A.Đ.

Učenici škole „Jovan Popović“ donirali Bolnici lutkice „hobotnice čarobnice“ za prevremeno rođene bebe

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Učenici OŠ „Jovan Popović“ iz Kikinde, članovi sekcije za ručni rad, održali su obećanje koje su dali zaposlenima u Opštoj bolnici prošle godine, te su i ove izradili lutkice. Pokloni su namenjeni odeljenju neonatologije koje je dobilo tridesetak ručno rađenih lutkica poznatih kao „hobotnice čarobnice“.

Lutke se koriste kod prevremeno rođenih beba, tokom boravka u inkubatorima kakobi se prilagodile uslovima spoljne sredine. Naučne studije su potvrdile da kada uhvati krak lutkice koji podseća na pupčanu vrpcu, beba oseti sigurnost, umiri se i stabilizuje disanje.

Olivera Gašić, profesorica geografije koja vodi sekciju za ručni rad istakla je da je prošle godine povod za donaciju lutkica bio Dan škole „Jovan Popović“, a ove godine je to 17. novembar koji se obeležava kao Svetski dan prevremeno rođenih beba.

-Slogan pod kojim se ove godine obeležava Svetski dan prevremeno rođenih beba je „Pružite prevremeno rođenim bebama snažan početak za svetliju budućnost“. To nije samo moralni imperativ već investicija za budućnost, u jača i otpornija društva i generalno dobrobit budućih generacija – istakla je dr Biljana Plemić, načelnica Neonatologije.

Plan je da se ova akcija nastavi i dopuni novim, tako što bi se ručno radile kapice i ćebad za bebe.

Dvostruki aršin: U Švedskoj „zelena tranzicija“ u Srbiji „ekocid“

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Institut „Srpski most“ iz Švedske objavio je post na Instagramu koji je pokrenuo raspravu: „Gde su sada Zeleni i Jonas Šjosted – kad Švedska od 1. januara 2026. počinje da kopa uran, jedan od najopasnijih elemenata po prirodu i ljude? Kada je Srbija planirala eksploataciju litijuma, koji je daleko manje štetan, ti isti glasovi su vikali o ekocidu i uništavanju životne sredine. Kada to radi Švedska – onda se to zove „zelena tranzicija“ i „strateška samodovoljnost“. To nije ekologija, to je politička dvostrukost u najčistijem obliku.” – stoji u objavi ove neprofitne organizacije iz Malmea.

Činjenice su jasne Parlament Švedske „Riksdag“ je 5. novembra 2025. izglasao ukidanje zabrane – pravila se menjaju u Ekološkom zakoniku i Zakonu o mineralima, a vlada potez vezuje za energetsku bezbednost i plan obnove nuklearne energetike. Glasanje je prošlo uprkos protivljenju dela opozicije i lokalnih zajednica.

Ovde se otvara pitanje kriterijuma. Kada Srbija pokuša da otvori raspravu o litijumu, retorika dela međunarodnih i domaćih aktera momentalno skače na maksimalni alarm – „ekocid“, „uništenje prirode“, „nepovratna šteta“. Kad istovremeno Švedska najavi uran (materijal sa nesumnjivo težim bezbednosnim režimom i dugovečnim rizicima), narativ se okreće: „zelena tranzicija“, „strateška samodovoljnost“, „otpor zavisnosti od uvoza“. Ako se načelni „eko“ standardi menjaju u zavisnosti od geografske širine i političke mape, to više nije ekologija nego politika i ekonomija.

Upravo zato u domaćoj javnosti legitimno se postavlja i šire pitanje da li je deo spoljnog faktora namerno kočio razvojne projekte Srbije, pokušavajući da kroz kampanje i ulične pritiske oko litijuma izazove političku nestabilnost, dok se slični i mnogo rizičniji poduhvati na severu Evrope promovišu kao „zeleni iskorak“? Uz to ide i dilema o licemerju zašto jedni „smeju“, a drugi „ne smeju“ da razvijaju strateške resurse? U tom kontekstu, stav države Srbije da se o svemu odlučuje uz stroge standarde, transparentne procedure, učešće lokalnih zajednica i zaštitu državnih interesa, deluje kao pokušaj da se zaštiti i priroda i razvoj, umesto da se Srbija gurne u poziciju trajne zavisnosti od tuđih sirovina i tuđih tržišta.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Post „Srpskog mosta“ otvorio je pravu temu, a to je da eko-standard mora biti univerzalan. Ili je „zeleno“ svuda ili nije nigde. Srbija ne treba da bira između prirode i razvoja, već između loših i dobrih projekata, samo oni sa strogim nadzorom, javnim garancijama, lokalnim udelom u koristi i potpunom transparentnošću treba da prođu. „Lažne ekologe“ najlakše je prepoznati po jednom kriterijumu, kad šapuću u Stokholmu, a viču u Loznici.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Edukativni kamp „Kikod klub“ razvija kreativnost, digitalnu pismenost i timski rad

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Edukativni kamp „Kikod klub“održan je u Centru za s tručno usavršavanje sa učenicima učenicima OŠ „Dr Boško Vrebalov“ iz Melenaca i i Ekonomsko- trgovinske škole iz Kikinde. I ovogodišnji, sedmi kamp, je još jedan doprinos razvoju dečije kreativnosti i razvijanju računarskih veština kroz realizaciju radionica „Kreiraj svoj plakat“. Korišćenjem onlajn platforme Canva, učenici su zajedno sa profesorima Tanjom Radovanom i Sanjom Rackov dizajnirali plakate i prezentacije na zadate teme kroz koje su razvijali svoju kreativnost, digitalnu pismenost i timski rad.

Svrha radionica je da učenici steknu osnovna znanja i veštine za korišćenje pomenute platforme u cilju kreiranja vizuelnih materijala- plakata, prezentacija, objava za društvene mreže i drugih digitalnih sadržaja. Radionica je u potpunosti ostvarila svoje ciljeve, učenici su stekli osnovne veštine rada na platformi Canva i motivisani su za dalje učenje i kreativno izražavanje putem digitalnih alata.

Nakon prezentacije radova, odabrani su najuspešniji učesnici, čiji su projekti izdvojeni kao primer kreativnosti i primene naučenih veština. Najbolji radovi biće nagrađeni prigodnim poklonima, a podršku projektu pružio je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

Sutra (petak) nastavlja se povraćaj 50 odsto školarine studentima

Aleksandra Djuran November 6, 2025

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će sutra biti nastavljena isplata povraćaja 50 odsto školarine studentima i zamolio fakultete da ubrzaju slanje spiskova na osnovu kojih država može da refundira novac.

-Prošle nedelje smo započeli tu isplatu i imali 20 institucija. Za sutra imamo 31 instituciju koja je poslala spiskove i tu je nešto više od 5.000 studenata – izjavioje Mali.

On je zamolio studente koji nemaju studentsku karticu da je izvade, jer se novac uplaćuje isključivo na te kartice.

-Novac za isplatu imamo, studenti ne moraju nigde da se prijavljuju, prijavljuju ih fakulteti, ali molim i studente i fakultete da odrade svoj deo posla kako bismo novac refundirali – preciizirao je Siniša Mali.

Dodao je da će isplata biti nastavljena iz nedelje u nedelju, kako budu pristizali neophodni podaci sa fakulteta.

Srbi sa Kosova stigli u Beograd! Dočekali ih brojni građani – vijore se zastave, grme muzika i aplauzi

Aleksandra Djuran November 5, 2025

Očekuje se da će do 17 sati stići ispred Narodne Skupštine Srbije. I tamo će ih dočekati brojni građani.

Srbi, koji su osam dana pešačili sa Kosova i Metohije na veliki narodni skup protiv blokada, stigli su danas u Beograd oko 13.30 časova.

Oni su u to vreme bili na Vidikovcu i nastavili su put ka centru grada. Tamo su ih dočekali brojni građani koji nose trobojke. Tradicionalno posluženi su im pogača i so.

Izvor: 24 sedam

Deo stanova na Mikronaselju bez daljinskog grejanja usled havarije

Aleksandra Djuran November 5, 2025

Usled havarije, korisnici JP „Toplana“ na Mikronaselju od 10 sati su bez daljinskog grejanja na adresama: Partizanska 2, 2A, 2B, 2V, 2G, 2D, 2Đ, 2E, 2Ž, Jovana Jovanovića Zmaja 200, 200A i 200B, Svetosavska 161, Svetosavska 161 A, Svetosavska 161 B, Svetosavska 161 V, Svetosavska 161 G, Svetosavska 161 D, Svetosavska 161 Đ, Svetosavska 161 E.

Završetak radova i normalizacija grejanje se očekuje u popodnevnim satima, kažu o pomenutom javnom preduzeću.

Raspisan konkurs za subvencionisanje za očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata

Aleksandra Djuran November 5, 2025

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine raspisalo je konkurs za dodelu subvencija za očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata na koji firme mogu da se jave do 10. novembra.

Subvencije se daju za očuvanje i razvoj tradicionalnih zanata i mogu da se iskoriste za zapošljavanje radnika u firmama koje se bavi tradicionalnim zanatima ili za promociju proizvoda i usluga tradicionalnih zanata.

Dodatne informacije u vezi sa Konkursom i konkursnom dokumentacijom mogu se dobiti putem telefona 011/26-42-160, radnim danom od 10 do 13 sati.

U delu Kikinde u četvrtak bez struje

Aleksandra Djuran November 5, 2025

Zbog radova na električnoj mreži u četvrtak, 5. novembra, bez struje će od od 8 do 11 sati biti domaćinstva u Albertovoj od Laze Kostića do Dimitrija Tucovića i Dimitrija Tucovića od Albertove do Suvačarska.

Istog dana, ali od 10 do 12 časova, bez električne energije biće domaćinstva u ulica Braće Tatića od brojeva 34 do 54.

Dan Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“: 71. rođendan

Aleksandra Djuran November 4, 2025

Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki“ daanas, 4. novembra obeležava Dan ustanove. Rođendan, 71. po redu, obeležen je uz igru i pesmu u svim vrtićima, osluškujući dečije želje i ideje. Direktorica Kristina Drljić ističe da je nova školska godina počela uspešno.

-Uspeli smo da upišemo stotinu dece koja su bila na listi čekanja otvaranjem predškolskih grupa u osnovnim školama. Čitavo leto radili smo na tome da obezbedimo dodatni prostor. U „Plavom čuperku“ i u „Kolibriju“ oformljene su po jedna jaslena grupa, u skladu sa potrebama. I tokom ove školske godine naši vaspitači prisustvovaće seminarima čiji je cilj da se obogati i unapredi vaspitno-obrazovni rad – navodi naša sagovornica.

Svi vrtići su dobro opremljeni didaktičkim i ostalim sredstvima za rad. Tokom letnjeg raspusta obavljeni su i molersko-farbarski radovi u objektima u kojima je to bilo potrebno.

-U predškolskim grupama u školama obezbedili smo sve što je potrebno kako bi bile identične kao u vrtićima. Od kompanije NIS u okviru programa „Zajednici zajedno“ dobili smo sredstva za ugradnju solarnih panela u vrtiću „Neven“ u Mokrinu. Zamenjena je kompletna rasveta u „Mikiju“ i „Plavom čuperku“. Obezbeđeno je i 10 novih klima. Očekujem da će u narednoj godini i u preostalih nekoliko vrtića celodnevnog boravka biti obezbeđena klimatizacija. Kako deca provode vreme i napolju u dvorištima, se sprave su proverene i uređene. Kako je najavljena jaka zima planiramo da ih zazimimo kako bi ih sačuvali. Sve priručne kuhinje u našim objektima su od prohroma, što smo završili pred početak ove školske godine. Kupljene su i dve velike mašine za pranje posuđa – saznali smo od Kristine Drljić.

Kupljeni su i novi krevetići i posteljina, kao i deo nameštaja i escajga za pojedine vrtiće. U protekle dve godine ugrađeni su i dojavni sistemi protivpožarne zaštite u „Mikiju“ i „Plavom čuperku“, a naredni na redu je „Kolibri“ gde će se sanirati i električna instalacija. Cilj je, navodi Drljić, da deca imaju što bolje i kvalitetnije uslove za boravak i rad u vrtićima.

A.Đ.