На појединим парцелама у кикиндском атару почела је жетва сунцокрета. На газдинству породице Радуловић из Нових Козараца овај посао започет је почетком недеље и најпре је усев скидан са парцела са ранијим роковима сетве.
-Под сунцокретом имамо 120 јутара. Сејемо га у два рока, половину парцела заснивамо у раним роковима, а остатак у каснијим, како би стигли све да покосимо на време – каже пољопривредник Дамир Радуловић. – На лакшим, песковитијим, теренима сунцокрет је посејан раније и тренутно стање је такво да ће принос бити катастрофалан. На жалост, моја процена да неће бити више од 700 килограма рода по јутру, показала се као тачна. Услед суше, биљка није имала снаге да отвори бутон. На осталим њивама очекујем принос до 1.500 килограма по јутру.
Јунска тропска клима без капи кише оставила је последице на примарне пољопривредне културе кукуруз и сунцокрет. Зрно није успело да се налије, па нема ни рода.
-Поред свих потешкоћа са временским (не)приликама, борили смо се и са вранама. Када је сунцокрет завршавао са цветањем и када се формирало зрно, није било воде и вране су „нападале“ парцеле свакодневно тако да су повадиле знатан број зрна. На неколицини парцела, које обрађујем, нема ниједног зрна сунцокрета. Толика је штета коју су нанеле – појаснио је наш саговорник.
Ситуација није боља ни са каснијом сетвом. На овим површинама род ће зависити од примене агротехничких мера.
-Обиласком њива приметио сам да има и оболелих биљака. Очекујем нешто бољи принос, али све зависи од тога колико се улагало и колико је ко минералног ђубрива дао земљи. Какво је сада стање жетва сунцокрета биће у јеку око 20. августа – процењује Дамир Радуловић.
Већ трећу годину за редом рак рана пољопривредника је кукуруз. „Златно зрно“ Радуловићу су засновали, такође, на 120 јутара.
-Кукуруза неће бити више од 200 килограма по јутру. Висина му је од 120 до 150 центиметара, а он треба да буде од два до три метра. Ове године радили смо силажу и приликом скидања усева наилазили смо на круг од 10 до 15 метара где је било клипова, а на осталим деловима парцеле нема ништа. По јутру, некада је било осам Змајевки приколица силаже, а ове је максимално четири – каже Радуловић.
Наш саговорник пита се и како ће ратарство бити исплативо произвођачима који немају своју механизацију и морају да плате све услуге.
-Решење видим у другачијем приступу. Ми ћемо мењати сетвену структуру. Наредне године сејаћемо уљану репицу на више парцела, а кукуруз дефинитивно смањујемо. Суво ратарење је прошлост тако да ћемо конкурисати за средства за заливне системе, како би нам се вратио бар део уложеног – закључио је овај пољопривредник.
На њивама овог газдинства ранијих година традиционално се сејала шећерна репа.
-Прошле године сам се „опростио“ са овом културом. У мом газдинству је више никада нећу засновати. Донела нам је велике проблеме и иако сам био решен да истрајем у производњи „краљице“ ратарства, одустао сам од ње – открио нам је Дамир Радуловић.
Једини усев који није подбацио је пшеница која је имала солидан род. Стога ће све више пољопривредника тежити ка сетви озимих култура. Током зиме и пролећа оне добију влагу те и, какви, такви приноси не изостају.
А.Ђ.
