Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Uspeh najmlađih folkloraša „Gusala“: Nemanji zlato, a Zoji bronza za igranje srpskog kola

Aleksandra Djuran September 29, 2025

Na festivalu „Dani duhovnosti dece Srbije“ organizovanom na Goču učestvovali su i članovi škole folklora „Gusala“. Najmlađi kikindski folkloraši predstavili su se srpskim igrama iz Banata, a sa takmičenja „Malo zlatno kolce“ u igranju kola u tri, zlatna medalja pripala je Nemanji Isakovu, dok je bronzu osvojila Zoja Rodić.

Bavljenje folklorom i u Nemanjinoj i u Zojinoj porodici je tradicija i ljubav prema narodnoj pesmi i igri prenosi se na mlađe generacije što su nam oboje i potvrdili. Oboje ističu da su ponosni na to što su doneli pehare u Kikindu.

Kikindski igrači pokazali su zrelost i tehničku preciznost u izvođenju igara, naveo je Dragoslav Tanackov, umetnički rukovodilac dečijih folklornih grupa. On dodaje da su i ovi uspesi dokaz kvalitetnog rada sa decom koji se gradi od najranijeg uzrasta.

U organizaciji SKC „Stefan Nemanja“ iz Kraljeva i Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije, festival je okupio 300 dece, iz devet gradova Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Na „Danima duhovnosti dece“rukovodioci su predstavili tradicionalne igre iz kraja iz kog dolaze. Učesnici su naučili nešto novo u igračkim radionicama, a nadmetali su se i u sportskim i društvenim igrama, karaokama upoznali su Goč i obišli su manastira Žiču.

A.Đ.

Skup ispred Gradske kuće: Kikinda protiv blokada i nasilja

Aleksandra Djuran September 28, 2025

I ove nedelje ispred ispred Gradske kuće održan je skup „Kikinda protiv nasilja i blokada“. Mirno i dostojanstveno sugrađani su pokazali, šta tiha većina misli o višemesečnim blokadama saobraćajnica, fakulteta, kao i o društvenoj nestabilnosti. Vreme je, istakli su naši sagovornici, da se nasilje i društvene podele zaustave.

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Milenko Jovanov takođe je bio sa svojim sugrađanima.

Zastava Srbije i baloni u bojama trobojke bili su centralni deo i ovog okupljanja.

Marica Pantović, dolaskom na skup, želi da da podršku svima koji se zalažu za porodične vrednosti i normalan život.

-Želim da naše porodice žive u miru. Sa mnom su i moje komšije i prijatelji koji žele mir i kojima je dosta blokada i nasilja. Najviše mi smeta nered koji se izaziva u gradovima, na ulicama, na fakultetima gde mladi treba da se obrazuju. Nismo spokojni i narod je zabrinut. Najveća želja mi je da se ova situacija razreši uz dijalog i više poštovanja – kazala je Marica Pantović.

Bogdan Berbakov iz Mokrina napominje da podržava Srbiju bez nasilja.

-Nikome ne ide u korist društvena nestabilnost i neredi čiji smo svedoci svakog dana. Blokade su veliki udar na ekonomiju i privredu. Naročito mi smeta što đaci više meseci nisu išli u školu. To ne može nikome da donese dobro s obzirom na to da je važno da mladi stiču nova znanja – istakao je Berbakov.

Nataša Stojanović takođe smatra da je neophodno da se vrati stabilnost u zemlji.

-Hoću da živim u Srbiji bez protesta, da budemo slobodni, da idemo u druge gradove, a da nas niko ne blokira. Hoću da se vrati Srbija u kojoj deca idu u školi i stiču znanja, a studenti su na fakultetima gde stiču obrazovanje. Za mene, obrazovanje je na prvom mestu. Svako od nas može da bira koga će da podrži, ali je važno da se međusobno uvažavamo i da poštujemo jedni druge, bez obzira na to na kojoj smo strani – dodala je Nataša Stojanović.

Skupovi su održani u više od 200 mesta i gradova.

Svetski dan srca je sutra, 29. septembra: Besplatna kontrola šećera u krvi i pritiska

Aleksandra Djuran September 28, 2025

Pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj“, Svetski dan srca biće obeležen u ponedeljak, 29. septembra, akcijom besplatne kontrole zdravlja u prostorijama Crvenog krsta.

Od 9 do 11 časova, građani će moći da izmere nivo šećera u krvi i krvni pritisak, bez zdravstvene knjižice, uputa i zakazivanja. Osim osnovnih merenja, svi zainteresovani dobiće i korisne preventivne savete o očuvanju zdravlja.

Akciju zajednički organizuju Crveni krst, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje sa ciljem da poveća svest o zdravlju srca, podsećajući ljude da ne zanemaruju upozorenja o zdravlju i da daju prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi zbog bolesti srca i krvnih sudova.

Poznati kikindski frizer na Gran Kanariju: Život u Španiji, srce u Srbiji

Aleksandra Djuran September 28, 2025

Ronald Barna, sugrađanima, a posebno sugrađankama poznatiji kao Roni frizer, živi na popularnom španskom ostrvu Gran Kanarija. Pre 13 godina odselio se iz Kikinde, iako je imao svoj frizerski salon i ulepšavao pola grada.

-Sticaj životnih okolnosti odveo me je u Nemačku. Tamo sam živeo tačno četiri godine i osam meseci. Radio sam kao frizer, bio sam u Kaselu i fino sam se uklopio. Želeo sa već tada da otvorim svoj salon, međutim, procedura je bila komplikovana jer je bilo neophodno da položim majstorski ispit za koji je potrebno dosta novca. Za Nemce mogu da kažem da su relativno hladni i da je kod njih neprikosnoveno pravilo da je vreme novac. – kaže Roni.

Po dolasku u Nemačku Ronald je bio ubeđen da ga očekuju veće mogućnosti kada je reč o samom poslu:

-Bio sam ubeđen da ću moći da budem znatno kreativniji. Razočarao sam se jer su kruti. Pokušao sam da predložim drugačiji način rada, međutim, nisam uspeo u tome.

Gran Kanariju zovu ostrvo večitog proleća. Ta mu klima, kaže, savršeno odgovara, a da se preseli odlučio je još 2016.

-Nakon što sam pet godine radio za gazdaricu, po njenom odlasku u penziju , firmu smo preuzeli koleginica i ja. Postao sam sam ponovo privatnik i moj frizerski salon zove se „Ronny“, isto kao što se zvao i u Kikindi. I dalje sam i muški i ženski frizer i imam stalne mušterije. Pretežno kod mene dolaze Skandinavci, Nemci, Irci, Austrijanci, Švajcarci, Englezi koji imaju svoje nekretnine na ostrvu. Reč je dobrostojećim ljudima, tako da je i mogućnost naplate usluge veća – saznajemo od našeg sagovornika.

U Kikindi je Roni bio privatnik 17 godina, a ove godine 1. septembra je trideseta godišnjica kako je postao frizer.

-U Kikindi sam radio i do 70 sati nedeljno, a sada radim od ponedeljka do petka i to osam sati dnevno. Putujem pedesetak kilometara od kuće do posla, ali mi to ne smeta jer je prevoz za stanovnike ostrva besplatan. Život je drugačiji i moraš mu se prilagoditi. Starosedeoci na Gran Kanariju su prilično glasni, odnosno kako oni kažu, živahni. Veseli su i po mentalitetu su slični nama. Naše ljude kao mušterije i kao prijatelje ne bih menjao ni za šta na svetu jer našeg mentaliteta nema ni u jednoj državi na svetu – zaključio je nekada poznati kikindski frizer.

Osobe koje šiša u Španiji cene njegove savete.

-Cene predloge i vreme koje im se posveti. Više puta su mi mušterije rekle da dok nisu došle kod mene, nisu imale takav tretman. Naš mentalitet je takav da sa osobom koja dolazi stalno u salon, na neki način, postaneš prijatelj. Tako sam i naučio da zajedno sa klijentom dođemo do rešenja koja god da je usluga u pitanju, šišanje, farbanje, frizura – navodi Roni.

Na Gran Kanariju upoznao je svega jednu Kikinđanku. Na susednom ostrvu, Tenerifima, ima ih puno više.

-Nema puno Srba, ali je zato veliki broj ljudi iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Vrlo često čujem naš jezik i obradujem se. Ovde je život puno opušteniji jer su takvi i ljudi. Prvu reč koju sam naučio je manjana, sutra. Uvek je nešto što treba da se uradi kod majstora i slično sutra – istakao je Ronald.

Kikindu posećuje najmanje dva puta godišnje. Tu su mu deca, roditelji, porodica.

– Kikinda je moj rodni grad i nedostaju mi komšijska druženja i prijatelji. Ovde ne možeš da se ode do grada u šetnju, da sretneš nekog poznatog i srdačno se ispričaš. To fali – zaključio je Ronald Barna.

NE TREBA IĆI IZ SRBIJE

Ronald Barna navodi da su ga životne okolnosti naterale da ode iz Srbije i za kratko vreme promeni dve države. Ipak, njegov savet je sledeći:

-Ko može pristojno da živi od onoga što zaradi ne treba da ide u inostranstvo i tamo se puno radi i ništa bolje nije, a uvek si stranac. Nije ovde ni malo loše. Svi kafići su puni, svi voze dobre automobile. Da se nije život namestio, ne bih otišao iz Kikinde. Ovaj mentalitet, odnosi među ljudima, način života, nigde na svetu ne postoje.

NEGOVANA KOSA

Ronijeve mušterije sećaju se da nikada nije želeo da radi bilo kakav tretman koji će ošteti kosu.

-I dalje sam takav. Odbijam da radim bilo šta što znam da će na kraju biti loše za kosu. Imam mogućnosti da nadograđujem kosu i da dođem do kvalitetnih materijala, ali ne prihvatam da radim bilo šta u šta sam ubeđen da će uništiti kosu. Moj posao je nega kose.

A.Đ.

Novi Kozarci obeležavaju 80 godina kolonizacije: I ove godine krompiruša za Ginisa

Aleksandra Djuran September 27, 2025

Udruženja žena „Novi Kozarci“ organizovalo je 15. Pitijadu koja je ove godine održana u okviru obeležavanja 80 godina od kolonizacije. Kako je istakla predsednica Boja Oljača ove godine 25 žena pravilo je pitu krompirušu za takmičenje.

-Pitijada je manifestacija po kojoj je naše selo nadaleko poznato. I ove godine napravile smo pitu za Ginisa dugu 30 metara i 70 centimetara. Svaka od žena je imala svoj zadatak, sve smo bile složne i sa puno ljubavi zamesile smo ovogodišnju rekorderku. Sastojci su uvek isti brašno, so, voda krompir, luk, začini. Važna je spretnost domaćice, ali i ono što se nasledi od majki, baka i prabaka. Trudimo se da sačuvamo tradiciju krajeva iz kojih smo došli – istakala je Boja Oljača.

Pitijadi je prisustvovao i gradonačelnik Mladen Bogdan koji je pozdravio okupljene:

-Osim Pitijade, jubilarna godina od kolonizacije obeležena je i fudbalskim turnirom, ali i Kozaračkim zborom. Okupljanje, saborovanje, jedinstvo, čuvanje običaja i tradicije, važno je za sve nas. Hvala vam što svi zajedno pokazujete ljubav prema rodnom mestu – kazao je gradonačelnik Bogdan.

Udruženje žena „Novi Kozarci“ osnovano je 1976. godine sa željom da pomogne svim nemoćnim meštanima.

-Naš cilj je da sačuvamo tradiciju umeća ženskog stvaralaštva koje je donešeno iz Bosne 1945. godine. Čuvamo kulturu života naših predaka kroz heklanje, tkanje, pravljenjem jela od domaćih proizvoda, čemu učimo i mlađa pokolenja. U svom vlasništvu imamo taru, razboj, na koji tkamo krpare. Deo sredstava dobijen od prodaje krpara ulažemo u repromaterijal, a deo dajemo u humanitarne svrhe – kazala je Boja Oljača.

Inicijator Pitijade, pokojni Milorad Majkić koji je na dva točka stigao u Atinu i Peking na Olimpijske igre, uvek se zalagao za promociju rodnog mesta.

A.Đ.

Poseta delegacije Banja Luke Kikindi u okviru Dana Republike Srpske: Bolje privredno povezivanje dva grada

Aleksandra Djuran September 27, 2025

Predstavnici Banja Luke bili su gosti Kikinde u okviru manifestacije Dani Republike Srpske. Pod sloganom „Put sabornosti“ organizovana je u 13 gradova u Srbiji. Delegaciju u sastavu Borislav Maksimović, savetnik za kulturu u Predstavništvu Republike Srpske u Srbiji, Aleksandar Ljuboja, direktor Područne privredne komore Banja Luka i Zoran Berak, sekretar za trgovinu i turizam u banjalučkoj komori, u svom kabinetu primio je gradonačelnik Mladen Bogdan.

-Naš cilj je jačanje svih veza, a pre svega privrednih – kazao je Aleksandar Ljuboja, direktor Područne privredne komore Banja Luka. – Kikinda je interesantna jer ima kompanije koje su kompatabilne sa delom privrednih društava u Republici Srpskoj. U razgovoru sa kolegom iz Privredne komore istaknuto je da postoji mogućnost zajedničkog nastupa na trećim tržištima, pre svega u Rumuniji i Mađarskoj. Pojedina roba mogla bi zajednički da proizvodi, a ono što nama nedostaje je građevinski materijal, konkretno crep, koji bi ponovo mogao da nađe tržište kod nas. Uvozimo ga sa svih meridijana, ali ne i iz Kikinde. Naša komora pokriva 55 odsto teritorije u Republici Srpskoj i oko 600.000 stanovnika gravitira ka Banja Luci. Imamo i nekoliko opština koji su najveći izvoznici u Bosni i Hercegovini.

Gradonačelnik Bogdan dodao je da je međusobna saradnja i jačanje veza između Republike Srpske i Srbije važna za obe države. Na ovaj način čuvaju se identitet, istorija, kultura i običaji.

-Privredno povezivanje nam je važno i intenzivno ćemo raditi na tome. Naši gosti pozvali su nas na privredni forum koji se svake godine organizuje u Banja Luci. Dobili smo mogućnost, da zajedno sa Regionalnom privrednom komorom i privrednim društvima, predstavimo sve potencijale Kikinde i da naši prijateljski odnosi postanu još bolji. Rado ćemo se odazvati jer je ovo prilika da predstavimo grad i da se još bolje povežemo. Saradnja dve privredne komore biće značajna za obe države, jer nam je želja da razvijamo naše firme i dovodimo nova preduzeća – naveo je prvi čovek grada.

Pored gradonačelnika sa sastanku su prisustvovali i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća i Tibor Horvat, direktor kikindske Regionalne privredne komore.

-Područna privredna komora iz Banja Luke pokriva pet gradova i 16 opština i veliki broj privrednih društava. Siguran sam da bi naš građevinski materijal našao svoje mesto na ovom tržištu, jer je nekada, tokom zlatnih vremena, najveće tržište fabrike „Toza Marković“ bila upravo Republika Srpska. Verujem da bi u bliskoj budućnosti mogao da se ponovo poveća izvoz u Banja Luku. Kao Regionalnoj privrednoj komori koja je jedna od najmanjih u sistemu Srbije, biće nam čast da započnemo saradnju sa banjalučkom komorom – precizirao je Horvat.

U okviru Dana Republike Srpske prikazani su programi iz Banja Luke, Bijeljine, Istočnog Sarajeva, Donje Gradine, Trebinja, Pala i Prijedora.

A.Đ.

Zlatni septembar i u Kikindi: Podrška malim divovima

Aleksandra Djuran September 27, 2025

Udruženje NURDOR obeležava Zlatni septembar, mesec podrške deci oboleloj od malignih bolesti. Tim povodom na Gradskom trgu organizovan je program u kom su učestvovali solisti, plesne grupe i folkloraši.

U Srbiji svakog dana jedno dete oboli od raka, a ovogodišnja kampanja posvećena je temi psihosocijalne podrške, jer svako dete i porodica, pored medicinskog lečenja, imaju potrebu za razgovorom, osloncem, podrškom u ostvarivanju prava i osećajem da nisu sami. Takvu podršku pruža i Ljubica Takić, volonterka iz Kikinde koja je preživela i ličnu tragediju. Njena ćerka preminula je od raka.

-Već 13 godina sam uz NURDOR i iako moje Jelene više nema, trudim se da pomažem deci oboleloj od raka i njihovim roditeljima. Važno je pričati o bolesti i pružiti podršku, posebno roditeljima, kako ne bi posustali u toku lečenja koje zna da bude dugo i iscrpljujuće. Bila sam jaka u tom periodu, ali samo zahvaljujući Jeleni koja je bila hrabra i jaka. Psihološka podrška je najvažnija i ja sam je imala od lekara, volontera, od psihologa na Onkološkom odeljenju. I dalje sam u kontaktu sa njim i kada mi je teško pomogne mi – navela je Ljubica Takić.

I sugrađanka Suzana Mučalov je takođe volonterka NURDOR-a. Po zanimanju je vaspitačica i njena želja je da pomogne koliko može.

-Moje kumče je imalo rak i lada sam videla sa kakvim se sve problemima suočava zajedno sa roditeljima, rešila sam da i ja pomažem. Najmlađi onkološki pacijenti svakodnevno se bore za život i pored toga što učestvujem u raznim aktivnostima prikupljanja pomoći – dodala je Suzana Mučalov.

Podršku skupu dao je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je precizirao da je obaveza svakog pojedinca, ali i društva da ukažu poštovanje i pruže podršku i obolelima i njihovim roditeljima.

-Lokalna samouprava tu je da pomogne svakom bolesnom detetu i porodici. Pomažemo porodicama i deci koja imaju teška oboljenja, za šta se izdvajaju značajna sredstva u budžetu. Drago mi je što se taj novac nikada do kraja ne utroši što je pokazatelj da u našem gradu, na sreću, nemamo puno dece kojima je takva pomoć potrebna. Imamo i Komisiju za lečenje socijalno ugroženih i svi odrasli mogu da apliciraju za pomoć pri kupovini lekova i medicinskih pomagala – naveo je Bogdan.

Iz NURODOR-a pozivaju sve građane i društveno odgovorne kompanije da podrže akciju slanjem broja 2 na broj 1150.

A.Đ.

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jesenji Krstovdan

Aleksandra Djuran September 27, 2025

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jesenji Krstovdan. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.

Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve “ići naopako”.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

U svim selima isplaćuju se ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Banatsko Veliko Selo obeležilo 80 godina od kolonizacije: Izložba i predavanje stručnjaka „Matice srpske“

Aleksandra Djuran September 26, 2025

Povodom Dana kolonizacije, u organizaciji Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo upriličena je izložba i prezentacija na temu „Kolonizacija Vojvodine 1945-1948“. O temi su govorili dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova „Matice srpske“, dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar „Matice srpske“ i Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine.

-Pre 80 godina nova socijalistička vlast posle Drugog svetskog rata kolonizovala je partizanske porodice radi naseljavanja Vojvodine – istakao je ovom prilikom dr Milan Micić. – Tokom 10 meseci u Vojvodinu je stiglo 250.000 ljudi u 114 mesta i to je najveći kolonizacioni poduhvat u istoriji Vojvodine, a istovremeno i najorganizovaniji i najhumaniji po uslovima. Kolonizovane su partizanske porodice iz cele ondašnje Jugoslavije i tačno su dobijene kvote koliko koja Republika gde naseljava. Stanovnici Bosne i Hercegovine naselili su deo oko Bačke Palanke i 29 trougla između Kikinde, Zrenjanina i Jaše Tomića. Banatsko Veliko Selo sastavljeno je od tri Soltura, Svetog Huberta i Šarlovila. Pomenuta naselja formirana su 1770. i 1771. godine i u njima su živeli Francuzi iz okoline Meca. Na ovaj prostor stigli su kolonisti iz Bosanske Krajine, iz okoline Drvara, Bosanskog Petrovca i najviše iz Bihaća.

Pre dolaska porodice su pisale molbe za naseljavanje i došle su organizovano. Tada su im dodeljene kuće i zemljište s tim da jedan deo porodica nije mogao da izdrži u novoj sredini, nije im odgovarao način života, pejzaž, klima tako da su se te porodice vraćale u Bosansku Krajinu.

-Oni koji su ostali prošli su kroz prilagođavanje, učili su da žive novim načinom života u rada. Komunističke vlasti izvršile su kolektivizaciju zemlje i imovine i formirane su seljačke radne zadruge. One su bile način da se kolonisti brže prilagode životu u ravnici, ali i da se na ideološki politički oblikuju u skladu sa interesima komunističkih vlasti – zaključio je Micić.

Na tragu želje da sledi misiju koju „Matica srpska“ već dva veka sprovodi na ovim prostorima, a koja se ogleda u očuvanju bogatog srpskog istorijskog nasleđa, grad Kikinda je pre nekoliko godina potpisao sporazum sa ovom važnom ustanovom, podsetila je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski koja je prisustvovala događaju.

-Ovakvi susreti i događaji su dokaz plodonosne saradnje. Zadatak „Matice srpske“ je bio da nam, iz ugla stručnjaka, približi sve značajne istorijske događaje i procese u koji spadaju i migracije koje su karakteristične za ove krajeve. Ove godine obeležava se osam decenija od kako su Srbi iz Bosne i Hercegovine, Krajine, Like, došli i naselili ove prostore. Sa sobom su doneli kulturu, običaje, mentalitet i osobenosti svog kraja. U novoj sredini suočili su se sa svim izazovima koji su ih sačekali. Bilo je potrebno da se adaptiraju na okolinu i na starosedeoce. Večeras je bila prilika da čujemo koliko je značajna bila kolonizacija te 1945. godine i na koji način su uticali na očuvanju srpskog naroda i nacionalnog identiteta i bića – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Ovom prilikom otvorena je i izložba posvećena krajiškom piscu Branku Ćopiću u organizaciji Kulturnog centra Novi Sad. Postavka je kolaž fotografija, rukopisa, novinskih isečaka i anegdota posvećenih pomenutom književniku.

Događaju su prisustvovali meštani, kao i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

A.Đ.

KORENI ZOVU: Nemanjin slatki povratak sa Alpa na najvišu tačku Novog Sada

Aleksandra Djuran September 26, 2025

U starom jezgru Novog Sada na najvišoj tački Miletićeve ulice, otvoren je lokal koji mami i izgledom i mirisom. Plavo-bela boja dominira enterijerom i eksterijerom, plišani medvedići dočekuju najmlađe, a sladak miris testa, belgijske čokolade i finih italijanskih kremova širi se ulicom i zaustavlja prolaznike. Vlasnik ovog mesta je Nemanja Milovac (29), mladi povratnik koji je posle dve godine rada u Austriji u malom mestu blizu Salzburga, rešio da se vrati kući i ovde započne nešto svoje.

„Želeo sam da uštedim novac i pokrenem posao ovde, među svojima. Nisam nikada imao plan da zauvek ostanem napolju. Na Pinterestu sam pre tri godine video ideje za „„fluffy“ palačinke. Kod nas to tada nije postojalo. Moja devojka Sandra Petrović i ja smo počeli da eksperimentišemo u stanu, probavali razne kombinacije i tako došli do jedinstvenog recepta i ideje da otvorimo lokal“, priča Nemanja.

Za nešto više od godinu dana njihov „Fluffy Pancakes“ postao je jedna od gradskih atrakcija. Najtraženija palačinka je „Fluffy Amsterdam“ – pistać krem iz Italije, belgijska bela čokolada, pire od maline i krupno lomljena sušena malina. „Ljudi kažu da im je to omiljena kombinacija, a nama i najprodavanija“, dodaje Milovac.

Drugi favorit je „Dubai“, palačinka u kojoj se kombinuju pistać krem, turski kadaif, belgijska mlečna čokolada i opet malina kao završni dodir. „Za kremove koristimo samo najbolje sastojke. Sve je uvozno – Italija, Belgija, Turska. Ljudi prepoznaju kvalitet i to se vraća kroz reakcije“, kaže Nemanja i dodaje da je prava atrakcija njihov krem od lavande, jedinstven u Novom Sadu, koji goste iznenadi i mirisom, bojom i ukusom koji nigde drugde ne mogu da probaju.
Gosti najviše hvale to što su njihove palačinke, „najmekše i najvazdušastije koje su probali“. „To je ono što nas izdvaja. Često nam mušterije kažu da ne mogu da veruju da palačinka može da ostane tako mekana i sutradan. To je naša tajna i naš zaštitni znak.“

Da su prepoznati i šire od Novog Sada, svedoče i stranci koji dolaze u lokal. Nedavno je bio mladić iz Abu Dabija koji je želeo da otkupi recept. „Ponudio nam je da kupi formulu za naše palačinke, ali Sandra i ja smo odlučili da recept možemo da podelimo jedino kroz franšizu. Naš cilj nije da izgubimo identitet, već da ga širimo onako kako smo ga i stvorili – pod imenom Fluffy Pancakes“, objašnjava Nemanja.

Za sada rade samo on i njegova devojka Sandra Petrović, ali planiraju uskoro da zaposle nove ljude. Posao, kaže, ide bolje nego što je mogao da zamisli. „Zarađujem više nego u Austriji, a najlepše je što sam ovde, među svojima. To nema cenu.“

Planovi su već na stolu, novi lokali u Novom Sadu, zatim u drugim gradovima, možda i u inostranstvu kroz franšizu. „Ponude postoje, pa i iz Abu Dabija. Ali nama je najvažnije da rastemo ovde, kod kuće, korak po korak“, zaključuje Milovac.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Priča Nemanje Milovca i Sandre Petrović nije samo o palačinkama. Ona je priča o povratku, o upornosti i o tome da se uspeh može graditi i ovde u Srbiji. Njihov mali plavo-beli lokal u Miletićevoj postao je mesto okupljanja, miris koji širi optimizam i dokaz da mlad čovek može da zaradi više nego u inostranstvu, a da ostane među svojima.

Izvor: Srpski ugao