Na repertoaru pozorišta „Lane“ na repertoaru je komad „Ježeva kućica“.
Predstava počinje u 19 sati, a rađena je po tekstu Branka Ćopića, koji je adaptirala Bojana Marić i u nrežiji Slavoljuba Matića
Aleksandra Djuran
Na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje za finansiranje i sufinansiranje izrade tehničke dokumentacije sredstva u iznosu od 885.000 dinara opredeljena su dvema srednjim školama u Kikindi.
Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ opredeljeno je 800.000 dinara za finansiranje izrade tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i dogradnju krovne konstrukcijske iznad pomoćnih prostorija uz fiskulturnu salu i idejnog projekta adaptacije pomoćnih prostorija uz fiskulturnu salu.
-U našoj školi uz fiskulturnu salu nalaze se svlačionice, spravarnica i kancelariju za nastavnika, a na ovom delu zgrade nalazi se ravan krov – saznajemo od direktorice Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ Milanke Halilović. -Krov godinama unazad prokišnjava, te ga je neophodno zameniti kosim krovom. Prokišnjavanje je oštetilo svlačionice, ali i osvetljenje jer se neonke napune vodom. Važno nam je da rešimo postojeći problem, prvenstveno zbog bezbednosti naših učenika. To do sada nije bilo moguće jer smo tek prošle godine uspeli da legalizujemo pomenuti deo zgrade.
Izradom tehničke dokumentacije, škola će steći uslov da može da konkuriše za sredstva za rekonstrukciju krova.
-Osim krova u planu je i sanacija svlačionica, toaleta i tuš kabina, ali i zamena vodovodne i kanalizacione mreže s obzirom na to da je zub vremena učinio svoje. Želim da istaknem da nam Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje konstantno izlazi u susret. Podsetiću da smo prošle godine dobili šest miliona dinara za rekonstrukciju toaleta, a podržali su nas i prilikom zamene prozora i vrata – navela je naša sagovornica.
Na istom konkursu i Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ dobila je 85.000 dinara za finansiranje izrade projektno tehničke dokumentacije za gromobransku instalaciju sa uređajem za rano startovanje.
A.Đ.
Na Fakultetu društvenih nauka održana prva međunarodna konferencija uz učešće naučnika iz Italije, Crne Gore, Grčke, Bugarske i Srbije.
Na Fakultetu društvenih nauka (FDN) u Beogradu 27. juna 2025. godine održana je prva Međunarodna naučna konferencija The Balkans (the Western Balkans) and Europe (the European Union) Facing the Challenges of the World in the Transition Processu saradnji sa ibera Università Mediterranea (LUM „Giuseppe Degennaro“) iz Italije, Barija i Faculty for Information Technology (University Mediterranean) iz Crne Gore, Podgorice.
Konferencija je okupila istaknute profesore i istraživače iz Italije, Crne Gore, Grčke, Bugarske i Srbije, koji su, u duhu otvorenog i interdisciplinarnog dijaloga, razmenili uvide o savremenim globalnim izazovima i njihovom uticaju na region Zapadnog Balkana i širu evropsku zajednicu.
Cilj ove konferencije bio je da podstakne kritički dijalog i interdisciplinarnu razmenu znanja o savremenim izazovima koji oblikuju odnose između Zapadnog Balkana i Evropske unije. Poseban fokus stavljen je na geopolitičke promene, održivost, digitalizaciju i procese evropskih integracija, sa namerom da se razmotre perspektive i mehanizmi tranzicije u širem društvenom, političkom i tehnološkom kontekstu. Konferencija teži da doprinese dubljem razumevanju regionalnih dinamika kroz prizmu društvenih nauka i da ponudi preporuke zasnovane na naučnim istraživanjima, koje mogu biti od koristi kako akademskoj zajednici, tako i donosiocima odluka u zemljama regiona i EU. Istakla je prof. dr Dragana Trifunović, prodekan za nauku na Fakultetu društvenih nauka i predsednica Akademskog odbora konferencije.
Konferenciju je svečano otvorio dekan Fakulteta društvenih nauka, prof. dr Srđan Žikić, dok je program konferencije vodio i moderirao prof. dr Slobodan Pajović, savetnik za međunarodnu saradnju Fakulteta društvenih nauka.
Konferenciji je prisustvovao i doc. dr Boris Bursać, savetnik ministra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koji je u ime Ministarstva poručio da je:
„U vremenu brojnih društvenih izazova, uloga društvenih nauka od ključnog je značaja. Kroz analizu, kritičko mišljenje i inovativne pristupe, doprinosite razumevanju složenih pojava i pronalaženju rešenja.“
Dodao je da je skup odlična prilika za razmenu ideja, uspostavljanje novih saradnji i produbljivanje znanja u oblasti društvenih nauka.
Poseban doprinos konferenciji dala je prof. dr Kandida Busoli sa LUM Giuseppe Degennaro univerziteta u Bariju sa Departmana za menadžment, finansije i tehnologiju, koja je održala uvodno predavanje. U svom izlaganju istakla je značaj digitalne finansijske pismenosti i sposobnosti interpretacije finansijskih podataka kao ključnih alata u prevenciji investicionih prevara.
Kroz niz stručnih izlaganja i dinamičnih diskusija, obrađene su ključne geopolitičke i geoekonomske teme, uključujući odnose između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, kao i različite politike pojedinačnih članica EU prema regionu. Konferencija je u potpunosti ispunila očekivanja organizatora, potvrdivši da se i u izazovnim vremenima može postići visok nivo stručne prezentacije i naučne diskusije, u kreativnom i fleksibilnom akademskom okruženju.
Zaključci konferencije ukazuju na potrebu za intenzivnijim povezivanjem naučnih zajednica zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, posebno u svetlu zajedničkih izazova tranzicije, održivosti, digitalizacije i društvenih promena. Učesnici su se saglasili da je interdisciplinarni pristup, zasnovan na naučnoj saradnji i otvorenom dijalogu, ključ za razumevanje složenih globalnih procesa i oblikovanje uspešnih politika u budućnosti.
Organizatori su ocenili da je konferencija ostvarila visok akademski i međunarodni domet, uz snažnu poruku o važnosti društvenih nauka u savremenom svetu. Kao preporuku, istakli su značaj nastavka zajedničkog rada na konkretnim istraživačkim projektima, razmeni znanja i mobilnosti istraživača.
U skladu sa postignutim rezultatima i interesovanjem učesnika, najavljeno je da će Međunarodna naučna konferencija postati godišnja tradicija, sa ciljem daljeg osnaživanja naučne i institucionalne saradnje u regionu i šire.
Ozvor: Srbija Danas
U Hramu Svetog kneza Lazara, u Nakovu, povodom Vidovdana, služena je Sveta Liturgija koju je služio starešina hrama jerej Živan Vasić. Pored vernika i meštana, Liturgiji je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan .Ovaj dan obeležava se i kao Dan sela.
-Ovde smo da pružim podršku verskom i kulturnom životu meštana Nakova – istakao je gradonačelnik Bogdan – Iskoristio sam priliku da razgovaram sa njima, da im čestitam Dan sela i da im predočim planove koje imamo za naše mesne zajednice u naredno periodu. Lokalna samouprava ostaje posvećena ravnomernom razvoju svih naseljenih mesta, kao i očuvanju verskih i kulturnih vrednosti koje čine identitet našeg grada i regiona. Prisustvo velikog broja meštana na Liturgiji pokazuje koliki značaj ovaj dan ima za zajednicu i koliko je važno očuvanje tradicije i duhovnosti.
Hram u Nakovu, posvećen srpskom svetitelju i junaku Kosovske bitke, u završnoj je fazi unutrašnjeg uređenja i ove godine obeležava 20 godina od završetka izgradnje. U prethodnom periodu urađeno je oslikavanje hrama, kao i mozaik u kupoli i iznad ulaznih vrata. Kako je naveo jerej Živan Vasić mozaik u kupoli hrama oslikan je Isusom Hristom sa četiri anđela, dok se mozaik cara Lazara i carice Milice nalazi iznad ulaznih vrata. Oslikana je i kupola, svodovi, postavljen je novi polijelej, a saniran je problem sa vlagom koji je oštetio deo freski. Među mnogobrojnim donatorima, kojih je većina iz sela, izdvajaju se i oni koji su poreklom iz Nakova, a žive u drugim gradovima. Istaknuta je i saradnja, pre svega, sa članovima KUD-a „Izvor“, ali i ostalim meštanima koji su tu da pomognu kada god zatreba.
Izgradnja crkve u Nakovu počela je 1996. godine po projektu arhitekte Predraga Ristića iz Beograda i završena je 2005. godine. Inicijativu za izgradnju pokrenuli su meštani koji u velikoj meri pomažu da se obnovi.
A.Đ.
U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, na maskenbalu, okupili su se mališani koji su članovi čitalačkog klubića ove ustanove. Već nekoliko godina unazad dolazak leta obeležavaju obučeni u omiljene junake.
-Klubić Narodne biblioteke okuplja predškolce i osnovnoškolce nižih razreda. Naš cilj je je da zavole da čitaju i da ih uvedemo u svet knjiga. Sve aktivnosti realizujemo kroz igru – istakla je v.d. direktorica Dunja Brkin Trifunović. – Naš osnovni cilj je da deca zavole čitanje i knjigu, da shvate koliko je ona zanimljiva, iako, na prvi pogled, možda i nije tako u očima mališana. Jednom kada uđu u svet knjige i mašte, shvate koliko je on lepši i bolji.
Deca, okružena knjigama, Biblioteku shvataju kao svoje mesto. To je naročito izraženo svakog petka od 18.30 sati, kada se okupljaju u klubiću.
-Došli smo do toga da imamo generaciju dece koja su izašla iz klubića. Oni imaju 11 godina i ostali su verni knjizi. Oni su najbolja preporuka za ono što radimo. Da smo na pravom putu potvrđuje nam činjenica da svake godine imamo sve više članova. Radionice su prilagođene deci i njihovim interesovanjima – dodaje naša sagovornica.
Letnji kamp u Biblioteci, koji će okupiti decu do 11 godina, biće organizovan od 14. do 18. jula. Kamp je besplatan i zainteresovani mogu da se prijave na mejl kultura@ki.biblioteka.org.rs do 11. jula. Ove godine u fokusu je svemir.
-Želimo da odamo počast našem sugrađaninu Milivoju Juginu. Svaki dan će imati svoju temu koje će biti obuhvaćene različiti i zanimljivim radionicama – pojasnila je Dunja Brkin Trifunović.
A.Đ.
Vidovdan je srpski nacionalni i verski praznik koji se obeležava 28. juna. Srpska pravoslavna crkva ga obeležava kao dan sećanja na kneza Lazara i srpske mučenike koji su pali u Kosovskoj bici protiv Osmanskog carstva 1389.godine.
Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, stradanje kneza Lazara (1371—1389) i propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Vidovdan predstavlja Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi Za Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima. Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji koji se obeležav radno i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima. Pre Drugog svetskog rata, Vidovdan je bio poslednji dan školske godine.
Zbog radova na električnoj mreži u utorak, 1. jula, od 8 do 12 sati, struje neće biti u ulici Žarka Zrenjnina od Nemanjine do Sterije Popovića.
Projekat pod nazivom „Povezane zdravstvene i socijalne usluge u pograničnom regionu“ odobren je Gerontološkom centru u okviru programa Intereg IPA Rumunija–Srbija. Ugovor o realizaciji projekta potpisan je u februaru ove godine i biće realizovan u roku od 18 meseci.
Cilj je unapređenje prekogranične saradnje između Rumunije i Srbije, sa fokusom na razvoj i povezivanje zdravstvenih i socijalnih usluga u regionu Banata. Time se doprinosi održivom razvoju zajednice i poboljšanju kvaliteta života starijih, istaknuto je na prezentaciji projekta organizovanom kako bi se direktnim korisnicima predočio program buduće saradnje. Razgovoru su prisustvovali gradonačelnik Mladen Bogdan i Dragan Stjepanović, v.d. direktor Gerontološkog centra.
-Partneri na projektu su Asociația Caritas Banat Sanctus Gerhardus i grad Deta iz Rumunije, a kikindski Gerontološki centar je nosilac – naveo je Stjepanović. – Biće realizovan do kraja avgusta 2026. godine i osnovna ideja je da razmenimo iskustva i primere dobre prakse, tako da mi usvojimo ono što je pozitivno od naših gostiju iz susedne zemlje, kao i da oni preuzmu dobre stvari od nas. Projekat je vredan 820.000 evra.
U toku njegove realizacije korisnici će dobiti priliku da učestvuju u organizovanim seminarima i kulturnim događajima u Srbiji i Rumuniji, što doprinosi aktivnom starenju i socijalnoj integraciji.
-Uvek mi je drago kada se ulaže u unapređenje socijalne zaštite, posebno što ja dolazim iz ove sfere. Projekat će dodatno ojačati poziciju Gerontološkog centra Kikinda kao važnog aktera u regionalnoj saradnji i razmeni dobrih praksi u oblasti socijalne zaštite – istakao je gradonačelnik Bogdan. – Najvažnija nam je dobrobit korisnika Gerontološkog centra, a ovaj projekat će doprineti da se u aktivnosti uključi što veći broj njih. Osim toga zgrada nekadašnjeg Doma učenika „Nikola Vojvodić“ koja, godinama unazad nema namensku funkciju, biće renovirana i prilagođena potrebama korisnika. Na taj način stvoriće se potpuno novi prostor za sprovođenje zdravstveno-socijalnih programa i aktivnosti.
Deo zgrade u kojoj je nekada bio internat u ulici Đure Jakšić rekonstruisan je i namenjen za Prihvatilište za nezbrinute osobe. Zahvaljujući pomenutim sredstvima, sada će se urediti i drugi deo zgrade, u kom se trenutno nalazi Narodna kuhinja, tako da će u njoj moći da se smesti tridesetak korisnika. To će doprineti da se poveća kapacitet Gerontološkog centra.
A.Đ.
Za ponedeljak, 30. jun, u 10 sati, predsednik Skupštine grada Dušan Popeskov zakazao je 10. sednicu Skupštine grada.
Kao prvu tačku dnevnog reda odbornici će razmatrati donošenje odluke o konsolidovanom završnom računu budžeta za prošlu godinu. Ukupna realizacija budžeta u 2024. godini bila je tri milijarde 899 miliona i 470 hiljada dinara i realizovan je 90 odsto u odnosu na planirano. Ukupni rashodi i izdaci bili su tri milijarde 836 miliona i 915 hiljada dinara. Prošle godine ostvaren je budžetski suficit od 62,6 miliona dinara.
Glasaće se i za odluku o konverziji potraživanja grada na osnovu naknada za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina u trajni ulog u kapitalu društva sa ograničenom odgovornošću„Toza Marković“, sa stanjem duga na dan 20. novembar 2024. godine. Dospela i nenaplaćena potraživanja grada, nastala na osnovu naknade za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina, o kojim zaduženje vodi Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i koja na dan 20. novembar 2024. godine iznose 864.572,10 dinara, kao prihod grada Kikinde, konvertuju se u trajni ulog u kapital fabrike crepa.
Na dnevnom redu biće i donošenje odluka o oglašavanju na teritoriji grada, rešenja o davanju saglasnosti na odluku Nadzornog odbora JP „Kikinda“ o usvajanju izmena i dopuna cenovnika usluga javnih parkirališta i donošenje rešenja o davanju saglasnosti na odluku Nadzornog odbora JP „Toplana“ o usvajanju predloga novih cena daljinskog grejanja.
Razmatraće se godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za tekuću godinu. Za direktoricu Centra za socijalni rad biće reimenovana Aleksandra Đorđević, koja je istekao mandat v.d. direktorice pomenute ustanove. Na zasedanju lokalnog parlamenta dužnosti će biti razrešeni i imenovani novi članovi školskih odbora.
A.Đ.
„Vidovdanski dani“ u Nakovu počinju danas, 27. i traju do nedelje, 29. juna.
U petak program počinje u 11 sati kada će se na izletištu „Jezero“ održati takmičenje u boćanju. Od 19 sati u sali Mesne zajednice biće održana promocija knjige Stevana Stupara „Mit o Nakovu i druge pripovesti“. U programu učestvuju profesorka dr Smiljana Ž. Mirkov, Marija Tanackov, Jovan Gvero i profesor dr Jovica Trkulja. U 20 sati u amfiteatru Doma omladine je veče izvornih pesama „Lepo pevam, daleko se čuje“, a od 22 časa, na istom mestu, je muzičko veče.
Na sam Vidovdan, u subotu, od 10 časova je gađanje glinenih golubova na strelištu u Banatskom Velikom Selu, a u 11 počinje „Pasuljijada“, takmičenje u kuvanju pasulja. Jubilarni, 15. Međunarodni festival folklora „Ajmo zaigrati, ajmo de“, u organizaciji KUD-a „Izvor“, počeće u 19 sati defileom učesnika centralnom seoskom ulicom. U 19.30 časova u dvorištu OŠ „Petar Kočić“ biće održan koncert. Pored domaćina, nastupaju i gosti .
U nedelju u 8 sati počeće Karp kup takmičenje u pecanju na nakovačkom „Jezeru“.