Povodom državnog praznika, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava sutra, 11. novembra, iz JP „Kikinda“ obaveštavaju da se parking neće naplaćivati.
Aleksandra Djuran
Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba lakše povređena. Materijalna šteta nastala u nezgodama procenjena je na 200.000 dinara.
Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog vožnje pod dejstvom alkohola, neustupanja prvenstva prolaza i radnje vozilom.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 23 učesnika u saobraćaju i izdat je 141 prekršajni nalog.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 16 vozača, od kojih je osam zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,2 promila alkohola u organizmu odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkrivena su 23 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 55 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 92 ostala prekršaja.
Aleksandar Pap, savetodavac PSS, u okviru predavanja na temu „Regenerativne poljoprivrede“, organizovanim u Poljoprivrednoj stručnoj službi, okupljenima je predstavio novi sistem u proizvodnji. I ovaj skup deo je edukacije poljoprivrednika koja se organizuje nekoliko nedelja unazad.
-U regenerativnoj poljoprivredi cilj je da se u što većoj meri sačuva humus i da se obnovi jer su nove tehnologije proizvodnje dovele do iscrpljivanja zemljišta i njegovog gubitka. Ideja je i da se ovakvim načinom proizvodnje veže što više gasova koji izazivaju efekat staklene bašte odnosno da organsku materiju zadrži u zemljištu – pojasnio je Pap i dodao da se u svetu svakodnevno promoviše ovakva praksa.
U našoj zemlji osnovan je i Savez regenerativne poljoprivrede koji nudi odgovore na sva pitanja.
-U osnovi, usevi se gaje uz minimalnu i potpuno bez obrade zemljišta. Smanjenje troškova i povećanje biodiverziteta trebalo bi da dovede do toga da ovakva proizvodnja bude održiva. To bi značilo i promenu svih mašina koje su se do sada koristile, kao i oruđa za rad. Ovakav način uzgoja nije moguć bez izmene svesti poljoprivrednika o načinu proizvodnje – napomenuo je Aleksandar Pap.
Prema važećim zakonima u Srbiji, zemljište mora da bude obrađeno, a regenerativna poljoprivreda propagira suprotno. Pap napominje da se u Evropi ovakav način proizvodnje maksimalno promoviše, uz značajne subvencije, te se poljoprivrednici odlučuju za ovu novinu.
U Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ završeno je opremanje kabineta informatike. Učenici imaju priliku da stiču nova znanja na 20 novih računara koji su kupljeni od sredstava prikupljenih od oportuniteta.
Škola je na konkursu Ministarstva pravde za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu krivičnog gonjenja dobila 535.550 dinara za kabinet informatike. Osim 20 novih računara, kupljena je i dodatna oprema.
Đaci će svoje znanje, ideje i kreativnost moći da iskažu i unaprede uz pomoć savremenih kompjutera koji su im dostupni na časovima informatike.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Uprava za tehniku, Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, upozorava građane da je u opticaju novi oblik internet prevare („fišing“ kampanja) u kojoj se građanima šalju lažni mejlovi i dokumenti koji se predstavljaju kao zvanična prepiska MUP-a Republike Srbije, tužilaštva za visokotehnološki kriminal ili drugih državnih organa.
U ovim porukama se lažno navodi da je protiv primaoca pokrenuta istraga zbog navodnog posećivanja zabranjenih internet stranica, kao i da je neophodno da u roku od 24 sata odgovori ili dostavi podatke. U nekim slučajevima se u prilogu nalaze falsifikovana pisma sa lažnim potpisima i pečatima, koja sadrže ozbiljne optužbe i navodne službene naloge za istragu.
Svrha ovih poruka je prevara građana i pokušaj pribavljanja ličnih podataka, novca ili instalacije zlonamernih programa (malvera) na računar ili mobilni telefon. Ovakve aktivnosti najčešće potiču iz inostranstva i sprovode se u vidu „nigerijskih“ ili „fišing“ prevara, sa ciljem da se izazove strah i navede žrtva da postupi po uputstvima prevaranata.
Iz MUP-a pozivamo građane da ne otvaraju priloge ili linkove u ovakvim porukama, ne odgovaraju na takve mejlove, i da ih odmah obrišu ili prijave Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala na adresu vtk@mup.gov.rs.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, u narodu poznatiji kao Mitrovdan.
Slava je posvećena Svetom Dimitriju Solunskom, poznatom po hrabrosti i veri, i simbolizuje snagu, zaštitu i prelazak iz jeseni u zimu. Mitrovdan je posvećen antičkom komandantu Soluna iz trećeg veka, mučenom i pogubljenom zbog širenja hrišćanstva.
U Srbiji su Svetom Dimitriju posvećeni mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani. Krsna je slava brojnih porodica i ime nekih esnafa, a u mnogim mestima na ovaj dan održavaju se zavetine.
U našem narodu važi običaj da se Mitrovdan smatra za dan kada dolazi zima. Ako padne sneg za Mitrovdan, prema predanju, zadržaće se do aprila. Važi i obrnuto, lepo vreme na 8. novembar najavljuje blagu zimu.
Dok je Srbija bila pod Turcima, govorilo se da su se hajduci na Mitrovdan razilazili i skrivali kod svojih jataka, da bi se ponovo sastali na proleće, za Đurđevdan. Otud i poznata izreka “Mitrovdanak – hajdučki rastanak i Đurđevdanak – hajdučki sastanak”.
Na raskrsnici ulica Vojvode Mišića i Đoke Radaka ponovo se dogodila saobraćajna nezgoda. Usled neustupanja prvenstva prolaza, na električni moped naleteo je automobil “pasat”.
Policijskoj upravi nezgoda je prijavljena u 11.45 sati i saobraćajci su vrlo brzo izašli na lice mesta.
Ovom prilikom povrede je zadobila starija žena koja je vozila moped. Nakon što joj je ukazana pomoć, odneta je u Opštu bolnicu radi daljih pregleda.
Švedska, često slavljena kao uzor socijalne pravde, danas krije tamnu statistiku: prema „Rädda Barnen“, oko 276.000 mališana, svako osmo dete odrasta u siromaštvu, dok inflacija, skupa hrana i stanarine guraju porodice preko ivice, a socijalna pomoć ne prati realne troškove života.
Glavni uzroci su rast inflacije, sve skuplja hrana i rekordne cene stanovanja. Porodice sa nestabilnim prihodima više ne mogu da sastave mesec ni za osnovne troškove. Mnogi roditelji odustaju od svojih potreba da bi deca imala bar najnužnije. Ipak, ni to često nije dovoljno.
Posebno je teško čitati svedočanstva dece. Neka priznaju da se pretvaraju da „ne žele na izlet“, samo da bi sakrila da porodica nema novca. Deca postaju svesna finansijskih problema na način koji deca nikada ne bi smela da razumeju. To je najtužnija i najbolnija posledica siromaštva.
Sistem socijalne podrške, ne prati realne troškove života. Ako pomoć ne može da obezbedi hranu, kiriju i osnovne potrebe deteta, onda to nije sistem podrške, već sistem koji očekuje da ljudi preživljavaju.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Možda je najveći problem to što je sve ovo postalo „normalno“. Društvo se naviklo da postoji deo dece koji ćuti, povlači se i odrasta sa osećajem da traži previše samim tim što postoji. Ta nejednakost nije nastala preko noći, ona se godinama skupljala između propagiranog ideala i stvarnog života. I dok se Švedska i dalje predstavlja kao uzor, možda je pravo pitanje koliko vredi ugled ako ga ne mogu osetiti oni kojima je najpotrebniji, a to su deca koja bi trebalo da odrastaju bez tereta koji nisu birala.
Piše: Stefan Bogdanović
Izvor: Srpski ugao
Predstavnicima firmi „Bajša agrar“, „Markov Kompani“, „Paletpak“ i „Multipak“ dr Vesna Tomin, v.d. direktorica Opšte bolnice, u ime zaposlenih i pacijenata, uručila je zahvalnice. Pomenuta preduzeća u proteklom periodu pomogla su Bolnici kroz donacije koje su značajne jer dolaze od lokalnih preduzetnika koji su pokazali društvenu odgovornost.
Firma „Bajša agrar“ dodelila je sredstva, dva puta po 100.000 dinara.
-Drago mi je što je novac iskorišćen za edukaciju lekara jer sve novo što nauče primeniće prilikom lečenja. Obuka je potrebna u svakom poslu, a posebno je značajna za zdravstveni kadar – naveo je Živa Bajšanski. – Bolnica je od vitalne važnosti za sve sugrađane, te je to bio motiv što smo se odlučili da doniramo sredstva.
„Markov Kompani“ rado se odazvao pozivu predstavnika Bolnice da pomognu da se prenesu kreveti iz Kliničkog centra Vojvodine.
-Smatramo da je firma onoliko velika, koliko je spremna da pomogne – kazala je Tamara Trifunac iz ove kompanije. – Uvek ćemo pomoći kad god smo u prilici jer se trudimo da budemo društveno odgovorni.
Podsetimo i da su firme „Multipak“ i „Paletpak“ poklonile posteljinu.
Dr Vesna Tomin istakla je da Bolnici svaka pomoć puno znači. Ovom prilikom predstavljen je i aparat koji je kupila firma „Gordon“ iz Subotice.
-Aspirator za gastroskopiju je aparat bez kog ne može da se radi gastroskopija. Do njega se teško dolazi i kroz ovu donaciju omogućili smo gastroenterolozima i hirurzima da mogu da urade ovaj pregled. Nedavno smo dobili i krevete iz Instituta za plućne bolesti iz Kliničkog centra Vojvodine. Ovi kreveti su malo korišćeni, električni su i omogućavaju da pacijenti budu postavljeni u različite položaje. S obzirom na to da se Bolnica priprema za rekonstrukciju nije bilo razloga da se kupuju novi – precizirala je dr Tomin..
Od početka godine do kraja septembra 4.000 pacijenata bilo je hospitalizovano, a svakodnevno stotinu pacijenata prođe kroz bolničke ambulante.
A.Đ.
Žiri za dodelu regionalne književne nagrade „Jovan Popović“ objavio je najuži izbor u kom
su se našla četiri rukopisa. Konkurs je raspisala izdavačka kuća „Partizanska knjiga“ u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca.
Među četiri rukopisa su „Kuća za snove“ koji je napisala Andrea Protić (Novi Sad), „Plava Una“Hane Rastoder (Podgorica), „Obale dobre vode“ Miloša Živanovića (Beograd) i „Soba za buđenje“ Natalije Milovanović (Ljubljana).
Ime autorke/autora nagrađenog rukopisa biće poznato 18. novembra na dodeli nagrade koja
podrazumeva uručenje plakete i objavljivanje uređene knjige u izdanju „Partizanske knjige“, uz
potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora. Na konkursu su učestvovali autorke i autori
iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Jovan Popović (1905–1952) bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i
pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. „Partizanska knjiga“ je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.
Konkurs za regionalnu književnu nagradu „Jovan Popović“ podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.