Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ na oglednom polju „Kinđa“, organizovala je „Dan polja kukuruza i suncokreta“.
Na jednom mestu sreli su se poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, koji su obišli hibride kukuruza i suncokreta, među kojima ima i novih sorti.
-Stanje useva u severnom Banatu je loše – naveo je Zoran Simić, savetodavac PSS. –Žetva suncokreta završena je na oko 30 odsto zasnovanih površina sa prinosom manjim do 70 odsto u odnosu na višegodišnji prosek i prinos se kreće od 500 do 1.500 kilograma po hektaru. Nadamo se da će preostali suncokret imati nešto bolji prinos kako bi se ublažio deficit. Vremenske prilike nisu odgovarala ni kukuruzu, u junu nismo imali padavina, a tokom jula je bilo 37, 38 litara po kvadratu u osam dana. Efektivnih padavina nije bilo, a prosečna temperatura bila je 24,1 stepen. Sve pomenuto prouzrokovalo je lošu oplodnju i nalivanje zrna. Sva su očekivanja da će kukuruza biti ispod tri tone po hektaru ove godine.
Poljoprivrednik Miloš Jović radi 100 hektara svoje zemlje i vrlo malo arende jer se proteklih godina zakup ne isplati. Svega šest jutara je pod kukuruzom, a ostatak je suncokret i pšenica.
-Kukuruza će biti jako malo u tragovima, suncokret smo počeli da kosimo i prinos je loš. I pšenica je podbacila, imali smo prinos ispod višegodišnjeg proseka. Ove godine prvi put sam na 1,5 jutru zasnovao sirak. Još ga nisam kosio, pa ne mogu još uvek da kažem da li je isplativ. Naredne godine planiram i parcele pod uljanom repicom. Ove godine država je isplatila povraćaj za seme i ostaje dilema da li će tako biti i naredne godine – naveo je Jović.
U gazdinstvu Milana Bogojević iz Novih Kozaraca primarno je stočarstvo koje se takođe oslanja na ratarske kulture.
-Radim petnaestak hektara zemlje i ova godina je izrazito sušna. Kukuruz je katastrofalan, a prinosi suncokreta ni najmanje ne obećavaju. Imam 80 ovaca rase il de frans i iako imam u planu širenje, sačekaću. Usled lošeg roda kukuruza, trpiće i stočarstvo u celini. Dogodine moramo razmišljati o navodnjavanju ili pak o drugim kulturama – saznajemo od Bogojevića.
Ervin Čikoš iz Ruskog Sela takođe je počeo sa žetvom suncokreta.
-Prinosi suncokreta su očajni. Kada je reč o kukuruzu oni kojim imaju svoj kombajn braće ga. Ko nema svoju mehanizaciju, po meni, bolje da nađe jeftinije rešenje, da zaore ostatke. Plaćanje berbe uvećaće troškove i minus kada govorimo o kukuruzu. Još uvek se ne zna cena prolećnih kultura i smatram da suncokret ne bi trebao da bude ispod 50, 60 dinara po kilogramu. Sa druge strane kukuruza nema i nijedna cena ne može da pokrije gubitak – zaključio je Čikoš.
Danu polja prisustvovao je i Zoltan Tot, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koji je pozvao okupljene proizvođače da konkurišu za sredstva koja se izdvajaju na konkursima. I Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj podseća da je lokalna samouprava dodeljuje subvencije poljoprivrednicima.
-Imamo 13 mera za koje je izdvojeno više od 13 miliona dinara. Do sada je podneto 300 zahteva i prošle nedelje već smo počeli da isplaćujemo sredstva za ona gazdinstva koja su ispunjavala uslove. Posebno bih istakla meru koja se odnosi na mlade poljoprivrednike za koju je opredeljen najveći maksimalni iznos od 300.000 dinara. Od ove godine pored mladih na selima, mogu da konkurišu i proizvođači iz grada. Cilj svih konkursa je da pomognemo poljoprivrednicima da unaprede proizvodnju i da im olakšamo tešku godinu – istakla je Miroslava Narančić.
Od septembra prošle godine do danas palo je 488 litara kiše, dok je višegodišnji prosek 533 vodenog taloga po kvadratnom metru. I sam raspored padavina bio je loš što je i glavni uzrok lošeg roda okopavina. Šećerna repa takođe će imati prepolovljen prinos.
Na oglednom polju pored više od stotinu hibrida kukuruza i 67 suncokreta, bilo je i dvadesetak hibrida soje. Pokazalo se da su kasniji rokovi setve bolji jer je izbegnuta junska suša.
Na teritoriji koju pokriva Poljoprivredna stručna služba, Kikindu i Novi Kneževac, kukuruz je i dalje dominantan i zauzima oko 26.000 hektara, dok je suncokreta 17.000 hektara. Pšenice je bilo na oko 22.000 hektara.
A.Đ.
