Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Мотиви свакодневног живота и портрети, међу којима је највише Рома, на самосталној изложби Милорада Кнежевића

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Поводом обележавања Међународног дана Рома у Галерији Културног центра отворена је изложба слика Милорад Кнежевић из Башаида. Аутор кроз свој уметнички израз негује мотиве свакодневног живота, традиције и окружења из којег потиче, дајући лични печат темама које приказује.

-Ово је моја прва самостална изложба. Био сам запослен у НИС-у и фабрици „Тоза Марковић“ као дизајнер. Сликам портрете на којима су моји пријатељи, међу којима су и Роми. Моја помајка је била Ромкиња и отуда љубав према њиховој култури и народу – казао је Кнежевић.

Још одмалена, како истиче, желео је да студира, али породична ситуација је била таква да је завршио занат за металостругара.

-Када сам се запослио у Нафтагасу завршио сам тадашњу Вишу педагошку школу у Београду. Једно време био сам запослен и у „Ливници“ и где год да сам радио на зидовима сам оставио траг осликавајући их. Срећан сам што су моје слике, кроз ову изложбу, доступне већем броју суграђана. Волим да сликам портрете јер на тај начин представим особу, кроз сваку црту лица. Моји Роми воле коње тако да има слика са њима, а ту си и портрети Ђорђа Балашевића и Николе Тесле – истакао је Кнежевић.

Отварању изложбе присуствовали су представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, чланови Националног савета ромске националне мањине и Жељко Раду, в.д. директор Канцеларије за инклузију Рома са седиштем у Новом Саду.

-Увек истичем да је Кикинда пример добре праксе, када је унапређење положаја Рома у питању. Међународни дан Рома прилика је да се скрене пажња на моје сународнике и дан када се наш глас чује мало више. Проблема је много, али оно што увек напомињем јесте да смо сиромашни зато што необразовани, а необразовани зато што смо сиромашни. Једини излаз из тог зачараног круга јесте да што више промовишемо и истичемо образовање Рома – навео је Раду.

Портрети су настајали годинама, а Кнежевић је неколико година био запослен и у школи где је предавао ликовно. Како је већ 13 година у пензији има пуно времена да ствара слике.

А.Ђ.

Стипендије Фонда за младе таленте: И суграђани Милица, Ненад и Матеј међу најбољим студентима србије

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Фонд за младе таленте ове године стипендира до 1.111 најбољих студената завршне године основних и интегрисаних академских студија и до 500 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је оснивач Република Србија. Доситеја стипендија пружа моралну и финансијску подршку талентованим студентима како би могли да се посвете студијама и развоју својих потенцијала. Међу добитницима има и наших младих суграђана, а између осталих, стипендију је добила Милица Адамовић, студенткиња четврте године Медицинског факултета у Новом Саду на смеру медицинска рехабилитација.

-Драго ми је што Фонд за младе таленте препознаје и вреднује труд и рад свих нас који студирамо и трудимо се да стекнемо што више знања која ћемо користити у раду. Средства која су обезбеђена у оквиру стипендије искористићу за даље усавршавање у оквиру струке – рекла је Милица чији просек је 9,25.

Матеј Имброњев добио је Доситеју захваљујући просеку 9,96, док је Ненаду Ердељану припала са просеком 9,43. Обојица су студенти шесте, завршне, године Медицинског факултета у Београду, на смеру општа медицина.

-До краја школовања остало ми је још три испита, а током свих шест година трудио сам се да сваку област, о којој сам учио, савладам што боље могу. Бити лекар је позив који носи велику одговорност према онима које лечите, њиховим породицама, али и према самој професији. Част је што сам међу одабранима који су добили Доситеја стипендију и потрудићу се да је оправдам својим радом и усавршавањем – казао је Ненад.

Стипендија на месечном нивоу износи 36.000 динара, а добија се током десет месеци. Стипендисти постају део заједнице најбољих студената, што отвара врата за професионално повезивање и будуће сарадње. Они који приме ову стипендију имају обавезу да након завршетка студија раде у Србији најмање пет година. Тиме држава директно улаже у свој најквалитетнији кадар и подстиче их да остану у својој земљи.

А.Ђ.

На путевима већи број мотоцикала и мопеда: Коришћење заштитне кациге најважнија мера заштите

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Током претходног дана у Републици Србији догодиле су се 104 саобраћајне незгоде у којима је повређено 51 лицe. На територији Полицијске управе Кикинда није било саобраћајних незгода претходног дана.

У МУП-у напомињу да се са доласком лепшег времена на путевима се очекује већи број мотоцикала и мопеда. Подсећају возаче двоточкаша да је безбедност у саобраћају на првом месту. Коришћење заштитне кациге није само законска обавеза, већ најважнија мера заштите која може спасити животе и значајно смањити последице саобраћајних незгода. Такође, важно је да мотоциклисти користе заштитну опрему, буду видљиви на путу, поштују саобраћајне прописе, прилагоде брзину условима на путу и водите рачуна о другим учесницима у саобраћају.

Апелује се на све учеснике у саобраћају да обрате посебну пажњу на бициклисте и мотоциклисте, нарочито у раскрсницама и приликом претицања, јер је њихова безбедност често угрожена и најмањом непажњом.

Солисткињи Петри Тодорић две награде у Сoмбору: Прво место и награда за најбољи сценски

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Солисткиња Петра Тодорић освојила је прво место и награду за најбољи сценски наступ на 16. Међународном музичком фестивалу „Шарени вокали“ у Сомбору. Млада суграђанка показала се најбоља од 23 учесника из више земаља из региона.

-Нисам очекивала да ћу баш ја бити најбоља јер су сви такмичари били веома добри. Тиме је моја срећа још већа. Труд и рад су се исплатили, а и песму са којом сам наступала „Анђео с песмом“ волим да певам – открила нам је Петра, иначе ученица седмог разреда ОШ „Свети Сава“.

Текст песме написао је Тоде Николетић, а музички аранжман урадио је Ладо Леш.

-Текст је емотиван и управо јака емоција коју сам пренела и на публику и на жири квалификовала ме је за прво место. Извођење композиције је комплетно уколико га прати одговарајући сценски наступ у чему сам такође успела – наводи Петра.

А.Ђ.

Богдан оштро узвратио опозицији: Испадате смешни и неинформисани

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Ново игралиште у Банатском Великом Селу највише је обрадовало најмлађе мештане који су протеклих дана добили уређен кутак за игру. Међутим, ново место за дечије дружење коментарисали су и градском одбору Странке слободе и правде оцењујући да је превише плаћено, на шта је јасан и недвосмислен одговор уследио од градоначелника Младена Богдана:

-Ти људи полазе од себе и ја их сада питам да ли су и колико дечијих игралишта изградили док су њихово шефови управљали градом и на шта су она личила, ако су уопште постојала? Када већ причате о нечему морате добро да се распитате о тој теми, а највећа замерка је колико је новца утрошено. Важно је да се зна колико шта кошта, а не да се гугла по интернету колико која справа кошта и да се дају паушалне оцене због којих испадају неинформисани и смешни. Истаћи ћу још једном да се сва игралишта граде према важећим правилницима и законима. Тартан подлога, која се спомиње, више се не користи, него се поставља специјални шљунак, што је стандард.

Дечије игралиште у Банатском Великом Селу делом је финансирало Министарство за бригу о породици и демографију, а делом локална самоуправа.

– Идентично игралиште финансирала је и компанија НИС, без икаквих спорења. Поставља се питање по ком основу се онда доводе у питање Министарство и град, а не приватни инвеститор – додао је први човек града – Није само справа та која одређује вредност, ту су припремни, земљани, грађевински радови, употреба машина, а постављају се справе које су посебно сертификоване и атестиране. Уместо да су поделили заједничку радост што је Банатско Велико Село добило игралиште, они критикују без аргумената. Уколико буде требало изнећемо спецификацију сваког дечијег игралишта јер када имате одобрена средства од државних органа, морате да их правдате јер у супротном више нећете моћи да конкуришете са пројектима.

Градоначелник Богдан подсећа да ће и на Стрелишту бити изграђено дечије игралиште, на захтев суграђана.

-Мештани овог насеља предали су ми петицију још пре годину и по дана са захтевом да деца добију свој простор. Радови су у току и сигуран сам да ће новим простором бити задовољни, првенствено најмлађи, а онда и њихови родитељи -рекао је Богдан и позвао политичке неистомишљенике да се уозбиље, како не би испадали смешни.

Р.К.

Фекална канализација на Стрелишту градиће се без застоја

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Изградња фекалне канализације на Стрелишту поново је настављена. Радови започети у мају прошле године, морали су да се обуставе, а о разлозима је, приликом посете градилишту, говорио градоначелник Младен Богдан:

-Задовољан сам што су машине и радници поново на терену и што је коначно настављена реализација капиталног пројекта на Стрелишту. Извођач радова имао је проблема на терену попут подземних вода, инсталација које су се налазиле на траси, нафтовода, канала и других. Било је неопходно урадити нови катастарски план, али и препројектовање. Пуно пута мештани Стрелишта обраћали, с правом, су нам се са питањима када ће радови поново почети, а ми из локалне самоуправе константно смо се налазили између две „ватре“. Пошто је документација решена, било је потребно да се ураде анекси уговора и тада смо већ ушли у касну јесен и зиму када није било могуће било шта радити.

Са доласком лепог времена изградња фекалне канализације је настављена, што су посебно поздравили мештани овог насеља Драган Умићевић и Душан Љубоја.

-Дошао сам из Загреба и настанио сам се са супругом на Стрелишту пре више од 30 година – рекао је Умићевић. – Све време живимо без канализације и није лако. Пуно ће нам значити.

Љубоја кућу на Стрелишту има 22 година, а последњих седам живи у њој:

-Саградио сам салаш јер волим природу и лепо је и мени и супрузи да живимо овде. Хвала представницима града на овом подухвату јер сви јако добро знамо који је проблем када имате септичку јаму. Канализација ће допринети да сви ми имамо бољи стандард и живот на Стрелишту.

Рок за извођење је 540 календарских дана инвеститор радова је Министарство за заштиту животне средине, а после потписивања Анекса уговора вредност посла је 300.930.612 динара са ПДВ-ом.

-Застоја више неће бити и мештани Стрелишта могу да буду спокојни, што су нам гарантовали и извођачи радова, али и надзор. Наши суграђани који живе у овом насељу на канализацију су чекали јако дуго и сада ће је коначно и добити. И сам сам био љут због застоја, али на неке ствари могли смо да утичемо јако мало, а на већину нисмо – закључио је градоначелник Богдан и подсетио да је изградња фекалне канализације у овом делу града комплексан задатак и да су до сада сви причали о њој, али да се једино садашња власт ухватила у коштац са свим проблемима и није одустајала:

-О фекалној канализацији у овом насељу прича се од када је оно настало. Део проблема је био и тај што је Стрелиште изграђено без потребних дозвола и није било легализовано. То је изазвало највеће проблеме и управо је то разлог што нисмо желели у ранијем периоду да обећавамо оно што не можемо да испунимо.

Фекална канализације се гради по новој технологији у односу на гравитациони систем канализације, какав је до сада био у Кикинди. Због специфичности терена, нижег нивоа земљишта у односу на железничку пругу и постојећег градског система, класична гравитациона канализација није била изводљива те је једино решење вакуумска технологија. Простор је комплексан, пун постојећих инсталација, нафтовода и канала.

Пројектом је обухваћено 4.472 метра вакумске канализационе мреже, 114 вакумских шахтова, потисни вод од 546 метара и вакумску станицу, чија локација омогућава и једноставно прикључење будуће фазе – Железничког Новог Реда.

А.Ђ.

Историјат шума у Кикинди: Од дудових дрвореда до климатских промена

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Миодраг Радовановић, дипломирани инжењер шумарства, запослен у ЈП „Кикинда“ у Историјском архиву одржао је предавање на тему „Шуме у Кикинди – некад и сад“. Како истиче истражујући историјске чињенице за докторску дисертацију дошао је до занимљивих чињеница и података о почетку шумарства у нашем граду.

-Успео сам да пронађем мапе које датирају из друге половине 18. века, као и податке о историјату шума. Што се тиче саме пошумљености ситуација је, мање, више, иста. У 18 и 19. веку било је шума, али како је више становника живело на салашима у атару око града, сви они су имали одређени број дрва који се, ипак, не могу квалификовати као шуме. Шума је површина већа од пет ари са максималном покровношћу, а таквих није било пре два века. У трећем аустријском војном премеру, крајем 18. и почетком 19. века, има података о зачетку пошумљавања – наводи наш саговорник.

За нашу средину били су карактеристични дрвореди дудова, настали у другој половини 19. века.

-Они су се налазили поред свих главних саобраћајница, па их је било на наковачком путу, башаидском друму, путу према Мокрину. Они су и први зачеци ветрозаштитних појасева, какве данас имамо. Тада су имали другу улогу, с обзиром на то да је свиларство било развијено, они су се садили због узгоја свилене бубе. Поред њих највише је било багрема, а саднице су у то време, додељиване пољопривредницима који су имали њиве поред пута и њихова обавеза је била да их засаде испред парцела у размаку од шест метара – каже наш саговорник.

Како време пролази ситуација се мења.

-Имамо измењене еколошке услове. Подземних вода малтене да нема, а режим падавина је потпуно другачији. Разним теренским истраживањима зна се да на овом терену, иако их није било, могу да се подигну шуме. Неопходно је садити отпорније врсте са јаким кореновим системом и да буду адаптивне да могу да поднесу садашњу климу. Из 1861. године пронашао сам извештај о успостављању чуварске службе како би се сачувале младе саднице, а исто је и данас – додао је Радовановић.

Овом приликом закључено је да је неопходно да се сви ангажују како би наша средина била што пошумљенија. Њихов значај је вишеструк у свим сферама живота. Свест да их је неопходно чувати и неговати развија се од најмањег узраста.

-Сада има више потенцијала за подизање шума, иако се налазимо у степској зони, где то није лако – прецизирао је Миодраг Радовановић.

А.Ђ.

Од 9. до 12. априла акција појачане контроле саобраћаја: Oткривањe саобраћајних прекршаја

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Од 9. до 12. априла биће организована акција појачане контроле саобраћаја усмерена на откривање прекршаја непоштовање ограничења брзине кретања возила, управљање возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци, некоришћење сигурносног појаса, непоштовање ограничења брзине кретања возила, нарочито у зони пешачких прелаза, као и других прекршаја којима се угрожава безбедност учесника у саобраћају.

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодиле су се 93 саобраћајне незгоде у којима су повређена 32 лица. На територији Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода претходног дана.

Из МУП-а апелују на возаче да повећају опрезност и смање брзину кретања возила нарочито у зонама пешачких прелаза.

-Не управљајте возилом уколико сте претходно конзумирали алкохол или друге супстанце које негативно утичу на опажање и предузимање радњи. Покажите додатну пажњу и обзир уколико у
возилу превозите дете – истичу у МУП-у.

Кикинда међу најуспешнијим градовима у издавању дозвола за градњу, показује анализа НАЛЕД-а

Aleksandra Djuran April 6, 2026

У Србији је током 2025. поднето укупно 162.746 захтева за грађевинске дозволе, што је шест одсто више него претходне године, а отприлике за толико је порасла и вредност самих пројеката, што указује на наставак раста инвестиционе активности, показује најновија анализа НАЛЕД-а, заснована на подацима Агенције за привредне регистре.

Према поментој анализи Кикинда спада међу најуспешније градове у издавању дозвола за градњу, а ту су и Сремска Митровица, Сомбор и Крушевац, Смедерево, Зрењанин, Чачак, Вршац, Краљево и Пирот.

Највећи пораст забележен је код потражње локацијских услова, за које је поднето 20.923 захтева, што је готово осам процената више него 2024. и рекорд је у последњих пет година. Најбољи резултати остварени су у последњем кварталу, што указује на позитиван замах, чији наставак се може очекивати и током 2026.

Све локалне самоуправе су, у просеку, издавале локацијске услове у року од 21 дана, што потврђује усклађеност са максималним законски прописаним роковима, имајући у виду да је за њихово издавање предвиђен рок од пет радних дана од тренутка прибављања свих неопходних података од имаоца јавних овлашћења, који су у обавези да доставе одговоре у року од 15 радних дана. На употребне дозволе се чекало, у просеку, 13 дана, а на грађевинске осам.

За Хану Докић (14) прикупљено 272 хиљаде 930 динара: Све ближе куповини неопходних колица

Aleksandra Djuran April 6, 2026

На Варошком тргу у Мокрину организован је хуманитарни слатко- слани базар. Овом приликом сакупљено је 272 хиљаде 930 динара која су донирана за помоћ Мокринчанки четрнаестогодишњој Хани Докић, сазнајемо од Зорице Лазић која је иницирала хуманитарну акцију:

-Поносна сам на све наше мештане који су учествовали и који су се одазвали акцији. Сакупили смо више од свих очекивања и драго ми је због тога.

Хани је са две године постављена дијагноза мишићна спинална атрофија. Са десет година дошло је до погоршања болести и са 11 је почела да користи колица.

-Средства су јој неопходна за куповину колица која ће јој омогућити да се лакше креће и да преброди све баријере на тротоару и уопште на путу од школе до куће, а које јој отежавају живот. Колица постоје само у Швајцарској и њихова цена је четрдесетак хиљада евра. Део средстава је већ прикупљен, а сада је, уз помоћ људи добре воље, циљ близу, што ће Хани омогућити да квалитетније живи – напоменула је наша саговорница.

Хана, чији су родитељи су Мокринчани, са породицом живи у Новом Саду и ученица је прве године Гимназије „Исидора Секулић“.

Број жиро рачуна на који је могуће уплатити средства за Хану Докић је 200716000000315750 банка Поштанска штедионица.

А.Ђ.