Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

357319036_2002982103379060_4691951285786218172_n

Grad pomaže kikindskim preduzetnicima da unaprede proizvodnju

Aleksandra Djuran jul 28, 2023

Vlasnici malih, mikro i srednjih preduzeća sa teritorije grada, koji su konkurisali i ispunjavali uslove, dobili su sredstva za unapređenje proizvodnje. Podsticaji su odobreni vlasnicima 15 firmi, a ugovore sa njima potpisao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je rekao da je grad na usluzi preduzetnicima.

Među onima koji su dobili sredstva je i Tatjana Tanović, vlasnica firme „Vodonoša“ koja se bavi distribucijom vode i aparata.

-Firma prvi put konkuriše i dobili smo iznos od 165.000 dinara. Pomoć nam je dragocena jer ćemo unaprediti opremu koju posedujemo kupovinom stakera, mašine koja može da diže robu na najviše police u magacinu. Na taj način bićemo efikasniji, a doprineće i boljoj organizaciji posla. Imamo osam radnika i nadam se proširenju posla i zaposlenih – rekla je Tatjana Tanović.

Štamparija „Borac“ iz Kikinde odnosno njen vlasnik Filip Karanović dobio je 250.000 dinara.

-Firma radi pune 23 godine i imamo sedam radnika. Sa dobijenim sredstvima kupićemo mašinu za lepljenje kartonske amblaže. Cilj nam je da proširimo i ubrzamo proizvodnju što će doprineti da budemo konkurentniji na tržištu. Konkurisali smo i pre šet godina i tada smo sredstvima Grada kupili mašinu za šlicovanje kutija koju koristimo i danas – saznajemo od Karanovića.

Gradskim budžetom za ovu namenu predviđeno je tri miliona dinara, za milion dinara više u odnosu na prošlu godinu.

-Najniži odobreni iznos je 75.000 dinara, a najviši je 360.000 dinara. Prema uslovima konkursa maksimalni iznos koji smo mogli da odobrimo je 400.000 dinara odnosno 50 odsto od ukupno tražene sume – pojasnio je Saša Tanackov, član Gradskog veća – Putem ovog konkursa vodimo računa i o ženskom preduzetništvu koje se dodatno boduje tako da smo odobrili sredstva za šest žena, preduzetnica. Novac se odobrava isključivo našim lokalnim firmama koji su poslovno i životno vezani za naš grad.

Na konkurs je pristigla 21 prijava, a sufinasiraće se preduzetnici koji rade u oblastima građevinarstva, štamparskih i komunalnih usluga, električarskih poslova, ugostiteljstva i starih zanata.

Zašto su prazni lokali u centru grada

Aleksandra Djuran jul 28, 2023

Cena zakupa poslovnog prostora u javnoj svojini grada ostaće nepromenjena do kraja godine. Naime, izmenu i dopunu odluke o uslovima i načinu davanja u zakup poslovnog prostora u javnoj svojini grada, koja je razmatrana na sednici Skupštine grada, odbornici su jednoglasno podržali. Kako je obrazložio Saša Tanackov, član Gradskog veća, cena zakupa, prema odluci, usklađuje se sa rastom cena na malo. S obzirom na to da postoje ekonomska kretanja koja uslovljavljaju otežano poslovanje, lokalna samouprava želi da pomogne lokalnim, malim, privrednicima. Novom odlukom do kraja godine zamrznuće se cene zakupa poslovnog prostora koje su bile u junu.

– U javnosti se spekuliše da imamo praznh lokala u centru i da je razlog tome loše ekonomsko stanje u našem gradu. Ne slažem se sa tim jer su svi lokali u javnoj svojini popunjeni i da ih imamo još i u njima bi bili zakupci. Lokali koji su prazni pripadaju fizičkim licima ili privrednim društvima i cena zakupa koju traže nije realna za tržišne uslove u Kikindi – rekao je Saša Tanackov.

Predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan povodom ove odluke podsetio je da su slične mere podrške mali privrednici i preduzetnici imali tokom pandemije korona virusa. I tada se nije menjala cena zakupa gradskih lokala.

-Lokali koji su prazni nalaze u zgradi koja je vraćena restitucijom. Nakon toga ona je prodata i sadašnji vlasnici podigli su cenu kvadrata na hiljadu i više evra. Ovu cenu niko neće da plati jer nije isplativa i zato nema zakupaca. Lokali u svojini lokalne samouprave su svi pod zakupom, a i ovom odlukom poručujemo da grad vodimo domaćinski i odgovorno – poručio je Bogdan.

Gradski lokali podeljeni su u pet zona i u njima je 146 zakupaca. Najviše ih je u prvoj i drugoj zoni, na Gradskom trgu i širem centru, gde je i najveća cena. U junu je za prvu zonu trebalo izdvojiti 537,48 dinara po metru kvadrtanom, a za drugu 430 dinara za kvadrat.

Ne odustajemo od bolje i naprednije Kikinde, poručio Nikola Lukač sa skupštinske govornice

Aleksandra Djuran jul 28, 2023

Većinom glasova odbornici su, na sednici lokalnog parlamenta, usvojili konsolidovani izveštaj o izvršenju odluke o budžetu za period januar- jun. U gradsku kasu u prvih šest meseci slilo se milijardu 616 miliona dinara odnosno 42 odsto od ukupno planiranog prihoda od tri milijarde 875 miliona dinara.

– Realizacija budžeta je zadovoljavajuća. Transferna sredstva imala su nešto lošiju realizaciju jer od planiranih 400 miliona dinara 300 miliona nije uplaćeno u prvoj polovini godine, ali će biti uplaćeno do kraja. Reč je o sredstvima Uprave za kapitalna ulaganja koja su namenjena započetoj rekonstrukciji vodovodne mreže i budućoj izgradnji sekundarne atmosferske kanalazacije što ukupno iznosi 270 miliona dinara. – istakla je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

– Budžet grada od 12. juna bio je blokiran zbog prinudne naplate, a deo mera izlaska iz ove situacije bili su i svakodnevni kontakti sa velikim finansijerima da se uplate odlože za period izlaska iz blokade kako bi sredstva utrošili za namenu za koju su i odobrena. Zadovoljni smo i sa trećom tranšom rudne rente u iznosu većem od 93 miliona dinara.

Blokada nije dugo trajala, dodala je Jakšić Kiurski, i normalno poslovanje uspostavljeno je 14. jula.

– Država je pokazala spremnost da pomogne našem gradu da prebrodimo što pre blokadu tako što nam je dodelila 60 miliona dinara. Krizni period je iza nas i sada možemo očekivati sredstva koja će značajno povećati realizaciju prihoda do kraja godine – kazala je zamenica gradonačelnika.

Na primedbu odbornika Miroslava Grujića da tačka dnevnog reda treba da nosi naziv neizvršenje budžeta odgovorio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Projekti i planovi realizuju se po planiranoj dinamici i znam da vam to ne odgovara. Zbog vašeg mentora Zorana Mileševića zaustavili smo transfere za velike projekte koje ćemo realizovati u drugoj polovini godine. Znam da vas boli to što smo uspeli, da dobrom organizacijom i domaćinskim raspolaganjem budžeta, nijedan korisnik ne ostane uskraćen za sredstva i da grad funkcioniše. Mislite li da se nismo spremali za ovu blokadu i da smo neodgovorni? Tako biste vi radili i dali biste novac nekome ko to nije zaslužio. Moraju se poštovati odluke suda i zato smo zaustavili veće transfere da ne bismo došli u dodatni problem. Svi sugrađani vide gde se rekonstruiše vodvodna mreža, koje su ulice asfaltirane, gde je zamenjena rasveta, gde su izgrađeni trotoari. Isto ulažemo u centar, na periferiju grada i na selima. Ne vidite izgradnju fabrike vode, rekonstrukciju Opšte bolnice, radove u školama, podršku mladima, porodiljama, pronatalitetnoj politici, našu borbu da u grad dođu novi investitori? Za tih 220 miliona, znate li šta smo sve mogli da uradimo? Da izgradimo novi vrtić koji nam je potreban, ta suma je dvogodišnji budžet za rekonstrukciju kolovoza, da uredimo seoske domove kulture i mnogo toga drugog. Ko će se ovde izviniti i reći da nije verovao da ćemo moći tako brzo da izađemo iz blokade i zbog toga što ste mislili da nismo sposobni da sami rešimo nastali problem? Imamo viziju i podršku naroda da vodimo grad i rešavamo sve probleme. Rezultati rada pokazuju našu borbu i ne odustajemo od bolje i naprednije Kikinde – rekao je Lukač i napomenuo da je ponosan na svakog pojedinca iz svog tima i sve budžetske korisnike koji su bili svesni situacije.

I pored blokade računa, sve obaveze prema predškolskom, osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju, ustanovama kulture i sporta, prema mesnim zajednicima i socijalnoj zaštiti su ispoštovane, precizirano je za skupštinskom govornicom.

Do džeparca prodajom mladog kukuruza

Aleksandra Djuran jul 28, 2023

Nadežda Šibul, Anđela Marinkov i Mina Ćurčija osmislile su odličan način kako da dođu do džeparca. Prodaju kuvan, pečen i sirov mlad kukuruz u Njegoševoj 74. Nadeždina mama Zorica, koja im pomaže, odnosno kuva i peče mlad kukuruz otkriva nam kako je sve počelo.

-Ćerka i ja bile smo na pijaci u Mikronaselju i videle da jedan dečak prodaje kukuruz. Na njegovoj tezgi bila je gužva i to nam je dalo ideju da se i mi probamo isto. Nadežda je okupila svoje drugarice koje su rado pristale da joj se pridruže – kaže Zorica Miucin.

Kukuruz stiže sa njive Nadeždinog tate Duška koji se bavi poljoprivredom. Svakog dana se bere svež za prodaju.

-Ima kupaca tokom čitavog dana. Tu su naše komšije, prijatelji, rodbina, ali i oni koji prođu ulicom i vide da se prodaje kukuruz. Oglašavamo se na društvenim mrežama i sada imamo i porudžbine. Sve što zarade ide deci za džeparac – napominje naša sagovornica.

Mlad kukuruz prodavaće se još neko vreme, dok ga bude bilo. Gazdinstvo Šibul zasnovalo je kukuruz na četrdesetak jutara. Zorica ističe da je u solidom stanju, ali da mu treba kiše u narednom periodu.

(Video) U finišu izgradnja fabrike vode: Rešava se višedecenijski problem

Aleksandra Djuran jul 27, 2023

Građevinski radovi na postrojenju za preradu pijaće vode završeni su 95 odsto, mašinski radovi biće gotovi za mesec i po, a elektro za tri meseca. Izgradnja fabrike vode, najveće investicije u Kikindi u proteklim decenijama, teče planiranom dinamikom u šta su se prilikom posete gradilištu uverili gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić, pomoćnik gradonačelnika Svetislav Vukmirica i član Gradskog veća Nebojša Jovanov.

-Svi mogu da se uvere da fabrika vode raste iz dana u dan i konačno će svi Kikinđani imati kvalitetnu pijaću vodu. Investiciju su, zajedno sa Gradom Kikindom, omogućili su Vlada Republike Srbije, nadležno Ministarstvo, KFV banka, a vrednost radova je oko 11 miliona evra. Istrajaćemo u tome da sugrađani u 21. veku dobiju vodu za piće po svim propisanim standardima. Paralelno sa ovim projektom radi se na zameni vodovodnih cevi, magistralnom vodu, kao i na mini postrojenjima za prečišćavanje vode za svako selo. Voda za piće decenijski je problem i mi ćemo ga rešiti na zadovoljstvo svih građana – istakao je Lukač.

Posao je započet je u junu 2021. godine, nakon nekoliko godina studioznih priprema. Kompletna oprema iz uvoza, a koja se tiče tehnologije prerade je već na gradilištu, tako da neće biti nikakvih zastoja, napomenuo je direktor JP „Kikinda“ Čedo Gvero.

-Građevinski radovi, prema sadašnjem planu, biće završeni do kraja oktobra nakon čega će se pristupiti daljim koracima za puštanje vode u sistem. Objekat sa savremenom tehnologijom treba da služi gradu minimalno 40 godina. – kazao je Gvero – U toku je i uključivanje zaposlenih iz Javnog preduzeća „Kikinda“ u rad postrojenja. Fabrika će zapošljavati 21 radnika i najveći deo biće iz postojećeg javnog preduzeća.

Pošto svi radovi budu završeni uslediće njihova provera. Nakon toga započeće proba sa vodom.

-To je i najznačajniji deo koji nas čeka. Naša ulazna voda je karakteristična i ovo će biti prvi slučaj da se od nje napravi pijaća voda koja zadovoljava sve propisane standarde. Austrijska firma „Uniha“, koja je nosilac tehnologije, predvidela je da se završna obrada radi takozvanom reverznom osmozom koja omogućava da se od morske dobije voda za piće. Ne sumnjamo da će naša voda biti po propisima, a tokom probnog perioda najvažnija je optimizacija parametara, kako bi se postigla i najpovoljnija cena vode za potrošače – rekao je Miroslav Kresoja iz JP „Kikinda“.

Konkurs za obuku policajaca – za Kikindu 27 polaznika

Aleksandra Djuran jul 27, 2023

Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo konkurs za upis 1.100 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku, COPO, za stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika za potrebe svih 27 policijskih uprava u Srbiji.

Za Područje Policijske uprave u Kikindi ima mesta za 14 polaznika za radno mesto policajaca, pet polaznika za radno mesto saobraćajnog policajaca i osam polaznika za radno mesto graničnog policajaca. Kandidati za polaznike se prilikom prijave na konkurs izjašnjavaju za koje od ponuđenih radnih mesta žele da prođu stručno osposobljavanje.

Svi zainteresovani, koji ispunjavaju uslove za upis, mogu da se prijaviti do 11. avgusta, u policijskim stanicama po mestu prebivališta. Od 1.100 polaznika Centra za policijsku obuku, 550 će se stručno osposobljavati za obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajac, 300 saobraćajni policajac i 250 na radnom mestu granični policajac.

Uslovi konkursa mogu se naći na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova www.mup.gov.rs i sajtu Centra za osnovnu policijsku obuku www.copo.edu.rs .

Isključenje vode u petak

Aleksandra Djuran jul 27, 2023

Zbog rekonstrukcije vodovodne mreže, sutra, 28. jula, od 8 do 17 časova bez vode će biti potrošači u ulici Vojvode Putnika od ugla ulice Branka Radičevića do Teodora Ilića Češljara i Branka Radičevića od ugla Dositejeve do Vojvode Putnika.

Iz JP „Kikinda“ mole se potrošači da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratiti se pozivnom centru na broj 422-760.

Tretman komaraca u subotu: Pčelari oprez

Aleksandra Djuran jul 26, 2023

U subotu, 29.jula biće obavljen tretman odraslih formi komaraca sa zemlje na teritoriji grada, obaveštavaju iz Sekretarijata za zaštitu životne sredin, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Prskanje komaraca u vremenu od 20 do 23 sata obuhvatiće Kikindu i sva naseljena mestima. Preparat koji će se koristiti je Aqua K-Othrine EW 20 gde je aktivna materija Deltametrin. Narednog dana planiran je i tretman odraslih formi komaraca u centru grada od 6 sati ujutro. Upozoravaju se pčelari da je preparat Aqua K-Othrine EW 20 toksičan za pčele i da njegovo dejstvo traje tri dana.

I tretman larvi komaraca na kanalima i barama, takođe će se obaviti 29. i 30. jula preparatima koji nisu opasni za pčele.

U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika biće određen novi termin tretmana, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

363077673_660787556141698_3277056920123875147_n

Stare zanate čuvaju od zaborava

Aleksandra Djuran jul 26, 2023

Udruženje „Torontal” u Ruskom Selu domaćin je 22. etno kampu starih zanata koji je okupio decu iz Kikinde i okoline. Među osamdesetoro dece je i Ruskoselka Danijela Habdi koja je učesnica proteklih nekoliko godina.

– Volim kamp jer na njemu stičem nove prijatelje. Ujedno, puno toga sam naučila da šijem, štrikam, vezem. Izrađujemo razne sitnice i provodimo vreme družeći se – rekla je Danijela Habdi.

Desetogodišnjeg Teodora Popija zatekli smo u vajarskoj radionici.

– Pravimo tablu koja se posle obrade i sušenja zakači na vrata kao ukras. Veoma je zanimljivo i interesantno. Ovde sam zajedno sa drugarima i mlađom sestrom – saznajemo od Teodora.

Pokrovitelj etno kampa je Grad Kikinda, a gradonačelnik Nikola Lukač, koji je posetio učesnike zajedno sa članicama Gradskog veća Valentinom Mickovski i Melitom Gombar i predsednikom Saveta MZ Rusko Selo Dušanom Marjanovićem, pohvalio je predstavnike udruženja „Torontal“ jer je prostor svake godine bogatiji za novi sadržaj.

– Etno kamp istrajava godinama i pravi je primer suživota u multinacinalnoj i multikulturalnoj sredini. Očuvanje starih zanata i prenošenje tradicije na mlađa pokolenja važan je segment rada „Torontala“ i ovo je najbolji način da ih sačuvamo od zaborava. Deca uče, ali i istražuju svoju istoriju i kulturu kroz druženje i igru – istakao je Lukač.

Šandor Talpai, predsednik Udruženja „Torontal” ponosan je što kamp traje više od dve decenije. Kamp je od posebnog značaja za Mađarski nacionalni savet.

– Deca uče stare zanate poput veza, tkanja, grnčarije, prave predmete od reciklažnog materijala i nakit od perlica. Više od dve decenije trajanja kampa je izuzetno. Priznanje koje nam stiže od roditelja i dece nam je vodilja – dodao je Talpai.

Etno kampu starih zanata pridružila su se i deca iz Nove Crnje, Žitišta, Begejaca, Kleka.

Promocija knjige Igora Popova „Običaji i igre Srba u Pomorišju“

Aleksandra Djuran jul 26, 2023

Promocija prve knjige Igora Popova, umetničkog rukovodioca u Akademskom društvu za negovanje muzike „Gusle“ i specijaliste vaspitač za tradicionalnu „Običaji i igre Srba u Pomorišju“ biće održana danas, 26. jula, u 17 sati u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.Izdavač ove jedinstvene monografije je Savez Srba u Rumuniji i Vlada Rumunije, a o knjizi će govoriti etnolog dr Vesna Marjanović, Borko Jorgovan, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji i dr Kristina Plaljanin Simić.

Knjiga ima dva dela i u prvom su obrađeni običaji i obredi Srba u Pomorišju, dok je drugi deo posvećen igri i plesovima ovog kraja i sadrži notne zapise i kinetograme. Knjiga može da posluži i kao naučna literatura, ali može da bude interesantna svim čitaocima koji žele više da saznaju o običajima Srba u Rumuniji. Podaci koji se nalaze u delu odnose se na period od polovine 19. veka do danas. Knjiga je nedavno promovisana i u Temišvaru.