Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

357319036_2002982103379060_4691951285786218172_n

Град помаже кикиндским предузетницима да унапреде производњу

Aleksandra Djuran јул 28, 2023

Власници малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су конкурисали и испуњавали услове, добили су средства за унапређење производње. Подстицаји су одобрени власницима 15 фирми, а уговоре са њима потписао је градоначелник Никола Лукач који је рекао да је град на услузи предузетницима.

Међу онима који су добили средства је и Татјана Тановић, власница фирме „Водоноша“ која се бави дистрибуцијом воде и апарата.

-Фирма први пут конкурише и добили смо износ од 165.000 динара. Помоћ нам је драгоцена јер ћемо унапредити опрему коју поседујемо куповином стакера, машине која може да диже робу на највише полице у магацину. На тај начин бићемо ефикаснији, а допринеће и бољој организацији посла. Имамо осам радника и надам се проширењу посла и запослених – рекла је Татјана Тановић.

Штампарија „Борац“ из Кикинде односно њен власник Филип Карановић добио је 250.000 динара.

-Фирма ради пуне 23 године и имамо седам радника. Са добијеним средствима купићемо машину за лепљење картонске амблаже. Циљ нам је да проширимо и убрзамо производњу што ће допринети да будемо конкурентнији на тржишту. Конкурисали смо и пре шет година и тада смо средствима Града купили машину за шлицовање кутија коју користимо и данас – сазнајемо од Карановића.

Градским буџетом за ову намену предвиђено је три милиона динара, за милион динара више у односу на прошлу годину.

-Најнижи одобрени износ је 75.000 динара, а највиши је 360.000 динара. Према условима конкурса максимални износ који смо могли да одобримо је 400.000 динара односно 50 одсто од укупно тражене суме – појаснио је Саша Танацков, члан Градског већа – Путем овог конкурса водимо рачуна и о женском предузетништву које се додатно бодује тако да смо одобрили средства за шест жена, предузетница. Новац се одобрава искључиво нашим локалним фирмама који су пословно и животно везани за наш град.

На конкурс је пристигла 21 пријава, а суфинасираће се предузетници који раде у областима грађевинарства, штампарских и комуналних услуга, електричарских послова, угоститељства и старих заната.

Зашто су празни локали у центру града

Aleksandra Djuran јул 28, 2023

Цена закупа пословног простора у јавној својини града остаће непромењена до краја године. Наиме, измену и допуну одлуке о условима и начину давања у закуп пословног простора у јавној својини града, која је разматрана на седници Скупштине града, одборници су једногласно подржали. Како је образложио Саша Танацков, члан Градског већа, цена закупа, према одлуци, усклађује се са растом цена на мало. С обзиром на то да постоје економска кретања која условљављају отежано пословање, локална самоуправа жели да помогне локалним, малим, привредницима. Новом одлуком до краја године замрзнуће се цене закупа пословног простора које су биле у јуну.

– У јавности се спекулише да имамо празнх локала у центру и да је разлог томе лоше економско стање у нашем граду. Не слажем се са тим јер су сви локали у јавној својини попуњени и да их имамо још и у њима би били закупци. Локали који су празни припадају физичким лицима или привредним друштвима и цена закупа коју траже није реална за тржишне услове у Кикинди – рекао је Саша Танацков.

Председник Скупштине града Младен Богдан поводом ове одлуке подсетио је да су сличне мере подршке мали привредници и предузетници имали током пандемије корона вируса. И тада се није мењала цена закупа градских локала.

-Локали који су празни налазе у згради која је враћена реституцијом. Након тога она је продата и садашњи власници подигли су цену квадрата на хиљаду и више евра. Ову цену нико неће да плати јер није исплатива и зато нема закупаца. Локали у својини локалне самоуправе су сви под закупом, а и овом одлуком поручујемо да град водимо домаћински и одговорно – поручио је Богдан.

Градски локали подељени су у пет зона и у њима је 146 закупаца. Највише их је у првој и другој зони, на Градском тргу и ширем центру, где је и највећа цена. У јуну је за прву зону требало издвојити 537,48 динара по метру квадртаном, а за другу 430 динара за квадрат.

Не одустајемо од боље и напредније Кикинде, поручио Никола Лукач са скупштинске говорнице

Aleksandra Djuran јул 28, 2023

Већином гласова одборници су, на седници локалног парламента, усвојили консолидовани извештај о извршењу одлуке о буџету за период јануар- јун. У градску касу у првих шест месеци слило се милијарду 616 милиона динара односно 42 одсто од укупно планираног прихода од три милијарде 875 милиона динара.

– Реализација буџета је задовољавајућа. Трансферна средства имала су нешто лошију реализацију јер од планираних 400 милиона динара 300 милиона није уплаћено у првој половини године, али ће бити уплаћено до краја. Реч је o средствима Управе за капитална улагања која су намењена започетој реконструкцији водоводне мреже и будућој изградњи секундарне атмосферске каналазације што укупно износи 270 милиона динара. – истакла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

– Буџет града од 12. јуна био је блокиран због принудне наплате, а део мера изласка из ове ситуације били су и свакодневни контакти са великим финансијерима да се уплате одложе за период изласка из блокаде како би средства утрошили за намену за коју су и одобрена. Задовољни смо и са трећом траншом рудне ренте у износу већем од 93 милиона динара.

Блокада није дуго трајала, додала је Јакшић Киурски, и нормално пословање успостављено је 14. јула.

– Држава је показала спремност да помогне нашем граду да пребродимо што пре блокаду тако што нам је доделила 60 милиона динара. Kризни период je иза нас и сада можемо очекивати средства која ће значајно повећати реализацију прихода до краја године – казала је заменица градоначелника.

На примедбу одборника Мирослава Грујића да тачка дневног реда треба да носи назив неизвршење буџета одговорио је градоначелник Никола Лукач.

– Пројекти и планови реализују се по планираној динамици и знам да вам то не одговара. Због вашег ментора Зорана Милешевића зауставили смо трансфере за велике пројекте које ћемо реализовати у другој половини године. Знам да вас боли то што смо успели, да добром организацијом и домаћинским располагањем буџета, ниједан корисник не остане ускраћен за средства и да град функционише. Мислите ли да се нисмо спремали за ову блокаду и да смо неодговорни? Тако бисте ви радили и дали бисте новац некоме ко то није заслужио. Морају се поштовати одлуке суда и зато смо зауставили веће трансфере да не бисмо дошли у додатни проблем. Сви суграђани виде где се реконструише водводна мрежа, које су улице асфалтиране, где је замењена расвета, где су изграђени тротоари. Исто улажемо у центар, на периферију града и на селима. Не видите изградњу фабрике воде, реконструкцију Опште болнице, радове у школама, подршку младима, породиљама, пронаталитетној политици, нашу борбу да у град дођу нови инвеститори? За тих 220 милиона, знате ли шта смо све могли да урадимо? Да изградимо нови вртић који нам је потребан, та сума је двогодишњи буџет за реконструкцију коловоза, да уредимо сеоске домове културе и много тога другог. Ко ће се овде извинити и рећи да није веровао да ћемо моћи тако брзо да изађемо из блокаде и због тога што сте мислили да нисмо способни да сами решимо настали проблем? Имамо визију и подршку народа да водимо град и решавамо све проблеме. Резултати рада показују нашу борбу и не одустајемо од боље и напредније Кикинде – рекао је Лукач и напоменуо да је поносан на сваког појединца из свог тима и све буџетске кориснике који су били свесни ситуације.

И поред блокаде рачуна, све обавезе према предшколском, основном и средњошколском образовању, установама културе и спорта, према месним заједницима и социјалној заштити су испоштоване, прецизирано је за скупштинском говорницом.

До џепарца продајом младог кукуруза

Aleksandra Djuran јул 28, 2023

Надежда Шибул, Анђела Маринков и Мина Ћурчија осмислиле су одличан начин како да дођу до џепарца. Продају куван, печен и сиров млад кукуруз у Његошевој 74. Надеждина мама Зорица, која им помаже, односно кува и пече млад кукуруз открива нам како је све почело.

-Ћерка и ја биле смо на пијаци у Микронасељу и виделе да један дечак продаје кукуруз. На његовој тезги била је гужва и то нам је дало идеју да се и ми пробамо исто. Надежда је окупила своје другарице које су радо пристале да јој се придруже – каже Зорица Миуцин.

Кукуруз стиже са њиве Надеждиног тате Душка који се бави пољопривредом. Сваког дана се бере свеж за продају.

-Има купаца током читавог дана. Ту су наше комшије, пријатељи, родбина, али и они који прођу улицом и виде да се продаје кукуруз. Оглашавамо се на друштвеним мрежама и сада имамо и поруџбине. Све што зараде иде деци за џепарац – напомиње наша саговорница.

Млад кукуруз продаваће се још неко време, док га буде било. Газдинство Шибул засновало је кукуруз на четрдесетак јутара. Зорица истиче да је у солидом стању, али да му треба кише у наредном периоду.

(Видео) У финишу изградња фабрике воде: Решава се вишедеценијски проблем

Aleksandra Djuran јул 27, 2023

Грађевински радови на постројењу за прераду пијаће воде завршени су 95 одсто, машински радови биће готови за месец и по, а електро за три месеца. Изградња фабрике воде, највеће инвестиције у Кикинди у протеклим деценијама, тече планираном динамиком у шта су се приликом посете градилишту уверили градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и члан Градског већа Небојша Јованов.

-Сви могу да се увере да фабрика воде расте из дана у дан и коначно ће сви Кикинђани имати квалитетну пијаћу воду. Инвестицију су, заједно са Градом Кикиндом, омогућили су Влада Републике Србије, надлежно Министарство, КФВ банка, а вредност радова је око 11 милиона евра. Истрајаћемо у томе да суграђани у 21. веку добију воду за пиће по свим прописаним стандардима. Паралелно са овим пројектом ради се на замени водоводних цеви, магистралном воду, као и на мини постројењима за пречишћавање воде за свако село. Вода за пиће деценијски је проблем и ми ћемо га решити на задовољство свих грађана – истакао је Лукач.

Посао је започет је у јуну 2021. године, након неколико година студиозних припрема. Комплетна опрема из увоза, а која се тиче технологије прераде је већ на градилишту, тако да неће бити никаквих застоја, напоменуо је директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.

-Грађевински радови, према садашњем плану, биће завршени до краја октобра након чега ће се приступити даљим корацима за пуштање воде у систем. Објекат са савременом технологијом треба да служи граду минимално 40 година. – казао је Гверо – У току је и укључивање запослених из Јавног предузећа „Кикинда“ у рад постројења. Фабрика ће запошљавати 21 радника и највећи део биће из постојећег јавног предузећа.

Пошто сви радови буду завршени уследиће њихова провера. Након тога започеће проба са водом.

-То је и најзначајнији део који нас чека. Наша улазна вода је карактеристична и ово ће бити први случај да се од ње направи пијаћа вода која задовољава све прописане стандарде. Аустријска фирма „Униха“, која је носилац технологије, предвидела је да се завршна обрада ради такозваном реверзном осмозом која омогућава да се од морске добије вода за пиће. Не сумњамо да ће наша вода бити по прописима, а током пробног периода најважнија је оптимизација параметара, како би се постигла и најповољнија цена воде за потрошаче – рекао је Мирослав Кресоја из ЈП „Кикинда“.

Kонкурс за обуку полицајаца – за Кикинду 27 полазника

Aleksandra Djuran јул 27, 2023

Министарство унутрашњих послова расписало конкурс за упис 1.100 полазника у Центар за основну полицијску обуку, ЦОПО, за стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника за потребе свих 27 полицијских управа у Србији.

За Подручје Полицијске управе у Кикинди има места за 14 полазника за радно место полицајаца, пет полазника за радно место саобраћајног полицајаца и осам полазника за радно место граничног полицајаца. Кандидати за полазнике се приликом пријаве на конкурс изјашњавају за које од понуђених радних места желе да прођу стручно оспособљавање.

Сви заинтересовани, који испуњавају услове за упис, могу да се пријавити до 11. августа, у полицијским станицама по месту пребивалишта. Од 1.100 полазника Центра за полицијску обуку, 550 ће се стручно оспособљавати за обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајац, 300 саобраћајни полицајац и 250 на радном месту гранични полицајац.

Услови конкурса могу се наћи на сајту Министарства унутрашњих послова www.mup.gov.rs и сајту Центра за основну полицијску обуку www.copo.edu.rs .

Искључење воде у петак

Aleksandra Djuran јул 27, 2023

Због реконструкције водоводне мреже, сутра, 28. јула, од 8 до 17 часова без воде ће бити потрошачи у улици Војводе Путника од угла улице Бранка Радичевића до Теодора Илића Чешљара и Бранка Радичевића од угла Доситејеве до Војводе Путника.

Из ЈП „Кикинда“ моле се потрошачи да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратити се позивном центру на број 422-760.

Третман комараца у суботу: Пчелари опрез

Aleksandra Djuran јул 26, 2023

У суботу, 29.јула биће обављен третман одраслих форми комараца са земље на територији града, обавештавају из Секретаријата за заштиту животне средин, пољопривреду и рурални развој.

Прскање комараца у времену од 20 до 23 сата обухватиће Кикинду и сва насељена местима. Препарат који ће се користити је Aqua K-Othrine EW 20 где је активна материја Deltametrin. Наредног дана планиран је и третман одраслих форми комараца у центру града од 6 сати ујутро. Упозоравају се пчелари да је препарат Aqua K-Othrine EW 20 токсичан за пчеле и да његово дејство траје три дана.

И третман ларви комараца на каналима и барама, такође ће се обавити 29. и 30. јула препаратима који нису опасни за пчеле.

У случају неповољних временских прилика биће одређен нови термин третмана, о чему ће јавност бити благовремено обавештена.

363077673_660787556141698_3277056920123875147_n

Старе занате чувају од заборава

Aleksandra Djuran јул 26, 2023

Удружење „Торонтал” у Руском Селу домаћин је 22. етно кампу старих заната који је окупио децу из Кикинде и околине. Међу осамдесеторо деце је и Рускоселка Данијела Хабди која је учесница протеклих неколико година.

– Волим камп јер на њему стичем нове пријатеље. Уједно, пуно тога сам научила да шијем, штрикам, везем. Израђујемо разне ситнице и проводимо време дружећи се – рекла је Данијела Хабди.

Десетогодишњег Теодора Попија затекли смо у вајарској радионици.

– Правимо таблу која се после обраде и сушења закачи на врата као украс. Веома је занимљиво и интересантно. Овде сам заједно са другарима и млађом сестром – сазнајемо од Теодора.

Покровитељ етно кампа је Град Кикинда, а градоначелник Никола Лукач, који је посетио учеснике заједно са чланицама Градског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар и председником Савета МЗ Руско Село Душаном Марјановићем, похвалио је представнике удружења „Торонтал“ јер је простор сваке године богатији за нови садржај.

– Етно камп истрајава годинама и прави је пример суживота у мултинациналној и мултикултуралној средини. Очување старих заната и преношење традиције на млађа поколења важан је сегмент рада „Торонтала“ и ово је најбољи начин да их сачувамо од заборава. Деца уче, али и истражују своју историју и културу кроз дружење и игру – истакао је Лукач.

Шандор Талпаи, председник Удружења „Торонтал” поносан је што камп траје више од две деценије. Камп је од посебног значаја за Мађарски национални савет.

– Деца уче старе занате попут веза, ткања, грнчарије, праве предмете од рециклажног материјала и накит од перлица. Више од две деценије трајања кампа је изузетно. Признање које нам стиже од родитеља и деце нам је водиља – додао је Талпаи.

Етно кампу старих заната придружила су се и деца из Нове Црње, Житишта, Бегејаца, Клека.

Промоција књиге Игора Попова „Обичаји и игре Срба у Поморишју“

Aleksandra Djuran јул 26, 2023

Промоција прве књиге Игора Попова, уметничког руководиоца у Академском друштву за неговање музике „Гусле“ и специјалисте васпитач за традиционалну „Обичаји и игре Срба у Поморишју“ биће одржана данас, 26. јула, у 17 сати у Високој школи струковних студија за образовање васпитача.Издавач ове јединствене монографије је Савез Срба у Румунији и Влада Румуније, а о књизи ће говорити етнолог др Весна Марјановић, Борко Јоргован, потпредседник Савеза Срба у Румунији и др Кристина Плаљанин Симић.

Књига има два дела и у првом су обрађени обичаји и обреди Срба у Поморишју, док је други део посвећен игри и плесовима овог краја и садржи нотне записе и кинетограме. Књига може да послужи и као научна литература, али може да буде интересантна свим читаоцима који желе више да сазнају о обичајима Срба у Румунији. Подаци који се налазе у делу односе се на период од половине 19. века до данас. Књига је недавно промовисана и у Темишвару.