najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Teretni kombi usmrtio je kobilu na putu Kikinda -Mokrin. Kako saznajemo u Policijskoj upravi jutros oko 7 časova prijavljen je događaj i na lice mesta izašli su saobraćajni policajci.
Prema dostupnim informacijama na kobilu je naleteo „fijat dukato“, a životinja je, kako tvrde očevici, trčala je iz pravca Kikinde prema Mokrinu.
Vlasnik kobile u blizini mesta nezgode ima salaš i protiv njega će biti podneta odgovarajuću prekršajna prijava.
Grejna sezona zvanično je počela 15. oktobra, iako su mnoga domaćinstva, posebno sa individualnim ložištem, sa dogrevanjem počela još početkom meseca. I ove zime mnoge porodice koristiće peći na čvrsto gorivo, a prema analizama, drva i dalje predstavljaju najjeftiniji vid grejanja. Iako je i cena drva porasla, ona i dalje ostaju najisplativija opcija. Cene širom Srbije kreću se od 6.000 do 11.000 dinara, u zavisnosti od mesta do mesta, a mi smo istraživali kakva su ponuda i potražnja drva za loženje u našoj okolini.
-Sugrađani se uveliko spremaju za ovu zimu i kod nas je dobra potražnja za ogrevom – istakao je Stefan Simić, vlasnik stovarišta u ulici Generala Drapšina. – Najviše se kupuje bukovinu i hrast čija cena je 10.000 dinara za kubik. Otpad je 6.000, dok je za drugu klasu ogreva potrebno izdvojiti 8.000 dinara. Nudimo i uslužno sečenje.
Ista situacija je i na stovarištu „Mimi i bata“ vlasnika Saše Popova koje se nalazi u ulici Žarka Zrenjanina.
-Velika potražnja je za bukvom koja je proteklih dana poskupela za 500 dinara po kubiku i sada je 9.500. I bagrem se traži i njegova nova cena je 9.000 za metar kubni. U ponudi imamo i otpadne paleta od bukve. Cena za dva metra metra je 14.500 dinara, što je takođe traženo – naveo je Saša Popov.
Neretko Kikinđani odlaze po drva za loženje u Novo Miloševo u stovarište „Dva brata iz ravnog Banata“.
-Paletirano drvo ima cenu od 14.000 dinara, ogrev u mrežama je 12.000, a imamo i cepanice na metar koje se prodaju za 6.000 dinara – kazao je vlasnik Luka Nedeljkov. – Kubik isečene bukve je 7.500, dok je kombinacija cera, graba i hrasta 6.000 dinara. Upravo pomenuto mešano drvo je i najtraženije što zbog cene, tako i zbog kvaliteta. U proteklih mesec dana potražnja je ogromna. Od januara je najavljeno poskupljenje ogreva i ljudi hoće da se obezbede na vreme. Uticaj ima i situacija s NIS-om i pojedini naši kupci pribojavaju se da neće biti gasa.
Prosečno domaćinstvo za grejnu sezonu potroši od pet do 10 kubika ogreva.
A.Đ.
Centar za stručno usavršavanje i ove godine organizuje likovni konkurs za decu uzrasta od 3 do 6 godina, na temu „Sova ušara – redovan gost našeg grada”.
Iz ove ustanove pozivaju mališane iz vrtića i pripremnih grupa da, kroz maštu. prikažu svog posebnog gosta – sovu ušaru koja je jedan od simbola Kikinde. Konkurs je otvoren do 15. novembra, a proglašenje nagrađenih radova organizovaće se u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ 27. novembra i tada će biti priređena i izložba najuspešnijih radova.
Iz CSU pozivaju vrtiće, roditelje i decu da se pridruže ovoj lepoj manifestaciji i kroz umetnost proslave dolazak posebnog pernatog gosta Kikinde. Radovi mogu da se dostave u Centru za stručno usavršavanje, u Nemanjinoj 23.
Na sednici Saveta upravnog okruga razmatrani su Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima u okviru državnog projekta „Svoj na svome“ i migrantska kretanja na teritoriji svih šest lokalnih samouprava Severnobanatskog upravnog okruga. Sastanku su prisustvovali predstavnici svih opština, dok je naš grad predstavljao gradonačelnik Mladen Bogdan.
Predsednik opštine Kanjiža Robert Fejstamer dodaje da ne može da se poredi ono što je bilo pre nekoliko godina i kako je danas u ovom mestu.
-Posebno se u selima Horgoš i Martonoš znatno je manje migranata na ulicama. Na granici ih i dalje ima i najveći problem je kada ih vraćaju nazad. Želim da se zahvalim i policajcima, ali i svima koji su uključeni u ovu problematiku, jer meštani sela nijednog momenta ne osećaju da su ugroženi. U našoj opštini, u 13 naseljenih mesta, ima oko 2.800 nelegalizovanih objekata. Lokalna samouprava će biti spremana da izađe u susret svima – naveo je Fejstamer.
Stana Đember, predsednica opštine Čoke napomenula je da je ove godine situacija sa migrantima puno bolja u odnosu na prethodne.
-Imamo odličnu saradnju sa Policijskom upravom , a mi smo, kao opština u više navrata izdvojili sredstva za plaćanje prevoza migranata. Sada ih ima samo sporadično. Kada govorimo o legalizaciji naša, kao i druge opštine, rade na katastarskim podacima iz 1912. godine. To je razlog što smo pre nekoliko godina započeli komasaciju građevinskog rejona što će nam znatno olakšati posao koji je pred nama. Formirali smo tim koji će raditi na ovom projektu koji je od nacionalnog značaja kako bismo pomogli svim stanovnicima – dodala je Stana Đember.
Domaćin skupa bio je načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Nebojša Jovanov, a o migrantskim kretanjima govorio je Pavle Rajkov, načelnik Policijske uprave Kikinda.
A.Đ.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upozorilo je poljoprivrednike da je spaljivanje strnjike i žetvenih ostataka strogo zabranjeno, jer, kako se ističe, ova praksa uništava zemljište, ugrožava zdravlje ljudi i životinja i izaziva požare sa velikom materijalnom štetom.
Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva, prema Zakonu o zaštiti od požara za ovaj prekršaj predviđene su novčane kazne, dok Ministarstvo, na osnovu svojih nadležnosti i dostupnih podataka, sprovodi mere u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Ministarstvo raspolaže ažuriranim satelitskim i terenskim snimcima, kao i izveštajima poljoprivrednih inspektora, na osnovu kojih se jasno uočavaju parcele na kojima je spaljena strnjika. Svaka takva parcela koja se i dalje vodi kao aktivna u eAgraru i za koju je utvrđeno je da je spaljena, a vlasnik nije prijavio požar, automatski će povlačiti pasivan status celog gazdinstva.
Ministarstvo pruža mogućnost dobrovoljnog ispravljanja – svi poljoprivrednici koji su imali požar na svojim parcelama, bez obzira na uzrok, pozivaju se da u roku od sedam dana ažuriraju podatke u eAgraru, odnosno da, ukoliko su parcele uništene ili izgorele, izvrše njihovo privremeno isključenje iz aktivne obrade, jer prema zakonu nemaju pravo na podsticaje. Nakon isteka navedenog roka, sva gazdinstva koja nisu postupila po ovom pozivu, a na čijim se parcelama utvrdi spaljivanje bez prijave, biće predmet prekršajnog postupka i stavljena u pasivan status.
Ministarstvo, u saradnji sa poljoprivrednom inspekcijom i Sektorom za vanredne situacije MUP-a, nastavlja pojačane kontrole. Inspekcijske službe su na terenu i sankcionisaće sva lica koja krše propise.
-Ove mere nisu usmerene protiv poljoprivrednika, već u zaštitu zemljišta, biodiverziteta i zdrave životne sredine – naglašava se u saopštenju Ministarstva.
Dodaje se da je tokom prethodnih dana na snimcima zabeleženo više hiljada požarišta na njivama, što je doprinelo ozbiljnom zagađenju vazduha u brojnim sredinama, a ugrožen je bio i saobraćaj na putevima širom Srbije. Ministarstvo je pozvalo i sve građane da ovakve postupke prijave nadležnim vatrogasnim stanicama, zaključuje se u pomenutom Ministarstvu.
Novi zakupac proizvodnog dela „Kikindskog mlina”, kao saznajemo, trebalo bi da postane firma „Klas“ iz Sarajeva. Reč je o najvećoj mlinsko pekarskoj industriji u Bosni i Hercegovini. Bave se proizvodnjom brašna, testenina, poslastičarskih i konditorskih proizvoda. Još uvek se ne zna kada će započeti proizvodnju u Kikindi ali se očekuje da to bude uskoro.
Većina od oko sedamdesetak zaposlenih u „Kikindskom mlinu“ trenutno je bez zaposlenja, ali se očekuje da ponovo počnu da rade na starim radnim mestima pošto sarajevska firma započne proizvodnju.
Kako saznajemo silosi, ali i sušara za suncokret i kukuruz ostaje u vlasništvu „Dijamanta“, a nastaviće se i otkup pšenice, kukuruza i suncokreta. Godišnje je mlinu otkupljivano 40 hiljada tona pšenice, dnevno se mlelo od 125 do 130 tona , a mesečno od 3.800 do četiri hiljade tona. Radilo se u četiri smena i proizvodili su se svi tipovi brašna kojih je bilo preko 20 vrsta. Testenine su se proizvodile po italijanskoj recepturi i to oko dve hiljade tona godišnje. Još 2017. godine ova firma bila je jedna od 80 sa spiska za prodaju „Agrokora“, a 2022. kada je proslavljeno 160 godina postojanja i dalje je bio u vlasništvu ove kompanije. Izgrađena je i nova sušara u koju je uloženo 280 hiljada evra. Moderna sušara radi od 2016. godine i ima kapacitet od oko 15 hiljada tona kukuruza i suncokreta.
Napomenimo i to da je mlin u ulici Kralja Petra Prvog, koji je deo „Kikindskog mlina“, poznati Danfil, otkupila kikindska poljoprivredna firma „Bajša agrar“ za potrebe skladišta.
„Kikindski mlin“ osnovan je davne 1862. godine i jedno je od najstarijih preduzeća u regionu. I ovu, kao i ostale firme , pratila su dobra i loša vremena izazvana dešavanjima u svetu i državi. Od početka 2022. „Kikindski mlin“ je i zvanično postao jedan od brendova kompanije „Dijamant“ iz Zrenjanina“ čiji je vlasnik beogradski „Frikom“ tačnije „Agrokor“ iz Hrvatske. Raspolaže značajnom imovinom, između ostalog silosima u Kikindi i Novom Miloševu za skladištenje 82.000 tona pšenice, magacinskim skladištima, proizvodnim pogonima i drugim, koja su u Kikindi na posedu površine veće od 30 hektara i u Novom Miloševu na 14,5 hektara.
A.Đ.
Gradu Kikindi u Boru je uručena nagrada za najveći broj učesnika, gledanost i organizaciju prošlogodišnjeg festivala „Srbija u ritmu Evrope“. Priznanje je primio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je ovom prilikom istakao da smo pokazali da posedujemo ozbiljne kapacitete i resurse za organizaciju takvog događaja čija se gledanost meri u milionima. Zahvalio se produkciji i organizatorima na ovom priznanju i uputio je čestitke domaćinu Boru na sjajnoj organizaciji ovogodišnjeg finala.
Ovom prilikom nastupila je i Ena Gogić koja je kao pobednica doprinela da finalno takmičenje ovog festivala bude organizovano u našem gradu.
U četvrtak, 23. oktobra, od 9 do 11 časova, usled planiranih radova na održavanju elektroenergetske mreže, doći će do prekida u napajanju električnom energijom u celom selu.
Zbog nestanka struje, u navedenom terminu neće biti moguća ni isporuka vode.
Nije baš kikindska ulica Toze Markovića toliko na periferiji, koliko se u prvi mah čini. Naročito ako smo u tu ulicu pošli s namerom da se upoznamo s proizvodnim pogonom zanatskog piva. Verovatno proces proizvodnje piva više interesuje tehnologe, a vaš izveštač se deklariše u konzumente ovog napitka. Zato ovaj tekst kucamo odmah na licu mesta, u pivari i sasvim trezni.
Dočekuje nas Borislav Čubrilo, kojem tražimo ličnu kartu. Ne naravno njegovu, jer nismo islednici, nego njegove zanatske radionice.
– Firma „Banat bir“ je nastala 2019. prvo kao kućna, eksperimentalna pivara. Tad smo se tek upoznavali s tehnologijom proizvodnje zanatskog piva. Prvo smo „kuvali“ po 20 litara za društvo i za lične potrebe, a ubrzo smo iste godine prešli na veću proizvodnju- kaže domaćin. -Međutim, došla je korona i to vreme lokdauna smo iskoristili da unapredimo opremu i proširimo proizvodnju na 180 litara. Tad smo razvili i paletu od četiri vrste piva. Nakon toga smo odlučili da se još ozbiljnije posvetimo proizvodnji. Prikupili smo dokumentaciju od Ministarstva poljoprivrede, uskladili proizvodne pogone sa zakonskim regulativama i napokon prošle godina registrovali firmu i još više proširili proizvodnu paletu. Sad proizvodimo osam vrsta piva- dodaje Čubrilo, ujedno nudeći da isprobamo neki od njegovih proizvoda. Odbijamo dok smo na zadatku, nego, dok traka „curi“ pitamo da nam otkrije još neki podatak o svojoj manufakturi:
– Dosta nove opreme smo nabavili. Dosta toga putem subvencija Republike Srbije, a nešto smo i sami napravili. Sad smo nabavili fermentor od 1000 litara i imamo kapacitet skladištenja od 24.000 litara godišnje. Očekujemo do kraja godine da ćemo nabaviti još jedan fermentor, što bi bilo dodatnih 12.000 litara godišnje.
A Kikinđani, koje najviše vole?- pitamo.
– Pre svega naše najpoznatije i autentično pivo od ludaje sa začinima: cimet, muskatni orah, đumbir, karanfilić… Zatim, pored piva od ludaje, tu su i „Kikindsko svetlo“, „Fijaker“, „Ipa“ i „Suvača“, koja su dobitnici specijalnih priznanja na Etno sajmu hrane i pića u Beogradu. Pored njih imamo i piva „Kinđa“, potom „Naiva“, a uskoro izlazi i „Ravnica“, pitko pivo sa citrusnim i notama hmelja. Ove godine smo se trudili da kroz lokalne manifestacije širom Srbije što više promovišemo naše proizvode, bili smo na mnogo mesta, a i na „Danima ludaje“ je bila prilično velika potražnja za našim pivom od strane komšija Rumuna.
– Može li sad jedno ladno? -navaljuje domaćin. –Može! Zadatak izvršen, kažem. Jer, mada nisam iz Rumunije, i mene živo interesuje kako vozi „Fijaker“ po „Ravnici“ i da li posle trećeg, „Suvača“ počinje da okreće.
N. Savić
Iz Centra za stručno usavršavanje pozivaju sugrađane da u četvrtak, 23. oktobra, u 17 časova dođu na predavanje „Veštine roditeljstva u digitalnom dobu“ koju organizuje Udruženje građana „Centar za razvoj i unapređenje porodičnog funkcionisanja – Horizonti“ iz Čačka.
Ovo predavanje je jedna od glavnih aktivnosti projekta „Znanjem bezbedno na internetu“ namenjenog učenicima, roditeljima i nastavnicima o bezbednom korišćenju interneta i savremenih tehnologija.
-Cilj programa je unapređivanje roditeljskih veština u pružanju podrške deci za bezbednu upotrebu interneta i savremenih tehnologija i prevenciju rizičnog ponašanja dece na internetu – kaže Sanja Ranković Ilić, psiholog i predsednica udruženja.
Realizaciju projekta pomoglo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
