Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Raspored bogosluženja u crkvi Svetog Nikole za Uskrs

Aleksandra Djuran April 9, 2026

Povodom Uskrsa u crkvi Svetog Nikola i bogosluženja su u duhu najradosnijeg hrišćanskog praznika. Danas (Veliki četvrtak) u 9 sati je Sveta liturgija, a u 17 Veliko bdenije i čitanje 12 jevanđelja.

Na Veliki petak služba počinje u 8 časova Carskim darovima, u 16 je Večernje sa iznošenjem plaštanice, a u 18.30 sati je Statije. U subotu je Sveta liturgija u 9 časova. Tačno u ponoć između subote i nedelje je Vaskršnje jutrenje. U nedelju na sam Uskrs Sveta liturgija je u 9 sati, a pashalno večernje je u 17 časova.

I ove godine u porti Hrama Svetih Kozme i Damjana na Veliki petak u 11 časova biće organizovane radionice farbanja i ukrašavanja vaskršnjih jaja. Nekoliko godina unazad veliki broj dece zajedno sa veroučiteljima, učestvuju u ovom događaju. Kroz druženje i igru deca uče o uskršnjim običajima koji su duboko ukorenjeni u našem narodu

A.Đ.

U MUP-u ističu da je u protekle tri godine za Uskrs u proseku bilo oko 200 saobraćajnih nesreća sa smrtnim posledicama

Aleksandra Djuran April 9, 2026

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 106 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginula jedna, a povređeno 42 lica. Na području Policijske uprave Kikinda dogodila se jedna saobraćajna nezgoda u kojoj nije bilo povređenih osoba.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na sve učesnike u saobraćaju da tokom predstojećih vaskršnjih praznika poštuju propise i ponašaju se odgovorno. U prethodne tri godine, u svega tri dana praznika, od Velikog petka do Vaskrsa, u proseku se događalo više od 200 saobraćajnih nezgoda, a tokom vaskršnjih praznika prosečno tri osobe smrtno stradaju u saobraćajnim nezgodama, dok oko 30 osoba zadobije teške telesne povrede.

U MUP-u napominju da tokom praznika raste broj saobraćajnih nezgoda koje izazivaju vozači pod dejstvom alkohola, zbog čega apeluju da se ne upravlja vozilom ukoliko je konzumiran alkohol, kao i da zbog pojačanog intenziteta saobraćaja vozači pokažu strpljenje, izbegavaju prebrzu vožnju i nepropisna preticanja.

Pripadnici saobraćajne policije tokom praznika organizovaće mere pojačane kontrole u cilju očuvanja bezbednosti saobraćaja, a fokus će biti na otkrivanju i sankcionisanju prekršaja koji najviše utiču na težinu posledica saobraćajnih nezgoda.

Noć geografije prvi put u našem gradu: O osvajanju vrha sveta govorio planinar Nebojša Bošnjak

Aleksandra Djuran April 8, 2026

U Kikindi je prvi put obeležena Noć geografije. U centri za stručno usavršavanje organizovano je zanimljivi veče pod nazivom „Geografija iz drugog ugla“ u okviru kog je planinar Nebojša Bošnjak govorio o svojim iskustvima u pohodu na najvišu vrh sveta Mont Everest.

-Do sada sam šest puta bio na Himalajima i planiram da odem i sedmi put – rekao je Nebojša Bošnjak. – Već 30 godina putujem u ovaj deo sveta gde imam mnogobrojne prijatelje, pre svega stanovnike koji su najpoznatiji po nazivu Šerpasi. Pre 3.500 godina u dolini reke Dud Kosi doselili su iz Kine i izgradili zajednicu koja ne postoji nigde na svetu. Budisti, po verskom opredeljenju, imaju načela ne ubij ništa što je živo, ne kradi, ne laži. U njihovoj zajednici već četiri veka nije se dogodilo nijedno ubistvo, niti krađa, a nema ni laži. Žive u skladu sa prirodom koja je neopisiva. Među njima imam prijatelje koje rado posećujem, bio sam u njihovim kućama gost na ručkovima i večerama, bio sam na venčanjima i drugim radosnim događajima i uvek kada odem doživim novo iskustvo.

Bošnjak je tri puta „osvojio“ Everest, dva puta Grand Paradizo, Gros Glogner, Kilimandžaro, Damavand. Zajedno sa Vesnom Miladinov, takođe našom sugrađankom, pre šest godina, osvojio je vrh Ajland Pik visok 6.189 metara. Vesna je tamo proslavila svoj 52. rođendan.

-Tokom poslednjeg pohoda na Himalaje snimio sam i film koji sam prikazao onima koji su došli da čuju moja iskustva. Kada odem u mesto Namče Bazar nosim odavde mokrinski sir, ajvar, keks i sve ono što nemaju, a znam da će biti srećni i radosni, samo zato što se vidimo – dodao je Nebojša Bošnjak koji je prisutne upoznao i sa iskustvima iz Nepala, ali i Katmandua.

Predsednik Aktiva geografa Miroslav Grujić istakao je je manifestacija prvi put organizovana u Srbiji.

-Noć geografije inicirao francuski Nacionalni geografski komitet 2017. godine. Naredne godine manifestacija se proširila na čitavu Francusku, pa na čitav svet. Nama je čast što smo, u saradnji sa Srpskim geografskim društvom, uspeli da i Kikinda bude na mapi sveta i od ove godine pa nadalje obeležavaćemo Noć geografije. Cilj je da se ova nauka promoviše. Za prvi put odabrali smo da predstavimo Himalaje. Malo je ljudi na čitavoj planeti koji su uspeli da osvoje Mont Everest, koji su nedostižni za mnoge od nas, a mi u Kikindi imamo njih dvoje i oni su pričali o svojim iskustvima, te je zato i ovo veče imalo naziv „Od Panonije do krova sveta“ – naveo je Grujić.

Aktiv geografa ima 12 članova i njihova želja je da je istaknu kao nauku koja je protkana u sve sfere života.

A.Đ.

Motivi svakodnevnog života i portreti, među kojima je najviše Roma, na samostalnoj izložbi Milorada Kneževića

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma u Galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba slika Milorad Knežević iz Bašaida. Autor kroz svoj umetnički izraz neguje motive svakodnevnog života, tradicije i okruženja iz kojeg potiče, dajući lični pečat temama koje prikazuje.

-Ovo je moja prva samostalna izložba. Bio sam zaposlen u NIS-u i fabrici „Toza Marković“ kao dizajner. Slikam portrete na kojima su moji prijatelji, među kojima su i Romi. Moja pomajka je bila Romkinja i otuda ljubav prema njihovoj kulturi i narodu – kazao je Knežević.

Još odmalena, kako ističe, želeo je da studira, ali porodična situacija je bila takva da je završio zanat za metalostrugara.

-Kada sam se zaposlio u Naftagasu završio sam tadašnju Višu pedagošku školu u Beogradu. Jedno vreme bio sam zaposlen i u „Livnici“ i gde god da sam radio na zidovima sam ostavio trag oslikavajući ih. Srećan sam što su moje slike, kroz ovu izložbu, dostupne većem broju sugrađana. Volim da slikam portrete jer na taj način predstavim osobu, kroz svaku crtu lica. Moji Romi vole konje tako da ima slika sa njima, a tu si i portreti Đorđa Balaševića i Nikole Tesle – istakao je Knežević.

Otvaranju izložbe prisustvovali su predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, članovi Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i Željko Radu, v.d. direktor Kancelarije za inkluziju Roma sa sedištem u Novom Sadu.

-Uvek ističem da je Kikinda primer dobre prakse, kada je unapređenje položaja Roma u pitanju. Međunarodni dan Roma prilika je da se skrene pažnja na moje sunarodnike i dan kada se naš glas čuje malo više. Problema je mnogo, ali ono što uvek napominjem jeste da smo siromašni zato što neobrazovani, a neobrazovani zato što smo siromašni. Jedini izlaz iz tog začaranog kruga jeste da što više promovišemo i ističemo obrazovanje Roma – naveo je Radu.

Portreti su nastajali godinama, a Knežević je nekoliko godina bio zaposlen i u školi gde je predavao likovno. Kako je već 13 godina u penziji ima puno vremena da stvara slike.

A.Đ.

Stipendije Fonda za mlade talente: I sugrađani Milica, Nenad i Matej među najboljim studentima srbije

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Fond za mlade talente ove godine stipendira do 1.111 najboljih studenata završne godine osnovnih i integrisanih akademskih studija i do 500 studenata završne godine master akademskih studija sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija. Dositeja stipendija pruža moralnu i finansijsku podršku talentovanim studentima kako bi mogli da se posvete studijama i razvoju svojih potencijala. Među dobitnicima ima i naših mladih sugrađana, a između ostalih, stipendiju je dobila Milica Adamović, studentkinja četvrte godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu na smeru medicinska rehabilitacija.

-Drago mi je što Fond za mlade talente prepoznaje i vrednuje trud i rad svih nas koji studiramo i trudimo se da steknemo što više znanja koja ćemo koristiti u radu. Sredstva koja su obezbeđena u okviru stipendije iskoristiću za dalje usavršavanje u okviru struke – rekla je Milica čiji prosek je 9,25.

Matej Imbronjev dobio je Dositeju zahvaljujući proseku 9,96, dok je Nenadu Erdeljanu pripala sa prosekom 9,43. Obojica su studenti šeste, završne, godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, na smeru opšta medicina.

-Do kraja školovanja ostalo mi je još tri ispita, a tokom svih šest godina trudio sam se da svaku oblast, o kojoj sam učio, savladam što bolje mogu. Biti lekar je poziv koji nosi veliku odgovornost prema onima koje lečite, njihovim porodicama, ali i prema samoj profesiji. Čast je što sam među odabranima koji su dobili Dositeja stipendiju i potrudiću se da je opravdam svojim radom i usavršavanjem – kazao je Nenad.

Stipendija na mesečnom nivou iznosi 36.000 dinara, a dobija se tokom deset meseci. Stipendisti postaju deo zajednice najboljih studenata, što otvara vrata za profesionalno povezivanje i buduće saradnje. Oni koji prime ovu stipendiju imaju obavezu da nakon završetka studija rade u Srbiji najmanje pet godina. Time država direktno ulaže u svoj najkvalitetniji kadar i podstiče ih da ostanu u svojoj zemlji.

A.Đ.

Na putevima veći broj motocikala i mopeda: Korišćenje zaštitne kacige najvažnija mera zaštite

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodile su se 104 saobraćajne nezgode u kojima je povređeno 51 lice. Na teritoriji Policijske uprave Kikinda nije bilo saobraćajnih nezgoda prethodnog dana.

U MUP-u napominju da se sa dolaskom lepšeg vremena na putevima se očekuje veći broj motocikala i mopeda. Podsećaju vozače dvotočkaša da je bezbednost u saobraćaju na prvom mestu. Korišćenje zaštitne kacige nije samo zakonska obaveza, već najvažnija mera zaštite koja može spasiti živote i značajno smanjiti posledice saobraćajnih nezgoda. Takođe, važno je da motociklisti koriste zaštitnu opremu, budu vidljivi na putu, poštuju saobraćajne propise, prilagode brzinu uslovima na putu i vodite računa o drugim učesnicima u saobraćaju.

Apeluje se na sve učesnike u saobraćaju da obrate posebnu pažnju na bicikliste i motocikliste, naročito u raskrsnicama i prilikom preticanja, jer je njihova bezbednost često ugrožena i najmanjom nepažnjom.

Solistkinji Petri Todorić dve nagrade u Somboru: Prvo mesto i nagrada za najbolji scenski

Aleksandra Djuran April 8, 2026

Solistkinja Petra Todorić osvojila je prvo mesto i nagradu za najbolji scenski nastup na 16. Međunarodnom muzičkom festivalu „Šareni vokali“ u Somboru. Mlada sugrađanka pokazala se najbolja od 23 učesnika iz više zemalja iz regiona.

-Nisam očekivala da ću baš ja biti najbolja jer su svi takmičari bili veoma dobri. Time je moja sreća još veća. Trud i rad su se isplatili, a i pesmu sa kojom sam nastupala „Anđeo s pesmom“ volim da pevam – otkrila nam je Petra, inače učenica sedmog razreda OŠ „Sveti Sava“.

Tekst pesme napisao je Tode Nikoletić, a muzički aranžman uradio je Lado Leš.

-Tekst je emotivan i upravo jaka emocija koju sam prenela i na publiku i na žiri kvalifikovala me je za prvo mesto. Izvođenje kompozicije je kompletno ukoliko ga prati odgovarajući scenski nastup u čemu sam takođe uspela – navodi Petra.

A.Đ.

Bogdan oštro uzvratio opoziciji: Ispadate smešni i neinformisani

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Novo igralište u Banatskom Velikom Selu najviše je obradovalo najmlađe meštane koji su proteklih dana dobili uređen kutak za igru. Međutim, novo mesto za dečije druženje komentarisali su i gradskom odboru Stranke slobode i pravde ocenjujući da je previše plaćeno, na šta je jasan i nedvosmislen odgovor usledio od gradonačelnika Mladena Bogdana:

-Ti ljudi polaze od sebe i ja ih sada pitam da li su i koliko dečijih igrališta izgradili dok su njihovo šefovi upravljali gradom i na šta su ona ličila, ako su uopšte postojala? Kada već pričate o nečemu morate dobro da se raspitate o toj temi, a najveća zamerka je koliko je novca utrošeno. Važno je da se zna koliko šta košta, a ne da se gugla po internetu koliko koja sprava košta i da se daju paušalne ocene zbog kojih ispadaju neinformisani i smešni. Istaći ću još jednom da se sva igrališta grade prema važećim pravilnicima i zakonima. Tartan podloga, koja se spominje, više se ne koristi, nego se postavlja specijalni šljunak, što je standard.

Dečije igralište u Banatskom Velikom Selu delom je finansiralo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a delom lokalna samouprava.

– Identično igralište finansirala je i kompanija NIS, bez ikakvih sporenja. Postavlja se pitanje po kom osnovu se onda dovode u pitanje Ministarstvo i grad, a ne privatni investitor – dodao je prvi čovek grada – Nije samo sprava ta koja određuje vrednost, tu su pripremni, zemljani, građevinski radovi, upotreba mašina, a postavljaju se sprave koje su posebno sertifikovane i atestirane. Umesto da su podelili zajedničku radost što je Banatsko Veliko Selo dobilo igralište, oni kritikuju bez argumenata. Ukoliko bude trebalo iznećemo specifikaciju svakog dečijeg igrališta jer kada imate odobrena sredstva od državnih organa, morate da ih pravdate jer u suprotnom više nećete moći da konkurišete sa projektima.

Gradonačelnik Bogdan podseća da će i na Strelištu biti izgrađeno dečije igralište, na zahtev sugrađana.

-Meštani ovog naselja predali su mi peticiju još pre godinu i po dana sa zahtevom da deca dobiju svoj prostor. Radovi su u toku i siguran sam da će novim prostorom biti zadovoljni, prvenstveno najmlađi, a onda i njihovi roditelji -rekao je Bogdan i pozvao političke neistomišljenike da se uozbilje, kako ne bi ispadali smešni.

R.K.

Fekalna kanalizacija na Strelištu gradiće se bez zastoja

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Izgradnja fekalne kanalizacije na Strelištu ponovo je nastavljena. Radovi započeti u maju prošle godine, morali su da se obustave, a o razlozima je, prilikom posete gradilištu, govorio gradonačelnik Mladen Bogdan:

-Zadovoljan sam što su mašine i radnici ponovo na terenu i što je konačno nastavljena realizacija kapitalnog projekta na Strelištu. Izvođač radova imao je problema na terenu poput podzemnih voda, instalacija koje su se nalazile na trasi, naftovoda, kanala i drugih. Bilo je neophodno uraditi novi katastarski plan, ali i preprojektovanje. Puno puta meštani Strelišta obraćali, s pravom, su nam se sa pitanjima kada će radovi ponovo početi, a mi iz lokalne samouprave konstantno smo se nalazili između dve „vatre“. Pošto je dokumentacija rešena, bilo je potrebno da se urade aneksi ugovora i tada smo već ušli u kasnu jesen i zimu kada nije bilo moguće bilo šta raditi.

Sa dolaskom lepog vremena izgradnja fekalne kanalizacije je nastavljena, što su posebno pozdravili meštani ovog naselja Dragan Umićević i Dušan Ljuboja.

-Došao sam iz Zagreba i nastanio sam se sa suprugom na Strelištu pre više od 30 godina – rekao je Umićević. – Sve vreme živimo bez kanalizacije i nije lako. Puno će nam značiti.

Ljuboja kuću na Strelištu ima 22 godina, a poslednjih sedam živi u njoj:

-Sagradio sam salaš jer volim prirodu i lepo je i meni i supruzi da živimo ovde. Hvala predstavnicima grada na ovom poduhvatu jer svi jako dobro znamo koji je problem kada imate septičku jamu. Kanalizacija će doprineti da svi mi imamo bolji standard i život na Strelištu.

Rok za izvođenje je 540 kalendarskih dana investitor radova je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a posle potpisivanja Aneksa ugovora vrednost posla je 300.930.612 dinara sa PDV-om.

-Zastoja više neće biti i meštani Strelišta mogu da budu spokojni, što su nam garantovali i izvođači radova, ali i nadzor. Naši sugrađani koji žive u ovom naselju na kanalizaciju su čekali jako dugo i sada će je konačno i dobiti. I sam sam bio ljut zbog zastoja, ali na neke stvari mogli smo da utičemo jako malo, a na većinu nismo – zaključio je gradonačelnik Bogdan i podsetio da je izgradnja fekalne kanalizacije u ovom delu grada kompleksan zadatak i da su do sada svi pričali o njoj, ali da se jedino sadašnja vlast uhvatila u koštac sa svim problemima i nije odustajala:

-O fekalnoj kanalizaciji u ovom naselju priča se od kada je ono nastalo. Deo problema je bio i taj što je Strelište izgrađeno bez potrebnih dozvola i nije bilo legalizovano. To je izazvalo najveće probleme i upravo je to razlog što nismo želeli u ranijem periodu da obećavamo ono što ne možemo da ispunimo.

Fekalna kanalizacije se gradi po novoj tehnologiji u odnosu na gravitacioni sistem kanalizacije, kakav je do sada bio u Kikindi. Zbog specifičnosti terena, nižeg nivoa zemljišta u odnosu na železničku prugu i postojećeg gradskog sistema, klasična gravitaciona kanalizacija nije bila izvodljiva te je jedino rešenje vakuumska tehnologija. Prostor je kompleksan, pun postojećih instalacija, naftovoda i kanala.

Projektom je obuhvaćeno 4.472 metra vakumske kanalizacione mreže, 114 vakumskih šahtova, potisni vod od 546 metara i vakumsku stanicu, čija lokacija omogućava i jednostavno priključenje buduće faze – Železničkog Novog Reda.

A.Đ.

Istorijat šuma u Kikindi: Od dudovih drvoreda do klimatskih promena

Aleksandra Djuran April 7, 2026

Miodrag Radovanović, diplomirani inženjer šumarstva, zaposlen u JP „Kikinda“ u Istorijskom arhivu održao je predavanje na temu „Šume u Kikindi – nekad i sad“. Kako ističe istražujući istorijske činjenice za doktorsku disertaciju došao je do zanimljivih činjenica i podataka o početku šumarstva u našem gradu.

-Uspeo sam da pronađem mape koje datiraju iz druge polovine 18. veka, kao i podatke o istorijatu šuma. Što se tiče same pošumljenosti situacija je, manje, više, ista. U 18 i 19. veku bilo je šuma, ali kako je više stanovnika živelo na salašima u ataru oko grada, svi oni su imali određeni broj drva koji se, ipak, ne mogu kvalifikovati kao šume. Šuma je površina veća od pet ari sa maksimalnom pokrovnošću, a takvih nije bilo pre dva veka. U trećem austrijskom vojnom premeru, krajem 18. i početkom 19. veka, ima podataka o začetku pošumljavanja – navodi naš sagovornik.

Za našu sredinu bili su karakteristični drvoredi dudova, nastali u drugoj polovini 19. veka.

-Oni su se nalazili pored svih glavnih saobraćajnica, pa ih je bilo na nakovačkom putu, bašaidskom drumu, putu prema Mokrinu. Oni su i prvi začeci vetrozaštitnih pojaseva, kakve danas imamo. Tada su imali drugu ulogu, s obzirom na to da je svilarstvo bilo razvijeno, oni su se sadili zbog uzgoja svilene bube. Pored njih najviše je bilo bagrema, a sadnice su u to vreme, dodeljivane poljoprivrednicima koji su imali njive pored puta i njihova obaveza je bila da ih zasade ispred parcela u razmaku od šest metara – kaže naš sagovornik.

Kako vreme prolazi situacija se menja.

-Imamo izmenjene ekološke uslove. Podzemnih voda maltene da nema, a režim padavina je potpuno drugačiji. Raznim terenskim istraživanjima zna se da na ovom terenu, iako ih nije bilo, mogu da se podignu šume. Neophodno je saditi otpornije vrste sa jakim korenovim sistemom i da budu adaptivne da mogu da podnesu sadašnju klimu. Iz 1861. godine pronašao sam izveštaj o uspostavljanju čuvarske službe kako bi se sačuvale mlade sadnice, a isto je i danas – dodao je Radovanović.

Ovom prilikom zaključeno je da je neophodno da se svi angažuju kako bi naša sredina bila što pošumljenija. Njihov značaj je višestruk u svim sferama života. Svest da ih je neophodno čuvati i negovati razvija se od najmanjeg uzrasta.

-Sada ima više potencijala za podizanje šuma, iako se nalazimo u stepskoj zoni, gde to nije lako – precizirao je Miodrag Radovanović.

A.Đ.