Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

У Влади Војводине уручени уговори за уређење четири школе са територије града укупне вредности 13 милиона динара

Aleksandra Djuran октобар 24, 2025

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре у вредности од 100 милиона динара за реконструкцију, адаптацију, санацију, инвестиционо и текуће одржавање објеката установа основног образовања и васпитања у Војводини за текућу годину.

Са територије града средства су одобрена за четири школе. Основној школи „Васа Стајић“ из Мокрина за одржавања учионица, тоалета и дворишта припало је 3,4 милиона динара, а иста сума припала је и школи „1. октобар“ из Башаид за уређење дела дворишта и фискултурне сале. Основна школа „Жарко Зрењанин“ за одржавање учионица и тоалета утрошиће три милиона, а „Ђура Јакшић“ за сређивање дела учионице и дела крова имаће на располагању 3,2 милиона динара.

Председница Гојковић је истакла да овај програм представља један од најзначајнијих видова заједничког улагања у будућност, у ученике, наставнике и у саме заједнице.

-Улагање у објекте и инфраструктуру школа значи побољшање живота читаве једне заједнице. Ово нису само материјална средства, то је израз наше бриге о деци, њиховом окружењу и квалитету наставе – рекла је председница Гојковић и нагласила да Покрајинска влада у сарадњи са локалним самоуправама годинама улаже у образовну инфраструктуру са циљем да свако дете у Војводини има једнаке и добре услове за школовање.

Мирко Влајков, директор башаидске ОШ „1. октобар“ напомиње да ће средства утрошити за најургентније радове.

-Део новца намењен је да се уради заштита грејања у сали за физичко васпитање, а део за бетонирање дела школског дворишта који је у најлошијем стању. Поред бољих услова за ученике и запослене ова инвестиција побољшаће безбедност у објекту и ван њега – истакао је Влајков.

И директорица ОШ „Ђура Јакшић“ Биљана Шимон захвалила је надлежнима у Покрајинској влади на томе што помажу да се унапреди рад у образовној установи.

-Санираћемо део учионица у којима се појавила влага и заменити дотрајале подове. Део средстава утрошићемо и за претресање и санацију дела крова где постоји проблем са прокишњавањем – сазнали смо од Биљане Шимон.

Маја Гојковић додала је да ово нису једина улагања у школство.

-Пре три месеца на претходном конкурсу издвојили смо 375 милиона динара за установе основног и средњег образовања и васпитања, као и за установе ученичког стандарда, што значи да је у 2025. години издвојено 475 милиона динара за укупно 84 установе. Надам се да ћемо и у идућој години наставити с овим трендом увећања средстава за адаптацију и реконструкцију школа широм наше покрајине – поручила је председница Покрајинске владе.

А.Ђ.

Комби усмртио кобилу на путу Кикинда-Мокрин

Aleksandra Djuran октобар 23, 2025

Теретни комби усмртио је кобилу на путу Кикинда -Мокрин. Како сазнајемо у Полицијској управи јутрос око 7 часова пријављен је догађај и на лице места изашли су саобраћајни полицајци.

Према доступним информацијама на кобилу је налетео „фијат дукато“, а животиња је, како тврде очевици, трчала је из правца Кикинде према Мокрину.

Власник кобиле у близини места незгоде има салаш и против њега ће бити поднета одговарајућу прекршајна пријава.

Истраживали смо каква је понуда огрева: Чврсто гориво и даље најисплативије

Aleksandra Djuran октобар 23, 2025

Грејна сезона званично је почела 15. октобра, иако су многа домаћинства, посебно са индивидуалним ложиштем, са догревањем почела још почетком месеца. И ове зиме многе породице користиће пећи на чврсто гориво, а према анализама, дрва и даље представљају најјефтинији вид грејања. Иако је и цена дрва порасла, она и даље остају најисплативија опција. Цене широм Србије крећу се од 6.000 до 11.000 динара, у зависности од места до места, а ми смо истраживали каква су понуда и потражња дрва за ложење у нашој околини.

-Суграђани се увелико спремају за ову зиму и код нас је добра потражња за огревом – истакао је Стефан Симић, власник стоваришта у улици Генерала Драпшина. – Највише се купује буковину и храст чија цена је 10.000 динара за кубик. Отпад је 6.000, док је за другу класу огрева потребно издвојити 8.000 динара. Нудимо и услужно сечење.

Иста ситуација је и на стоваришту „Мими и бата“ власника Саше Попова које се налази у улици Жарка Зрењанина.

-Велика потражња је за буквом која је протеклих дана поскупела за 500 динара по кубику и сада је 9.500. И багрем се тражи и његова нова цена је 9.000 за метар кубни. У понуди имамо и отпадне палета од букве. Цена за два метра метра је 14.500 динара, што је такође тражено – навео је Саша Попов.

Неретко Кикинђани одлазе по дрва за ложење у Ново Милошево у стовариште „Два брата из равног Баната“.

-Палетирано дрво има цену од 14.000 динара, огрев у мрежама је 12.000, а имамо и цепанице на метар које се продају за 6.000 динара – казао је власник Лука Недељков. – Кубик исечене букве је 7.500, док је комбинација цера, граба и храста 6.000 динара. Управо поменуто мешано дрво је и најтраженије што због цене, тако и због квалитета. У протеклих месец дана потражња је огромна. Од јануара је најављено поскупљење огрева и људи хоће да се обезбеде на време. Утицај има и ситуација с НИС-ом и поједини наши купци прибојавају се да неће бити гаса.

Просечно домаћинство за грејну сезону потроши од пет до 10 кубика огрева.

А.Ђ.

Ликовни конкурс за малишане: „Сова ушара – редован гост нашег града”

Aleksandra Djuran октобар 23, 2025

Центар за стручно усавршавање и ове године организује ликовни конкурс за децу узраста од 3 до 6 година, на тему „Сова ушара – редован гост нашег града”.

Из ове установе позивају малишане из вртића и припремних група да, кроз машту. прикажу свог посебног госта – сову ушару која је један од симбола Кикинде. Конкурс је отворен до 15. новембра, а проглашење награђених радова организоваће се у Народној библиотеци „Јован Поповић“ 27. новембра и тада ће бити приређена и изложба најуспешнијих радова.

Из ЦСУ позивају вртиће, родитеље и децу да се придруже овој лепој манифестацији и кроз уметност прославе долазак посебног пернатог госта Кикинде. Радови могу да се доставе у Центру за стручно усавршавање, у Немањиној 23.

Савет управног Округа: О мигрантским кретањима и пројекту „Свој на своме“

Aleksandra Djuran октобар 22, 2025

На седници Савета управног округа разматрани су Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима у оквиру државног пројекта „Свој на своме“ и мигрантска кретања на територији свих шест локалних самоуправа Севернобанатског управног округа. Састанку су присуствовали представници свих општина, док је наш град представљао градоначелник Младен Богдан.

Председник општине Кањижа Роберт Фејстамер додаје да не може да се пореди оно што је било пре неколико година и како је данас у овом месту.

-Посебно се у селима Хоргош и Мартонош знатно је мање миграната на улицама. На граници их и даље има и највећи проблем је када их враћају назад. Желим да се захвалим и полицајцима, али и свима који су укључени у ову проблематику, јер мештани села ниједног момента не осећају да су угрожени. У нашој општини, у 13 насељених места, има око 2.800 нелегализованих објеката. Локална самоуправа ће бити спремана да изађе у сусрет свима – навео је Фејстамер.

Стана Ђембер, председница општине Чоке напоменула је да је ове године ситуација са мигрантима пуно боља у односу на претходне.

-Имамо одличну сарадњу са Полицијском управом , а ми смо, као општина у више наврата издвојили средства за плаћање превоза миграната. Сада их има само спорадично. Када говоримо о легализацији наша, као и друге општине, раде на катастарским подацима из 1912. године. То је разлог што смо пре неколико година започели комасацију грађевинског рејона што ће нам знатно олакшати посао који је пред нама. Формирали смо тим који ће радити на овом пројекту који је од националног значаја како бисмо помогли свим становницима – додала је Стана Ђембер.

Домаћин скупа био је начелник Севернобанатског управног округа Небојша Јованов, а о мигрантским кретањима говорио је Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда.

А.Ђ.

Саопштење Министарствa пољопривреде, шумарства и водопривреде: Забрањено спаљивање жетвених остатака

Aleksandra Djuran октобар 22, 2025

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде упозорило је пољопривреднике да је спаљивање стрњике и жетвених остатака строго забрањено, јер, како се истиче, ова пракса уништава земљиште, угрожава здравље људи и животиња и изазива пожаре са великом материјалном штетом.

Како је наведено у саопштењу Министарства, према Закону о заштити од пожара за овај прекршај предвиђене су новчане казне, док Министарство, на основу својих надлежности и доступних података, спроводи мере у складу са Законом о пољопривреди и руралном развоју.

Министарство располаже ажурираним сателитским и теренским снимцима, као и извештајима пољопривредних инспектора, на основу којих се јасно уочавају парцеле на којима је спаљена стрњика. Свака таква парцела која се и даље води као активна у еАграру и за коју је утврђено је да је спаљена, а власник није пријавио пожар, аутоматски ће повлачити пасиван статус целог газдинства.

Министарство пружа могућност добровољног исправљања – сви пољопривредници који су имали пожар на својим парцелама, без обзира на узрок, позивају се да у року од седам дана ажурирају податке у еАграру, односно да, уколико су парцеле уништене или изгореле, изврше њихово привремено искључење из активне обраде, јер према закону немају право на подстицаје. Након истека наведеног рока, сва газдинства која нису поступила по овом позиву, а на чијим се парцелама утврди спаљивање без пријаве, биће предмет прекршајног поступка и стављена у пасиван статус.

Министарство, у сарадњи са пољопривредном инспекцијом и Сектором за ванредне ситуације МУП-а, наставља појачане контроле. Инспекцијске службе су на терену и санкционисаће сва лица која крше прописе.

-Ове мере нису усмерене против пољопривредника, већ у заштиту земљишта, биодиверзитета и здраве животне средине – наглашава се у саопштењу Министарства.

Додаје се да је током претходних дана на снимцима забележено више хиљада пожаришта на њивама, што је допринело озбиљном загађењу ваздуха у бројним срединама, а угрожен је био и саобраћај на путевима широм Србије. Министарство је позвало и све грађане да овакве поступке пријаве надлежним ватрогасним станицама, закључује се у поменутом Министарству.

„Кикиндски млин” добија новог закупца: Производњу би требало да закупи „Клас“ из Сарајева

Aleksandra Djuran октобар 21, 2025

Нови закупац производног дела „Кикиндског млина”, као сазнајемо, требало би да постане фирма „Клас“ из Сарајева. Реч је о највећој млинско пекарској индустрији у Босни и Херцеговини. Баве се производњом брашна, тестенина, посластичарских и кондиторских производа. Још увек се не зна када ће започети производњу у Кикинди али се очекује да то буде ускоро.

Већина од око седамдесетак запослених у „Кикиндском млину“ тренутно је без запослења, али се очекује да поново почну да раде на старим радним местима пошто сарајевска фирма започне производњу.

Како сазнајемо силоси, али и сушара за сунцокрет и кукуруз остаје у власништву „Дијаманта“, а наставиће се и откуп пшенице, кукуруза и сунцокрета. Годишње је млину откупљивано 40 хиљада тона пшенице, дневно се млело од 125 до 130 тона , а месечно од 3.800 до четири хиљаде тона. Радило се у четири смена и производили су се сви типови брашна којих је било преко 20 врста. Тестенине су се производиле по италијанској рецептури и то око две хиљаде тона годишње. Још 2017. године ова фирма била је једна од 80 са списка за продају „Агрокора“, а 2022. када је прослављено 160 година постојања и даље је био у власништву ове компаније. Изграђена је и нова сушара у коју је уложено 280 хиљада евра. Модерна сушара ради од 2016. године и има капацитет од око 15 хиљада тона кукуруза и сунцокрета.

Напоменимо и то да је млин у улици Краља Петра Првог, који је део „Кикиндског млина“, познати Данфил, откупила кикиндска пољопривредна фирма „Бајша аграр“ за потребе складишта.

„Кикиндски млин“ основан је давне 1862. године и једно је од најстаријих предузећа у региону. И ову, као и остале фирме , пратила су добра и лоша времена изазвана дешавањима у свету и држави. Од почетка 2022. „Кикиндски млин“ је и званично постао један од брендова компаније „Дијамант“ из Зрењанина“ чији је власник београдски „Фриком“ тачније „Агрокор“ из Хрватске. Располаже значајном имовином, између осталог силосима у Кикинди и Новом Милошеву за складиштење 82.000 тона пшенице, магацинским складиштима, производним погонима и другим, која су у Кикинди на поседу површине веће од 30 хектара и у Новом Милошеву на 14,5 хектара.

А.Ђ.

Признање Кикинди за највећи број учесника, гледаност и организацију фестивала „Србија у ритму Европе“

Aleksandra Djuran октобар 21, 2025

Граду Кикинди у Бору је уручена награда за највећи број учесника, гледаност и организацију прошлогодишњег фестивала „Србија у ритму Европе“. Признање је примио градоначелник Младен Богдан који је овом приликом истакао да смо показали да поседујемо озбиљне капацитете и ресурсе за организацију таквог догађаја чија се гледаност мери у милионима. Захвалио се продукцији и организаторима на овом признању и упутио је честитке домаћину Бору на сјајној организацији овогодишњег финала.

Овом приликом наступила је и Ена Гогић која је као победница допринела да финално такмичење овог фестивала буде организовано у нашем граду.

У Башаиду у четвртак неће бити воде током преподнева

Aleksandra Djuran октобар 21, 2025

У четвртак, 23. октобра, од 9 до 11 часова, услед планираних радова на одржавању електроенергетске мреже, доћи ће до прекида у напајању електричном енергијом у целом селу.
Због нестанка струје, у наведеном термину неће бити могућа ни испорука воде.

Борислав Чубрило, произвођач крафт пива: Сувача на пивски погон

Aleksandra Djuran октобар 21, 2025

Није баш кикиндска улица Тозе Марковића толико на периферији, колико се у први мах чини. Нарочито ако смо у ту улицу пошли с намером да се упознамо с производним погоном занатског пива. Вероватно процес производње пива више интересује технологе, а ваш извештач се декларише у конзументе овог напитка. Зато овај текст куцамо одмах на лицу места, у пивари и сасвим трезни.

Дочекује нас Борислав Чубрило, којем тражимо личну карту. Не наравно његову, јер нисмо иследници, него његове занатске радионице.

– Фирма „Банат бир“ је настала 2019. прво као кућна, експериментална пивара. Тад смо се тек упознавали с технологијом производње занатског пива. Прво смо „кували“ по 20 литара за друштво и за личне потребе, а убрзо смо исте године прешли на већу производњу- каже домаћин. -Међутим, дошла је корона и то време локдауна смо искористили да унапредимо опрему и проширимо производњу на 180 литара. Тад смо развили и палету од четири врсте пива. Након тога смо одлучили да се још озбиљније посветимо производњи. Прикупили смо документацију од Министарства пољопривреде, ускладили производне погоне са законским регулативама и напокон прошле година регистровали фирму и још више проширили производну палету. Сад производимо осам врста пива- додаје Чубрило, уједно нудећи да испробамо неки од његових производа. Одбијамо док смо на задатку, него, док трака „цури“ питамо да нам открије још неки податак о својој мануфактури:

– Доста нове опреме смо набавили. Доста тога путем субвенција Републике Србије, а нешто смо и сами направили. Сад смо набавили ферментор од 1000 литара и имамо капацитет складиштења од 24.000 литара годишње. Очекујемо до краја године да ћемо набавити још један ферментор, што би било додатних 12.000 литара годишње.

А Кикинђани, које највише воле?- питамо.

– Пре свега наше најпознатије и аутентично пиво од лудаје са зачинима: цимет, мускатни орах, ђумбир, каранфилић… Затим, поред пива од лудаје, ту су и „Кикиндско светло“, „Фијакер“, „Ипа“ и „Сувача“, која су добитници специјалних признања на Етно сајму хране и пића у Београду. Поред њих имамо и пива „Кинђа“, потом „Наива“, а ускоро излази и „Равница“, питко пиво са цитрусним и нотама хмеља. Ове године смо се трудили да кроз локалне манифестације широм Србије што више промовишемо наше производе, били смо на много места, а и на „Данима лудаје“ је била прилично велика потражња за нашим пивом од стране комшија Румуна.

– Може ли сад једно ладно? -наваљује домаћин. –Може! Задатак извршен, кажем. Јер, мада нисам из Румуније, и мене живо интересује како вози „Фијакер“ по „Равници“ и да ли после трећег, „Сувача“ почиње да окреће.

Н. Савић