Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Помоћ Покрајине за расадничку производњу добио и „Викумак“ из Иђоша

Aleksandra Djuran јул 9, 2023

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је уговоре укупне вредности 90 милиона динара из Буџетског фонда за шуме АП Војводине. Уговоре о бесповратним средствима уручио је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић, а међу онима који су добили новац је и расадник „Викумак“ из Иђоша чији је власник Радивој Лагунџин. Њему су припала средства за унапређење расадничке производње.

-Одобрено нам је 200.000 динара за куповину тракторског атомизера за прскање. На нашем расаднику имамо један који је стар и било је време да купимо нови. Тракторски атомизер за прскање користимо приликом заштите садница хербицидима и пестицидима – сазнајемо од Лагунџина.

Расадник „Викумак“ једини је на територији града који производи шумски садни материјал, саднице за пољозаштитне појасеве и ремизе. Код надлежног секретаријата сваке године конкуришу за средства и до сада су добили трактор, систем за наводњавање и разне прикључне машине неопходне у расадничкој производњи.

-Шумски расад узгајамо на 1,2 хектара. Имамо саднице храста, тополе, јасена, јавора и багрема. Најтраженији су багрем, храст и топола који и најбоље успевају на нашој земљи – додаје наш саговорник.

Поред поменутог „Викумак“ у понуди има и друге саднице.

-У ово доба године најтраженије су вишегодишње цветнице и контејнерске саднице које се налазе у великим саксијама. Купују се и перене и разни четинари – напомиње Радивој Лагунџин.

Иђошки расадник је породични посао. Наредног месеца обележиће две деценије рада. Поред производње садног материјала, баве се и извођењем радова у шумарству, претежно пошумљавањем, као и осталим радовима у хортикултури, попут уређења дворишта и паркова и постављања тепих травњака.

Прва књига суграђанина Игора Попова промовисана у Румунији

Aleksandra Djuran јул 8, 2023

Уметнички руководилац у Академском друштву за неговање музике „Гусле“ и специјалиста васпитач за традиционалну игру, Игор Попов, своју прву књигу „Обичаји и игре Срба у Поморишју“ промовисао је у Темишвару, у Свечаној дворани Савеза Срба у Румунији. Издавач ове јединствене монографије и организатор промоције је Савез Срба у Румунији и Влада Румуније. Ментор је била др Оливера Васић, а рецензенти су етнолог др Весна Марјановић, етнокореолог др Весна Карин и покојна др Селена Ракочевић.

-Књига је, заправо, део мог специјалистичког рада из 2012. године. Има два дела и у првом су обрађени обичаји и обреди Срба у Поморишју, док је други део посвећен игри и плесовима овог краја и он садржи нотне записе и кинетограме. У Румунији већина места поседује своју монографију, међутим, нема пуно писаних дела о играма из Поморишја и сада су оне сабране на једном месту – каже Игор Попов.

Током 15 година теренског истраживања забележено је 50 игара. Књига може да послужи и као научна литература, али може да буде интересантна и обичним људима који желе више да сазнају о обичајима Срба у Румунији. Подаци који се налазе у делу односе се на период од половине 19. века до данас.

-Сваке године у оквиру Етно кампа ми истражујемо терен Поморишја и мисија је да све игре које смо забележили и истражили на неки начин оживимо и то у културно-уметничким друштвима Срба у Румунији. Са друштвима у Чанаду, Араду, Великом Сентпетеру, Фенлаку „Гусле“ сарађују годинама, тако да би нове кореографије нашле место у њиховим репертоарима – додаје Попов. – У Поморишју се обележавају сеоске славе, организују балови, разне свечаности, славља. Сваки догађај почиње тако што се одигра шест игара које су окосница играчког репертоара Поморишја и то је обичај који је сачуван одавнина.

Игор Попов је, користећи се записима са терена, поставио и кореографију „Српске игре из Поморишја“ коју су први извели чланови „Гусала“. Након тога, постављена је у Великом Сентпетеру, Чанаду, Фенлаку и Араду.

-Игре су тешке, захтевају добре саставе и добре ансамбле. Траже пуно вежбања и једне су од најтежих игара што се тиче корака, стила и саме играчке технике. КУД „Плави делија“ из Великог Сентпетера до сада је, са овом кореографијом, освојио пуно награда, а једна од најзначајнијих је сребрна плакета на Европској смотри српске дијаспоре 2019. године – сазнајемо од нашег саговорника.

О књизи су, поред аутора, говорили др Кристина Плањанин Симић , књижевница Јаворка Марков Јоргован, Саша Јашин и директор АДЗНМ „Гусле“ Зоран Петровић, а подршку је дао и почасни председник Савеза Срба у Румунији др Славомир Гвозденовић.

Посебну ноту промоцији су дали чланови АДЗНМ „Гусле“ из Кикинде и КУД-а „Плави делија“ који су приказали традиционалне игре и песме које су Срби из румунског Поморишја вековима играли и певали. У Кикинди је промоција планирана за 26. јул.

Школа пливања на базенима у Банатском Великом Селу

Aleksandra Djuran јул 7, 2023

На отвореним базенима СЦ „Језеро“ у Банатском Великом Селу од 10. до 28. јула биће организована Школа пливања. Водиће је Драгана Пецарски, спортски директор Пливачког удружења „БВС“, а могућност да савладају основе пливања имаће деца од пет до 10 година.

-Школу пливања у Банатском Великом Селу организујемо други пут. Одлично искуство из прошле године определило нас је да и ове године помогнемо деци да науче основе и заволе овај спорт – истиче Драгана Пецарски – Школа пливања је бесплатна, а подршку нам је пружио град. Прошле године педесетак деца научило је основу и стекло искуство како да се понашају у дубљој води.

Школа пливања организоваће се понедељком, средом и петком од 19 сати. Број телефона за пријављивање и информације је 069/68 -19 -09.

После више година, коначно солидан род кајсија

Aleksandra Djuran јул 7, 2023

У кикиндским воћњацима почела је берба кајсија. Напокон, после више година, воћари који имају касну сорту кајсија могу да се надају солидном приносу. Од 2019. године није било правог рода. Проблем су били касни мразеви крајем марта, па чак и у априлу тако да су кајсије протеклих сезона измрзле од 50 до 100 одсто. То нам потврђује и Гојко Раца из Накова који је ово воће засновао на јутру земље.

-Ово је шеста година да имам воћњак и прва да ћу имати солидан род. Све ове године штете од мраза, али и леда биле су такве да рода малтене није ни било. Прошле године род је био 500 килограма, што је минимално с обзиром на то да имам 370 стабала – каже Раца.

Подизање воћњака односно куповина садница и система за наводњавање, као и ограђивање парцеле, коштали су око 4.000 евра. Инвестиција се ни после шест година није исплатила.

-Већ сам био одустао од воћњака. У прве четири године строго сам водио рачуна о агротехничким мерама тако да сам радио зимско прскање и орезивање, пролећно прскање, комплетну прихрану, кошење, а рода нема. Прошле године орезао сам грубо воћњак и заштитио га четири, пет пута само против монилије тако да ове године нисам очекивао род. Не можете ни да замислите колико сам био изненађен када сам видео да су стабла у пролеће добро понела, а и родила. Ове године сигуран сам да ће принос бити између седам и осам тона што је много више од мојих очекивања – искрен је наш саговорник.

Кишно пролеће добродошло је кајсијама. Гојко Раца има сорту „роксана“ која је међу најтраженијим и касна је сорта.

-Плодови су крупни и лепи, шест кајсија иде у килограм. Пуне су сласти и ко их купи дође по још. Цена је 150 динара килограм и на велико и на мало и имамо наруџбине више дана унапред. Сада када је почела берба она је свакодневна. За сада успевамо да оберемо све зреле плодове супруга, ћеркица, мајка, ташта и ја, међутим мораћу да тражим раднике – напомиње Раца.

Берба ће сигурно трајати још двадесетак дана, а сат је 300 динара. Осим кајсија Раца у истом воћњаку има и орахе који су такође солидно родили. Пракса је да се заједно засаде ораси и кајсије на једној парцели јер орах тек у 25-ој години почиње да даје пун род, а до тада су кајсије већ завршиле свој век.

Највеће интересовање за Техничку школу и Гимназију „Душан Васиљев“

Aleksandra Djuran јул 7, 2023

Завршен је и први и други круг уписа у средње школе. У четири средњошолске образовне установе у Кикинди било је 570 места. Највише средњошколаца и ове године уписала је Техничка школа где је на осам образовних профила било места за 210 ученика.

-Једина смо школа у Севернобанатском округу која је уписала сва одељења у пуном обиму у првом кругу – сазнајемо од директорице Миланке Халиловић – То нам говори да су смерови атрактивни, да имамо добре професоре и да школа нуди одлично образовање. Можемо да се похвалимо и да међу уписаним ученицима првих разреда имамо и 41 ђака који су дошли из општина у округу.

Техничка школа у подручју рада електротехника има образовне профиле: електротехничар информационих технологија , електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима. На смеру машинство као четврогодишњи смер је техничар за компјутерско управљање на ЦНЦ машинама. Трогодишњи смер је комбиновано одељење аутомеханичари и заваривачи. На смеру саобраћај четворогодишњи смер је техничар друмског саобраћаја и трогодишњи је возач моторних возила.

Уписом су задовољни и у Гимназији „Душан Васиљев“ за коју се одлучило 111 ученика од планираних 120. Оформљена су по два одељења друштвеног и природно- математичког смера с тим да је 61 ђак уписан у друштвеном и 50 у природно-математичком смеру, сазнајемо од директорице Мирјане Дражић.

-Ове године уписали смо највише првака у односу на протеклих пет година. Имамо читаво одељење више него прошле године што је одраз наше ангажованости да промовишемо школу. Велику улогу у томе имали су и успеси наших ђака који сваке године са републичких такмичењења доносе значајна признања. Поред тога, и родитељи и ученици схватили су значај државне матуре и предности гимназија из којих ће моћи да се упише било који факултет. Ове године сви ученици једног одељења природног смера уписали су жељене факултете и већина их је на буџету – напоменула је Мирјана Дражић.

У Економско -трговинској школи од 120 остало је слободно 15 места и то на смеровима конобар и кувар.

-Уписали смо 30 ђака на смеру економски и исто толико на смеру туристички техничар. Уписана су 22 будућа кувара, 15 трговаца и девет конобара – рекла је Тања Радованов, директорица Економско-трговинске школе.

У Средњој стручној школи “Милош Црњански” такође је било места за 120 нових ђака на три четворогодишња и једном трогодишњем смеру. Уписано их је 95. Директор Милорад Карановић напомиње да је најмање интересовање било за комбиновано трогодишње одељење.

-На смеру пекар и оператер прехрамбене индустрије уписано је 17 уеника. По 24 ђака имамо у одељењима где су техничар за хемијску и фармацеутску индустрију, док је на смеру медицинска сестра -техничар уписано максималних 30 ђака – прецизирао је Карановић.

Смерова који су били на располагању у све четири средње школе састављен је у договору са Градском управом,Филијалом националне службе за запошљавање и Регионалном привредном комором. Директори истичу и да су добро планирали упис с обзирма на то да ће се у појединим средњим школама у Ади, Сенти и Новом Кнежевцу гасити део одељења јер немају довољан број уписаних.

У дворишту ЦСУ ниче Тренинг центар

Aleksandra Djuran јул 6, 2023

У дворишном делу Центра за стручно усавршавања, где се налази Парк науке, почела је изградња новог објекта. Тренинг центар односно учионица будућности имаће 150 квадрата и употпуниће активности и садржаје кикиндског ЦСУ. Ово је највећа инвестиција од 2010. године од када је отворен Центар.

-Тренинг центар моћи ће да користе компаније, али и сви остали који имају потребу за додатним образовањем, преквалификацијама и доквалификацијама – истиче Дејан Карановић, директор ЦСУ – У нашем граду отворен је велики број фабрика и биће их још. Суочени смо са недостатком радника у појединим браншама и овај центар биће право место за обуке тако да ће се још више смањити број незапослених.

Средства за изградњу, 20 милиона динара, добијена су на конкурсу Министартсва просвете. Посао ће бити подељен у две фазе.

-Ове године завршићемо грубе радове, а наредне је планирано да комплетна инвестиција буде завршена. За опремање будућег Тренинг центра конкурисаћемо на ИПА пројектима прекограничне сарадње са Румунијом и Мађарском. И наша премијерка Ана Брнбић залаже се за дуално образовање и сектор информационих технологија, што нам је и дало идеју за отварање центра за додатно образовање – напомиње наш саговорник.

Циљ је да се оформе и ИТ инкубатори. Појединцима који се баве информационим технологијама биће понуђен простор, логистика и опрема како би отворили фирме у нашем граду.

-Зграда која се гради имаће приземље и један спрат. Биће модерног изгледа и са опремом која ће задовољити све потребе будућих корисника – додао је Карановић.

У протеклих неколико година Центар за стручно усавршавање добио је 46 милиона динара на пројектима. Новац је искоришћен за опремање Парка науке, Мејкрес клуба, као и активности везане са Центром за промоцију науке и Покрајинским секретаријатом за образовање.

358506897_830495405378757_3279754390801969484_n

Почиње механичко уништавање амброзије

Aleksandra Djuran јул 6, 2023

Око 10 одсто становништва које је алергично или осетљиво на корове трава и других биљка алергично је на полен амброзије. Стога се већ неколико година мапирају локације на територији Града на којима је распострањена ова биљка.

-Полен амброзије може да распростире у кругу од 100 километра, тако да ће уништавање овог корова почети ових дана и трајаће до октобра. Полен нам стиже и из суседне Румуније, а на нама је да на нашој територији контролишемо и механички третирамо амброзију– сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. – Обухватићемо површину од око 160 хектара на територији града, а пре механичког уништавања сва места су мапирана и зна се тачно где је потребно косити.

Суграђани треба да уређују локације испред својих објеката и да се једнако брину о површинама у градском грађевинском рејону и у атару, односно да се ова коровска биљка уништи и на њивама под усевима.
-Сви власници, корисници, правна лица, предузетници, пољопривредници, стараоци и управљачи јавним путевима и водотоковима, као и физичка лица, у обавези су да уништавају ову коровску биљку уз примену агротехничких мера, механичким или хемијским путем. Амброзија ће се уништавати уз раскрснице, саобраћајнице и на запуштеним локацијама – додаје Мирослава Наранчић.

Колика је концентрација полена у ваздуху суграђани могу да прате преко две палинолошке станице у нашем граду. Њихова функција је да мере и идентификују полен у ваздуху, што је веома важно како грађанима који имају проблеме са поленским алергијама, тако и лекарима за адекватну благовремену терапију. Станица прати поленска зрна у ваздуху током периода цветања дрвећа, трава и корова од краја фебруара до октобра, а мониторинг обавља департман за биологију и екологију новосадског Природно математичког факултета. Резултати свакодневно могу да се прате на сајту Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и на сајту Града.

Биоскоп на Старом језеру: У петак „Боје пожара“

Aleksandra Djuran јул 5, 2023

На Старом језеру у петак од 21 сата у оквиру биоскопа на отвореном биће приказан филм „Боје пожара“. Улазак је слободан.

Током летњих месеци суграђани су у прилици да филмове гледају на великом платну у оквиру програма „Кикиндско лето“.

Пријем за ђаке генерације: Они су понос Кикинде

Aleksandra Djuran јул 5, 2023

Ђаци генерације основних и средњих школа били су гости Градске куће. Честитајући им завршетак једног животног раздобља и почетак новог градоначелник Никола Лукач додао је да је успех који су постигли на понос како њихових родитеља, тако и Града. Први човек града је посебно апострофирао да би волео да се сви који одлазе на факултет, по завршетку школовања врате у родни град. Заједно са чланицом Градског већа Валентином Мицковски уручио им је поклоне локалне самоуправе.

-Ви сте будућност Кикинде и Србије и задовољство је бити у вашем друштву. Бити најбољи није лако, али ви сте трудом, радом, залагањем, учењем и посвећеношћу дали све од себе да то постигнете – рекао је Лукач – На нама је да дамо све од себе да свим ученицима омогућимо најбоље услове за рад, да пролазе кроз ђачко доба несметано и безбрижно, а ви нас мотивишете да будемо још бољи и још одговорнији. На вама је да нам сутра покажете пут како би заједничким идејама Кикинда и Србија биле још боље место за живот. Желим вам да, пре свега, будете добри људи, да се борите за себе, за своју школу, да будете понос својих родитеља, наставника и града.

Анђелија Кнежевић, најбоља је ученица Гимназије „Душан Васиљев“.

-Пуно значи да се труд који смо сви улагали препозна и награди. Сви ми памтићемо овај пријем који показује да Град мисли на нас. Школовање настављам у Бремену у Немачкој где сам добила пуну стипендију за студије психологије – сазнајемо од Анђелије Кнежевић.

Никола Радујко, ђак је генерације ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, а уписао је Техничку школу, смер електротехничар рачунара.

-Уз рад, учење и вољу постижу се добри резултати. Част ми је што сам примио поклон од градоначелника , а овај гест показује да Град стоји иза нас и да нас подржава – рекао је Радујко.

Пријему је присуствовало свих 17 ученика генерације, а Валентина Мицковски истакла је значај постигнутих резултата.

-Да би развијали таленат и подстицали ђаке да што боље уче, улажемо у образовање, не само у инфраструктуру, него и у модернизацију наставе – закључила је Мицковска.

Ученици генерације на поклон су добили мобилне телефоне.

Књиге аутора „Партизанске књиге“ на светским језицима

Aleksandra Djuran јул 5, 2023

Књиге троје аутора кикиндске издавачке куће „Партизанска књига“ до краја године биће објављене у преводима на три светска језика.

Роман „Капларово игралиште“ Владимира Булатовића у преводу на арапски објавиће ирански издавач „Ана Пол Публишинг Хаус“. Ово је уједно први превод неке од књига овог аутора.

Роман Југослав Ане Вучковић, поред огромне популарности на домаћем и регионалном тржишту и већ три превода на енглески, немачки и македонски језик, појавиће се у преводу на грчки, али и малтешки.Тако ће Ана Вучковић постати прва српска ауторка чија књига је преведена на овај егзотични европски језик.

Збирку прича „Сагоревања“ Срђана Срдића, објавиће исти грчки издавач, а реч је о делу већ објављеном у Енглеској 2018. године. За синопсис ове књиге Срдић је својевремено награђен стипендијом Фондације „Борислав Пекић“.

Подршку преводима дела аутора „Партизанске књиге“ пружило је Министарство културе Републике Србије.