јануар 26, 2026

Aleksandra Djuran

3 kviz vanja tomasev_obr

Вања Томашев из Кикинде победник је  двадесетог издања „Олимпијског квиза“, званичне такмичарске дисциплине у оквиру 148. „Невесињске олимпијаде“.  Један од најбољих квизаша у Србији, победник једног циклуса „Слагалице“, у Невесињу се такмичио трећи пут, а до сада је у својој колекцији имао две сребрне олимпијске медаље. Томашев је у финалу био бољи од Владимира Шмркића, професора информатике из Невесиња, осмоструког победника овог квиза. Треће место освојио је наш суграђанин Славко Бован, који је у седам наступа изборио исто толико финала на којима је освојио две златне, две сребрне и три бронзане медаље. Четврто место освојио је дебитант, Срђан Матковић из Гацка.

 

На квалификационом тесту, од 50 питања из опште културе, Томашев је имао 37 тачних одговора, Бован и Шмркић по 35, а Матковић 32. Финале је протекло у витешком надметању те је многобројна публика у дворани Културног центра „Небојша Глоговац“, уживала и ватрено бодрила све такмичаре. Аутор и водитељ квиза био је Драган Граховац, директор Радио Невесиња.

Интересантно је напоменути да су сва четворица финалиста чланови Енигматског клуба „Кикинда“.

saobracajna+policija+(2)

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде, две са материјалном штетом и две са настрадалим лицима у којима је једна особа  погинула, а две су задобиле лаке телесне повреде. Настала је и материјална штета у износу од 720.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због техничке неисправности, радње возилом  и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 230 прекршајних налога. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 10 возача,четири особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила  алкохола у организму.

Такође, откривено је 22 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 187 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 51 осталих прекршаја.

364060035_1046741519796692_7913634233613292519_n

На Јеврејском гробљу одржана је комеморација поводом 82 годинe од депортације кикиндских Јевреја који су послати у концентрационе логоре. У знак сећања венце су положили представници Јеврејске општине у Кикинди, СУБНОР-а, јеврејскe општине Нови Сад, Београд и Србије и породице страдалих.

У ноћи између 14. и 15. Августа 1941. године, немачке окупационе власти наредиле су кикиндским Јеврејима да се окупе у дворишту Синагоге, а након тога уследила је депортација. Недужни људи, њих 360, одведени су у логоре на Бањици и Старом сајмишту. Већина их  је стрељана у околини Београда под изговором одмазде за немачке војнике који су убијени.

У Кикинди је пре Другог светског рата живело 500 Јевреја, а након ослобођења било их 16 истакла је Јана Кнежевић, секретарка Јеврејске општине Кикинда .

-Јевреји у Кикинди били су поштени, марљиви и вредни, а бавили су се трговином, занатством, били су мајке и очеви, браћа и сестре. Депортовањем у логоре дехуманизација Јевреје доживела је врхунац. Живимо у нестабилним временима и важно је сачувати сећање на претходне злочине који су се десили, нарочито против мањинских заједница, како се не би догодили у будућности– рекла је Јана Кнежевић.

Кикиндски рабин био је прва жртва од стране нациста. Током рата јеврејски народ био је задужен за чишћење улица, копање ровова, ископавање масових гробница.

Данас у Кикинди има  петнаестак чланова јеврејске заједнице.

-Доста људи иселило се у Израел. Искористили су прилику да живе са својим народом. Ми, који живимо у Кикинди, трудимо се да радимо и негујемо суживот са другим мањинским народима. Сарађујемо са осталим удружењима и трудимо се да негујемо културу сећања – закључила је Јана Кнежевић.

CDA_2228-w1024

Ј.Ш. (1948) из Новог Сада преминуо је у послеподневнима сатима у свом аутомобилу. Заједно са супругом био је у Кикинди и позлило му је у вожњи. Скренуо је са пута и почео да успорава аутомобил који је ударио у дрво у улици Жарка Зрењанина испред кућног броја 64.

На лице места убрзо је стигла Хитна помоћ, а лекарима је преостало само да констатују смрт. На аутомобилу је, како сазнајемо причињена незнатна материјална штета, а тело преминулог послато је на Институт за судску медицину у Нови Сад како би се утврдио узрок смрти.

IMG-d82967b83df5e252613fbae12a925622-V

Обележавање „Дана села“ у Иђошу почело је Фијакеријадом, на стадиону ФК „Борац“, у организацији удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“. Најмасовнија манифестација окупила 70 такмичара у једнопрегу, двопрегу, четворопрегу и вишепрегу, у програму су учествовале посебне расе коња, млади коњи, као и јахачи.

 

-Драго ми је што смо оборили рекорд и у Иђош довели велики број љубитеља коња и коњичког спорта. На трећој Фијакеријади оборили смо досадашњи рекорд. То је доказ да нас други цене, а ми им узвратимо тако што редовно учествујемо на свим манифестацијама на којима нас позову. На нама је да љубав према овим племенитим животињама пренесемо на децу и младе – рекао је Душан Сивчев, председник удружења „Бистрица“.

Манифестацију су посетили градоначеник Никола Лукач, који је и отворио, и преседник Скупштине Града Младен Богдан. Први човек Града пожелео је добродошлицу свим гостима и искористо је прилику да свим Иђошанима честита Дан села и црквену славу.

-Хвала вам што чувате обичаје ових крајева и промовиште коњички спорт. Фијакеријада је важна манифестација за свако село јер окупи велики врој гостију и оживи га. Поред дружења и чувања традиције ово је прави начин да се села повежу и помогну једни другима у напредовању – истакао је Лукач.

Фијакеријаду у Иђошу помогли су локална самоуправа и Месна заједница Иђош.

CDA_7612-w1024

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је нови конкурс за доделу средстава за суфинансирање набавке нових пчелињих друштава и набавку опреме за пчеларство, кошница и контејнера у Војводини у 2023. години, ради  унапређивања пчеларске производње и производње меда. Предвиђено је укупно 10 милиона динара, а рок за предају пријава је 24. август.

Право на подстицаје имају регистрована пољопривредна газдинстава која су у активном статусу, и то физичко лице које је носилац регистрованог комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, као и предузетник који је носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. Право имају и правно лице, односно привредно друштво носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства, земљорадничка задруга носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства и сложена задруга носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. За бесповратна средства на овом конкурсу могу да аплицирају физичка лица, предузетници и правна лица чије је газдинство регистровано на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, као и жене носиоци регистрованог пољопривредног газдинства или физичко лице и оснивач правног лица који је млађи од 40 година.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 300.000 динара, односно 350.000 динара за подносиоце пријава. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 50.000 динара.

На другом конкурсу немају право да аплицирају корисници који су у првом конкурсу потписали уговор са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

300511437_3195724570685918_1125743085359716226_n

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ организује трећи дечији етно-камп. Петодневне радионице, од 21. до 25. августа, намењене су деци узраста од шест до 12 година, а пријављивање је у току.

– Прошле године камп је окупио 120 малишана, не само чланове „Гусала“, већ и децу из основних школа и вртића. Радимо на  очувању народне традиције и улози деце у том захтевном подухвату. На нама је да их упознамо са културом и обичајима, а све то уз занимљиве радионице – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.

У оквиру радионице сликања учесници ће имати прилику да науче необично сликање јутених џакова техником прања, да раде гипсом, црним пастелом и упознају се са другим занимљивим начинима сликања. У певачким радионицама учиће да певају дечије, поп-рок хитове и традиционалне песме. У фолклорној радионици научиће традиционалне игре, а у традиционалној кухињи спремаће стара, заборављена јела нашег поднебља. Биће ту и традиционалне друштвене такмичарске игре, попут бацања камена с рамена и још много тога, поручују из „Гусала“.

Радионице су бесплатне, а бројеви телефона за пријаву су 063/808- 71 – 81 и 064/818 – 31 – 91.

366327143_670504111773904_4497281229743014516_n

У Влади Републике Србије потписани су уговори о суфинансирању пројеката за реализацију израде развојних докумената регионалног развоја. Граду Кикинди одобрено је милион динара за  финансирања Стратегије развоја спорта. Уговор су потписали Драган Пецарски, члан Градског већа, и Един Ђерлек, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за равномерни регионални развој. Он је подсетио на то да је Влада Србије у априлу усвојила Програм о подстицају регионалног раста за 2023. годину, на предлог кабинета на чијем је челу.

Према његовим речима, у оквиру тог програма, две кључне мере су суфинансирање израде стратешких развојних докумената и суфинансирање инфраструктурних и развојних пројеката за подстицање регионалналног развоја.

– Са овим последњим, потписали смо уговоре вредне 299 милиона динара. Држава је до сада пуно урадила на равномерном регионалном развоју, при чему је, у претходних десет година, уложено три хиљаде милијарди динара за те намене. Мудром и одговорном политиком успели смо да, после толико времена, смањимо тренд раста диспропорција, односно разлика између региона, што је огроман успех – закључио је Един Ђерлек

buc topola

Поводом Дана Банатске Тополе и црквене славе у центру села организован је 14. „Тополски котлић“ који је окупио 22 екипе. Такмичење у кувању рибље чорбе ове године имало је више пријављених екипа у односу на прошлу, а пехаре, медаље и вредне награде уручили су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан.

Прво место освојио је Јожеф Мака из Банатске Тополе који је и иначе сеоски шампиона у кувању овог специјалитета.

– Годинама кувам рибљу чорбу и, осим у Војводини, такмичим се и широм Србије, у већим градовима. Где год да одем, позовем организаторе да дођу и буду гости на „Тополском котлићу“ јер је важно да промовишемо наше село и нашу највећу манифестацију. Нема велике тајне када се кува рибља чорба. Најважније је да је риба свежа, да има доста лука и да је паприка квалитетна. Иако сви ми, такмичари, истичемо да је важно учествовати, волимо и када победимо. Ипак, најбоље од свега  је дружење – истакао је Мака.

Друго место заузео је Петер Сабо из Зрењанина, а трећи је био Драган Терек из Кикинде. Сва тројица добила су котлић и пехаре, а жири је доделио још шест утешних награда.

И Тихомир Стојић из Зрењанина сагласан је да је најважније да је шаран за чорбу свеж.

– Уз квалитетну рибу и добру паприку чорба не може да буде лоша. Рибљу чорбу кувам двадесетак година и други пут сам на такмичењу у Банатској Тополи. Драго ми је што овако мало место успе да окупи велики број такмичара. Велику улогу у томе има одлична организација – рекао је Стојић.

Породично су се такмичењу прикључили чланови породице Берта из Банатске Тополе. Беата нам је открила да су до сада били два пута други и једном трећи.

– Дан села је прилика да се окупе мештани и да се врате они који више не живе овде. Сви који су отишли у веће градове или ван граница наше земље једва чекају буч како би се сви окупили на једном месту. За добру рибљу чорбу најважнији састојак је љубав према кувању, а након тога долази и све остало – казала је Беата Берта.

Председник жирија био је Имре Сабо, витез кулинарства из Сенте.

– Оцењивали смо боју, густину, потковицу од рибе која не сме да буде раскувана и укус. Морам да признам да Банаћани, иако немају реку, боље кувају рибљу чорбу у односу на становнике Бачке. Није било лако одабрати најбољу чорбу, пресудиле су нијансе – напоменуо је Сабо.

Традиционалну кулинарску манифестацију организовали су Удружење љубитеља природе – Клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола, уз помоћ локалне самоуправе.

– Иако су били најављени, пријатељи из Румуније нису могли да дођу, са њима би такмичење било још квалитетније. Најважније је да смо испунили очекивања такмичара у погледу квалитета рибе, али и да нико није имао замерку на организацију. Такмичарске екипе дошле су из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Бочара, Новог Милошева, Михајлова и других места – додао је Марко Тинтор, председник клуба „Мрена.

Председник Савета Месне заједнице Банатска Топола Недељко Цимеша навео је да је, поред великог броја учесника, Банатска  Топола била добар домаћин  великом броју гостију.

– Ово је била прилика и да попричамо о плановима до краја године. У септембру нас очекују радови на адаптацији Дома културе, како би мештани, након више година, поново добили место за окупљање. У плану је и изградња два паркинга и, уколико то урадимо, бићемо задовољни – прецизирао је Цимеша.

Опредељење локалне самоуправе је да улаже у развој свих села на територији Града.

– Свака месна заједница нам је подједнако важна јер је наш приоритет да се села равномерно развијају. Са мештанима Банатске Тополе обележавамао Дан села, помажемо им да се „Тополски котлић“ одржи и да буде још бољи. Ово је прилика и да поразговармо са Тополчанима, да чујемо њихово мишљење и њихове идеје о развоју села и његовом бољем функционисању – навео је Млaден Богдан.

Сутра и прекосутра ово село постаје место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква, подигнута 1899. године у центру села, сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по појављању Богородице на зиду цркве.

SUNCOKRET Naslovna

Невреме је донело невоље и пољопривредницима чије се њиве налазе у делу атара од Кикинде према Накову. Два пластеника и парцелу на отвореном на поменутом потесу има и повртар Драган Вукобрат којем је лед потукао све што је засновао на отвореном.

– У два минута остао сам без годишње производње. Потпуно је уништено пола јутра под паприком, краставци корнишони засновани на 1.400 метара квадратних, као и парадајз. Лед је направио штету на оба пластеника. На више места пробушио је спољну фолију – прича Вукобрат. Током олује и кише Вукобрат је био на њиви.

– Све се догодило веома брзо. Док сам радио у повртњаку приметио сам црне облаке и вир. Одједном је почео да пада лед и отрчао сам до аутомобила да се склоним. Никада нисам доживео овако нешто. Помислио сам да ће лед употпуности избушити аутомобил и да ће ме ветар однети. Лед је падао, не дуже од два минута, али и то је било довољно да потуче сав род у овом делу атара. Скоро четрдесет година бавим се пољопривредом и по читав дан сам у пољу и ово је први пут да су облаци дошли из правца Руског Села. Увек је невреме стизало из правца пољопривредног газдинства „Кинђа“ – каже наш саговорник.

Ветар и лед порушили су и 100 метара шпалира краставаца, а малтене ниједан лист на поврћу није остао цео.

– Овакав интензитет невремена никада нисам осетио. Њива изгледа као да је машина за брање прошла кроз њу, ништа није остало, ниједан лист – појашњава Драган Вукобрат.

Наш суграђанин краставце корнишоне производи за познатог купца, фирму „Мамингер“, и они су осигурани. Додаје да је на половини брања и да је до сада вратио оно што је уложио. Не зна да ли ће му бити призната штета. Паприку није осигурао и ту не може ничему да се нада. У пластеницима има паприку и друго поврће, међутим, оно неће моћи да врати ни оно што је уложено у производњу.

И на потесу познатијем као Олуш, лед, киша и ветар оркансе јачине покосили су сунцкрет  на делу њива. Штета на овим њивама је стопроцентна и власницима не преостаје ништа осим да узору њиве.

Don`t copy text!