Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

У иђошкој школи ђачке учионице у новом руху

Aleksandra Djuran август 18, 2023

У Основној школи „Миливој Оморац“ у Иђошу током летњег распуста уложено је 7,7 милиона динара у адаптацију и опремање, како би што спремније била дочекана нова школска година. Александар Аћимов, директор, истиче да је ова образовна установа на конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине добила 3,4 милиона за део радова.

– У делу зграде, која је грађена седамдесетих година прошлог века, завршава се комплетна санирација три тоалета који су још из времена када је објекат подигнут. Тоалети су били неусловни и зуб времена учинио је своје, тако да је њихова адаптација била преко потребна – појашњава Аћимов.

Ђаке ће у новој школској години дочекати и преуређене учионице и кабинети у којима се одражава настава.

– Локална самоуправа са три милиона динара финасирала је постављање нових подова у све четири учионице, два кабинета и Библиотеку. Подови у школи били су од поливинила који се некада користио и били су похабани. Осим наведеног, ученици ће имати боље услове за рад с обзиром на то да су купљене нове школске клупе и столице за шта је Град определио 660.000 динара – додао је наш саговорник.

Школска Библиотека је измештена у адекватан простор и опремљена модерним училима и видео пројектором.

-Подсетићу и да смо прошле године у читавој школи постојеће осветљење заменили лед светлом. Како би зграда била енергетски још ефикаснија у току је израда пројектне документације за санацију фасаде – каже Александар Аћимов.

У наредној години у плану је да се замене врата на учионицама, али и подови у ходницима, као и да се уреди прилаз школи и улаз у двориште. Иђошка школа има 113 ученика од којих је 18 ђака првака.

300082782_128595819911790_4313327976281004327_n

Ликовна колонија „Џев“ у Банатском Великом Селу

Aleksandra Djuran август 18, 2023

Удружење ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села у суботу и недељу, 19. и 20. августа, организује 7. Ликовну колонију „Керкез Душан – Џев“. Учествоваће двадесетак сликара из Београда, Новог Сада, Суботице и Кикинде. Ове године тема је слободна, ранијих је била архитектура Банатског Великог Села, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место.

На свакој колонији настане двадесетак радпва који ће бити изложени у Банатском Великом Селу, Културном центру у Кикинди и у Новом Саду. У фундусу тренутно има седамдесетак слика.

Koзарчани песмом и игром чувају традицију

Aleksandra Djuran август 18, 2023

Културно – уметничко друштво „Петар Кочић“ из Нових Козараца одржало је целовечерњи концерту дворишту Курије, а у оквиру „Кикиндског лета“. Милан Вашалић, уметнички руководилац истакао је да је ово друга година како се представљају кикиндској публици током летњих програма.

-Радо се одазивамо свим манифестацијама у граду јер нам је циљ да промовишемо наш рад и наше чланове. Како је прошлогодишњи наступ у оквиру „Кикиндског лета“ изазвао пажњу и емоције, решили смо да га поновимо и ове године – рекао је Вашалић.

Наступиле су све секције друштва најмлађи дечији, припремни и извођачки ансамбл.

-Најстарији чланови који себе зову ветерани, а ја бих рекао да смо ми велики ентузијасти, одиграли су кореографије којима су обухваћени делови наше земље. Мушка певачка група извела је традиционалне песме. Културно-уметничко друштво замајац је свих културних догађаја у селу. Организујемо књижеве вечери, изложбе, сликарске колоније – додао је наш саговорник и напоменуо да су Козарчани одлични играчи и певачи, уметници, песници, као и да имају највећи број сликара у односу на број становника.

Током читаве године у друштву се континуирано ради на очувању традиције и обичаја, а не мањка ни подмлатка.

368562827_592021172876522_8922277679460257752_n

Иђошки пензионери организовали „Кулинарски дан“

Aleksandra Djuran август 17, 2023

У оквиру „Дана села“ у Иђошу удружење пензионера „Треће доба“ организовало је „Кулинарски дан“. Кувала се рибља чорба, пекле су се гибанчице и риба.

Са најстаријима послеподне је провео и градоначелник Никола Лукач. Овом приликом захвалио је пензионерима што су активни чланови заједнице и што својим ангажманом доприносе средини у којој живе. Првои човек Града додао је и да ће локална самоуправа у пуном капацитету сарађивати са свим удружењима пензионера и пожелео да оваква дружења из године у годину буду што масовнија и популарнија.

-Оваква окупљања права су прилика за добро дружење, размену искустава и идеја и треба их буде што више и што чешће – поручио је Никола Лукач.

Жетва сунцокрета првих рокова сетве почеће следеће недеље

Aleksandra Djuran август 17, 2023

У претходна два дана на територији града пало је између 13 и 15 литара кише по квадратном метру. Падавине су помогле да се повећа влага у земљишту која недостаје, а помоћи ће и кукурузу који заснована у каснијим роковима сетве. На род сунцокрета последња киша неће утицати, сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољорпривредне стручне службе „Кикинда“.

-Северно од града Кикинде, у делу атара Иђоша, Мокрина и према Накову суша је урадила своје и код кукуруза и код сунцокрета. На овом потесу падавине неће имати утицаја с обзиром на то да ће род јарих култура бити преполовљен. Осим суше овог лета било је јаких ветрова и леда тако да има и полега и парцела где је род употпуности уништен – каже Симић.

Чим се земљиште просуши и стекну се услови може да почне жетва сунцокрета заснованог у првим роковима сетве, на земљиштима лошијег квалитета, али и на парцелама где је било леда и полега услед ветра.

-И ове године рок сетве, али и примена агротехнике су пресудни за принос. У атару имамо шаренолико стање, али оно што је сигурно је да ће род кукуруза бити знатно бољи у односу на прошлу годину када је био катастрофалан. Биће и њива где ће принос бити изузетан. Код већине произвођача очекује се просечан род кукуруза од шест до седам тона, а сунцокрета између три и три и по тоне по хектару – напоменуо је наш саговорник.

Жетва сунцокрета каснијих рокова сетве могла би да почне почетком септембра. Ове године у кикиндском атару засновано је више пшенице и сунцокрета, а на уштрб кукуруза. И поред тога на нашим њивама и даље је најзаступљеније „златно“ зрно која се традиционално сеје на око 30.000 хектара, док је сунцокрет заузео око 18.000 хектара.

Кикинђани међу најуспешнијим Србима у 2023. години

Aleksandra Djuran август 17, 2023

У енциклопедији Интернационалне издавачке куће “Оксфорд бук” за 2023. годину, међу најуспешнијим људима Србије налазе се и биографије тројице Кикинђана Слободана Којића, Милоша Латиновића и Милана Прунића Думе. Сва тројица су, пре свега, културни прегаоци и иза њих су богате каријере.

Вајар Слободан Којић магистрирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, а упоредо са уметничким стваралаштвом
бавио се и педагошким радом. Оснивач је Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ који већ 42. године током јула у Кикинди окупља најеминентније светске уметнике.

– Веома прија када се нађете у друштву одабраних. И ово је један вид признања дугогодишњем раду, али и симпозијуму „Тера“ који је превазишао сва моја надања и постао већи него што сам могао
да замислим те давне 1982. године када је почео. Остаће забележено да сам једна од личности које су обележиле 2023.
годину што је важно, не за мене, него за културу и уметност – напоменуо је Слободан Којић.

Директор Битеф театра и књижевник Милош Латиновић сматра да је у добром друштву и да су Кикинђани који су у енциклопедији заслужили своје место. Завршио је Факултет политичких наука и аутор је двадесетак књига – десетак романа, књига прича, есеја, поезије, драма и књижевних прилога у периодици и дневним листовима. Дела су му преведена на енглески, мађарски, словачки, словеначки, македонски и румуски језик.

– Драго ми је што има више Кикинђана у овој енциклопедији. Захвалан сам и драго ми је због тога. Нашао сам се у овој књизи, пре свега, због резултата мог књижевног рада. С друге стране, већ деценију сам директор Битеф театра и Битеф фестивала који има континуитет, репертоар се разликује од године до године, онолико колико се разликује наша стварност – рекао је Латиновић.

Бард војвођанског мелоса, Милан Прунић Дума, први јавни наступ имао је 1971. године у београдском Дому синдиката, а прошле године прославио је 50 година културног рада. Пева из срца и сматра да је то најважније и да публика то препознаје, тако да је и награда током година било пуно.

– Велика је част бити у овој енциклопедији, нарочито што су Кикинђани који су њој културни радници. Добитник сам великог броја награда и музички правац не мењам више од 50 година. Од почетка каријере певам традиционалну, војвођанску музику. Имао сам срећу што никада није било потребе да се бавим другачијом музиком и истрајао сам као певач народне и градске музике. На сваком наступу дајем све од себе. Добио сам све награде које постоје у нашој земљи од колега, а ово је још једна потврда мог естрадног рада – рекао је Милан Прунић.

Оксфорд енциклопедија са дугогодишњом традицијом објавила је књигу успешних људи Србије, где су узета у обзир искључиво професионална достигнућа. „„Oxford’s Book of Successful People of Serbia” је српски лексикон, приређен по систему “ко је ко”, у којем су побројане личности из различитих сфера друштвеног живота. У књизи су наведене особе које су својим стваралаштвом, способношћу и талентом, оставиле траг који је вредан да се забележи кроз њихове биографије.

359994526_819696069821084_1111429158119172616_n

Бојана Стаменов пред кикиндском публиком

Aleksandra Djuran август 17, 2023

Бојана Стаменов соул трио одржаће концерт у петак, 18. августа у 21 сат. Џез и блуз певачица заједно са Ненадом Пауновићем и Габором Гунфордом наступиће на балкону Курије. Како истичу у Туристичкој организацији града циљ је да се промовишу балкони на Тргу.

У случају лошег времена концерт ће бити одржан у Народном позоришту, а улазак се неће наплаћивати.

Скочила цена товљеника и прасића

Aleksandra Djuran август 16, 2023

Цена живе ваге товљеника тренутно износи 300 динара, док је је прасића од 500 до 550 динара. Овако високе цене директна су последица афричке куге свиња која је регистрована у скоро свим окрузима у Србији, истиче власник фарме „Ковачевић“, Далибор Ковачевић.

-Раст цена директно је условљен чињеницом да нема свиња, а ни прасића јер нема промета у местима где је регистрована афричка куга свиња. Моја процена је да ће жива вага бити још скупља како долази јесен и зима. Са садашњом ценом има рачуна узгајати свиње, а са ценом која је била до пре само два месеца, били смо у минусу – каже Ковачевић.

На својој фарми наш саговорник има 18 крмача и пет нераста. Тренутно има 50, а до краја месеца имаће 70 прасића. Уложио је у изградњу нових прасилишта и узгој тражених раса попут дурока, пијетрена, ландраса и јоркшира.

-Све прасиће које сада имам остављам за тов, до 20, 25 килограма и тако ћу их продавати. Протекла два месеца била је огромна потражања за малим прасићима који су се куповали за даљи узгој. Пар сам продавао за 15.000 динара и јављали су ми се људи који годинама нису држали свиње јер им се није исплатило. Сада су поново решили да тове свиње за своје потребе, имају све услове, а постоји бојазан да неће бити свињског меса па желе да се обезбеде на време – напомиње Далибор Ковачевић.

Ковачевић прецизира и да се строго придржава биосигурносних мера. На све стране налазе се дезобаријере, а у оборе не пушта никога, само он је тај који храни и одржава хигијену код свиња.

На „Крофнијади“ испекле хиљаду крофни

Aleksandra Djuran август 15, 2023

Дан села у Иђошу, 15. август, протекао је у знаку „Крофнијаде“. Удружења жена „Иђош“ организовало је пету манигфестацију, а ово село познато је управо по крофнама. Поред домаћица ту су биле и жене из Боке, Санада, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Накова, Падеја, Новог Милошева.

Чланице удружења пензионера „Треће доба“ из Иђоша такође су учествовале у прављењу крофни.

-Рецепт је од моје мајке и баке. Потребно је млека и воде у истој количини, со, шећер, квасац, брашно и што се дуже месе оне су лепше. Крофне смо ми волели као деца, а воле их и наша деца и унуци. Некада су биле најслађе са пекмезом, а сада се једу са еурокремом – истакла је Кристина Ханак из удружења „Треће доба“.

Козарчанке, које су познате по прављењу пита, опробале су се и прављењу крофни.

-Познате смо по томе што правимо пите кромпируше, али ову манифестацију нисмо желели да пропустимо јер и она од заборава чува традиционално јело. Када се нешто са вољом ради, мора да успе. Волимо гастрономске сусрете и дружења и радо им се одазивамо – истакла је Радмила Радуловић из удружења жена „Нови Козарци“.

Председница удружења жена „Иђош“ Биљане Ђурђулов казала је да је било више удружења него ранијих година.

-Испекле смо, заједно са гошћама, око хиљаду крофни које су имали прилку да пробају сви гости нашег села. Нема посебне тајне у прављењу крофни. Потребно је добро брашно, а најважније је добра рука која ће све то да умеси. Љубав да се крофне праве такође је важна. Нама је циљ да овај старински специјалитет, по ком су Банаћанке познатем, сачувамо од заборава – додала је Биљана Ђурђулов.

Манифестацији је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је истакао значај чувања обичаја и традиције.

-Крофне су један од заштитних знакова Баната и треба сачувати ово јело од заборава и научити млађе генерације да их праве. Сви их волимо било да су са шећером, пекмезом или без ичега. Удружење жена „Иђош“ препознатљиво је по овој посластици која се прави одавнина – казао је Лукач.

Горан Станчул, члан Савета Месне заједнице прецизирао је да се „Дани села“ обележавају уз богат програм.

-Сва удружења у селу ангажована су ових дана и сви имају госте на својим манифестацијама. За „Дане села“ Иђош посети велики број гостију и сви могу да нађу садржај за себе од спорта, културе, гастрономије. Помажемо свим удружењима и сва су значајна за друштвени живот у селу. Програме су подржали локална самоуправа и месна заједница – рекао је Станчул.

Жири, чији је председник био кувар Радован Субин, оцењивао је изглед, структуру теста, укус и да ли је тесто довољно печено. Иђошке крофне познате су по томе што су шупље изнутра и тако се једино у овом месту праве.

Удружење за неговање традиције и обичаја „Вретено“ у склопу обележавања Дана села организовало је изложбу слика Смиљане Шалго и етно базар. До црквене славе, Преображења, 19. августа, планиран је „Кулинарски дан“ у парку, финале турнира у малом фудбалу, Бденије у Православној цркви, промоција књиге Живке Торбице. Прослава се завршава у недељу, 20. августа, манифестацијом „Хајдемо на бубалице – вече у шуми“.

Вртићи спремно дочекују нову школску годину

Aleksandra Djuran август 15, 2023

До почетка нове школске године остало је још две недеље, а у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ увелико се припремају за долазак малишана у вртиће. Директорица Кристина Дрљић подсећа да је крајем јуна изашла прелиминарна листа уписане деце.

– Право жалбе родитељи су имали током јула. Комисија их је све прегледала и са родитељима су обављени разговори. Део жалби је решен, међутим, капацитета нема довољано. Коначне листе уписане деце у школској 2023/2024. години изаћи ће 24. августа, као и распоред васпитача који ће радити у групама. Васпитачи ће контактирати родитеље с обзиром на то да уговоре морају да потпишу до краја августа – каже Кристина Дрљић.

Да би се изашло у сусрет што већем броју деце, у вртићима је направљена прерасподела.

– Сви васпитачи и менаџмент су учествовали у томе да променимо постојеће структуре група деце. Захваљујући томе успели смо нађемо места за још двадесетак одсто малишана који су били на чекању. И нама је циљ да упишемо што више деце, међутим, обавезују нас законски нормативи којих морамо да се придржавамо – каже наша саговорница.

Од 20. августа свих 18 објеката биће затворено и започеће њихова дератизација, дезинфекција и дезинсекција како би спремно дочекали нову школску годину.