Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

Шаранџије из Кикинде балкански прваци

Aleksandra Djuran септембар 4, 2023

Eкипа „Шаран 1“ из Кикинде победник је Балканског првенства у шаранском риболову одржаном на језеру Лаповац у месту Нашице у Хрватској. Спортски риболовци Зоран Попов, Зоран Кајла и Дражен Шево за 52 сата такмичења ухватили су укупно 211,43 килограма рибе међу којима је било пет шарана и 13 амура. Најтежи шаран имао је 22,45 килограма и то је уједно о најтежа риба такмичења.

-Поносни смо на успех којим смо практично вратили пехар у наш град с обзиром на то да је екипа „Шаран 2“ из Кикинде прошле године такође била балкански првак, на такмичењу одржаном на кикиндском „Риболовачком царству“. Освојили смо пехар, медаље и пехар за најтежу рибу првенства. Освајањем првог места стекли смо право да учествујемо на Балканском првенству следеће године како би одбранили титулу. Месецима смо се спремали за ово надметање и труд и рад су се исплатили – сазнајемо од Зорана Попова.

Од укупно 52 сата такмичења, спавало се свега два сата, напомиње наш саговорник. Учествовало је десет екипа из Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, а свака екипа, да би стекла право учешћа, морала је да прође квалификације и да буде прва на својим државним првенствима.

-Прижељкивали смо победу, али нисмо је очекивали с обзиром на то да је екипа Хравтске била фаворит. Утисци са такмичења су одлични, а најемотивнији моменат било је интонирање српске химне приликом уручења пехара и медаља. Желим да се захвалим локалној самоуправи, Спортском савезу града, као и градоначелнику Николи Лукачу који су подржали наше учешће на овом првенству – додао је Попов.

Као резерве у кикиндској екипи били су Атила и Стефан Терек, а прошлогодишњи победници , екипа „Шаран 2“, коју су чинили Зоран Суботички, Саша и Никола Велемиров заузели су шесто место са уловом од 99,7 килограма. У укупном пласману друго место заузела је екипа из Црне Горе са 206,95, а трећи су били Хрвати са 147,55 килограма уловљене рибе.

367720556_6600290233350401_7306605663705238441_n

Велика потражња за цеђеним соком од парадајза

Aleksandra Djuran август 21, 2023

Припрема зимнице увелико је у току, а неизоставно је да кикиндске домаћице за хладне дане припреме кувани парадајз. Берба свежег и производња сока од парадајза почела је недавно и трајаће до краја септембра. Суграђанин Јован Сувајџић већ 25 година производи индустријски и конзумни парадајз и на његовој парцели у току је друга берба.

-Парадајз је заснован на парцели од три јутра. Од сорти имам „рио гранде“, „линду“, „јабучар“, „шљивар“. Производња је на отвореном и све зависи од временских услова. Посла има свакодневно, поготово сада када је почела берба – истиче Сувајџић.

Узгој није лак и почиње већ током зиме.

-Расад за парадајз сам производим. Овај посао почињемо у фебруару, марту, како би на време био спреман за сетву на њиви. Пре него што засадимо расад потребна је адекватна припрема земљишта уз све агротехничке мере – напомиње наш саговорник.

На половини парцеле Сувајџић има систем кап по кап јер, како каже, без наводњавања нема ни рода, што су и показале петходне сушне године.

-Година за производњу је шаренолика. Имали смо случајеве да се у једном дану промени четири годишња доба, тако да ни сам не знам да ли да наводњавам или не. На срећу, моју њиву заобишао је лед, а јаки ветрови које смо имали нису нанели велику штету. Прошлонедељна киша успорила је брање, а како чујем од других произвођача, парадајза нема јер су временске непогоде учиниле своје. У јеку сезоне ангажујем и раднике на брању као испомоћ, али их је све теже наћи, барем оне квалитетне – напомиње Јован Сувајџић.

Парадајз минимално третира, само онолико колико мора, јер му је важно да производ буде што здравији.

-Цеђени сок продајем по цени од 100 динара за литру, а кувани, флаширан, је дупло скупљи. Потражња је велика и купаца има – рекао је Сувајџић.

Препоручује суграђанима да купују воће, поврће и храну уопште, од домаћих произвођача јер је најбоље јести оно што рађа у средини у којој се живи.

Знатна улагања у Техничку школу

Aleksandra Djuran август 20, 2023

У Техничкој школи завршена је замена дотрајале столарије коју су заједнички финансирали Министарство просвете и Град Кикинда. Са овим радовима стара столарија употпуности је замењена на делу зграде из Светосавске улице.

– Са 3,5 милиона динара нову столарију поставили смо на Библиотеци, у ходницима и зборници, а урађен је и нови портал на улазу у школу. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине определио је нашој школи новац за реконструкцију три тоалета у анексу школске зграде. За ове радове утрошено је 2,8 милиона динара – каже директорица Миланка Халиловић.

Техничка школа има 725 ученика и највећа је образовна установа у граду. Зграда у којој се налази је стара и потребна су стална улагања.

– Локална самоуправа определила је милион динара за замену олука на Школској радионици коју имамо у оквиру нашег објекта. Од града смо добили и 200.000 динара за легализацију сале за физичко васпитање која се налази у улици Браће Татић. Простор је у лошем стању и како бицсмо га уредили, морамо прво да га озаконимо. На сали треба мењати кров који прокишњава, али и санирати свлачионице. Одобрено је и 150.000 динара за израду пројектно-техничке документације за санацију тоалета на три спрата. Ова инвестиција процењена је на 10 милиона динара. До краја године из градске касе добићемо још 1,5 милион динара за куповину камиона који нам служи у настави. Постојећи је из 1994. године и мора да се замени – напоменула је Миланка Халиловић.

Израду техничке документације за јављаче пожара и проширење хидранстке мреже финансираће надлежни Покрајински секретаријат са 1,2 милиона динара, а надлежно Министарство доделио је 680.000 динара куповину два веб сервера.

После 28 година од повратка, прослављен Дан општине Босанско Грахово

Aleksandra Djuran август 20, 2023

Полагањем венаца, свечаном седницом, Литургијом у Храму Светих апостола Петра и Павла, откривањем бисте Голуба Бабића, обиласком куће Гаврила Принципа, у Босанском Грахову обележен је Дан општине. Према речима Уроша Ђурана, начелника Општине после 28 година од повратка први пут је обележен Дан општине, а гост на свечаности био је и Младен Богдан, председник Скупштине Града.

-Босанско Грахово је у кантону десет Босне и Херецеговине и сада се овде тешко се живи. У току је више различитих пројеката чији је циљ да се створе бољи услови за живот међу којима је реконструкција главног водоводног система, уређење више улица, као и важних објеката. Пуно тога треба урадити, а мало је могућности да све то финансирамо сопственим средствима. Надам се да ће нам помоћи сви наши пријатељи, а има их пуно. Без већих инвестиција и отварања нових радних места нема будућности. Очекујемо да реализујемо велику инвестицију за нашу средину, изградњу хотела. За то је интерес изразио наш суграђанин који се вратио из Америке и у току је приватизација земљишта како би се добиле све потребне дозволе за градњу. Сматрам да ће то покренути развој Босанског Грахова и многе вратити у крај из ког су потекли – истакао је Урош Ђуран.

Преображење се у овом месту слави одавнина, а да 19. август буде Дан општине одлучено је јавном расправом. Овај црквени празник био је и једини предлог који је стигао Општинском већу.

-Заједно, са нашим пријатељима, обележили смо, за њих, важан дан. За Кикинду и Кикинђане важно је да наставимо заједничку сарадњу. Имамо историјске и културне корене и трудићемо се да их још више унапредимо. На који начин можемо да помогнемо развоју Боснаског Грахова била је тема разговора са представницима ове општине. Приоритет Граховљана је развој и отварање нових радних места што ће вратити младе у ову средину – додао је Младен Богдан.

Пре рата деведесетих општина Босанско Грахово имала је око 9.000 становника, а данас их је знатно мање. Током лета има око 1.500, а зими хиљаду становника.

Ликовна колонија у Банатском Великом Селу

Aleksandra Djuran август 19, 2023

Представници удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села данас и сутра домаћини су седмој Ликовној колонији „Керкез Душан – Џев“. Ове године учествује 18 сликара из Суботице, Ноог Сада, Београда, Зрењанина и Кикинде, а међу њима је и Шандор Керекеш, бард суботичког сликарства.

-Врло је пријатно радити у Банатском Великом Селу, у окружењу језера „Лагуна“. Имам два разлога што сам већ пети пут учесник ове колоније. Џева сам познавао, обојица смо били студенти новосадске Академије. Био је велики сликар и добар пријатељ. Дружење са њим било је незаборавно и успомена коју имам на њега доводи ме сваке године на колонију која се организује у његову част – рекао је Шандор Керекеш.

Ове године тема је слободна, а ранијих је била архитектура Банатског Великог Села, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место, напоменуо је Марко Ђаковић, председник удружења.

– -Овог пута препустили смо сликарима да сами одлуче шта ће сликати. Очекујемо квалитетне радове јер су већи део учесника наши стални гости на колонији. Милан Сташовић, академски сликар насликаће ресторан „Крајина“ у центру селу који је изгорео пре неког времена. Желимо да остан траг како је изгледао некад – додао је Ђаковић.

По завршетку колоније настали радови биће изложени у Банатском Великом Селу, а у октобру ће изложба бити оганизована у Галерији Културног центра, као и у Новом Саду. У фундусу удружења има више од 70 радова, а очекивања чланова су да ће се пронаћи адекватан простор у селу за Галерију како би они били изложени и доступни широј јавности.

Ко је био Џев?

Душан Керкез Џев седмадесетих година био је зачетник културних догађаја у Банатском Великом Селу. Уписао је ликовну академију у Новом Саду, али га је рана смрт спречила да постане први академски сликар у овом месту.

Школи „Ђура Јакшић“ средства од опортунитета

Aleksandra Djuran август 19, 2023

У току су последње припреме за нову наставну годину у Основној школи „Ђура Јакшић“. Улагања у ову установу су константна, а све у циљу бољих услова рада и образовања.

-Школа је добила средства од Министарства правде, а по основу опортунитета, у износу од 2,2 милиона динара. Новац је утрошен на санацију тоалета на последњем спрату – сазнајемо од директорице Биљане Шимон.

И локална самоуправа издвојила је новац за уређење школе. Уграђена су нова врата у приземљу у учионицама у којима ће бити прваци и ученици нижих разреда.

-Град Кикинда определио је милион динара. Поред замене врата, купљени су ормарићи и ђачки столови за наше прваке, а хоблован је и паркет у три учионице који је био у лошем стању. Локална самоуправа је наш најбољи партнер и сваке године издвоји средства како би наши ученици, али и запослени, имали боље услове за рад – рекла је наша саговорница.

У овој школи има 408 ђака, од којих је 43 ученика који ће први пут сести у школске клупе.

„Осмех Војводине” за развој Кикинде

Aleksandra Djuran август 19, 2023

Изградња брзе саобраћајнице која ће спојити Бачки Брег, на граници са Мађарском, и Наково или Српску Црњу, на граници са Румунијом, требало би убрзо да почне најавио je председник Србије Александар Вучић. Према његовим речима, ускоро би требало да буде потписан уговор за изградњу ове саобраћајнице. Пут којем је „радно” име „војвођански осмех”, „смајли” или „северна тангента”, покренуће развој севера Војводине, целе покрајине, а тиме и Србије. Саобраћајница дужине 175 километара спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Кикинду. Биће изграђено 11 петљи, 12 површинских раскрсница и 152 моста, надвожњака и подвожњака.

Наш град пут ће обићи са јужне стране, а даље наставља ка Накову, или Српској Црњи, и граници са Румунијом. Градоначелник Никола Лукач још једном је истакао значај овог пута за развој града, али и комплетног Севернобанатског округа.

– Брза саобраћајница спаја североисток и северозапад севера наше Србије, односно спаја исток и запад Војводине. За Кикинду ће он значити повећање инвестиционих потенцијала као и најбрже и најближе повезивање са Коридором 10 и ауто- путем. Самим тим Кикинда ће бити још боље место за живот, рад и подизање деце. Овакви пројекти омогућавају креирање одличног амбијента за живот и рад у нашем граду.

Саобраћајница ће се састојати од четири траке широке 3,5 метра са највећом дозвољеном брзином од 100 километара на час. Практично, пут ће од свих ових шест градова и општина ка Новом Саду, и обрнуто, бити знатно убрзан. Од Новог Сада до Сомбора стизаће се за око сат времена, уместо досадашњих више од сат и по. Пут до Кикинде биће скраћен за двадесетак минута, па ће од Новог Сада ка Кикинди бити брже преко Србобрана и нове саобраћајнице, него преко Зрењанина. Сада је за тај пут потребно више од 90 минута. Сомбор и Кикинда сада ће бити удаљени само 90 минута вожње новом саобраћајницом, док је до сада најбржи пут био преко Бачке Тополе и Сенте, за шта је требало издвојити више од два сата.

Гранични прелази Бачки Брег са Мађарском и Наково са Румунијом биће удаљени мање од два сата вожње, док су тренутно удаљени три часа вожње.

Dodela-ugovora-za-hitne-popravke-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-ostecenim-u-nevremenu-12 (2)

За 42 оштећене школе током невремена Покрајинска влада издвојила 219 милиона динара

Aleksandra Djuran август 19, 2023

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре представницима 42 основне и средње школе за реализацију 46 пројеката у школама у Војводини које су оштећене у невремену средином јула.

„Проблеме смо имали и још увек имамо у Новом Саду, Бачкој Паланци, Руми, Шиду, Беочину, Сремској Митровици, и у тим местима су најизраженији, али их има и у другим општинама које су нешто мање погођене у односу на процену целокупне штете. Очекујем да ће захваљујући новцу опредељеном на овом конкурсу, али и новцу који је Покрајинска влада у року од неколико дана издвојила за санацију, пре свега предшколских установа, основних и средњих школа, школска година почети у реконструисаним и обновљеним објектима“, изјавио је председник Мировић и истакао да ће један део радова трајати и током септембра.

Према Мировићевим речима, Покрајинска влада је до сада издвојила више од 900 милиона динара за санацију штете од невремена на јавним објектима – 700 милиона динара када је реч о директним средствима која су већ стављена на располагање градовима и општинама.

„Један део тих средстава је такође намењен за реконструкцију основних и средњих школа. У Новом Саду отворена је процедура и издвојили смо део новца за санацију крова на основним школама „Јожеф Атила“, „Петефи Шандор“ и „Десанка Максимовић“. Циљ нам је да до септембра заједничким снагама отклонимо сву штету на објектима“, додао је Мировић.

Средства за хитне поправке обезбедила је Покрајинска влада преко конкурса Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице.

Уговори вредни 219 милиона динара намењени су за финансирање и суфинансирање обнове основних школа: ОШ „Алекса Шантић“ у Гајдобри, ОШ „Петар Петровић Његош“ и ОШ „20. октобар“ у Врбасу, ОШ „Небојша Јерковић“ у Буђановцима, ОШ „Петро Кузмјак“ у Руском Крстуру, ОШ „Милоје Чиплић“ у Новом Бечеју, ОШ „Змај Јова Јовановић“ и ОШ „Вељко Дугошевић“ у Руми, ОШ „Миливој Петковић -Фећко“ у Платичеву, ОШ „Жарко Зрењанин“ у Обровцу, ОШ „Здравко Челар“ у Челареву, ОШ „Светозар Марковић“ у Бачком Градишту, ОШ „Милош Црњански“ у Хртковцима, ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Путинцима, ОШ „Жарко Зрењанин“ у Новом Саду, ОШ „Вељко Петровић“ у Бегечу, ОШ „Симеон Араницки“ у Старој Пазови, ОШ „Бранко Ћопић“ у Младенову, ОШ „Свети Сава“ у Бачкој Паланци, ОШ „Др Ђорђе Натошевић“ у Новом Сланкамену, ОШ „Коста Стаменковић“ у Српском Милетићу, ОШ „Марко Орешковић“ у Бачком Грачцу, ОШ „Добросав Радосављевић Народ“ у Мачванској Митровици, ОШ „Јован Микић“ у Суботици, ОШ „Светозар Милетић“ у Тителу, ОШ „Јован Поповић“ у Сусеку, ОШ „Јован Грчић Миленко“ у Беочину, ОШ „Браћа Стефановић“ у Неузини, ОШ „Др Александар Сабовљев“ у Ечкој, као и средњим школама: Економско-трговинска школа у Бечеју, Пољопривредна школа са домом ученика у Футогу, Техничка школа „Павле Савић“ у Новом Саду, Гимназија „Стеван Пузић“, Средња стручна школа „Стеван Петровић Бриле“, Средња стручна школа „Бранко Радичевић“ и Средња техничка школа „Миленко Брзак Уча“ у Руми, Гимназија „20. октобар“, Средња стручна школа „Др Радивој Увалић“ и Техничка школа „9. мај“ у Бачкој Паланци, Средња школа „Вук Караџић“ у Сечњу, Средња техничка школа „Никола Тесла“ у Сремској Митровици и Техничка школа у Старој Пазови.

Мировић је истакао да се радило и на отклањању штете и на објектима који су у систему здравствене заштите и културним центрима, као и да ће се посебна пажња посветити верским објектима.

Додели уговора присуствовао је и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Жолт Сакалаш.

Бојана Стаменов одушевила Кикинђане

Aleksandra Djuran август 18, 2023

Први пут у Кикинди и први пут са балкона Курије певачица Бојана Стаменов одушевила је Кикинђане. Џез и блуз певачица заједно са Ненадом Пауновићем, пијанистом и Габором Гунфордом, саксофонистом чине соул трио који је извео најпознатије светске композиције. Раскошног гласа дирнула је публику која се окупила у великом броју.

-Наступ је био необичан с обзиром на то да смо били на балкону и са радошћу сам прихватила позив да будем један од промотера прелепих балкона које имате на Градском тргу. Ово је други пут да сам наступала, а да сам далеко од публике. Први пут то је било на Евровизији – истакла је Бојана Стаменов.

Додаје и да воли да комуницира са својом публиком.

-Волим да причам и сва моја очекивања су испуњена. Најављујем песме, објасним о чему је композиција и увек убацим своју причу, анегдоту која ми се десила. Било је ово лепо вече за уживање јер су ретке прилике да изводим соул и поп хитове. На оваквим наступима највише уживам – открила је Бојана Стаменов.

Из ужурбаног Београда, преселила се у, како каже, мирну Суботицу.

-Прија ми равница, прија ми живот који има лаганији темпо од оног на који сам навикла живећи у главном граду. Као Војвођанка се осећам добродошлом и морам да признам да припадам овде. Београд волим, рођена сам тамо, али ми више прија темпо и атмосфера Суботице где се осећам лепо и пријатно. Пуно путујем и наступам и треба ми мирно животно окружење – открила је популарна певачица.

Бојану Стаменов поздравио је и градоначелник Никола Лукач који је похвалио наступ и позвао је да опет дође у наш град.

Пољопривредници заинтересовани за конкурсе Града

Aleksandra Djuran август 18, 2023

Почетком маја локална самоуправа расписала је 20 јавних позива у оквиру подршке пољопривреди и руралном развоју за шта је укупно издвојено 15 милиона и 750 хиљада динара. Овај износ већи је од прошлогодишњег за пола милиона.

-Према последњим информацијама реализовано је непуних 50 одсто планираних средстава. То говори да су пољопривредници заинтересовани за мере подршк – сазнајемо од Љубана Средића, члана Градског већа. – Новац је опредељен за све гране пољопривреде: ратарство, сточарство, воћарство, пчеларство, виноградарство, кредитну подршку, осигурање усева, наводњавање, за јачање удружења из области пољопривреде, младе пољопривреднике. Субвенције су од 30 до 100 одсто.

Право да конкуришу имају пољопривредна газдинства са територије града која испуњавају услове, а јавни позиви су отворени до утрошка средстава. Мере су утврђене у складу са потребама газдинстава на територији града.

-Највеће интересовање је за опрему за пчеларство и набавку нових пчелиљих друштава и ту нема више средстава. Сав планирани новац за изградњу и опремање објеката за традиционалне занате, такође је утрошен. Константно пристижу захтеви за опрему за наводњавање и подизање нових и обнављање постојећих засада воћа. Има и интересовања за меру намењену младим пољопривредницима за коју је опредељено 1,7 милиона, а максималан износ је 200.000 динара – рекао је Средић.

За набавку опреме за мужу, за примање, прераду паковање, чување млека је најслабије интересовање.

-Припремили смо предлог измене програма, тако да ће се средства са позиција за које нема заинтересованих преусмерити на оне за које је конкурисао највећи број пољопривредника. Циљ нам је да се сва планирана средства и потроше и да што више произвођача буде обухваћено – напомиње наш саговорник.

За конкурисање је потребна потврда о активном пољопривредном газдинству, фотокопија личне карте и наменског рачуна пољопривредног газдинства, као и доказ о плаћеном порезу који се прибавља по службеној дужности. Конкурси су отворени до краја новембра, а за све информације заинтересовани могу да се обрате Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Прошле године за подршку је пристигло 610, од којих је одобрено 588 захтева.