Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

Šarandžije iz Kikinde balkanski prvaci

Aleksandra Djuran septembar 4, 2023

Ekipa „Šaran 1“ iz Kikinde pobednik je Balkanskog prvenstva u šaranskom ribolovu održanom na jezeru Lapovac u mestu Našice u Hrvatskoj. Sportski ribolovci Zoran Popov, Zoran Kajla i Dražen Ševo za 52 sata takmičenja uhvatili su ukupno 211,43 kilograma ribe među kojima je bilo pet šarana i 13 amura. Najteži šaran imao je 22,45 kilograma i to je ujedno o najteža riba takmičenja.

-Ponosni smo na uspeh kojim smo praktično vratili pehar u naš grad s obzirom na to da je ekipa „Šaran 2“ iz Kikinde prošle godine takođe bila balkanski prvak, na takmičenju održanom na kikindskom „Ribolovačkom carstvu“. Osvojili smo pehar, medalje i pehar za najtežu ribu prvenstva. Osvajanjem prvog mesta stekli smo pravo da učestvujemo na Balkanskom prvenstvu sledeće godine kako bi odbranili titulu. Mesecima smo se spremali za ovo nadmetanje i trud i rad su se isplatili – saznajemo od Zorana Popova.

Od ukupno 52 sata takmičenja, spavalo se svega dva sata, napominje naš sagovornik. Učestvovalo je deset ekipa iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a svaka ekipa, da bi stekla pravo učešća, morala je da prođe kvalifikacije i da bude prva na svojim državnim prvenstvima.

-Priželjkivali smo pobedu, ali nismo je očekivali s obzirom na to da je ekipa Hravtske bila favorit. Utisci sa takmičenja su odlični, a najemotivniji momenat bilo je intoniranje srpske himne prilikom uručenja pehara i medalja. Želim da se zahvalim lokalnoj samoupravi, Sportskom savezu grada, kao i gradonačelniku Nikoli Lukaču koji su podržali naše učešće na ovom prvenstvu – dodao je Popov.

Kao rezerve u kikindskoj ekipi bili su Atila i Stefan Terek, a prošlogodišnji pobednici , ekipa „Šaran 2“, koju su činili Zoran Subotički, Saša i Nikola Velemirov zauzeli su šesto mesto sa ulovom od 99,7 kilograma. U ukupnom plasmanu drugo mesto zauzela je ekipa iz Crne Gore sa 206,95, a treći su bili Hrvati sa 147,55 kilograma ulovljene ribe.

367720556_6600290233350401_7306605663705238441_n

Velika potražnja za ceđenim sokom od paradajza

Aleksandra Djuran avgust 21, 2023

Priprema zimnice uveliko je u toku, a neizostavno je da kikindske domaćice za hladne dane pripreme kuvani paradajz. Berba svežeg i proizvodnja soka od paradajza počela je nedavno i trajaće do kraja septembra. Sugrađanin Jovan Suvajdžić već 25 godina proizvodi industrijski i konzumni paradajz i na njegovoj parceli u toku je druga berba.

-Paradajz je zasnovan na parceli od tri jutra. Od sorti imam „rio grande“, „lindu“, „jabučar“, „šljivar“. Proizvodnja je na otvorenom i sve zavisi od vremenskih uslova. Posla ima svakodnevno, pogotovo sada kada je počela berba – ističe Suvajdžić.

Uzgoj nije lak i počinje već tokom zime.

-Rasad za paradajz sam proizvodim. Ovaj posao počinjemo u februaru, martu, kako bi na vreme bio spreman za setvu na njivi. Pre nego što zasadimo rasad potrebna je adekvatna priprema zemljišta uz sve agrotehničke mere – napominje naš sagovornik.

Na polovini parcele Suvajdžić ima sistem kap po kap jer, kako kaže, bez navodnjavanja nema ni roda, što su i pokazale pethodne sušne godine.

-Godina za proizvodnju je šarenolika. Imali smo slučajeve da se u jednom danu promeni četiri godišnja doba, tako da ni sam ne znam da li da navodnjavam ili ne. Na sreću, moju njivu zaobišao je led, a jaki vetrovi koje smo imali nisu naneli veliku štetu. Prošlonedeljna kiša usporila je branje, a kako čujem od drugih proizvođača, paradajza nema jer su vremenske nepogode učinile svoje. U jeku sezone angažujem i radnike na branju kao ispomoć, ali ih je sve teže naći, barem one kvalitetne – napominje Jovan Suvajdžić.

Paradajz minimalno tretira, samo onoliko koliko mora, jer mu je važno da proizvod bude što zdraviji.

-Ceđeni sok prodajem po ceni od 100 dinara za litru, a kuvani, flaširan, je duplo skuplji. Potražnja je velika i kupaca ima – rekao je Suvajdžić.

Preporučuje sugrađanima da kupuju voće, povrće i hranu uopšte, od domaćih proizvođača jer je najbolje jesti ono što rađa u sredini u kojoj se živi.

Znatna ulaganja u Tehničku školu

Aleksandra Djuran avgust 20, 2023

U Tehničkoj školi završena je zamena dotrajale stolarije koju su zajednički finansirali Ministarstvo prosvete i Grad Kikinda. Sa ovim radovima stara stolarija upotpunosti je zamenjena na delu zgrade iz Svetosavske ulice.

– Sa 3,5 miliona dinara novu stolariju postavili smo na Biblioteci, u hodnicima i zbornici, a urađen je i novi portal na ulazu u školu. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine opredelio je našoj školi novac za rekonstrukciju tri toaleta u aneksu školske zgrade. Za ove radove utrošeno je 2,8 miliona dinara – kaže direktorica Milanka Halilović.

Tehnička škola ima 725 učenika i najveća je obrazovna ustanova u gradu. Zgrada u kojoj se nalazi je stara i potrebna su stalna ulaganja.

– Lokalna samouprava opredelila je milion dinara za zamenu oluka na Školskoj radionici koju imamo u okviru našeg objekta. Od grada smo dobili i 200.000 dinara za legalizaciju sale za fizičko vaspitanje koja se nalazi u ulici Braće Tatić. Prostor je u lošem stanju i kako bicsmo ga uredili, moramo prvo da ga ozakonimo. Na sali treba menjati krov koji prokišnjava, ali i sanirati svlačionice. Odobreno je i 150.000 dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije za sanaciju toaleta na tri sprata. Ova investicija procenjena je na 10 miliona dinara. Do kraja godine iz gradske kase dobićemo još 1,5 milion dinara za kupovinu kamiona koji nam služi u nastavi. Postojeći je iz 1994. godine i mora da se zameni – napomenula je Milanka Halilović.

Izradu tehničke dokumentacije za javljače požara i proširenje hidranstke mreže finansiraće nadležni Pokrajinski sekretarijat sa 1,2 miliona dinara, a nadležno Ministarstvo dodelio je 680.000 dinara kupovinu dva veb servera.

Posle 28 godina od povratka, proslavljen Dan opštine Bosansko Grahovo

Aleksandra Djuran avgust 20, 2023

Polaganjem venaca, svečanom sednicom, Liturgijom u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla, otkrivanjem biste Goluba Babića, obilaskom kuće Gavrila Principa, u Bosanskom Grahovu obeležen je Dan opštine. Prema rečima Uroša Đurana, načelnika Opštine posle 28 godina od povratka prvi put je obeležen Dan opštine, a gost na svečanosti bio je i Mladen Bogdan, predsednik Skupštine Grada.

-Bosansko Grahovo je u kantonu deset Bosne i Herecegovine i sada se ovde teško se živi. U toku je više različitih projekata čiji je cilj da se stvore bolji uslovi za život među kojima je rekonstrukcija glavnog vodovodnog sistema, uređenje više ulica, kao i važnih objekata. Puno toga treba uraditi, a malo je mogućnosti da sve to finansiramo sopstvenim sredstvima. Nadam se da će nam pomoći svi naši prijatelji, a ima ih puno. Bez većih investicija i otvaranja novih radnih mesta nema budućnosti. Očekujemo da realizujemo veliku investiciju za našu sredinu, izgradnju hotela. Za to je interes izrazio naš sugrađanin koji se vratio iz Amerike i u toku je privatizacija zemljišta kako bi se dobile sve potrebne dozvole za gradnju. Smatram da će to pokrenuti razvoj Bosanskog Grahova i mnoge vratiti u kraj iz kog su potekli – istakao je Uroš Đuran.

Preobraženje se u ovom mestu slavi odavnina, a da 19. avgust bude Dan opštine odlučeno je javnom raspravom. Ovaj crkveni praznik bio je i jedini predlog koji je stigao Opštinskom veću.

-Zajedno, sa našim prijateljima, obeležili smo, za njih, važan dan. Za Kikindu i Kikinđane važno je da nastavimo zajedničku saradnju. Imamo istorijske i kulturne korene i trudićemo se da ih još više unapredimo. Na koji način možemo da pomognemo razvoju Bosnaskog Grahova bila je tema razgovora sa predstavnicima ove opštine. Prioritet Grahovljana je razvoj i otvaranje novih radnih mesta što će vratiti mlade u ovu sredinu – dodao je Mladen Bogdan.

Pre rata devedesetih opština Bosansko Grahovo imala je oko 9.000 stanovnika, a danas ih je znatno manje. Tokom leta ima oko 1.500, a zimi hiljadu stanovnika.

Likovna kolonija u Banatskom Velikom Selu

Aleksandra Djuran avgust 19, 2023

Predstavnici udruženja likovnih i književnih stvaralaca „Džev“ iz Banatskog Velikog Sela danas i sutra domaćini su sedmoj Likovnoj koloniji „Kerkez Dušan – Džev“. Ove godine učestvuje 18 slikara iz Subotice, Noog Sada, Beograda, Zrenjanina i Kikinde, a među njima je i Šandor Kerekeš, bard subotičkog slikarstva.

-Vrlo je prijatno raditi u Banatskom Velikom Selu, u okruženju jezera „Laguna“. Imam dva razloga što sam već peti put učesnik ove kolonije. Dževa sam poznavao, obojica smo bili studenti novosadske Akademije. Bio je veliki slikar i dobar prijatelj. Druženje sa njim bilo je nezaboravno i uspomena koju imam na njega dovodi me svake godine na koloniju koja se organizuje u njegovu čast – rekao je Šandor Kerekeš.

Ove godine tema je slobodna, a ranijih je bila arhitektura Banatskog Velikog Sela, u kojoj se prepliću uticaji različitih nacija, koje su i stvarale ovo mesto, napomenuo je Marko Đaković, predsednik udruženja.

– -Ovog puta prepustili smo slikarima da sami odluče šta će slikati. Očekujemo kvalitetne radove jer su veći deo učesnika naši stalni gosti na koloniji. Milan Stašović, akademski slikar naslikaće restoran „Krajina“ u centru selu koji je izgoreo pre nekog vremena. Želimo da ostan trag kako je izgledao nekad – dodao je Đaković.

Po završetku kolonije nastali radovi biće izloženi u Banatskom Velikom Selu, a u oktobru će izložba biti oganizovana u Galeriji Kulturnog centra, kao i u Novom Sadu. U fundusu udruženja ima više od 70 radova, a očekivanja članova su da će se pronaći adekvatan prostor u selu za Galeriju kako bi oni bili izloženi i dostupni široj javnosti.

Ko je bio Džev?

Dušan Kerkez Džev sedmadesetih godina bio je začetnik kulturnih događaja u Banatskom Velikom Selu. Upisao je likovnu akademiju u Novom Sadu, ali ga je rana smrt sprečila da postane prvi akademski slikar u ovom mestu.

Školi „Đura Jakšić“ sredstva od oportuniteta

Aleksandra Djuran avgust 19, 2023

U toku su poslednje pripreme za novu nastavnu godinu u Osnovnoj školi „Đura Jakšić“. Ulaganja u ovu ustanovu su konstantna, a sve u cilju boljih uslova rada i obrazovanja.

-Škola je dobila sredstva od Ministarstva pravde, a po osnovu oportuniteta, u iznosu od 2,2 miliona dinara. Novac je utrošen na sanaciju toaleta na poslednjem spratu – saznajemo od direktorice Biljane Šimon.

I lokalna samouprava izdvojila je novac za uređenje škole. Ugrađena su nova vrata u prizemlju u učionicama u kojima će biti prvaci i učenici nižih razreda.

-Grad Kikinda opredelio je milion dinara. Pored zamene vrata, kupljeni su ormarići i đački stolovi za naše prvake, a hoblovan je i parket u tri učionice koji je bio u lošem stanju. Lokalna samouprava je naš najbolji partner i svake godine izdvoji sredstva kako bi naši učenici, ali i zaposleni, imali bolje uslove za rad – rekla je naša sagovornica.

U ovoj školi ima 408 đaka, od kojih je 43 učenika koji će prvi put sesti u školske klupe.

„Osmeh Vojvodine” za razvoj Kikinde

Aleksandra Djuran avgust 19, 2023

Izgradnja brze saobraćajnice koja će spojiti Bački Breg, na granici sa Mađarskom, i Nakovo ili Srpsku Crnju, na granici sa Rumunijom, trebalo bi ubrzo da počne najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema njegovim rečima, uskoro bi trebalo da bude potpisan ugovor za izgradnju ove saobraćajnice. Put kojem je „radno” ime „vojvođanski osmeh”, „smajli” ili „severna tangenta”, pokrenuće razvoj severa Vojvodine, cele pokrajine, a time i Srbije. Saobraćajnica dužine 175 kilometara spojiće dva granična prelaza, i između njih Sombor, Kulu, Vrbas, Bečej, Novi Bečej i Kikindu. Biće izgrađeno 11 petlji, 12 površinskih raskrsnica i 152 mosta, nadvožnjaka i podvožnjaka.

Naš grad put će obići sa južne strane, a dalje nastavlja ka Nakovu, ili Srpskoj Crnji, i granici sa Rumunijom. Gradonačelnik Nikola Lukač još jednom je istakao značaj ovog puta za razvoj grada, ali i kompletnog Severnobanatskog okruga.

– Brza saobraćajnica spaja severoistok i severozapad severa naše Srbije, odnosno spaja istok i zapad Vojvodine. Za Kikindu će on značiti povećanje investicionih potencijala kao i najbrže i najbliže povezivanje sa Koridorom 10 i auto- putem. Samim tim Kikinda će biti još bolje mesto za život, rad i podizanje dece. Ovakvi projekti omogućavaju kreiranje odličnog ambijenta za život i rad u našem gradu.

Saobraćajnica će se sastojati od četiri trake široke 3,5 metra sa najvećom dozvoljenom brzinom od 100 kilometara na čas. Praktično, put će od svih ovih šest gradova i opština ka Novom Sadu, i obrnuto, biti znatno ubrzan. Od Novog Sada do Sombora stizaće se za oko sat vremena, umesto dosadašnjih više od sat i po. Put do Kikinde biće skraćen za dvadesetak minuta, pa će od Novog Sada ka Kikindi biti brže preko Srbobrana i nove saobraćajnice, nego preko Zrenjanina. Sada je za taj put potrebno više od 90 minuta. Sombor i Kikinda sada će biti udaljeni samo 90 minuta vožnje novom saobraćajnicom, dok je do sada najbrži put bio preko Bačke Topole i Sente, za šta je trebalo izdvojiti više od dva sata.

Granični prelazi Bački Breg sa Mađarskom i Nakovo sa Rumunijom biće udaljeni manje od dva sata vožnje, dok su trenutno udaljeni tri časa vožnje.

Dodela-ugovora-za-hitne-popravke-u-osnovnim-i-srednjim-skolama-ostecenim-u-nevremenu-12 (2)

Za 42 oštećene škole tokom nevremena Pokrajinska vlada izdvojila 219 miliona dinara

Aleksandra Djuran avgust 19, 2023

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je danas ugovore predstavnicima 42 osnovne i srednje škole za realizaciju 46 projekata u školama u Vojvodini koje su oštećene u nevremenu sredinom jula.

„Probleme smo imali i još uvek imamo u Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Rumi, Šidu, Beočinu, Sremskoj Mitrovici, i u tim mestima su najizraženiji, ali ih ima i u drugim opštinama koje su nešto manje pogođene u odnosu na procenu celokupne štete. Očekujem da će zahvaljujući novcu opredeljenom na ovom konkursu, ali i novcu koji je Pokrajinska vlada u roku od nekoliko dana izdvojila za sanaciju, pre svega predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, školska godina početi u rekonstruisanim i obnovljenim objektima“, izjavio je predsednik Mirović i istakao da će jedan deo radova trajati i tokom septembra.

Prema Mirovićevim rečima, Pokrajinska vlada je do sada izdvojila više od 900 miliona dinara za sanaciju štete od nevremena na javnim objektima – 700 miliona dinara kada je reč o direktnim sredstvima koja su već stavljena na raspolaganje gradovima i opštinama.

„Jedan deo tih sredstava je takođe namenjen za rekonstrukciju osnovnih i srednjih škola. U Novom Sadu otvorena je procedura i izdvojili smo deo novca za sanaciju krova na osnovnim školama „Jožef Atila“, „Petefi Šandor“ i „Desanka Maksimović“. Cilj nam je da do septembra zajedničkim snagama otklonimo svu štetu na objektima“, dodao je Mirović.

Sredstva za hitne popravke obezbedila je Pokrajinska vlada preko konkursa Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

Ugovori vredni 219 miliona dinara namenjeni su za finansiranje i sufinansiranje obnove osnovnih škola: OŠ „Aleksa Šantić“ u Gajdobri, OŠ „Petar Petrović Njegoš“ i OŠ „20. oktobar“ u Vrbasu, OŠ „Nebojša Jerković“ u Buđanovcima, OŠ „Petro Kuzmjak“ u Ruskom Krsturu, OŠ „Miloje Čiplić“ u Novom Bečeju, OŠ „Zmaj Jova Jovanović“ i OŠ „Veljko Dugošević“ u Rumi, OŠ „Milivoj Petković -Fećko“ u Platičevu, OŠ „Žarko Zrenjanin“ u Obrovcu, OŠ „Zdravko Čelar“ u Čelarevu, OŠ „Svetozar Marković“ u Bačkom Gradištu, OŠ „Miloš Crnjanski“ u Hrtkovcima, OŠ „Dositej Obradović“ u Putincima, OŠ „Žarko Zrenjanin“ u Novom Sadu, OŠ „Veljko Petrović“ u Begeču, OŠ „Simeon Aranicki“ u Staroj Pazovi, OŠ „Branko Ćopić“ u Mladenovu, OŠ „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci, OŠ „Dr Đorđe Natošević“ u Novom Slankamenu, OŠ „Kosta Stamenković“ u Srpskom Miletiću, OŠ „Marko Orešković“ u Bačkom Gračcu, OŠ „Dobrosav Radosavljević Narod“ u Mačvanskoj Mitrovici, OŠ „Jovan Mikić“ u Subotici, OŠ „Svetozar Miletić“ u Titelu, OŠ „Jovan Popović“ u Suseku, OŠ „Jovan Grčić Milenko“ u Beočinu, OŠ „Braća Stefanović“ u Neuzini, OŠ „Dr Aleksandar Sabovljev“ u Ečkoj, kao i srednjim školama: Ekonomsko-trgovinska škola u Bečeju, Poljoprivredna škola sa domom učenika u Futogu, Tehnička škola „Pavle Savić“ u Novom Sadu, Gimnazija „Stevan Puzić“, Srednja stručna škola „Stevan Petrović Brile“, Srednja stručna škola „Branko Radičević“ i Srednja tehnička škola „Milenko Brzak Uča“ u Rumi, Gimnazija „20. oktobar“, Srednja stručna škola „Dr Radivoj Uvalić“ i Tehnička škola „9. maj“ u Bačkoj Palanci, Srednja škola „Vuk Karadžić“ u Sečnju, Srednja tehnička škola „Nikola Tesla“ u Sremskoj Mitrovici i Tehnička škola u Staroj Pazovi.

Mirović je istakao da se radilo i na otklanjanju štete i na objektima koji su u sistemu zdravstvene zaštite i kulturnim centrima, kao i da će se posebna pažnja posvetiti verskim objektima.

Dodeli ugovora prisustvovao je i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Žolt Sakalaš.

Bojana Stamenov oduševila Kikinđane

Aleksandra Djuran avgust 18, 2023

Prvi put u Kikindi i prvi put sa balkona Kurije pevačica Bojana Stamenov oduševila je Kikinđane. Džez i bluz pevačica zajedno sa Nenadom Paunovićem, pijanistom i Gaborom Gunfordom, saksofonistom čine soul trio koji je izveo najpoznatije svetske kompozicije. Raskošnog glasa dirnula je publiku koja se okupila u velikom broju.

-Nastup je bio neobičan s obzirom na to da smo bili na balkonu i sa radošću sam prihvatila poziv da budem jedan od promotera prelepih balkona koje imate na Gradskom trgu. Ovo je drugi put da sam nastupala, a da sam daleko od publike. Prvi put to je bilo na Evroviziji – istakla je Bojana Stamenov.

Dodaje i da voli da komunicira sa svojom publikom.

-Volim da pričam i sva moja očekivanja su ispunjena. Najavljujem pesme, objasnim o čemu je kompozicija i uvek ubacim svoju priču, anegdotu koja mi se desila. Bilo je ovo lepo veče za uživanje jer su retke prilike da izvodim soul i pop hitove. Na ovakvim nastupima najviše uživam – otkrila je Bojana Stamenov.

Iz užurbanog Beograda, preselila se u, kako kaže, mirnu Suboticu.

-Prija mi ravnica, prija mi život koji ima laganiji tempo od onog na koji sam navikla živeći u glavnom gradu. Kao Vojvođanka se osećam dobrodošlom i moram da priznam da pripadam ovde. Beograd volim, rođena sam tamo, ali mi više prija tempo i atmosfera Subotice gde se osećam lepo i prijatno. Puno putujem i nastupam i treba mi mirno životno okruženje – otkrila je popularna pevačica.

Bojanu Stamenov pozdravio je i gradonačelnik Nikola Lukač koji je pohvalio nastup i pozvao je da opet dođe u naš grad.

Poljoprivrednici zainteresovani za konkurse Grada

Aleksandra Djuran avgust 18, 2023

Početkom maja lokalna samouprava raspisala je 20 javnih poziva u okviru podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju za šta je ukupno izdvojeno 15 miliona i 750 hiljada dinara. Ovaj iznos veći je od prošlogodišnjeg za pola miliona.

-Prema poslednjim informacijama realizovano je nepunih 50 odsto planiranih sredstava. To govori da su poljoprivrednici zainteresovani za mere podršk – saznajemo od Ljubana Sredića, člana Gradskog veća. – Novac je opredeljen za sve grane poljoprivrede: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo, kreditnu podršku, osiguranje useva, navodnjavanje, za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede, mlade poljoprivrednike. Subvencije su od 30 do 100 odsto.

Pravo da konkurišu imaju poljoprivredna gazdinstva sa teritorije grada koja ispunjavaju uslove, a javni pozivi su otvoreni do utroška sredstava. Mere su utvrđene u skladu sa potrebama gazdinstava na teritoriji grada.

-Najveće interesovanje je za opremu za pčelarstvo i nabavku novih pčeliljih društava i tu nema više sredstava. Sav planirani novac za izgradnju i opremanje objekata za tradicionalne zanate, takođe je utrošen. Konstantno pristižu zahtevi za opremu za navodnjavanje i podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada voća. Ima i interesovanja za meru namenjenu mladim poljoprivrednicima za koju je opredeljeno 1,7 miliona, a maksimalan iznos je 200.000 dinara – rekao je Sredić.

Za nabavku opreme za mužu, za primanje, preradu pakovanje, čuvanje mleka je najslabije interesovanje.

-Pripremili smo predlog izmene programa, tako da će se sredstva sa pozicija za koje nema zainteresovanih preusmeriti na one za koje je konkurisao najveći broj poljoprivrednika. Cilj nam je da se sva planirana sredstva i potroše i da što više proizvođača bude obuhvaćeno – napominje naš sagovornik.

Za konkurisanje je potrebna potvrda o aktivnom poljoprivrednom gazdinstvu, fotokopija lične karte i namenskog računa poljoprivrednog gazdinstva, kao i dokaz o plaćenom porezu koji se pribavlja po službenoj dužnosti. Konkursi su otvoreni do kraja novembra, a za sve informacije zainteresovani mogu da se obrate Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Prošle godine za podršku je pristiglo 610, od kojih je odobreno 588 zahteva.