Октобар, месец правилне исхране, усмерен је на едукацију становништва о правилној исхрани, као једном од најзначајнијих фактора у превенцији хроничних незаразних болести. Циљ је да се најшира популација, а посебно деца и млади информишу, али и да стекну правилне навике у исхрани. Др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље наводи да је најважнија уравнотежена исхрана.
-Оптималан енергетски, као и унос животних намирница, састава и здравствено-безбедна храна чине правилну исхрану. Намирнице се деле у седам група и потребно је да све оне, у одређеној сразмери, буду заступљене. Њихов однос представљен је пирамидом здраве исхране и у бази су житарице, следећи ниво су воће и поврће, следе месо, млеко и прерађевине и тек на врху пирамиде су шећери и уља – истакла је др Брусин Белош.
Центри за ситост и глад у мозгу тачно знају колико нам хране треба. Међутим одређене околности попут стреса и навика преузетих из породице могу да доведу до тога да се уноси више или мање хране у односу на оно што нам је заиста потребно. Дугорочно тако настају гојазност или потхрањеност.
-Већина се храни онако како су их научили родитељи или се руководе оним што су негде прочитали. У нашем окружењу исхрана је, углавном, неправилна. Зато у Војводини има више од 50 одсто одраслих гојазних особа у односу на број становника. Када причамо о деци гојазна је четвртина – додаје наша саговорница.
У Војводини у исхрани највише преовлађују масноће и шећери.
-Једе се прилично масна храна, поготово зими и пуно се једе слаткиша, што купљених, што оних које мајке и баке направе. Ова два фактора највише доприносе гојазности. На ову болест утиче и неправилна фреквенција узимања оброка. Постоје особе које не једу ништа до послеподне и онда одједном унесу 2.000 калорија што је превише и што узоркује успоравање метаболизма. Такође код нас се превише једе месо, а уноси се и пуно соли која је главни етиолошки фактор у настанку повишеног крвног притиска. Неопходно је пет оброка дневно, три главна и две ужине које су воће и поврће – прецизирала је др Сања Брусин Белош.
Поред неправилне исхране и мањак физичке активности и код деце и код одраслих доводи до гојазности. При Заводу за јавно здравље ради амбуланта за дијететику која се бави поремећајем исхране. Од прошле године Фонд ПИО преузео је финансирање лечења оних који имају проблема без обзира на то да ли су одрасли или деца. Они у назначену амбуланту долазе са упутом.
-До сада смо имали више од 200 прегледа. Поред гојазних, којих је највише, имамо потхрањене, али и особе са специфичним поремећајима у исхрани. Лечимо и пацијенте са повишеним масноћама, са шећерном болести који немају гојазност, са гихтом. Први преглед је клинички и обаве се мерења и разговор. Тада дајемо упут да се уради крвна слика и на основу ње рачунамо енергетске потребе и сачињавамо индивидуални план исхране. Желим да похвалим наше пацијенте јер се већина придржава онога што им препоручимо. Гојазност је болест, иако смо ми прилично толерантни према њој, а не би требало да будемо – закључила је др Сања Брусин Белош.
Поводом месеца правилне исхране и Светског дана хране, који је 16. октобра, Завод је расписао ликовни конкурс на тему здраве хране. Пристигао је велики број радова из вртића и основних школа из Севернобанатског округа, а жири који су чинили Александра Вукосављев и Катарина Тубин одабрао је најбоље. По три награде додељене су деци предшколског узраста и исто толико за ученике основних школа, као и једна специјална награда.
А.Ђ.
