Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Летња уметничка школа у нашем граду окупила 40 студената из Србије и иностранства

Aleksandra Djuran Јулy 6, 2024

Студенти уметничких факултета из Србије и иностранства од данас до 13. јула ствараће у нашем граду у оквиру Летње уметничке школе. Њих 40 из наше земље, Кине, Италије, Пољске, Белгије и Словеније имаће прилику да се упознају са Кикиндом и да уче кроз радионице керамике, ликовних уметности, музике, компоновања, драмске и музичке продукције. Први дан провели су у јединственој кући „Сова“.

Виктор Танасковски из Скопља похађаће радионици музике.

-На докторским студијама сам и очекујем да продубим своја знања. Учесник сам био и прошле године и пуно тога сам научио. Одабрао сам професора који је држао радионице да ми буде ментор за докторат – рекао је Танасковски.

Радионицу керамике, за коју је владало највеће интересовање. похађаће Лаура Благојевић из Београда, студенткиња Академије уметности.

-Студирам сликарство и за мене ће ово бити изазов и ново искуство. Пробаћу нешто ново, а сигурна сам да ћу стећи нове пријатеље. Изузетно је што ћемо сви моћи међусобно да сарађујемо – казала је Лаура.

Поздрављајући окупљене студенте градоначелник Никола Лукач позвао их је да искористе прилику и упознају, како је рекао, најлепши град на свету.

-Ово је прави начин да се млади упознају са Кикиндом и међусобно и помогну нам да културна дешавања подигнемо на још виши ниво. Сигуран сам да ће вам боравак овде бити значајно искуство и да ћете нам помоћи да још више промовишемо наш средину – навео је градоначелник Лукач.

Летњој школи претходило је потписиивање Меморандума о сарадњи између Универзитета уметности у Београду, Града Кикинде, Културног центра и Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

-Универзитет уметности већ 22 године организује Летњу уметничку школу. Задовољство је што свакој локалној заједници оставимо артефакт односно сведочанство о нашој школи и ове године оставићемо диван артефакт који ће бити на понос и нашег универзитета и Кикинде – истакла је је ректорка Универзитета уметности проф. др Мирјана Николић.

Радионице ће проширити знања, али и видике учесника.

-Иако је Летња школа релаксирана у односу на наставу на факултетима, пуно ће се радити. Биће интересантно за све да истраже нове ствари, упознају нови град и нову културу – додао је проф.др Владимир Татревић, проректор Универзитета уметности и директор Летње школе.

Директор Културног центра Марко Марковљев позвао је све учеснике кампа да понесу најлепше успомене из Кикинде и да се поново врате.

Радионице ће се организовати на Градском тргу, у Културном центру и на „Тери“.

-Овакве ствари су важне јер доприносе сектору културе и образовања као инструментима уз помоћ којих град може да гради своју културну политику – напоменуо је Александар Липован.

Универзитет, традиционално, Летњу школу организује у различитим градовима, што је добра прилика за интернационализацију и децентрализацију. Летња уметничка школа има урбану оријентацију, студенти ће стварати на више места у Кикинди, у присуству грађана којима ће, на завршној манифестацији, 12. јула, бити приказани постигнути уметнички резултати.

А.Ђ.

Ручна косидба жита као пре једног века: Сајан чува традицију

Aleksandra Djuran Јулy 6, 2024

Оштре косе и српови, вредне руке и жеља да се очува традиција у ручном кошењу жита, слика је која је из Сајан послата у оквиру 27. Севернобанатских жетелачких свечаности. Традиционална манифестација окупила је седам екипа из Црне Баре, Мађарске и Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 87-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Као мали имао сам кратке панталоне и још увек се сећам како је стрњиште било оштро – истакао је Хереши са којим је био и Кристоф Сабадош који ће наследити ову традицију породице Фекете. Открио нам је да је научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак овога пута био да спреми укусан фруштук екипи косаца.

-Ја сам четврта генерација косаца и поносан сам на ту чињеницу. У нашој породици ово је традиција која се наслеђују са колена на колено – сазнали смо од Кристофа.

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности.

-Први пут смо у Сајану косили жито, свидела нам се манифестација и долазимо сваке године. Волимо ово окупљање које нас враћа у прошлост, у детињство. Драго нам је што смо део традиције која се чува и свима у Мађарској причамо о њој – открио је Ђерђ Винца из Апартхалма.

Екипа из Црне Баре била је највеселија. За јело су припремили праве посластице.

-Некада је било тешко доћи до жита, знатно теже него данас. Читаву сезону радили су за џак жита, а ми га данас зарадимо за један да. Треба да ценимо оно што имамо – каже Лајко Маћаш из Црне Баре.

Некада се за време жетве устајало у четири ујутро и кретало на њиву. Радило се док се види. Косцима су велика помоћ бил жене које су везивале жито у снопове, али и припремале обилан доручак. Фруштук је чинио хлеб, барена јаја и кромпир, лук, сланина, ракије, кајсија, шљива и вишања, али и слатких колача, ко је могао да их приушти.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и су чланица Градског већа Мелита Гомбар. Отварајући жетелачке свечаности градоначелник Лукач истакао је важност чувања обичаја, али и добросуседских односа међу народима.

-Заједничка сарадња је кључ успеха и боље будућности а када смо удружени можемо много тога. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да млади буду ти који ће је даље чувати – прецизирао је Лукач.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, је што промовишемо прве породичне вредности, где је породица стуб друштва и заједно долазе до хлеба на столу. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Млади се прикључују манифестацији, тако да ће она да се организује још дуго година додала Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“, који је и организатор жетелачких свечаности.

-Пуно ми је срце када видим колико и младима у Сајану значи ова манифестација. Још увек имају прилику да о ручном кошењу жита уче од наших најстаријих косаца, који су и сами некада ручно косили жито са својим родитељима. Они на правни начин могу да дочарају како је то некада било, али и да им покажу како се ручно коси хлебно зрно. Кроз ову манифестацију желимо да им покажемо како је некада пуно рада требало да се дође до парчета хлеба. Свима нам је исти циљ, да сачувамо традицију и да је пренесемо на младе – рекла је Шара Бењоцки.

Месна заједница чува ову манифестацију и жели да је учини још бољом.

-Жетва је била дан радости и заједништва. Посао је захтевао ангажовање читаве породице, али и комшија и пријатеља. Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменуо је Золтан Тот, председник Савета МЗ Сајан и заменик покрајинског секретара за пољопривреду.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајински секретаријат за образовање ,прописе, управу и националне мањине, као и фондација Бетлен Габор из Мађарске.

А.Ђ.

Јелена Степанов из Иђоша у друштву „100 успешних пословних жена“ Србије

Aleksandra Djuran Јулy 6, 2024

Јелена Степанов, власница винарије „Кепул“ из Иђоша нашла се међу „100 успешних пословних жена“. Конкурс је трећи пут расписало Јавно предузеће „Пошта Србије“, уз подршку Привредне коморе Србије, а циљ му је оснаживање жена, развој и промоција женског предузетништва.

-На конкурс сам се пријавила на предлог пријатељице и изабрана сам међу 100 успешних пословних жена. Част је бити у друштву изузетних жена које имају сопствени бизнис и развијају га – истакла је Јелена Степанов.

Циљ конкурса за избор и награђивање предузетница, оснивачица или законских заступница малих предузећа широм земље је да се охрабре талентоване жене у свом предузетничком пословању. Први пут победницама је омогућено усавршавање знања и вештина те су организована предавања најактуелнијих тема из вођења и креирања бизниса у сарадњи са Привредном комором Србије.

-Ово је била сјајна прилика да се упознам и разменим искуства са женама које су у приватном бизнисима. Изазови са којима се боре нису лаки, путем радионица сазнале смо више о различитим вештинама које можемо да користимо у свом пословању из области маркетинга, дигиталне комуникације, друштвених мрежа, финансијског описмењавања – додала је наша саговорница.

За 100 најбољих обезбеђен је бесплатан огласни простор и презентација пословања у виду представљања у брошури која ће бити доступна корисницима поштанских услуга, као и за њихову презентацију на мониторима у више од 1.550 пословница Пошта Србије широм земље, како би се повећала видљивост њихових бизниса. Конкурс је био намењен за све предузетнице, законске заступнице или жене осниваче малих предузећа из целе Србије, укључујући земљорадничке задруге, занатске радње, установе, удружења, као и за жене носиоце породичног пољопривредног газдинства. Критеријуми за оцењивање су били успешност презентоване пословне активности и бизнис идеје, награде у области пословања или стваралаштва, као и друштвено-одговорне активности.

Прошле године међу 100 успешних жена биле су и предузетнице из Кикинде Сандра Станковић, Данијела Јеринкић и Јована Банић.

А.Ђ.

Отворен Интернационални симпозијум у теракоти: Уметници инспирацију за скулптуре пронашли у Кикинди

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2024

Интернационални симпозијум скулптура у теракоти „Тера 2024“, 43. по реду, отворен је вечерас. Испред Галерије „Тера“ изложени су радови настали на прошлогодишњем сазиву чији су аутори Ледија Костандини из Албаније, Никола Ненадић из Хрватске, Хорхе Беда Мурсиљо Хулијани из Шпаније и Чедомир Васић, Саша Панчић и Мирољуб Стаменковић из Србије.

-Читав јул је у знаку „Тере“ и уметности. Јединствени смо по систему и начину изградње велике скулптуре, тако да искуство у раду са глином није најнеопходније да би неко био учесник . Отварањем симпозијума јавности први пут представљамо дела настала прошле године, а и ове ће у Кикинди стварати познати и признати светски уметници. Очекивања која имамо од наших учесника увек су испуњена јер за собом оставе монументална дела. Свака изложба скулптура насталих на симпозијуму изазива пажњу домаће јавности и суграђани се увек распитују о томе ко их је насликао и шта представљају. Стога се трудимо да имамо што више интерактивних догађаја који укључују грађанство – истакао је Александар Липован, директор ЦЛПУ „Тера“.

Годишњој изложби скулптура присуствовали су учесници овогодишњег, 43. Симпозијума: српско-канадске уметнице Весна Перуновић и Божица Рађеновић, Анамарија Шербан из Румуније, Стивен Мас из Велике Британије, док су представници наше земље Милорад Стајчић и Срђан Арсић.

-Британац сам који живи у Паризу. Први пут сам у Кикинди, овде сам пет дана и све је фантастично. Ово је сан који је постао јавност. Само ћу да стварам не мислећи на храну или била шта друго. Шетајући градом добио сам разне идеје коју ћу покушати да реализујем. Никада нисам радио монументалне скулптуре од глине. Ваша глина је специфична и не понаша се као и друге тако да ћу пуно научити – казао је Стивен Мас.

Божица Рађеновић, Београђанка, протеклих тридесет година живи у Канади у Отави.

-За сваког уметника велика је част да учествује на симпозијуму „Тера“. Услови за рад су на светском нивоу и веома ми је драго што сам његов део. Имам пуно идеја и нећу стићи све да их реализујем. У глини сам радила још као студенткиња, када сам и чула за „Теру“. Повратак материјалу је као повратак матерњем језику и радујем се због тога. Одувек сам желела да дођем и сада се то и остварује – сазнали смо од Божице Рађеновић.

Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама мр Драган Трапарић обраћајући се присутнима истакао је да Кикинда треба да понесе титулу престонице културе 2027. године.

-Симпозијум је већ четири деценије интернационални што је за велику похвалу, не само за град , него и за читаву земљу. Култура нема границе и то се потврђује у Кикинди. Ваш град има огромно богатство, 1.200 скулптура савремене уметности које не постоје нигде на свету. Од 2017. године Покрајина је сазив подржала са шест милиона динара, а средства издвајају и локална самоуправа и Република – навео је мр Трапарић.

На отварању је говорио и градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са својим сарадницима.

-Захваљујући Интернационалном симпозијуму Кикинда је поново на светској мапи културе и уметности. Убеђен сам да ће уметници црпети инспирацију из нашег града и да ће уживати стварајући. Убеђен сам да ће нам сазив који траје дуже од четири деценије, умногоме помоћи да уз остале културне садржаје будемо најбољи у кандидатури за националну престоницу културу 2027. – истакао је градоначелник Лукач.

Током протеклих више од 40 година на Интернационалном симпозијуму настало је преко 1.200 ауторских дела, од којих је највећи део, изложен у Музеју „Тера“.

А.Ђ.

Више од стотину деце на кампу у храму Светих Козме и Дамјана: Ове године тема православна икона

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2024

Дечији духовни камп, 16. по реду, до недеље траје у храму Светих Козме и Дамјана. Сваке године он има своју тему, а ове је посвећен православној икони. Тако су полазници, њих стотинак, могли више да сазнају о иконографији, али и иконама Господа, Богородице, Светог Саве, Светим Врачима Козми и Дамјану, а разговарано је и о крсној слави односно икони која је представља.

Организоване су радионице иконографија, литерарна, хорска, ликовна, руке у тесту, али и радионица израде колача и све у знаку иконе. Сара Шљапић има 11 година и напомиње да је редован учесник кампа.

-Волим да долазим јер се сви дружимо. Радионице су увек другачији и интересантне. Највише ми се свиђа она у којој правимо колаче и пуно тога сам научила – открила нам је Сара.

Страхиња Мирковић (8) другу годину је на кампу.

-Највише ми се свидела радионица иконографије на којој смо научили како се осликавају иконе. Није лоша ни ова у којој правимо разне колаче – додао је Страхиња.

Првобитно је камп три године организован у ОШ „Вук Караџић“ и тада су организоване само ликовне и литерарне радионице, подсетио је старешина храма протојереј Бобан Петровић.

-Циљ је да децу доведемо у храм, да га схвате као своју кућу, да нас деца доживљавају као себи драге људе, да се друже, али и да квалитетно проведу време и науче нешто ново. Потребно је да наши најмлађи знају да иконе нису случајно настале и да су стваране са намером. Са децом је од разних материјала иконе правила Велинка Малетин која се озбиљно бави иконописањем, а показала им је и како настаје права икона. Сваки сабор је посебан на свој начин, али ове године, сигуран сам да су деца, а ми са њима, уживали – додао је отац Бобан Петровић.

У недељу од 20 часова у храму Светих Козме и Дамјана биће организована завршна приредба на којој ће бити приказано све што је настало на седмодневном кампу.

А.Ђ.

Уочи Ивандана венчићи од сувог цвећа се стављају на кућу: На кикиндској пијаци богата понуда

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2024

Уочи Светог Јована Претече, који је 7. јула и у народу је познатији као Ивањдан, у Србији се плету венчићи од цвећа. Плету га жене и сутра (субота) га каче испред кућних врата. Ако венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће. Зато не чуди што је на кикиндској пијаци данас била богата понуда венчића од сувог цвећа.

Како сазнајемо од жена које су на кикиндској пијаци изнели венчиће уплеле су како кажу сламно цвеће, сламне руже, статица и остало суво цвеће попут смиља или погачарки Жито се у венчић ставља да би била родна година. Он се не скида читаве године, до наредног Ивандана. Осим на кућу, венчићи се носе и на гробље.

Треба времена да се венчићи исплету те им је и цена од 400 до 700 динара. Осим на кућу венчићи се носе и на гробље

Венчић изнад врата треба окачити увече уочи Ивањдана као би на празник освануо пред кућом као чувар од свих несрећа и злих чини.

Верује се и да вода на данашњи дан има посебну моћ, па се многи купају у рекама и језерима. За Ивањдан кажу и да је девојачки празник јер све младе жене претходно вече у многим крајевима Србије пале ивањданске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце, а разилазе се у рану зору.

А.Ђ.

И синоћ љубитељи фудбала уживали у Летњем турниру

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2024

У синоћ одиграним утакмицама Летњег турнира у малом фудбалу екипа Про Универзал са 7:3 славила је против Тропико x Гобекса, екипе ОФК Кикинда 1 и ОФК Кикинда 2 играле су без голова, а Вуле.У и Теректон Јунајтед победио је са 4:2 Тису Падеј.

Вечерас (петак) је слободно вече.

449179288-918695880295602-1364769942555750915-н

Биоскоп на отвореном на Старом језеру од 21 сата

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2024

Филмофили имају прилику вечерас (петак) од 21 сата на Старом језеру да уживају у биоскопу на отвореном. На репертоару је научнофантастични филм „Генерација из јајета“ који прати живот њујоршког пара Рејчел и Алви. Филм представља будући, напредни живот, који подразумева нове технологије и апсолутну удобрност коју човек има..

Улазак на пројекцију је слободан.

Нови роман Радована Влаховића: „Љуба“ је прича о породици која је обележена као државни непријатељ

Aleksandra Djuran Јулy 4, 2024

Роман „Љуба“ Радована Влаховића, као четврта књига Банатске епопеје започете романом „Бапа“, недавно је објављен у издању Банатског културног центра. О новом роману, Радован Влаховић каже:

-Изненадна смрт, на Српску Нову годину, мог брата Власте, као последњег сведока породичног страдања, ком су локални комесари, као беби од три месеца у колевци, узели шт’икано јастуче испод главе, ме је потакла да, 75 година након принудног откупа, објавим роман Љуба, који говори о томе како је моја породица, због неизмирења превелике обавезе, обележена као државни непријатељ, проглашена кривом и кажњена конфискацијом целокупне имовине и затвором. Овај роман је документ, али и фикција. Овај роман је генетски и духовни код који сам посисао са мајчиним млеком. Овај роман и прича о Љуби прате ме од рођења до данашњих дана, а да кључна чворишта, како у њему, тако и у животу, још увек нису размршена – истакао је Влаховић.

Влаховић је романом „Љуба“ направио велики корак у српској књижевности тако што је великим и важним темама приступио на нов начин и отворио нам нове перспективе виђења.

-Учинио је оно што само велики приповедачи умеју: хуманост је поставио, неговао и издигао на пијадестал тако да књижевност штити од лаког склизнућа у идеолошке или политичке оквире и негује срж њеног бића штитећи га од злоупотребе. Због тога роман „Љуба“ није само прича о последицама рата и променама које је он изазвао у социуму некадашњег Баната, већ је прича која књижевност враћа самој себи на месту где се то најмање очекивало – навела је у рецензији Андра Беата Бицок.

Уредник романа је Симон Грабовац. Роман је објављен уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

На распореду Летњег турнира у малом фудбалу вечерас три утакмице

Aleksandra Djuran Јулy 4, 2024

Друго вече Летњег турнира у малом фудбалу игране су четири утакмице. Пицерија Сиена са 1:0 савладала је екипу Вуле.У и Теректон Јунајтед, Марковић тимславио је против Зекине рекреације са 3:1, ОФК Кикинда са 2:0 победила је Тропико x Гобекс, док је у четвртој утакмици Мај веј ресторан и фаст фуд са 8:1 победио Тропико x Гобекс.

Вечерас (четвртак) на распореду су следеће утакмице: од 20 сати састају се Тропико x Гобекс и Про Универзал, у 20.50 часова играју ОФК Кикинда 1 и ОФК Кикинда 2 и трећа утакмица која почиње у 21.40 сат и састају се Тиса Падеј и Теректон Јунајтед.

У петка, 5. јула је слободно вече.