Slučaj nasilja u porodici u kom je 57-godišnji G.B. pretukao četiri godine mlađu suprugu O.B. koristeći pištolj, iz kog je i ispalio pet metaka koji, na sreću, nisu pogodili žrtvu nasilja nego su završili u zidu i podu sobe, naišao je na osudu javnosti. Oca nasilnika policiji je prijavila 24-godišnja ćerka, studentkinja ekonomije koja je kobnog dana bila u Novom Sadu, gde boravi tokom školske godine. Kako je istakla najveći strah imala je da policija neće stići na vreme i da će majku zateći mrtvu. Dodaje i da je njena majka dugo trpela nasilje, batine, psovke, te da je otac bolesno ljubomoran, kao i da je sada najvažnije da se ona oporavi.
Nasilniku se na teret stavljaju krivična dela nasilje u porodici i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija jer je policija u kući pronašla jedan pištolj u legalnom posedu i četiri komada vatrenog oružja u ilegalnom posedu, a oduzeli su i 2.168 komada municije u legalnom posedu i 890 komada municije u ilegalnom posedu. Na predlog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva, sudije Osnovnog suda u Kikindi osumnjičenom su odredile pritvor do 30 dana.
Nasilje se obično vezuje za osobe koje su na ivici egzistencije i nižeg obrazovanja, međutim, da je to stereotip potvrdio je i ovaj slučaj jer se radi o dobrostojećoj porodici i uglednom privatniku. To potvrđuje i Aleksandra Čolić, pravnica i član tima za nasilje u porodici Centra za socijalni rad.
-Svi mogu da postanu žrtve nasilje, bez obzira na obrazovanje i društveni status. Dominantna vrsta nasilja sa kojom se susrećemo je fizičko, zanemarivanje i psihičko nasilje, dok se seksualno i ekonomsko nasilje nedovoljno prepoznaju. Tek tokom razgovora sa žrtvama dolazimo do zaključka da postoji i ova vrsta nasilja. Primarno mesto gde se ono odvija je porodica odnosno kuća gde žrtva živi, a nasilnici su najčešće bračni i vanbračni partneri, kako sadašnji tako i bivši, a u određenom broju slučajeva kao nasilnike imamo decu sinove, a ređe ćerke čije žrtve su stariji roditelji – kaže Aleksandra Čolić.
Nasilnici su najčešće zaposleni i većina ih konzumira alkohol ili ima neki zdravstveni problem. Starosti su od 30 do 50 godina, u punoj snazi, a njihove žrtve imaju od 18 do 65 godina. Ove godine evidentirana su i 32 slučaja ponovljenog nasilja odnosno žrtve su već evidentirane ove ili prethodnih godina.
-Mobilni tim za nasilje u porodici dostupan je 24 sata i obezbeđujemo sve resurse kojima raspolažemo. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2017. godine olakšao je rad pomenutom timu jer manje dolazimo u situaciju da žrtvu zbrinjavamo u prihvatilište odnosno sigurne kuće. Sada se izriču hitne mere zabrana prilaska i komunikacija sa žrtvom i iseljenje nasilnika iz stana. U 90 odsto slučajeva po isteku 48 sati mere se produžavaju što nam omogućava da osnažimo žrtvu. Broj mobilnog tima dostupan je svim institucijama, ali ne i javnosti s obzirom na to da je u ranijem periodu, kada je bio javno dostupan, zloupotrebljen – napominje naša sagovornica.
Po prijavi nasilja u porodici u Centru za socijalni rad otvara se predmet i zadužuje se osoba koja će da ga vodi. Nakon razgovora sa žrtvom procenjuje se da li je potrebno uključiti još neke institucije ili treća lica radi podrške. Psihosocijalnu podršku žrtvama pruža Centar za podršku ženama.
-U prvim danima nakon što je prijavljeno nasilje razgovaramo sa žrtvama i deo njih se odlučuje da pokrene postupak za razvod braka. Sa druge strane ima onih koji nastavljaju da žive zajedno – saznajemo od Aleksandre Čolić.
Nasilnika i to policiji, najčešće prijavljuju same žrtve. One dobijaju i besplatnu pravnu pomoć kako bi se sačinila tužba za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici u parničnom postupku, a pravnik može i da zastupa žrtvu. Centar za socijalni rad takođe ima pravo da podnosi tužbe za nasilje u porodici.
-Postoje oscilacije kada je reč o podnetim tužbama. U 2015. godini, prema podacima službe pravne pomoći, bilo ih je 27, naredne godine 40, 2017. podneto je 50 tužbi, potom smo 2020. godine imali 19 tužbi, 2021. za dve više, 2022. imali smo 15 koliko ih je bilo i prošle godine.
Aleksandra Čolić ističe da je važno da se nasilje prijavi, te da je neophodno podizati svest celokupne javnosti o tome. To je način da se pomogne žrtvi da izađe iz začaranog kruga, jer sutra, svako može da postane žrtva.
A.Đ.
POVEĆAVA SE BROJ PRIJAVLJENIH NASILJA U PORODICI
Od početka godine do 10. juna na teritoriji grada prijavljeno je 106 slučajeva nasilja u porodici što je povećan broj u odnosu na isti period prošle godine kada ih je bilo 79. Prošle godine i 28 dece neposredno je bilo izloženo nasilju, što je više u odnosu na ranije godine. U 22 slučaja su muškarci žrtve nasilja. U 2023. godini prijavljeno je ukupno 192 nasilja u porodici, 2022. bilo ih je 206, 2021. godine 222, a 2020. kada je bila godina korone, 144.
