Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

(VIDEO) Predsednik Vučić posetio vinariju Radlović: Upoznao i budućeg predsednika Dragana Mićina

Aleksandra Djuran February 8, 2025

Vladimira Radlovića, veterinara, koji se bavi vinogradarstvom i vinarstvom posetio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sugrađanin koji u Mokrinu ima vinariju ima i značajan broj nagrada. Na pitanje ko mu je tehnolog Radlović je otkrio da sve sam radi i da je sve počelo sa jednim bureta vina 2006. godine.

Od 2020. kada je i zvanično vinarija registrovana, Radlović je osvojio više inostranih i domaćih nagrada. Crveno vino ocenjeno je kao najbolje na Balkanu, a dobio je i zlatne medalje za kaberne u Bergamu u Italiji.

-Sarađujem sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu i zajedno pravimo lepe stvari. Proizvodim 15.000 litara vina godišnje i vrlo brzo moram da udvostručim količinu. Imam crna i bela vina, imam vinograd u zakupu i podižem novi na 1,5 hektara. Sadiću sortu „morava“. Grožđe kupujem u Levaču i na Fruškoj Gori za belo vino, a u Župi imam zakupljen vinograd. Drago mi je što sam imao priliku da ugostim predsednika Aleksandra Vučića u svojoj vinariji – kazao je Radlović.

Naša vina rastu, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Kina veliko izvozno tržište pošto za četiri godine ističu dažbine koje se sada plaćaju pri izvozu.

-Nakon toga više neće biti naplate carine i u svim oblastima možemo da izvozimo naše proizvode. Drago mi je što postoji ovakva vinarija. Kako bi napredovali svi koji se bave ovom granom poljoprivrede mogu da računaju na subvencije kojih ima u različitim ministarstvima, fondovima i agencijama. Cilj nam je da imate dobro vino, ali i da imate degustacioni prostor gde mogu da vam dođu gosti i kupci. Imate jedan od najboljih kabernea, izuzetno je lepo balansiran i ne čudi što ste osvojili veliki broj nagrada – rekao je predsednik Vučić.

Predsednika Vučića dočekao je i sedmogodišnji Dragan Mićin, koji nekoliko godina ima žarku želju da upozna predsednika.

-Želim da budem kao on i životna želja mi je da se upoznam sa predsednikom Vučićem. Kad sam imao tri godine gledao sam ga kako priča na televiziji. Pitao sam mamu ko je to i ona mi je odgovorila budući predsednik. Konačno sam ga upoznao i mogao sam da mu se zahvalim na novogodišnjem poklonu koji mi je poslao. Dobio sam njegovu sliku, sa kojom spavam. Rekao sam mu da ga volim i da ću postati predsednik kao i on – rekao nam je Dragan.

Predsednik Srbije Vučić i sam je jedva čekao da upozna, kako je rekao, budućeg predsednika.

-Ovu sliku ću da čuvam. Sada mogu da kažem da sam upoznao budućeg predsednika. Dobio sam i odobrenje da objavim pismo koje mi poslao – sa osmehom je, predsednik Srbije, prokomentarisao susret sa Draganom.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

A.Đ.

(VIDEO) Revolucije u Srbiji neće biti, u Srbiji će narod da se pita, poručio je u Kikindi predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Aleksandra Djuran February 8, 2025

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Kikindu i Mokrin. Na skupu u Kulturno-sportskom centru „Jezero“, pred velikim brojem okupljenih, naveo je kakvi su planovi za razvoj Severnobanatskog okruga.

-Za Kikindu i Severnobanatski okrug od presudnog značaja je izgradnja brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“ od Bačkog Brega, preko Sombora do Kikinde i Srpske Crnje i to ćemo ubrzati ove i naredne godine. Ovaj put je od suštinskog značaja za dovođenje novih investitora u Kikindi. Uradiće se i pruga od Pančeva i Beograda preko Opova, Zrenjanina, Novog Bečeja i Kikinde. Zaposlenima u Metanolsko sirćetnom kompleksu hoću da kažem da brinemo o svih 482 zaposlena i sami dajemo novac za svaku mesečnu isplatu. Razgovaramo sa investitorima iz Indije, Rumunije i drugih zemalja Evropske unije da i taj problem rešimo. Nećemo vas ostaviti na cedilu nijednog trenutka jer znamo koliko je ova firma važna za Kikindu, severni Banat i Srbiju – precizirao je predsednik Aleksandar Vučić.

Svedoci smo nastanka novih pokreta koji će se baviti otcepljenjem Vojvodine od Srbije.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Danas, ispod žita, gura se, nova, autonomaška, politika da Vojvodina bude Republika. Oni ne ruše mene, oni hoće da sruše Srbiju, da nam nestane čvrsta, jaka, stabilna zemlja. Spremam se da do Vidovdana napišem knjigu kako sam pobedio obojenu revoluciju u Srbiji, jer revolucije u Srbiji neće biti, u Srbiji će narod da se pita. Hoćete izbore, dobićete izbore, hoćete referendum, dobićete referendum, a nasiljem ništa i nikada nećete dobiti – istakao je predsednik Vučić.

Narod dobro zna ko radi u njegovom interesu, a ko protiv njega, rekao je predsednik Vučić.

-Mnoge od vas more iste brige, kao i mene, znam da želite da vidite Srbiju koja radi, a ne Srbiju koja ne radi i hvali se time. Znam da dišete i živite za našu jedinu otadžbinu i da vam je teško da gledate kada neko blokira puteve i mostove. Kao predsednik Srbije, a siguran sam da govorim i u vaše ime, da pružimo podršku našoj listi i našem narodu na Kosovu i Metohiji, da sačuvaju svoja ognjišta i svoju zemlju jer su oni jedini u stanju da se suprotstave Kurtijevoj bezobzirnosti, bezobrazluku i pokušaju proterivanja Srba sa vekovnih ognjišta – rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Stotine miliona evra uloženo je na rastakanje i uništavanje Srbije iznutra, želeći da je vrate u prošlost.

-Koriste se i mladi ljudi, o kojima nijednu lošu reč neću da izgovorim. Oni ne mogu da se sete kako je ova zemlja izgledala. Ne mogu da znaju da u Srbiji nikada naš dinar nije imao stabilan kurs prema jakim valutama, oni misle da je to normalno, jer je ako u poslednjih 12 godina. Misle da je normalno da se svake godine grade novi klinički centri i bolnice, da gradite pruge, kojih je nula kilometara izgrađeno od 2000.do 2012. godine, a na mapi nema ni autoputa koji je izgrađen u to vreme – podsetio je predsednik Srbije.

Predsednik Vučić zapitao je i kakva je poruka onih koji neće da razgovaraju, da traže rešenja.

-Zato je na nama da nastavimo da insistiramo na dijalogu i da pokažemo tu razliku, da želimo dijalog i razgovor. Niko nas neće pokolebati. Naše je da radimo i gradimo i ponosan sam na ono što smo u Srbiji uradili, kao i na ono što smo na međunarodnoj sceni izgradili kao slobodarska i zemlja koja ima svoju politiku, koja nije ničiji patrljak, kao zemlja kojoj niko ne može da naređuje. Jedini u Evropi nismo uveli sankcije Rusiji, a jedna smo od retkih država koja ima blisku saradnju sa Kinom. Posle Nikole Pašića, prvi sam Srbin koji je dobio odlikovanje Ruske federacije „Aleksandar Nevski“ i ne radim ja to zbog nagrada, nego zato što je to jedina politika časti i poštenja koja je moguća da sami biramo svoj put – zaključio je predsednik Srbije Vučić.

Skupu u Kikindi prisustvovali su i ministri, predstavnici Pokrajinske vlade, narodni i pokrajinski poslanici, predstavnici Grada, student medicine Miloš Pavlović, kao i otac Aleksandra Vučića, Anđelko Vučić.

A.Đ.

Iz Poljoprivredne stručne službe pozivaju proizvođače da iskoriste mogućnost besplatne analize zemljišta

Aleksandra Djuran February 8, 2025

Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ poziva poljoprivredne proizvođače da se prijave za besplatnu agrohemijsku analizu zemljišta koju finansiraju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grad Kikinda. Kako je istakao direktor PSS Mladen Đuran moguće su analize oko 2.000 uzoraka na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca.

-Jedno poljoprivredno gazdinstvo ima pravo na četiri besplatna uzorka odnosno preporuke za to koje mineralno đubrivo treba koristiti. Analize zemljišta biće vidljive u e Agraru, a očekivanja su i da budu uslov za dobijanje subvencija i podsticaja, tako da apelujem na poljoprivrednike da iskoriste mogućnost da se one urade besplatno – rekao je Mladen Đuran.

Prilikom prijavljivanja neophodno je da proizvođač zna broj parcele sa koje se uzorkuje zemljište. Uslov je da gazdinstvo bude registrovano, a u okviru analiza moguće je uzorkovati i zemljište iz građevinskog rejona u kom su uglavnom voćnjaci.

-Kada dobijemo broj parcele, mi izlazimo na teren i uzorkujemo zemlju. Nije problem ni da sami proizvođači donesu uzorke. Putem ovih analiza poljoprivrednici će dobiti pravi presek stanja koliko je đubriva potrebno u naredne četiri godine, za koji dajemo preporuku. Od ove godine, svo zemljište koje se ispita u laboratoriji Poljoprivredne stručne službe, biće digitalizovano, tačnije uneto u odgovarajući softver, i biće povezano sa platformom e Agrara – dodao je Đuran.

Rade se ispitivanja pe ha vrednost zemljišta, sadržaj karbonata i makroelemenata fosfora, azota, kalijuma, kao i sadržaj humusa. Prijavljivanje za pomenutu analizu moguće je u prostorijama Poljoprivredne stručne službe, u kancelarijama mesnih zajednica i putem mejla.

A.Đ.

Iz MUP-a upozoravaju građane na takozvanu „fišing“ prevaru putem SMS poruka

Aleksandra Djuran February 8, 2025

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu upozorava građane na sve češće pokušaje prevara na Internetu.

U saopštenju MUP-a je naglašeno da je posebno aktuelna „fišing“ prevara u kojoj prevaranti šalju građanima lažne SMS poruke predstavljajući se kao Pošta Srbije sa zahtevom da ažuriraju određene podatke kako bi im paket bio isporučen, dok poruke sadrže linkove koji vode ka lažnim veb-stranicama, a unošenjem podataka građani rizikuju krađu ličnih podataka i finansijski gubitak.

-Upozoravamo građane da budu obazrivi, da ne otvaraju sumnjive linkove i da ne dostavljaju svoje podatke nepoznatim licima. Podsećamo građane da Pošta Srbije nikada neće tražiti ovakve podatke putem SMS poruka, ističu iz MUP-a.

Dodaju da je primetan i porast investicionih prevara, u kojima se građanima obećava brza i laka zarada ulaganjem u akcije ili kriptovalute, kao i takozvane romantične prevare, u kojima su posebno ugrožene starije sugrađanke, od kojih prevaranti, lažno se predstavljajući kao vojnici, doktori ili poznate ličnosti, zahtevaju uplatu određenih novčanih sredstva iz različitih razloga.

MUP apeluje na sve građane da budu oprezni, da ne nasedaju na takve prevare, a da za plaćanja putem Interneta limitiraju dnevni iznos novčanih sredstava, ili koriste namenske platne kartice i račune za takva plaćanja.

Strožija i češća kontrola kvaliteta meda radi zaštite domaćih pčelara, najavio predsednik Vučić u Novom Kneževcu

Aleksandra Djuran February 7, 2025

U okviru posete Čoki, Velebitu, Adi, Molu i Novom Kneževcu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je i poljoprivredno gazdinstvo Saše Pustinjaka iz Novog Kneževca. Pustinjak se bavi pčelarstvom već dve decenije, ima 230 košnica i predsedniku Vučiću, pored toga što je predstavio svoje gazdinstvo i pokazao kako se vrca med, naglasio je i probleme sa kojima se susreće.

-Najveći problem je med, ako tako mogu da ga nazovem, iz uvoza. To je doprinelo da kilogram meda u veleprodaji bude 1,8 evra, što je neisplativo. Gradim halu i planiram da proširim proizvodnju i kupim veće mašine neophodne za pčelarstvo – naveo je Saša Pustinjak.

U Srbiji postoji laboratorija, vodeća u svetu, u kojoj će biti strožija i češća kontrola kvaliteta meda radi zaštite domaćih pčelara, rekao je predsednik Vučić.

-Država i Pokrajina subvencionišu poljoprivrednike i pozivam sve da konkurišu za dostupna sredstva. Novac je opredeljen za sve one koji žele da unaprede proizvodnju, kupe dobre mašine i najbolju opremu i sa većom sigurnošću čekaju budućnost. Registracija pčelarskih vozila u kojima se nalaze kontejneri sa pčelama naći će se u izmeni Zakona s obzirom na to da je i ovo navedeno kao problem – precizirao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dodao da će 17. februara u Mađarskoj primiti orden, te da će iskoristiti priliku da sa kolegom Viktorom Orbanom dogovori o preseljenju dela kineske fabrike u Potisije .

-Kineska proizvođač električnih automobila „BYD“ otvara fabriku u Segedinu, što je velika opasnost za odlazak radne snage iz ovog kraja. Potrudiću se da uradim sve da pogon ove kompanije nađe mesto i u ovom delu zemlje – zaključio je predsednik Vučić u Novom Kneževcu.

A.Đ.

(VIDEO) Vojvodina je bila, biće i ostaće deo Srbije, poručio predsednik Aleksandar Vučić u Čoki

Aleksandra Djuran February 7, 2025

-Dragi prijatelji, drago mi je da vas vidim u ovolikom broju. Dugo nisam bio u Čoki, prošlo je više od 30 godina kada sam bio u Padeju – istakao je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prilikom posete Čoki, gde ga je dočekao veliki broj ljudi. – Zemlja nam je i spolja i iznutra napadnuta i pojedini misle da nam vrate zemlju u prošlost i da se vrate na vlast, iako su loše upravljali Srbijom od 2000. do 2012. godine. Hteli bi da otcepe Vojvodinu od Srbije i da se ovde govori vojvođanski, a ne srpski jezik. Naše je da zemlju sačuvamo i zaštitimo i to mirno, strpljivo i zato vas pozivam na miting koji ćemo održati u Vojvodini kako bi pokazali da je Vojvodina uvek bila, jeste i biće Srbija.

Važni su, naveo je predsednik, veliki projekti poput izgradnje brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“ i autoputa Beograd-Zrenjanin – Novi Sad.
-Uskoro krećemo ovaj projekat i sva ulaganja pomoći će dolazak investitora u ovaj deo zemlje – istakao je Aleksandar Vučić.

Predsednik Vučić precizirao je i koje to investicije koje očekuju opštinu Čoka u narednom periodu:

-Uradiće se skoro 10,7 kilometara puta prema Crnoj Bari, tako da će put Čoka -Crna Bara biti pista. Investicija je oko tri miliona evra. Biće urađena i rekonstrukcija Doma zdravlja u Čoki, a u Padeju je neophodno urediti školu. Sve što sam nabrojao je oko devet miliona evra , samo za Čoku, što je 50 odsto više od celogodišnjeg čokanskog budžeta .

Predsedniku Srbije obratila se Ivana Pilić, lekar opšte prakse, ćerka Dejana Pantića, policajca koji je bio uhapšen na Kosovu.

-Porodica nije imala nikakve informacije o njemu 18 dana i zahvaljujući vama on se danas brani sa slobode i nalazi s u krugu svoje porodice – rekla je Ivana Pilić koja je nakon završenih studija u Beogradu došla da radi u Čoku. Trenutno je na četvrtoj godini specijalizacije i sa 32 godine postaće lekar specijalista:
-Želim da kažem svim mladim lekarima i svim ljudima da je to moguće i da se zahvalim što nam je država to omogućila.

Stanovnici Čoke apostrofirali su da je njihovoj opštini najneophodnija fabrika u kojoj će mladi moći da se zaposle i ostanu u mestu.

Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram

Objava koju deli Kikindski portal (@portalkikindski)

A.Đ.

Uspešna muzička karijera već šest decenija: Udaraljke kao sudbina

Aleksandra Djuran February 7, 2025

Jedna blistava umetnička karijera, započeta tačno pre šest decenija, kao da nema kraja. O Jovanu Buteru se radi, muzičkoj legendi regiona. Urođeni osećaj za ritmiku razvio je do savršenstva, marljivo vežbajući i šireći repertoar. U estradne vode vodećih centara u zemlji nije uplovio, iako je za to imao prilike, svesno se opredeljujući da mu redovan posao u „Livnici“ bude primarna životna aktivnost, a udaranje u bubanj nezamenjiva, takođe i isplativa, ugodnost koja ga usrećuje.

Izgledom i ponašanjem ne otkriva da je zakoračio u sedamdeset deveto leto. U koraku mu i ponašanju, prevladava mladalački duh, koji ga, tvrde njegovi prijatelji i poznanici, nikada ne napušta. Vitalan je, kako za sebe kaže, i fizički i mentalno, pa s guštom i danas prihvata pozive mlađih kolega za svirku. S razlogom naš sagovornik nosi epitet najboljeg bubnjara kojeg je Kikinda imala. A kako je ozbiljnije počeo da se druži sa udaraljkama? Priseća se sudbonosnog razgovora, potom i čvrstog dogovora, sa četvoricom najboljih drugara iz komšiluka, da počnu da se bave sviranjem. Beše to u leto 1965. godine.

–Bili smo do ludila opsednuti muzikom. Snašli smo se nekako, pa nabavili instrumente i opremu, te ambiciozno započeli probe. Ubrzo smo osnovali grupu „Sveci“. Matija Gajin i Voja Sivčev svirali su solo gitaru, Antal Sabo je bio basista, a Vladimir Spremo vokalni solista. Matija, inače moj kum, propevao je kada je Vlada otišao u vojsku. Obojica, nažalost, nisu među živima. Levoruki Voja se nakon nekoliko godina odselio u Novi Sad. Redovno smo slušali Radio Luksemburg, ali i naše stanice, skidali svetske i naše hitove. i javno ih izvodili. Svirali smo, sem domaće, i muziku „Bitlsa“, „Rolingstonsa“, „Kingsa“, „Animalsa“, Toma Džonsa… Na repertoaru su se našle popularne numere „Indeksa“, „Korni grupe“, „Pro arti“, „Bjelog dugmeta“ Kiće Slabinca, Mikija Jevremovića, Kemala Montena, „Ju grupe“… Dugo nismo menjali sastav…

„Sveci“ su godinama svake subote i nedelje nastupali u „Mikinici“, kojom je gazdovao lokalni Centar za kulturu. Na igranke je redovno dolazilo oko hiljadu mladih. Dom JNA takođe je bio važno mesto okupljanja mladih sugrađana, a tamo su odlazili oni koji su bili naklonjeni „živoj“ narodnoj muzici. U jednom trenutku bi podela na zabavnjake i narodnjake nestajala.

-Mi u „Mikinici“ imali smo naš klasični program od osam časova do petnaest do jedanaest – priseća se Jovan Buter trenutka kada se igranka „Svetaca“ pretvarala u svojevrsni sabor svih mladih Kikinđana, uključujući i mlađariju pristiglu iz okolnih sela. –Gosti Doma JNA premestili bi se u „Mikinicu“ – neko da odigra valcer, neko polku, a potom da se svi uhvate u Užičko kolo. Događaj za nezaborav. Često me vremešni sugrađani nostalgično podsećaju na te trenutke, naglašavajući da im je taj čarobni finiš naših igranki dodatno ulepšavao mladost.

U „Mikinici“ su „Sveci“ svakog vikenda nastupali do 1980. godine. Vremenom se sastav grupe, sticajem okolnosti, menjao. „Svecima“ su se priključili klavijaturista i trubač Aleksandar Aca Karadžin, inače čuveni kompozitor, zatim vrhunski gitarista Marjan Leši, pa takođe klavijaturista Vladimir Kovačević, koji je svirao i trombon. Karadžin je, nažalost, preminuo pre deceniju, a Leši pre nekoliko godina. Grupa je, s ponosom naglašava Buter, trijumfovala na prvoj kikindskoj gitarijadi.

-Kroz „Svece“ su prošli i izvanredni gitarista Dragan Tolimir, basista iz vokalni solista za respekt Dušan Garača Gero, gitarista Milan Čonić iz Čoke, takođe gitarista Sava Despotović, koji se davno odselio u Australiju, a sada je, kako čujem, na Novom Zelandu. Deo ove naše lepe muzičke odiseje, koja je, inače, trajala 15 godina, bio je gitarista Stevan Ćirić, kao i izvesni Žoja, ne znam mu ime, niti prezime…Krajem 1979. godine „Sveci“ su se raspali, jer je igranke u zapećak gurnula disko muzika – objašnjava Jovan kako je sa muzičke scene nestao legendarni sastav, o kojem se u Kikindi i okolnim mestima i danas u superlativu priča.
Taj nemili trenutak ipak nije značio okončanje Jovanove estradne karijere. Naprotiv. Junak naše priče bez čekanja se prilagodio novonastaloj situaciji. Nije, inače, bio egzistencijalno ugrožen, jer je imao redovan posao u „Livnici”, iz koje je i otišao u penziju. Radio je u elektrostruci.

-Matija Gajin i ja u tom momentu osmelimo se, pa se zadužimo, i puno riskirajući, kupimo preskupu odgovarajuću opremu i otvorimo disko klub „Maja“ – priča Jovan. – Sa rukovodstvom Centra za socijalni rad se dogovorimo o uslovima korišćenja „Mikinicine“sale: njima 40 odsto prihoda od ulaznica, a nama ostalo. U ovom unosnom poslu priključio nam se u međuvremenu Mića Pandurov. Imali smo za veče u proseku hiljadu posetilaca. Lepa cifra i još lepša zarada. Pet godina je sve bilo u redu. A onda čelnici Centra počnu da zatežu, da traže više para. Raziđemo se…

I šta se dešava? Jovan Buter se krajem te 1985. godine okreće narodnoj muzici. Nastupao je u nekoliko ovdašnjih sastava. Bio je, između ostalog, član „Sabora“, Zizijevog orkestra za svadbe i ostala veselja… Priseća se saradnika iz tog perioda: Zizija Kovačevića, pevača Dušana Bucala Dujine, pomenutog Dušana Garače i Branka Bulajića, basiste Gorana Bjelanovića Prakija, klavijaturiste Radovana Grastića, harmonikaša Milana Krište. Dragana Kočopeljića Ćopu posebno, s tugom u glasu, izdvaja. Veliki, svestrani, pevač sa beskrajnim repertoarom. Sada je teško bolestan.

Jovan i danas s vremena na vreme sa pevačem Milanom Prunićem Dumom i estradnom umetnicom Valerijom Stefanović nastupa u sali Udruženja penzionera. Bez muzike i udaraljki, koje su mu sudbina, kako kaže, ne može. Ubeđen je da mu bubnjevi ne daju da ostari.

M. Ivetić

Počinje obuka za poljoprivrednike o upotrebi sredstava za zaštitu bilja

Aleksandra Djuran February 6, 2025

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom „Kikinda“ realizovaće obuku za profesionalne korisnike za upotrebu pesticida. Pravilnici i zakoni su doneti pre više od godinu dana, a sada su stekli uslovi da se započne njihova primena, istakao je direktor PSS Mladen Đuran.

-Profesionalni korisnici sredstava za zaštitu bilja su svi koji ih koriste, pa čak i na površinama koje nisu poljoprivredne. Cilj je da svi oni prođu obuku kako se ponašati sa zaštitnim sredstvima, kako da ih koriste, da ih kupe, transportuju, koriste, šta treba uraditi u slučaju trovanja, kako ona utiču na njih same, okolinu, njihove porodice . Ideja je da edukacija bude jednodnevna i da se održi deset školskih časova, u trajanju od 45 minuta – napominje Đuran.

Nakon obuke, istog dana, svi prisutni će polagati i test koji će imati devet pitanja sa ponuđenim odgovorima. Test će proći svi oni koji odgovore tačno na 60 odsto pitanja i tada će dobiti potvrdu o položenom ispitu, koja će se dostaviti i Upravi za zaštitu bilja. Na osnovu ovog dokumenta izrađuje se sertifikat koji će, u bližoj budućnosti, biti uslov za kupovinu zaštitnih sredstava.

-Većina poljoprivrednika već je, u velikoj meri, upoznata sa onim što će im stručnjaci predavati i ovo je prilika da obnove stečeno i steknu novo znanje. Sve je prilagođeno proizvođačima i onome što već rade. Obuka obuhvata deset tema od kojih su osam usko stručne i vezane su za zaštitu bilja, jedna je vezana za zakonsku regulativu, a jedna se odnosi na mehanizaciju odnosno uređaje koji se koriste. Sertifikat koji poljoprivrednici dobiju važiće pet godina i planirano je da se posle pet godina uradi dodatna obuka – pojasnio je naš sagovornik.

Svi zainteresovani treba da se obrate Poljoprivrednoj stručnoj službi, a prijavljivanje je moguće pute mejla obukakikinda@gmail.com , lično ili pozivanjem savetodavaca. Zahtev treba čitko popuniti jer se podaci dalje prenose, a neophodno je uplatiti i 3.310 dinara. Đuran dodaje da je važno da se ne pogreši broj računa i poziv na broj jer u suprotnom zahtev neće moći da se prihvati.
-Pošto se sakupe grupe do 40 proizvođača obavestićemo ih o datumu i mestu predavanja. Pretpostavljam da će prve obuke početi u poslednjoj dekadi februara. Sertifikat nije nužno vezan za gazdinstvo, nego za osobu.

Ista obuka obuhvatiće i poljoprivrednike u Novom Kneževcu gde će zainteresovani moći da se o svemu raspitaju u opštini, a savetodavci će edukacije organizovati i ovom mestu. Na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca ima između 3,5 i četiri hiljade registrovanih gazdinstava.

A.Đ.

Vizitorski centar Specijalnog rezervata „Pašnjaci velike droplje“ dobija struju i učionicu na otvorenom

Aleksandra Djuran February 6, 2025

U okviru Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“ u Mokrinu u toku je realizacija projekta kojim će biće unapređena ova prirodna oaza. Sredstva su obezbeđena na konkursu Ministarstva za zaštitu životne sredine, saznajemo od Bogice Božina, predsednika Lovačkog udruženja „Perjanica“, u čijoj nadležnosti je prirodno dobro.

-Dobili smo četiri miliona dinara od čega je tri miliona obezbedilo nadležno Ministarstvo, a milion lokalna samouprava. U okviru vizitorskog centra biće ugrađeni solarni paneli i izgradiće se učionica na otvorenom. Investicija će omogućiti da posetioci mogu da borave u ovom delu rezervata, kao i da organizuju stručne skupove na kojima će im biti omogućeno da putem projektora prikazuju sve što je vezano za temu. Kako na ovoj lokaciji nema struje putem solarnih panela ona će biti dostupna – pojasnio je Božin
Eko salaš „Jaroš“ izgrađen je u blizini severne granice rezervata nedaleko od naselja Mokrin. Sadrži dve zatvorene prostorije, središnju terasu i visoku kulu za posmatranje terena. Ukupno može da primi između 30 i 50 posetilaca.

Na pašnjacima trenutno ima devet droplji, od kojih je sedam ženki, jedan mužjak i od prošle godine pojavio se još jedan mladi mužjak koji je odlučio da ostane.

-Projekat se mora završiti do kraja marta jer tada počinje parenje. Lovci udruženja „Perjanica“,konstantno se bore za opstanak ove veličanstvene ptice. Lovočuvari obilaze, čuvaju gnezda i vode računa o broju i njihovom stanju. Svadbena igra mužjaka počinje sredinom marta ili početkom aprila i traje do kraja maja – napomenuo je Božin.

Jedna od najvećih ptica Evrope, velika droplja, smestila se na najočuvanijem i najvećem stepskom području Srbije. Pašnjaci velike droplje su specijalni prirodni rezervat sačinjen od stepskih, slatinskih, livadskih, močvarnih i oraničnih ekosistema, sa retkim biljnim i životinjskim vrstama. Ovo područje je jedino stanište ove ptice u Srbiji i jedno je od retkih staništa u Evropi i svetu.

Velika droplja je jedna od najkrupnijih ptica naše faune, impozantan mužjak može da dostigne dužinu do 100 centimetara, težinu do 16 kilograma, a raspon krila doseže čak 2,5 metra.

A.Đ.

Pekmez od ludaje, iđoškog udruženja žena, sve traženiji

Aleksandra Djuran February 5, 2025

Članice udruženja žena „Iđoš“ pre šest godina došle su na ideju da „ožive“ stari proizvod, pekmez od ludaje. Inicijativa je potekla nakon radionica organizovanih u Regionalnom edukativnom centru „Banat“ u Zrenjaninu koje su se odnosile na brendiranje proizvoda specifičnih za određenu sredinu, podseća Biljana Đurđulov, predsednica udruženja.

-Naše udruženje najpoznatije je po pravljenju krofni, ali ovu poslasticu nije moguće napraviti da stoji i da bude dugotrajna. Tada je predloženo da to bude pekmez i to od ludaje po kojima je naša sredina prepoznatljiva. Sve smo rado prihvatile ovu sugestiju i istrajavamo u pravljenju pekmeza od bundeve već šestu godinu koji je, pored krofni, postao brend našeg udruženja – kaže Biljana Đurđulov.

Proizvod nije zaštićen, jer je za ovaj postupak neophodno dosta sredstava, ali i uslovi koje udruženje nema. Ipak, Iđošankama to nije smetalo da naprave pekmez, koji je sigurno boljeg kvaliteta i dugotrajniji od onog koji su nekada pravile njihove svekrve, majke i bake.

– Pekmez od bundeve brendiran je zahvaljujući udruživanju sa još četiri udruženja iz Lazareva, Belog Blata, Boke, Mokrina i nas iz Iđoša. Tako je nastala mreža „Ženski divan“. Zahvaljujući „Divanu“ mi smo brendirale naš proizvod i prodajemo ga i preko mreže i neposredno. Pekmez je autentičan i ukus mu je drugačiji. Pravi se kao i svaki drugi, ali kako je bundeva zahtevna moramo da budemo pažljivi. Ludaja je osetljiva biljka i kada se kuva strogo moramo da vodimo računa prilikom mešanja, kako ne bi zagorela – napominje naša sagovornica.

Bundeva mora da se očistiti, da se oljušti kora, da se izvade semenke, a zatim mora i da se narenda.

-Same i proizvodimo ludaje, popularne „tamburice“ koje su osnovni sastojak našeg pekmeza. Bundeve sadimo u našim baštama, okopavamo ih, zalivamo, pazimo. Pošto ih naberemo pripremimo sve za kuvanje i od dela narendanih ludaja napravimo pekmez, a deo ostavimo kako bi uvek imale bundeve za pripremu svežeg pekmeza tokom čitave godine. Pekmez je osetljiv i ne može dugo da stoji. Naša Krofnijada ne može da prođe bez ovog namaza – pojasnila nam je predsednica iđoškog udruženja žena.

U promociji pekmeza od ludaje značajnu pomoć udruženje ima od Turističke organizacije grada koja na mnogobrojnim manifestacijama predstavlja ovaj proizvod.

-Na „Danima tikve“ u Sarajevu prošle godine, pekmez je bio tražen i odlično se prodavao. Bila sam deo ove manifestacije i kada su domaćini videli da smo iz Kikinde, došli su sa namerom da kupe pekmez od ludaje koji su godinu dana ranije probali na beogradskom sajmu. Imali smo porudžbinu i iz Prijepolja gde smo slali tegle. Za godinu dana prodamo stotinak teglica – dodaje Biljana.

Svi koji ga probaju, iznenađeni su ukusom, ali i zadovoljni ovom poslasticom. Iđošanke su osmislile logo pekmeza i kako dodaju zadovoljne su potražnjom za njihovim proizvodom. Sredstva koja zarade od prodaje pekmeza ulažu u udruženje i u gostovanja na manifestacijama.

A.Đ.