Емотиван је у полувремену био сусрет Новокозарчана, генерацијских школских другова и кумова др Оливера Стојаковића, дежурног лекара на јучерашњој утакмици између ОФК Кикинде и Омладинца, и Душана Ступара, још увек мајстора фудбала.
Дуле, наиме, и у 49. години, у нижеразредном ФЦ Тодтнау из истоименог места недалеко од Фрајбурга у земљи фудбалске велесиле – Немачкој, још увек тресе мреже, поред тога што вредно ради и тако, заједно са супругом, својој породици омогућује леп живот у прекрасној југозападној области Шварцвалда.
А док је на северу Баната, време троши у друштву бројне фамилије и пријатеља, викендом је и на фудбалским утакмицама, а јуче је пао договор и с др Оливером – у понедељак ће заједно на пецање, на делу канала између Башаида и Новог Бечеја.
У трећем минуту надокнаде, Радовановић је извео корнер, Ивановић одиграо главом, а Небојша Ђукић изблиза убацио лопту у мрежу гостију за велику радост Кикинђана. Два минута касније Александар Мирков нашао се у прилици, можда је и фаулиран за најстрожу казну, судија није тако мислио, а у наставку играч ОФК Кикинде искористио је неспоразум голмана и дефанзивца из Нових Бановаца и на тај начин оверио тријумф.
Пре погодака, током сусрета, прву је прилику имала наша екипа, али су се гости некако одбранили, тако што је Станимировић избио лопту, нашавши се на правом месту пред својом гол-цртом. Након пола сата игре на супротној страни, Тодоровић је био у стопостотној шанси, али је тукао непрецизно и далеко од оквира гола Савкова. У последњем минуту првога дела, најлепша акција на мечу. Лолић је извео соло продор и када су након ударца искоса сви лопту видели у мрежи, она је погодила стативу.
У наставку Ивановић је био у доброј прилици, али се није снашао, а гости су опасно запретили преко Ахчина у 90. минуту, на срећу он је из готово идеалне ситуације тукао слабо и ван оквира.
Арбитар Душан Пјевац, из Темерина, није утицао на резултат, али је остало нејасно због чега је доделио чак осам жутих картона фудбалерима ОФК Кикинде, седморици на терену и једном резервном играчу.
ОФК Кикинда: Савков, Бељић, Бенке (Радовановић), Мирков, Ивановић, Попесков (Ђукић), Мојсиловић, Кецман, Рафаел, Барбул (Лукић), Лолић. 
Као што смо већ најавили прекјуче, фудбалери ОФК Кикинде стартоваће сутра од 17 сати као повратници у Српској лиги „Војводина”, дочекаће екипу Омладинца из Нових Бановаца, а данас на Градском стадиону новинарима су се обратили тренер Владимир Шпоња и спортски директор Марко Вукобрат.
Шеф струке Шпоња нахвалио је сутрашњег ривала из Нових Бановаца, али и напоменуо:
– Поседујемо многобројне реквизите, све млађе селекције имају такође све што им је потребно, али увек се мора обнављати опрема и за утакмице и за тренинге. Тако смо и овога лета конкурисали на покрајинском конкурсу и добили пола милиона динара за поменуту намену – истакао је Вукобрат.
– Иза нас је шест микроциклуса и више од 40 тренинга. Одиграли смо и шест контролних утакмица и све је спроведено онако како сам и планирао. Слику помало кваре повреде неколико играча и то ће утицати на стартну поставу, али верујем да ћемо ускоро бити комплетни, а тиме ће и наш оптимизам додатно порасти. Задовољан сам озбиљношћу и залагањем својих изабраника, верујем да ћемо бити храбар и надахнут ривал свима у лиги – каже Шпоња.
На Градски стадион овога су лета дошли: голман Јован Опарница, Алекса Бељић, Урош Мојсиловић, Јован Шевић, Вељко Лолић, Бојан Попесков, Андреј Бенке, Виктор Молнар и Никола Лукић, али Шпоња вели да играчки кадар није комплетиран.
ОФК Кикинда, најпре, жели да избегне сценарио из претпрошле сезоне у Српској лиги.
– Град Кикинда и Спортски савез Кикинде ће увек да подрже спортске манифестације које се одржавају како у граду тако и у селима преко месних заједница. Овде у Руском Селу се организује традиционални турнир у баскету 3х3 и као и сваке године, заиста, на високом нивоу је све организовано, екипе су врхунске и гледали смо добар баскет и могу да кажем да ми је драго кад се у нашим селима овако нешто организује – рекла је Чуданов.
Душан Марјановић, председник Савета Месне заједнице Руско Село, надовезао се:
– Наступило је 15 екипа, највећи број у досадашњој организацији турнира, а једна, 16. екипа из Врбаса, је одустала нажалост због временских услова. Турнир се организује трећу годину заредом, а екипе које нам долазе са стране су из: Зрењанина, Банатског Карађорђева, Буковца, Куле, Новог Сада, Сомбора, тако да су екипе са свих страна Војводине, заједно са нашим из Руског Села и Кикинде. За похвалу су и наши момци који учествују у организацији, као и Месна заједница и Град Кикинда. Момци који су у удружењу омладине, на челу са Миланом Добранићем, су већи део посла одрадили и мислим да ова година показује да овај турнир иде у правом правцу и да ћемо у наредним годинама да будемо све успешнији и бољи у организацији.
Игор Тодор, из победничке екипе, закључио је:
– Желимо да се захвалимо Граду Кикинди који нам је главни спонзор, Спортском савезу Кикинде такође, Терек компанију, Кафку, Машиноплусу и БИС штампарији што су нам помогли да идемо на све турнире и да одиграмо целу ову сезону. Организација овде као и сваке године је била на нивоу, судије су биле добре као и атмосфера. Поред мене су у екипи још били Саша Вуксановић и Лука Стефановић.
Завршним мечевима присуствовали су и градоначелник Никола Лукач и градски већник за спорт Драган Пецарски, који су, као и Јелена Чуданов и Душан Марјановић, уручили признања најбољима.
Златне медаље освојили су: поменути Карановић, Александар Соколаи, Кристина Миличић, Лена Стојановић, Јана Страјнић, Теодора Станчић (сви по две), Марко Протић, Вук Карановић, Милош Менда, Филип Бабић, Игор Керменди, Матија Торњански, Филип Боћан, Урош Милићевић, Лена Бикић, ВК штaфeта II и ВК штафета III. Друга места заузели су: Протић, Ву. Карановић, Бабић, Лука Бубуљ, Лука Ђукић, Александар Милутинов, Михајло Томић, Јована Сабо, Соња Стојков и ВК штафета II, а трећа: Огњен Терек (две), Менда, Бикић, Ђукић и Мане Мандић. 
– Окупили смо око 50 такмичара из седам или осам клубова Србије, немамо госте из иностранства, Кенијци нам више нису ту.
Бранислав Ковачевић, из Српске траитлон уније, надовезао се:
– Сада се већ може рећи да овај акватлон прераста у традицију, а позиционирао се у календару Српске триатлон уније и пропознали смо га као место на којем настају шамиони. Имамо већи број младих такмичара, али и неколико најбољих триатлонаца Србије, које мештани Банатског Великог Села имају прилику да виде.
Градски већник за спорт Драган Пецарски, додао је:
У последњој провери уочи предстојеће сезоне у Српској лиги „Војводина”, фудбалери ОФК Кикинде, на Градском стадиону, резултатом 1:0 савладали су војвођанског лигаша, Војводину из Перлеза. Једини погодак постигао је Александар Мирков у 53. минуту из казненог ударца.
– Након годину и по дана у црногорском прволигашу, обрео сам се у једном од највећих клубова Индонезије у граду Малангу и клубу Арема. У мојој првој сезони клуб је био четврти, а мој ученик голман Ареме проглашен је за најбољег младог голмана у Индонезији. Уследио је повратак у ФК Инђију и Сремци су се тада пласирали у Суперлигу Србије и стигли до четвртфинала државног Купа – прича Радојчић.
У то време из Фудбалског савеза Србије стигао је Радојчићу позив да се придружи стручном штабу женске сениорске репрезентације Србије, а, испоставиће се, тада је на велика врата закорачио у српски фудбал за даме.
– Три године провео сам у раду с нашим најбољим голманкама и Србија је тада бележила најбоље резултате у историји нашег женског фудбала. Из мноштва победа издваја се резултат 3:2 против Немачке у квалификацијама за Светско првенство. Био је то први пораз Немачке у квалификацијама за СП односно Еуро, након 24 године! Успео сам тих година нешто што није ни један тренер у Србији, упоредо са сениоркама, радио сам и са свим осталим голманкама у нашим млађим селекцијама; до 19, 17, 15 и 13 година.
У сезони 2021/22. Радојчић је стигао на београдску Маракану. Женска екипа са стадиона „Рајко Митић” заузела је тада друго место у шампионату Србије, а иако би се многима учинило да рад на црвено-белој страни Топчидерског представља врхунац у каријери било којег тренера, у женском фудбалу ипак није тако.
– Већ годинама унатраг суботички Спартак у доминира у нашем женском фудбалу, као Црвена звезда у мушком. Суботичанке су вишеструке узастопне првакиње Србије, а мене су из Спартака прошле године у ово време позвали у стручни штаб. Пролетос су девојке Спартака освојиле дуплу круну.
Други сегмент Радојчићевог неуморног рада огледа се у паузама шампионата. Већ осам година, а последњих пет у два термина, организује камп, са својим иницијалима „РБ”, за младе фудбалске голмане.
– Долазе голмани из држава некадашње Југославије, али и они из Грчке, Немачке, па чак и САД. Зими смо у Босни и Херцеговини, у Требињу, а лети у Охриду, у Северној Македонији. Почетком јула у Охриду имао сам 13. издање кампа и може се рећи да је сада већ све прерасло у лепу традицију уз велики углед. Поред мене раде и тренери из Северне Македоније, Хрватске и наравно Србије. Нека од имена су: Милица Костић, прва голманка репрезентације Србије, која поседује УЕФА „Б” лиценцу за рад с децом, Адријана Тришић, репрезентативка у футсалу, која ради као кондициона тренерица, а иначе је „дифовка” и прва девојка у Србији која је стекла УЕФА лиценцу за кондициони рад. У кампу буде и Марко Жугај, с УЕФА „А” лиценцом, раније тренер у хрватском великану загребачком Динаму, а сада у љубљанској Олимпији, потом већ пет година и наш Золтан Догнар из Врбаса, сада са завидном каријером у Кувајту – с поносом закључује Радојчић.
ПОДРШКА КИКИНДСКОМ ФУДБАЛУ
