Након одличног одјека њеног првенца, књиге за децу „Совембарска бајка”, чији је коаутор, Јелка Кнежевић објавила је своју другу књигу. Реч је о поетској збирци намењеној одраслој публици, а тема се назире већ самим насловом – „Кад љубав замирише”.
Иначе, необична је Јелкина одлука да се бави књижевношћу. Како сама наводи, читала је и писала од малена, али се тек пре две године одважила да своје стихове презентује јавности.
Запослена је као послужитељка у Основној школи „Жарко Зрењанин”, а та чињеница је и одредила њену књижевну биографију. Наиме, Ружица Недин, библиотекарка у овој школи је једном приликом прочитала Јелкине поетске радове, одушевила се и упознала је с тадашњом директорком Културног центра Кикинда Тањом Ножицом, која је такође била одушевљена Јелкиним књижевним умећем. Уследило је охрабрење да даље пише, па је врло брзо у издању Културног центра изашла сада већ чувена књига за малишане „Совембарска бајка”.
– Реч је о књизи који сам урадила у коауторству са Ружицом Голубовић из Београда и илустраторком Наташом Јовановић из Параћина. Нисмо се раније познавале. Упознале смо се путем фејсбука и дошло је до креативне сарадње. Књигу је издао кикиндски Културни центар и имала је одличан одјек. То ме је охрабрило да наставим да пишем. Прошле године ми је изашла и ова друга књига „Кад љубав замирише” у издању Банатског културног центра – наводи песникиња и додаје да поменута књига садржи стотинак песама, али да има спремних радова за још две, три збирке. Једино је, како наводи, помало обесхрабрује чињеница да људи све мање читају, а поготову поезију.
-Морам да нагласим да имам велико разумевање колега у школи у којој радим. Наиме, кад год ми дође инспирација за неку песму, увек се нађе неки празан кабинет или учионица у школи и колеге ми дозволе да се начас осамим и забележим почетну песничку идеју. Касније стихове дотерујем и дорађујем, али сам јако захвална особљу школе што ми омогући да ту прву песничку мисао ухватим и забележим.
Најинтензивније је писала у време злогласне короне, када смо сви били у некој врсти психозе. Велико растерећење донело јој је баш писање песама. Бележење стихова јој је, каже, много помогло и у другим тешким животним тренуцима. И тугу и радост сажела је у песми „Жена”: „Сузе које је научила/да сакрива по џеповима/да у њима нико/ не препозна тебе”.
– Много сам захвална Тањи Ножици, која ми заиста даје додатни ветар кад посустану моја песничка једра. Сви се понекад преиспитујемо, а нарочито су песници несигурни у вредност тога што напишу, међутим кад год имам неке поетске дилеме, Тања је ту да ме охрабри. Захвална сам јој много за подршку коју ми пружа.
Књига „Кад љубав замирише” представљена је у Јелкином родном Иђошу. Очекује се и кикиндска промоција у Културном центру, а с обзиром на то да је љубав основни мотив Јелкине књиге, како би она сама рекла: „Нацртај јој најлепши осмех/по њему нека је памте/и воли је…”.
Н. С.
