Jelena Trifunović

Инфраструктура је темељ сваког озбиљног развоја, а модерна саобраћајна мрежа – било друмска, било железничка – основ је повезивања људи, идеја, али и развоја тржишта. Када је инфраструктура добра, економија дише пуним плућима, инвестиције пристижу, а грађани лакше и безбедније путују.

Управо зато, напредак који је Србија остварила у изградњи путева и железничких пруга последњих година представља не само технички, већ и цивилизацијски искорак.

Портал Војводина уживо спровео је свеобухватну компаративну анализу изградње саобраћајне инфраструктуре у Србији у периоду од 1980. до 2025. године. Резултати ове анализе јасно показују – темпо развоја је вишеструко је убрзан током последње деценије, а стратешки приоритети државе су окренути модернизацији и регионалном повезивању.

Изградња аутопутева и саобраћајница
1980–2012:
У периоду од 32 године, у Србији је изграђено око 596 километара аутопутева и брзих саобраћајница. Међу значајним деоницама налазе се:

Аутопут Хоргош–Београд
Део аутопута Ниш–Грабовица
Просечна годишња изградња у овом периоду износи свега 17,5 км.

2012–2025:
Од 2012. до 2025. године планира се изградња укупно 955 километара аутопутева и брзих саобраћајница, од којих је до 2023. већ реализовано око 468 км.

Кључне деонице укључују:

Аутопут „Милош Велики“ (Београд–Прељина)
Моравски коридор (Појате–Прељина)
Деоница Ниш–Димитровград
Рума–Шабац
Просечан темпо изградње у овом периоду је око 36,9 км годишње, што је више него двоструко у односу на претходни период.

Развој железничке инфраструктуре
1980–2012:
За више од 30 година није изграђен ниједан нови километар железничке пруге, док је од 2001. до 2012. реконструисано само 31 км.

2012–2025:
Период од 2012. до 2025. доноси потпуно другачију слику: Изграђено је 134,7 км нових пруга
Реконструисано је чак 754,9 км

Најважније железничке инвестиције:

Брза пруга Београд–Нови Сад (75 км), пуштена 2022.
Деоница Нови Сад–Суботица (108 км), завршетак планиран до краја 2024.
Брза пруга Београд–Ниш (230 км), у изградњи од 2023.

Бржа Србија у 21. веку

Ова анализа јасно показује да је инфраструктурни развој Србије значајно убрзан након 2012. године. Посебно се истиче напредак у железничком сектору, где је после вишедеценијског застоја дошло до озбиљног улагања у савремене пруге и унапређење железничког саобраћаја.

Такав развој не само да доприноси бржем и сигурнијем транспорту, већ има и директан утицај на економску конкурентност Србије, бољу повезаност са регионом и интеграцију у европске транспортне коридоре.

Извор. Војводина уживо

Адвокат Горан Карадаревић обратио се јавности поводом, како наводи, озбиљно нарушених услова у којима се одвијају суђења у новосадском суду, преноси Новосадска ТВ. Након данашњег главног претреса у предмету против Стефана Којовића, Немање Деспотовића, Данила Раичевића и Николе Благојевића, Карадаревић је истакао да је процес вођен под притиском публике и спољашњих утицаја, што доводи у питање основне принципе правичног суђења.
– Данас је одржан главни претрес мојим брањеницима који су, и овом приликом, негирали кривицу. Не могу да кажем да сам задовољан начином на који је овај поступак текао, јер се одвијао у препуној судници, у присуству публике чији је однос према мојим брањеницима, био очигледно негативан – навео је Карадаревић.

Према његовим речима, испред суда су се током рочишта чули повици са мегафона, скандирање и звиждање, што је додатно утицало на атмосферу у којој се води поступак.

– У таквом амбијенту било је тешко обезбедити основне стандарде правичног суђења. Имао сам осећај да се борим за елементарна права одбране, укључујући право на унакрсно испитивање сведока. Све то је, по мом мишљењу, додатно оптеретило судију и отежало његово непристрасно одлучивање – на шта сам апеловао и на шта сам упозорио претходним оглашавањем у јавности – нагласио је Карадаревић.

Упркос свему, додаје да до сада нису изнети конкретни докази који би поткрепили наводе тужилаштва о кривици његових брањеника.

На крају, Карадаревић је апеловао на институције и јавност да омогуће несметано функционисање правосуђа.

– Надам се да ће до наредног рочишта суд бити ослобођен спољашњих утицаја и моћи да функционише у мирној и достојанственој атмосфери, јер оно чему смо данас присуствовали не осликава право на правично суђење – право које мора бити гарантовано свакоме ко крочи у зграду суда, без изузетка – закључио је.

новосадска.тв