Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Vukmirica-Svetislav-pomocnik-gradonacelnika

Изградња Центра за социјални рад у завршници, ресорно Министарство ће и опремити нову зграду

Jelena Trifunović јун 21, 2025

Нови, модеран објекат Центра за социјални рад, чија изградња улази у завршницу обезбедиће боље услове за функционисање социјалне заштите у Кикинди. Како сазнајемо од помоћника градоначелника за развојне пројекте Светислава Вукмирице, држава ће уложити средства и да у потпуности опреми нови Центар за социјални рад.

– То није био првобитно предвиђено, али и то смо договорили са претходним министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањом Старовићем. Ово је државни пројекат, финансирање је преко поменутог Министарства, које реализује сарадњу са Програмом за развој Уједињених нација- наводи Вукмирица.

Укупна вредност инвестиције је 1,7 милиона долара. Град Кикинда имао је обавезе у вези са припремним радовима пре саме изградње- припремом локације и повезивањем са потребном инфраструктуром.

– Брзо и ажурно смо одговорили на све захтеве и спремно ушли у цео пројекат, приграбили пружену шансу да добијемо модеран Центар за социјални рад. Будућа зграда биће прва у Србији, простираће се на 1000 м2, имаће све потребне садржаје, као и двориште, паркинг места- појашњава Вукмирица.

Рок за завршетак друге фазе радова је 31. јул 2025. године, након чега следи трећа фаза која је обавеза града и односи се на партерно уређење и приступне саобраћајнице.

– У наредном периоду уследиће покривање крова лимом, израда термоизолације фасадних зидова, постављање развода слабе струје, израда контактне и вентилисане фасаде. На крају следи контрола самог пројекта, тако да сигурно улазимо у завршницу и стварање одличних услова за квалитетан рад Центра за социјални рад и саму социјалну заштиту- указује Вукмирица.

Нова зграда у улици Милоша Остојина, на простору некадашње треће месне заједнице, имаће три пута већу површину од претходне што ће такође допринети бољим и квалитетнијим условима функционисања посебно узимајући у виду то да, годишње, услуге Центра за социјални рад користи око 8.700 људи.

Подсетимо, свечаном означавању почетка изградње нове зграде Центра за социјални рад у улици Милоша Остојина, крајем маја прошле године, присуствовао је министар Немања Старовић као и представници Програма за развој уједињених нација. До сада су улагали у три овакве установе у нашој земљи, а објекат у Кикинди први је који се гради из темеља по потпуно функционалном и модерном пројекту.

Ј. Ц.

Предавање директора Астрономске опсерваторије у Београду др Луке Поповића у уторак у Музеју

Jelena Trifunović јун 21, 2025

У свечаној сали Народног музеја Кикинда у уторак 24. jуна у 18 часова биће одржано предавање др Луке Поповића, директора Астрономске опсерваторије у Београду, под називом „Астрономска истраживања у Србији од оснивања Астрономске опсерваторије до данас“.

Кратак увод у ово предавање одржаће др Петар Вуца на тему тоталног помрачења сунца у Кикинди 1999. године чије праћење је својевремено организовала управо Астрономска опсерваторија из Београда.

фото: Фб Астрономске опсерваторије

Вјера Мујовић у сусрет гостовању у Мокрину: Дивна песма за Микине дане

Jelena Trifunović јун 21, 2025

Као што је наш портал већ известио читаоце, у уторак 24. јуна на Варошком тргу у Мокрину, с почетком у 21 сат, 40. пут ће бити одржан Меморијал „Мирослав Антић“. Тема овогодишњег јубиларног Меморијала носи назив „Улепшавање невидљивог“.

Међу многобројним гостима из света уметности, културе и забаве, који ће „улепшати невидљиво“ Мокрину у походе доћи ће и глумци Вјера Мујовић, Иван Јевтовић, Миодраг Петровић, Ратомир Рале Дамјановић, Милица Бакрач, Никола Угриновић, као и представници домаћих снага из света музике – тамбурашки оркестар „Мокас“, и прослављени београдски акустичари, група „С времена на време“.

Глумица Вјера Мујовић позната је као врстан рецитатор и иначе се врло радо одазива на пригодне програме који су посвећени овдашњим великанима писане речи, па ће тако ће бити и у уторак у Мокрину.

Пупин, последњи сан, ФОТО: Милан Тврдишић

Глумачке препокупације ове уметнице у доброј мери се заснивају и на осветљавању лика и дела људи из прошлости, нарочито жена, које су задужиле овдашњу културу. Тако у Конаку Кнегиње Љубице, у том аутентичном простору, Вјера већ дуги низ година игра монодраму о Љубици Обреновић. Потом, дуговечан је и Капоров „Водић кроз српски менталитет“ у извођењу ове глумице.

Запажене су и друге драме по тексту поменутог писца, које је Вјера својевремено тумачила са својом дугогодишњом пријатељицом Радом Ђуричин. Уз све то, ова лепа глумица је имала носећу улогу и у представи „Пупинијада“, где опет осветљава једну знамениту овдашњу жену – мајку Михаила Пупина-Пијаду. Најшира публика Вјеру можда највише препознаје по улози Рајне, професорке клавира из серије „Мој рођак са села“.

Уз све набројано требало би подсетити да је Вјера Мујовић оснивач Фестивала музејског театра, затим културни амбасадор наше земље и запажени прозни писац. Стога и не чуди што је њен поглед на књижевнике, нарочито песнике с нескривеним респектом, па тако и у сусрет мокринском рециталу ова глумица с поносом каже:

-Марина Цветајева је давно, говорећи о својој пријатељици и глумици Софији Холидеј, казала: „Њој је потребан тако велики човек, као што је неки песник“. – подвлачи Вјера важност писаца, уз то додајући: -У данашње време када се губе велики људи, а неки песници се заборављају, важно је да чувамо културу сећања на великог Мирослава Антића. Он је један од ретких песника који и даље живи са нама и радујем се што ћу учествовати у јубилеју посвећеном њему. Говорићу његову дивну песму „Кад би јастуци проговорили“, односно „Успаванку“ и веома се радујем што ћу бити део тог дивног јубилеја у Мокрину, а уз то говорићу и његову „Дивну песму“, која се заиста тако и зове.

Данас песници нису толико део јавног простора, међутим са Антићем није тако. Вјера се на то надовезује:

-Раније генерације су знале песме многих песника напамет. У совјетско време, које поменусмо причом о Цветајевој, песме су се училе напамет јер нису смеле да се записују, А код нас, један од заиста ретких српских песника чије се песме још увек знају и који још увек живи међу нама је Мика Антић.

Н. Савић

Фото Насловна: Срданов

Пријем за ђаке генерације: Они су понос школа, родитеља, града

Jelena Trifunović јун 20, 2025

Пријем за деветнаесторо ђака генерације основних и средњих школа организован је у свечаној сали Градске куће. Угостио их је градоначелник Младен Богдан са члановима Градског већа Маријаном Мирков и Тихомиром Фаркашем.

Ове године, поред ђака, наставника и директора школа, на пријем су позвани и родитељи ученика генерације.

Први човек града упутио је најуспешнијим основцима и средњошколцима честитке на постигнутом успеху, разговарао је са њима о даљим плановима и уручио им пригодне поклоне као знак подршке и поштовања за изузетне резултате током школовања.

Истакао је ови млади људи нису само постигли сјајне резултате у школи, већ и на такмичењима из разних области, где су свој град представили на најбољи начин.

– Трудите да се да упишете и завршите оно што ће вам заиста служити у животу, а са вашим талентима бићете у прилици да будете свестрани. У даљем школовању је важно да се усмерите ка ономе што волите и што може да допринесе вашем личном развоју. Захвалио бих и вашим наставницима, директорима школа и родитељима који су вас подстакли и усмеравали да будете добра деца и добри људи, лепо васпитани, који су вас мотивисали да учествујете на такмичењима- рекао је Богдан.

Исидора Јаконић је ученица генерације Економско-трговинске школе.

-Памтићу средњошколске дане по дивним професорима и пријатељима. Поносна сам на успех, било је напорно, али сам успела да балансирам. Млађима могу да поручим да је важно да буду упорни и верују у себе и остварују своје циљеве- рекла је Исидора.

– Највећи успех за мене је што сам се истакао у областима које ме занимају- рекао је Андреј Поповић, ђак генерације Гимназије „Душан Васиљев“- Мени је примарни циљ био да будем међу један одсто у Србији, био сам у ЦЕРН-у, на пријему у Владу, у САНУ, и те награде су потврдиле да сам међу најбољим физичарима односно математичарима у Србији. Планирам студије на Математичком факултету у Београду и касније мастер и докторске у иностранству.

У области образовања у нашем граду постигли смо сјајне резултате, велики нам је задатак да такве услове омогућимо и наредним генерацијама, истакао је члан Градског већа за образовање Тихомир Фаркаш.

-Са великим задовољством смо организовали пријем за ђаке генерације, уручили им награде и пожелели срећу у даљем школовању. Бићемо им подршка и даље- додао је Фаркаш.

Ђаци генерације награђени су мобилним телефонима и смарт сатовима.

Државни Универзитет у Новом Пазару расписао конкурс за упис нове генерације студената

Jelena Trifunović јун 19, 2025

Државни Универзитет у Новом Пазару расписао је конкурс за упис студената у прву годину основних и интегрисаних академских студија и основних струковних студија за школску 2025/26. годину.

Упис студената врши се на 15 акредитованих студијских програма, наводи се у обавештењу на сајту тог универзитета уз најаву да се кандидати могу електронски пријавити од 7. до 9. јула.

Пријемни испити за све студијске програме организоваће се 11. и 12. јула 2025. године, а цео уписни поступак завршава се 26. јула. За сада је планирано да тај универзитет прими укупно 575 кандидата, од чега на буџету има места за 395 студената, а на самофинансирању 180, а коначан број зависи од одлуке владе.

„Број слободних места биће коначан када Влада Србије донесе одлуку о уписним квотама“, додају у обавештењу објављеном на сајту Универзитета.

Наводе и да су школарине за самофинансирајуће студенте исте као и претходних година те да се крећу од 60.000 динара до 120.000 динара, зависно од студијског програма.

Државни универзитет у Новом Пазару био је у блокади од 26. јануара до средине априла када је, међу првима у Србији, од 14. априла наставио школску 2024/25. годину реализацијом онлајн наставе.

Танјуг

Посета државне секретарке Сање Лакић: Изградња новог Центра за социјални рад у завршници

Jelena Trifunović јун 18, 2025

Да је изградња нове зграде Центра за социјални рад у завршној фази, и да ће нови простор значајно унапредити услове за пружање услуга социјалне заштите уверила се на лицу места државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Сања Лакић.

– Кикинда је још једном показала спремност да иде у корак с потребама заједнице,- поручила је Лакићева приликом обиласка градилишта са градоначелником Младеном Богданом и Светиславом Вукмирицом, помоћником градоначелника за развоје пројекте. Она је истакла да ће ово бити плански најбоље организован центар у земљи.

Објекат ће обухватити канцеларије за пријем странака, просторије за рад са корисницима, административне просторе, посебне просторије за виђење деце у контролисаним условима, као и адекватан архивски простор.

– Нова зграда Центра за социјални рад биће прва најсавременија таква зграда у земљи, а након завршетка радова, представљаће значајан корак напред у систему социјалне заштите на територији Кикинде- оценио је први човек града.

Вредност инвестиције износи око 1,7 милиона америчких долара, а финансира се у сарадњи Владе Републике Србије, Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Града Кикинде.

Опширније у сутрашњем броју КОМУНЕ.

Поделили смо карте за Dragi Bravo Festival: У суботу од 22 сата на отвореним базенима

Jelena Trifunović јун 18, 2025

Dragi Bravo Festival стиже у суботу у Кикинду.

Драги Кикинђани, најзад се дружимо и у вашем граду, у оквиру Dragi Bravo турнеје! Овом турнејом вас спроводимо кроз тему овогодишњег фестивала и уводимо у земљу чуда!

View this post on Instagram

A post shared by Dragi Bravo (@dragibravo)

Видимо се 21. јуна на отвореним базенима у Кикинди са почетком од 22 сата.

Карте можете наћи на продајним местима tickets.rs или на њиховом сајту- поручују из Dragi Bravo Tima.

Кикиндски портал и организатори догађаја обрадоваће три наша пратиоца са по две карте.

Пошаљите име и презиме на мејл kikindskiportal@gmail.com и наградићемо три најбржа читаоца.

Добитници карата су: Ивана Поморишац, Јована Баковљев и Милица Бадрљички. Леп провод жели вам Кикиндски портал

Сава Савин Моца, рођен за даске које живот значе: Скица за портрет суграђанина који је оставио неизбрисив траг у култури

Jelena Trifunović јун 18, 2025

Сава Савин глумачку каријеру започео као средњошколац у родној Српској Црњи, а као двадесетогодишњак, пресељењем породице у Кикинду, закорачио у овдашње позориште и у њему играо неколико деценија, и упоредно бележио све што се дешавало на овдашњој позоришној сцени

Био је, с дипломом економисте, успешан у привреди, да би потпуну радну афирмацију стекао као челник некадашње Службе друштвеног књиговодства. Сава Савин се, ипак, међу суграђанима препознаје пре свега као – глумац. Ко га помене само вели: Моца из позоришта.

Оставио је неизбрисив траг у овдашњој култури. Био је најдиректнији актер највиших уметничких домета овдашње театарске сцене, упоредо и – неуморни хроничар свега што се на њој и око ње деценијама дешавало.

Закорачио је у деведесет друго лето. Године га притишћу, али само физички. Глава бистра, мисли сређене. Памћење беспрекорно. Говори разложно, без патетичног присећања прошлих времена. Наш Моца је био и остао постојана личност. Породична кућа у центру града, признаје, превише му пространа, јер се у њу слабо свраћа.

– Ништа ме не боли – каже. – Само попуштају очи, уши, ноге. Тешко се крећем. Пре три године преминула ми супруга Стојанка, моја Беба, мој животни ослонац. Остао сам да се мучим. О мени брине наша кума Злата. Добра душа. Захвалан сам јој….

Савин животопис је садржајан и занимљив. Могла би дебела књига да се срочи, филм да се сними, сценарио за позоришну представу да се направи.

Фасцинантна је та његова фанатична приврженост даскама које живот значе оплемењена аматерским заносом. И све без динара надокнаде. У Моциној уметничкој каријери податак за дивљење. Имао је 47 улога, најчешће главних, а пред публику је излазио чак 804 пута.

Наш саговорник је, иначе, заволео глуму још као јуноша у родној Српској Црњи. Док је похађао Економску школу у Зрењанину одиграо је три представе, у којима је имао главне роле. Памти те тренутке заноса и среће, као да су од јуче:

-Радо се сетим тих првих корака позоришног живота. Првенац ми је била представа „Од како је Бања Лука постала“ Расима Филиповића. Друге две „Др“ и „Покојник“ Нушића. Као и свако младо биће заљубљено у позориште, имао сам узора. Био је то Сава Лазаров, мој разредни старешина из средње школе, доајен зрењанинског глумишта. Фантастичан глумац, али и човек који плени добротом, узвишеним ставом и добронамерном сугестијом. Сви смо маштали да једног дана будемо као он. Таквог ментора после нисам срео…

У Кикинду се јунак наше приче, с оцем Митом и мајком Милевом, доселио када му је било нешто више од 20 година. Разлог пресељења је очев посао у вези са изградњом силоса. Пре тога уписао је студије на Економском факултету у Београду, па их убрзо напустио – због предвојничке обуке, предмета који се сваког понедељка на првим часовима обавезно слушао, а њему било мрско да рано устаје и слуша њему досадну материју. Отишао је у војску, коју је служио у Задру. С чином резервног официра вратио се кући. Потом је ванредно завршио започете студије. Као дипломирани економиста 1958. године запослио се у овдашњем ПИК-у, обављајући углавном руководеће послове у администрацији. Међу кланичарима је провео 13 година, а 1968. године, када је предузеће почело да пропада, па руковођење преузела принудна управа, потражио је ново радно место.

– Одмах сам прешао у локалну филијалу некадашње Службе друштвеног књиговодства – присећа се Сава сопствене најважније радне етапе, у којој је, након шефовања у неколико ресора, од 1978. до 1995. године био на најважнијој позицији. – Када сам постао директор престао сам да глумим, али се нашег театра нисам одрекао. Наставио сам, с једнаким жаром и упорношћу, да водим 1958. године започету евиденцију позоришне куће, из које су после изникле три моје књиге о њеном историјату.

ДРАГОЦЕНИ ПОДАЦИ

– Вођење позоришне евиденције је, збиља, мукотрпан посао. Имао сам персоналне картоне не само глумаца и редитеља, него и комплетног пропратног особља. Бележио сам ко је, шта и када играо, писао шта се дешавало током сезоне и ван ње, на које се фестивале путовало, ко је каву награду остварио. Кад се све сабере, вредело је тог мог големог труда – поручује Сава Савин.

ВАЖНА УЛОГА

Поменимо Савине глумачке почетке у Кикинди. Чим се Сава доселио у Кикинду похитао је у позориште. Убрзо му је додељена главна мушка улога у „Хасанагиници“. Ваљда, претпоставља, због продорног гласа и беспрекорне дикције. Присећа се осталих у представи. Душанка Влајић играла је Хасанагиницу, султанија је била Љубица Степанов, а ту су још били Јелисавета Шуковић, Станимир Драговић и Жарко Будовалчев.

ПРЕДНОСТ АМАТЕРИЗМУ

– Наше позориште је, након 48 година аматерског деловања, попримило статус професионалне куће. Играо сам, наравно, и даље, без хонорара и било какве новчане надокнаде. Када бих морао да се определим за једну од две статусне варијанте, предност бих дао аматеризму, безрезервно. Зна се и зашто. Позориште је у време аматеризма свакодневно врвело од људи. Сем глумaца, редитеља и осталог позоришног особља, у наше просторије свраћали су љубитељи театра и културе, просветари, школска омладина, чак и радничка класа. Већ на почетку професионализма све то позитивно и лепо је за кратко време утихнуло. Дође публика, одгледа представу и тихо, не застајући, нестане. Закључујем да аматери живе да би играли, а професионалци играју да би живели – јасан је Сава Савин.

М. Иветић

МУП апелује на одговорно понашање: Опрез приликом употребе отвореног пламена

Jelena Trifunović јун 18, 2025

Имајући у виду период веома топлог и сувог времена које погодује настанку и развоју пожара на отвореном простору који се веома брзо шире, могу захватити велике површине, и представљају реалну опасност за животе и здравље наших грађана и проузроковати велике материјалне штете, Сектор за ванредне ситуације МУП апелује на све наше грађане да буду одговорни и поштују закон и буду веома опрезни приликом употребе отвореног пламена, а уколико примете пожар одмах о томе обавесте ватрогасно-спасилачку јединицу на број телефона 193.

Подсећају грађане да је Законом о заштити од пожара и другим законима забрањено спаљивање траве и ниског растиња на отвореном простору, остатака стрних усева, спаљивање смећа, као и ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме. За непоштовање ових законских одредби запрећене су и прописане новчане казне. Казне за физичка лица која прекрше одредбе овог Закона крећу се од 10.000 до 50.000 динара, док казне за спаљивање остатака стрних усева, биљних остатака и смећа за физичка лица износе 10.000 динара, а за правна од 300.000 до 1.000.000 динара.

На територији Севернобанатског округа, у периоду од 1. јануара до 17. јуна ове године, регистровано је укупно 188 пожара, од којих је 125 било на отвореном простору. Површина која је била захваћена овим пожарима је 1013 хектара. У истом периоду прошле године регистровано је укупно 229 пожара и то 186 на отвореном простору.

Уколико дође до пожара потребно је што пре обавестити ватрогасну службу на број телефона 193.

Сектор за ванредне ситуације ће у наредном периоду, заједно са другим линијама рада Министарства унутрашњих послова, надлежним инспекцијским службама републичког и локалног нивоа, појачати надзор и обилазак терена ради проналажења неодговорних грађана који не поштују законске одредбе и њиховог процесуирања, а све у циљу смањења броја пожара на отвореном простору и повећања безбедности наших грађана.

Џемовања средом- десет година заредом

Jelena Trifunović јун 17, 2025

Рок музика на северу Баната још увек има доста присталица, бар судећи према оном што се средом увече може видети и чути у клубу „67”, некадашњем „Грмечу”. Група ентузијаста на челу са легендарним кикиндским бубњаром Војиславом Ђукићем, пружа прилику младим, али и већ афирмисаним бендовима да се попну на сцену у овом популарном бифеу у Србобранској улици.

– Почели смо с том праксом још 2015. године. Нас неколицина пријатеља које је везала љубав према музици, пожелели смо да овим рок свиркама, неком врстом модерног кабареа, џемујемо у клубу који држи породица Грбић и којима сам неизмерно захвалан што су препознали нашу племениту идеју, да тим неформалним свиркама пружимо шансу свима који имају или желе нешто да поруче музиком- наводи Ђукић.

-Направили смо велику бину у том бифеу и ево, већ пуну деценију, са изузетком времена короне, сваке среде увече, дајемо шансу свима којима недостаје сценско искуство да се охрабре за јавни наступ. Често се догоди да младе бендове менаџери упитају где сте досад јавно свирали и многи немају прави одговор. Зато је наша идеја да им ове свирке буду и као референца за даљу каријеру. Уједно излазак на сцену бифеа „67” је и услов да би неки бенд наступио и на традиционалном „Сувача демо фесту”, који у јулу организује наше истоимено удружење грађана.

Подсетимо, сцену у поменутом локалу су искусили многи овдашњи, али и гостујући бендови, како афирмисани, тако и они са мање искуства. Познато је да музичари нерадо позајмљују чак и бубњарске палице или трзалице за гитару, међутим, Војислав Ђукић наводи да се на џемовање средом може доћи и са рукама у џеповима. Ко год има неку музичку идеју – сваком излазе у сусрет, чак и кад нема властити инструмент.

ПОДРШКА САРАДНИКА И ПРИЈАТЕЉА

-Ту смо ми да свирачки или инструментално помогнемо. Музика је најлепша уметност, па смо тако и око ове идеје окупили људе различитих годишта, професија, па и идеолошких погледа. Без њихове подршке тешко да бисмо могли да реализујемо све ово и да истрајавамо већ пуну деценију, а међу највернијим сарадницима и пријатељима, сем поменуте породице Грбић, желим да захвалим и људима који својим радом чувају нашу рокенрол ватру да не згасне: Милану Срдићу, Зорану Панићу, Зорану Ђокићу, Милану Цветичанину, Станку Ђукићу. Бориславу Тоту, Небојши Ђукићу… ми смо сви волонтери, остварени у својим професијама, а уједињује нас безгранична љубав према музици.

– Интересантно је- указује овај музичар- да нам никад нико од комшија ниједном није приговарао за евентуалну буку из локала. Чак нам доносе и да се некад почастимо. Такође, желео бих да истакнем и помоћ кикиндских предузетничких и угоститељских радњи, које такође препознају нашу племениту идеју: „Гриндекс”, „Бела вила”, „Пицерија Конти”… Оно што нас посебно чини поносним је да се за ову деценију, колико трају наши џем сешнови, никада ниједан инцидент није десио.

ПРИПРЕМЕ ЗА СУВАЧА ДЕМО ФЕСТ

Ђукић наводи да интензивно теку припреме и за предстојећи „Сувача демо фест” који ће се одржати у јулу. Додаје како му је драго што је Туристичка организација Града Кикинде препознала ову манифестацију као значајну и што помаже овај фестивал који је, подсетимо, ревијалног карактера, и пре свега служи за промоцију младих бендова.

– Драго нам је што ћемо и ове године поново угостити и бечејски музички центар “Бубамара”, с којима већ годинама успешно сарађујемо, а с друге стране морам да изразим и жаљење што смо последња два фестивала кубурили са струјом и организовали их уз помоћ агрегата, јер нам надлежни нису одобрили коришћење електрике са оближње трафо станице.

Док чекамо девети Сувача демо фест, преостају нам џем-сешнови у бифеу „67” били то млади и неафирмисани бендови или рецимо прекаљени Ђукићев састав „Тhe friends”, тек, традиција џемовања средом се наставља. Подсетимо Војислав Ђукић је својевремено свирао и са сарајевском „Бомбај штампом”, а кад смо већ код тог града, Воја, најављујући ове редовне свирке у клубу „67” , као и надолазећи „Сувача демо фест”, радо цитира и Душка Трифуновића, песника који је описменио сарајевску рок сцену: „Пробуди се, нешто се дешава, кајаће се ко ово преспава”.

Н. Савић