Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Klavirski koncert Mirka Tolimira u muzeju

Jelena Trifunović novembar 18, 2022

Delima Bramsa, Betovena, Šumana, Šuberta I Skrjabina publici u koncertnoj sali Narodnog muzeja večeras se predstavio 26-godišnji pijanista Mirko Tolimir. Nakon završene Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški” u Kikindi, srednje obrazovanje nastavio je u muzičkoj školi „Josif Marinković” u Zrenjaninu, da bi osnovne akademske studije završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, studijski program klavir. Prošle godine, završio je master studije takođe na novosadskoj Akademiji, u klasi profesorke Iris Kobal.

-Posle master studija, krenuo sam da radim sa punom normom i bilo mi je prilično izazovno da se vratim sviranju. Program je prilično zahtevan. Ovo je muzika i repertoar po mojim afinitetima. Već sutra nastupam u Vršcu, u velikoj sali Konkordia, Gradskog muzeja- kaže mladi pijanista.

Nastupao je na koncertima u Sremskoj Mitrovici, Rumi, Bečeju, Zemunu, Zrenjaninu i Kikindi. U Novom Sadu, kao solo izvođač, član kamernog sastava i sastava u okviru predmeta korepeticija nastupao je na podijumima Hola i Multimedijalnog centra Akademije umetnosti, Matice Srpske i Kulturne stanice Svilara, Sinagogi, kao i u Vinskom salonu „Helvecija est.188” u Vršcu.

Na mestu korepetitora, radio je u muzičkim školama u Kikindi i Novom Sadu. Trenutno je zaposlen u muzičkoj školi „Josif Marinković” u Vršcu kao nastavnik klavira.

– U planu imam i doktorske studije, ali pored pedagogije, želim da se bavim sviranjem i izvođenjem. Kada me pitate o uzorima, mogu reći da ih mnogo- od Sokolova, Pogorelića, Peraje do Horovica, Dejvida Freja…

Mirko Tolimir je zapažene rezultate ostvario na Takmičenju mladih pijanista u Zrenjaninu 2012. i 2015. godine kada je osvojio prve nagrade i 2014. godine kada je poneo titulu laureata tog takmičenja. Pohađao je konsultacije, masterklasove i seminare kod Biljane Gorunović (Akademija umetnosti Novi Sad), , Kemala Gekića (Međunarodni univerzitet Florida u Majamiju), Ljiljane Vukelja (FMU Beograd) i Kongkonga Kai (Kina). Večerašnji koncert organizovalo je Nemačko udruženje Kikinda.

„Susret” sa akvarelima Jevrosime Lukić u Kulturnom centru

Jelena Trifunović novembar 18, 2022

U čarobnom svetu akvarela Jevrosime Lukić čekaju vas iskonski prizori netaknute lepote- snežni planinski predeli, osunčane obale, kovitlaci oblaka nad ravnicom, idiličan proplanak pokraj bistre reke, šumoviti obronci…Suptilne nijanse dočaravaju harmoniju i lepotu izvorne prirode, slojevito i poetično. Izložba je simbolično nazvana “Susret”, kaže autorka.

-Izloženo je trideset mojih radova, najviše pejzaža, mada radim i mrtvu prirodu, portrete i urbane pejzaže. Izložba se zove „Susret“ jer sam na slikarskoj koloniji u Novim Kozarcima upoznala gospođu Tanju i naš susret je bio plodonosan, pa sam za kratko vreme spremila ovu izložbu. Izlažem u Kikindi prvi put i veoma mi je drago što je publika u prilici da vidi moje akvarele, pogotovo što ste, ovde u okolini imali Zdravka Mandića, našeg poznatog akvarelistu- navodi Jevrosima Lukić.

Preko Međunarodne asocijacije akvarelista (IWS), njeni radovi stigli su do Rusije, Turske, Španije, Albanije, Irana, Francuske, Vijetnama, Mađarske, Bugarske, Velike Britanije. Iza sebe ima veliki broj nagrada i priznanja. Učesnica je brojnih likovnih kolonija i humanitarnih akcija u zemlji i inostranstvu.

-Radila sam ranije i ulja na platnu, ali sam imala intervenciju na srcu, zbog čega mi smeta terpentin. Sada radim isključivo akvarele. Brzo mislim i brzo radim. Akvarel morate svakodnevno da radite, da bi ruka bila slobodna, da to ide kao voda – rekla je umetnica.

Jevrosima Lukić rođena je 1952. godine u Golupcu. Živi i radi u Beogradu. Slikarstvo je učila kod profesorice Dunje Dokić Nikolić. Članica je ULUS-a i ULUPUDS-a.

-Treba kazati da je akvarel delikatan medijum koji pruža mogućnost neograničenih, vrednosnih izvedenica kojima Jevrosima suvereno vlada gradeći oblike suptilnih nijansi-napisao je o Jevrosiminim slikama Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti, slikar i likovni kritičar. – Prizori njenih slika ukazuju na sećanje kada je priroda nadmoćno vladala čovekovim neobuzdanim prohtevima ili je, pak, među njima trajalo uspostavljeno, obostrano sadejstvo. Njena dela upućuju na vreme kada su čovek i priroda živeli u saglasnosti i harmoniji koja, u novije vreme neumitno izmiče, navodi Vučinić.

Izložbu „Susret“ u Galeriji KC možete pogledati do 27. novembra. Jevrosima Lukić sutra će biti gošća radionice u Kulturnom centru koju vodi Smiljana Šalgo, na kojoj će deci, praktično dočarati tehniku akvarela.

314697415_505982244886412_5274362395548904618_n

(VIDEO) Borba za lek: Mala Staša boluje od ahondroplazije

Jelena Trifunović novembar 18, 2022

U Kikindi živi trogodišnja Staša koja ima retko urođeno oboljenje- ahondroplaziju.

Odnedavno za ovu bolest postoji lek koji košta 270 hiljada evra godišnje, a dete bi trebalo da ga uzima do završetka razvoja.

Zato je u našem gradu formirano udruženje čije aktivnosti su usmerene ka tome da se sva deca sa dijagnozom koju ima i Staša, leče u Srbiji, o trošku države.

U „Tozi Markoviću“: Stabilizacija, tavorenje ili oporavak?

Jelena Trifunović novembar 18, 2022

Sadašnji menadžment fabrike „Toza Marković“ preuzeo je rukovođenje u junu prošle godine kada je za v.d. direktora imenovan Branislav Bandić, postavljen na predlog nadležnih u „Srbijagasu“, većinskom vlasniku kikindske fabrike.

-Godina na izmaku za fabriku „Toza Marković“ nije bila loša- ocenjuje v.d. direktora Branislav Bandić. – Plan proizvodnje je ispunjen i sve je prodato, iako možemo da prodamo daleko više robe, ali nas zastarela tehnologija i oprema u tome sprečavaju. Planovi su da se oprema zameni mlađom, da se poveća količina i kvalitet robe i verujem da ćemo sve moći sve da prodamo i zauzmemo bolje mesto na tržištu nego što imamo sada. Ove godine prodali smo skoro 30 miliona komada crepa, a toliko smo i napravili. Za narednih mesec i po napravićemo još četiri i po miliona, verujem da ćemo i to prodati. Tržište raste, otvorili smo nova tržišta (Mađarska i jedan izvoz za Francusku), mogli bismo da prodamo 35 do 38 miliona komada crepa- uveren je Bandić.

-Ove zime neće biti zaustavljanja proizvodnje. Pravićemo malo veće zastoje jer hoćemo neku opremu da popravimo, da bude funkcionalna u jeku sezone, ali stajanja na 60 dana neće biti. Uvek će raditi jedna linija, dok se na drugoj bude radilo i sređivalo- objašnjava Bandić koji o dugovanjima „Toze“ kaže:

-Dugove smo dobrim delom vratili, za ovih 16 meseci koliko sam tu, vratili smo 220 miliona dinara. Vraćamo dugove po potpisanim sporazumima, očekujemo da će se u toku iduće godine vratiti 90 odsto tih dugova- rekao je v.d.direktora fabrike.

Kako navodi, „Toza“ ima 550 zaposlenih i otvorene konkurse za više pozicija.

-Primamo radnike na raznim pozicijama. Nedostaju nam inženjeri sa iskustvom, u creparskoj industriji teško ih je naći. Primamo radnike i u maloprodaji, na klasiranju, za rad na liniji- ističe Bandić.

Da je situacija u „Tozi Markoviću“ komplikovana i neizvesna pogotovo zbog krize sa gasom, ocenjuje predsednik Organizacije nezavisnog sindikata Zoran Sredojev.

-Ukoliko dođe do ozbiljnijih problema, mi svakako nismo fabrika prioriteta. Mogu reći da su zarade redovne, nema kašnjenja, a očekujemo da se tako i nastavi. Sa druge strane, vrlo su skromne, prosečna zarada u proizvodnji je nešto iznad minimalca, oko 40.000 dinara. Tehnologija u fabrici jeste zastarela, ne vidim da će to da se poboljša jer smatram da kupovanje polovnih mašina nije poboljšanje- kaže Sredojev.

Javno preduzeće „Srbijagas“ nedavno je objavilo spisak najvećih dužnika, na kom su se našle i dve kikindske kompanije. Pored MSK, koji je najveći dužnik za gas, navedeno je i da „Toza Marković“ ima dospeli dug iz 2022. godine u iznosu od 399,5 miliona dinara.

Đorđe Tešin izabran za predsednika Gradskog odbora SPS

Jelena Trifunović novembar 17, 2022

Na izbornoj konferenciji Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije održanoj večeras u kikindskom Kulturnom centru, za predsednika tog odbora izabran je Đorđe Tešin. Da su u SPS-u u toku izbori na svim nivoima- republičkom, pokrajinskom i lokalnim nivoima, napomenuo je Branko Ćurčić, potpredsednik Pokrajinskog odbora socijalista.

-U Kikindi smo imali privremeni organ u proteklim izborima i to rukovodstvo pokazalo se kao dobro i uspešno. Uglavnom će ti ljudi i nastaviti da vode Gradski odbor u Kikindi. Politička poruka koju šaljemo članstvu je poruka jedinstva, pre svega, jer nam je jedinstvo potrebno ne samo na partijskom nivou nego i na državnom. S obzirom na to da smo deo vladajuće koalicije u državi, potrebno nam je političko jedinstvo i stabilna situacija iz koje ćemo sve potencijalne probleme moći uspešno da rešavamo-istakao je Ćurčić.

Đorđe Tešin preuzeo je rukovođenje kikindskim odborom početkom godine. Na izbornoj konferenciji izabrano je, pored predsednika još 40 članova Gradskog odbora.

-Nastojaćemo da menjamo način rada na lokalnom nivou, pre svega u gradskom odboru, misleći pre svega na pojačanje kontakata sa žiteljima grada i okolnih sela gde ćemo u direktnoj komunikaciji pokušati da prodremo do njihovih potreba, saznamo probleme i poteškoće i da radimo na njihovom rešavanju. I dalje ćemo biti lojalan koalicioni partner u gradskoj skupštini. Imamo četiri odbornika i dva člana Gradskog veća. Ja ću biti šef odborničke grupe i mislim da ćemo tu saradnju nastaviti uspešno i efikasno. Lojalnost sa naše strane, nikada se nije dovodila u pitanje, međutim radimo na tome da očuvamo sopstveni identitet i integritet naše partije- rekao je Tešin.

Prema njegovim rečima, po poslednjoj reviziji od letos, SPS ima oko 1.200 članova na teritoriji Grada Kikinde.

Svečanoj konferenciji su prisustvovali i funkcioneri koalicionih partnera SNS i SVM. U uvodnom delu konferencije, osim Branka Ćurčića, okupljenima se obratila i Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica i poverenica Srpske napredne stranke u Kikindi.

Najavljeni dolazak Dušana Bajatovića, predsednika Pokrajinskog odbora SPS-a izostao je zbog obaveza, a među prisutnima su bili predsednik Okružnog odbora SPS Vitomir Vučković, direktor MSK Mirko Latinović, generalni direktor fabrike „Toza Marković“ Branislav Bandić, članovi Gradskog veća iz redova socijalista Ljuban Sredić i Stevan Iličić, kao i, ispred lokalne samouprave, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam sufinansira izradu planskih dokumenata grada

Jelena Trifunović novembar 17, 2022

Grad Kikinda učestvovao je na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine na kom su odobrena bespovratna sredstva za izradu planskih dokumenata. Tri miliona dinara opredeljeno je za izradu Prostornog plana grada Kikinde i 333.000 dinara za izradu izmene i dopune Plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde.

-Prostorni plan je najvažniji strateški dokument koji se radi za administrativno područje grada Kikinde i kojim se određuju smernice za dalji razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslovi za održivi i ravnomeran razvoj na teritoriji grada. Prostorni plan je donet 2013. godine i pretrpeo je dve manje izmene koje su se odnosile na radne zone u naseljima Banatska Topola i Nakovo. Izrada Prostornog plana poverena je JP Zavod za urbanizam Vojvodine sa kojim je potpisan ugovor na iznos od 11,6 miliona dinara, od kojih Pokrajinski sekretarijat za urbanizam dodeljuje tri miliona bespovratnih sredstava. Cilj izrade novog prostornog plana je preispitivanje važećeg planskog rešenja, a njegovo donošenje je predviđeno do kraja 2023. godine- navodi Jelena Bajić Ivetić, sekretarka Sekretarijata za urbanizam, objedinjenu proceduru i izgradnju grada.

Plan generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde usvojen je 2016.godine i pretrpeo je jednu manju izmenu koja se odnosila na sportsko-rekreativne površine u obuhvatu Plana.

-Cilj izrade izmena i dopuna ovog dokumenta je stvaranje planskog osnova za korišćenje prostora, a odnosi se na radne površine i dodatna pravila uređenja i građenja. Želimo da proširimo u radnoj zoni kod Baninija namenu kompleksa, odnosno da preispitamo mogu li još neke delatnosti da se obavljaju, a da budu kompatibilne sa postojećim stanjem. Donošenje ovog dokumenta planirano je početkom iduće godine-navodi Jelena Bajić Ivetić.

U toku javnog uvida oba planska dokumenta, mogućnost da se izjasne o predloženim urbanističkim rešenjima imaće sva zainteresovana pravna i fizička lica.

„Dani ludaje“ i Hubertova rakija poneli oznaku „Najbolje iz Vojvodine“

Jelena Trifunović novembar 17, 2022

Pokrajinska vlada dodelila je znak „Najbolje iz Vojvodine“ 21 brendu: za deset manifestacija, devet proizvoda, a u oblasti usluga dodeljena su dva znaka. Dobitnici su kikindski Dani ludaje, zrenjaninski Dani piva, šidska Sremska kulenijada, novosadski Međunarodni poljoprivredni sajam, manifestacija Staparski ćilim, i pančevačka Kolonija veza i zlatoveza.

Kako se navodi u odluci objavljenoj u Službenom listu, među dobitnicima oznake su i Šubare i prsluci od jagnjećeg krzna iz Berkasova, te poslužavnici, kutije i suveniri koje proizvodi novosadska Radionica Petrović 021.

Najbolji iz Vojvodine su i „Srpska nedelja mode“ u Novom Sadu i Mekst konfekcija.

Na listi odlikovanih proizvoda su: organsko ulje suncokreta Univereksporta, humus namar Grin haus fuda, Hubertove rakije – kajsija i dunja, organsko povrće sa Salaša 275, sir ambasador Mlekare farmer, proizvodi od lešnika preduzetnice Jelene Pinćir, Angus burger firme Štrand i kozji proizvodi Mlekare karpe diem.

Dobitnici su i inđijsko Keltsko selo, te palićka Mala gostiona. Oznaku „Najbolje iz Vojvodine“ svi dobitnici moći će da koriste tri godine.

Oznaka, koja nije dodeljivana poslednjih nekoliko godina, ponovo je uspostavljena na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Odluku o dobitnicima doneli su „Jugoinspekt“, najstarija i najveća državna i međunarodno priznata kontrolna organizacija, i Turistička organizacija Vojvodine.

– Oznaka „Najbolje iz Vojvodine“, posle duže pauze, ponovo je dodeljena prošle godine. I ove godine je bilo veliko interesovanje za dobijanje ovog simbola kvaliteta, imali smo više od 50 prijavljenih iz cele Vojvodine – rekao je Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

Prošle godine, znak „Najbolje iz Vojvodine“ ponelo je 18 proizvoda, usluga i manifestacija.

Kikindski vam predstavlja: Vrlo šaljivi povratak u prošlost- i u ljubav (VIDEO)

Jelena Trifunović novembar 16, 2022

Kako su nam naši pouzdani izvori javili (imena i adrese poznate redakciji), u kikindskom Pozorištu nešto se sprema. Odnosno, proba. Da ne kažemo – piše. I peva. I mnogo, mnogo se smeje. Jer je došlo do zabune, a u pitanju je ljubavno pismo. Znači, stvar je ozbiljna.

Bili smo na probi, snimali je, pitali prisutne o čemu se radi i – napravili emisiju. Njih smo ostavili da završe predstavu. U našoj emisiji videćete i kakvu. Stvar je ozbiljna koliko i ljubav u pismu.

Prof. dr Jerkov: Mnogo toga još uvek otkrivamo o Andriću

Jelena Trifunović novembar 16, 2022

-Splet životne mudrosti i stvaralačke snage kod Andrića fascinira. Nakon što decenije života provedete baveći se njegovim delom, dođete do saznanja da niko nije bolje i uspešnije, u ovom delu sveta, odgovorio na izazove života od njega, kaže istoričar književnosti i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksandar Jerkov. O delu velikog pisca, našeg jedinog nobelovca, Jerkov je nadahnuto govorio maturantima gimnazije „Dušan Vasiljev“, na predavanju u kikindskoj biblioteci.

-Fasciniran sam ne samo njim već Njegošem, Dositejem, Vukom, Crnjanskim, velikim pesnicima 20. veka, ali povrh svih njih Dositej i Andrić su za mene najviši nivo promišljene mudrosti- kako u književnosti pronaći mesto za život.

Savremen, aktuelan i svevremen, Andrića i dalje prati „ceo okean tajni, splet zagonetki i čuda“.

-Mnogo toga još uvek otkrivamo o Andriću, ne samo u biografiji već i u čitanju tekstova.. Malo ko zna kakva se transformacija odigrala između prvog i drugog izdanja „Puta Alije Đerzeleza“ i kako je Ivan nestalo i ostalo Ivo, kako se njegov stvaralački identitet utemeljio u srpskoj književnosti i kulturi. Malo je poznato da je Andrić svojom rukom i to u teškim vremenima napisao da je Srbin. On je rođen u katoličkoj porodici, kao Hrvat, delovao je u okviru hrvatskog kulturnog kruga. Ali izvorni identitet koji ga je utemeljio zasnovan je na Njegošu, Vuku, Bori Stankoviću…to je njegova voljna i svesna odluka doneta u teškim vremenima kada je mnogo probitačnije bilo da bude Kroat. Ne želim to da prenaglasim, ali taj fini detalj je nedovoljno poznat, uvek se misli da je bio komformista, da se prilagođavao, tražio ugao… Tačno u mnogim situacijama, ali nije samo to- ukazuje prof. dr Jerkov koji priprema knjigu „Andrić i Evropa“ .

-U njegovim delima vidite i saznanje o Evropi, koja nije pomodna i jeftina priča o uspešnoj zapadnoj Evropi, nego kako ovo ovde graditi kao evropsko mesto. To je mudrost koja nije jeftino mondijalistička, a upisala se u njegove priče, romane, zapise- istakao je Jerkov.

Đurđic- slava mnogih porodica i mesta

Jelena Trifunović novembar 16, 2022

Đurđic je jedna od najčešćih slava srpskih porodica. Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje – 16. novembra po novom kalendaru, kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni, hram, i 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.

Đurđic je slava ili preslava mnogih srpskih mesta i porodica. Označava početak Vučjih dana ili Mratinaca, dana do Mratindana, 24. novembra.

Po običajnom kalendaru, u tom periodu, ništa se ne daje iz kuće, žene ne rade ručne radove, obućari i krojači odmaraju. Ne ide se u lov na vukove.

Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta. Prema narodnom verovanju zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.

( RTS)