Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Кикинђани на Сајму етно хране и пића у Београду

Jelena Trifunović новембар 27, 2022

На Међународном сајму хране и пића који се по 16. пут одржава у Београду први пут се представља и Град Кикинда. Посетиоци регионалне смотре прехрамбених производа намењених тржишту а припремљених по традиционалним рецептима, која траје од 24. до 27. новембра у прилици су да се упознају са асортиманом производа Винарије „Кепул“, Пољопривредих газдинстава „Крстоношић“ и „Степанов“, „Нутто“, „Банат бир“ и Дестилерије „Хуберт 1924″. На Сајму хране и пића представила су се и удружења жена: Кикинда, Сувача, Иђош и Наковчанке.

Носилац промоције је Секретар за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, а подршку пружа и у промоцији учествује и Туристичка организација Града Кикинде.

Фокус ове манифестације су производи са заштићеним географским пореклом или они чија се заштита препоручује, а сајам етно хране и пића их афирмише као прворазредне тржишне и извозне артикле, који би требало да постану и незаобилазни елемент туристичке понуде.

Сајам етно хране и пића одиграо је у последњих 15 година значајну улогу у брендирању, промоцији и пласману лесковачког ајвара, качарског и хомољског меда, дуван-чварака, футошког купуса, пиротских пегланих кобасица, вурде, различитих џемова, киселе зимнице, чајних мешавина, сушеног воћа, пекарских производа, вина и ракије, од којих су многи постали и извозни артикли.

Манифестација има пословни и промотивни карактер. Намењена је дистрибутерима, добављачима хотела и трговинских ланаца, власницима ресторана, трговинских радњи или шефовима кухиња, професионалним гастрономима, те купцима из иностранства ради закључења купопродајних уговора.

Награђени учесници ликовног конкурса „Сова ушара редован гост нашег града“

Jelena Trifunović новембар 26, 2022

Додељене су дипломе и пригодни поклони за награђене колекције радова који су учествовали на ликовном конкурсу Центра за стручно усавршавање „Сова ушара редован гост нашег града“.

Ове године конкурс је био намењен деци од три до седам година. Пристигла су укупно 232 рада. Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков наградиле су пет колекција радова:

Вртић „Мендо“ васпитач Весна Мајсторoвић

радови: Дамјан Саванов, Нина Трифунац, Јована Живанов, Маријана Новак, Теа Чекић, Ванеса Барбул, Вук Зарић, Ивона Симић, Лена Удицки

Вртић „Колибри“ васпитачи Сања Коњик и Тијана Француски

радови: Андреј Панцел, Нађа Косаренко, Петра Немет, Владимир Фелбаб, Огњен Жиkић, Нађа Грујић, Јана Живанов, Анђелија Кормањош, Ведрана Мартинов

Вртић „Лептирић“ васпитач Бранислава Гецић

радови: Сара Ердег, Матеја Шанта, Александар Бербаков, Ања Ћирић, Ивана Торњи, Ленка Шибул, Михајло Терзин

Вртић „Мендо“ васпитач Љубица Чоти

радови: Вукашин Пилиповић, Тијана Катаи, Никола Миланов, Павле Бубало, Бранислав Чолак, Николина Лејић, Симона Стојков

Вртић „Бубамара“ Руско Село, васпитач Јелена Молнар

радови: Софиа Кочиш, Калина Марковић, Тања Зељковић, Мирослава Ненадић, Нина Средић, Данијел Марић

Професорка Мирјана Којић и Маријана Мирков посебно су похвалиле уложен труд Алесие Трие која je послала свој рад из италијанског града Аквавива деле Фонти.

Похваљени су и појединачни радови деце: Леда Рекић, Страхиња Рофа, Емилија Оторан, Михаило Комленић, Алекса Дорословац, Нађа Ромаков, Василије Крнић, Лена Шили, Стефан Зекоња, Милица Мунћан, Анђела Василев, Матеја Барта и Теа Стојиљковић

Шест деценија Микронасеља- Породица Чикић чува драгоцена сећања

Jelena Trifunović новембар 26, 2022

Тих новембарских дана 1962. године, први станари уселили су се у тек изграђене зграде новог насеља у Кикинди. У граду који се развијао и модернизовао, као и цела тадашња Југославија, станоградња и урбанизација донеле су квалитетније услове живота. Вест да су добили стан у новоизграђеном насељу у Кикинди, са великом радошћу дочекао је млади брачни пар просветних радника, Споменка и Богољуб Чикић. Са једногодишњом ћеркицом, у једнособан стан уселили су се из подстанарске собице.

-Били смо две године у браку. Обоје смо радили, ја у школи „Фејеш Клара“, где сам и провео цео радни век, а супруга у Основној школи „Жарко Зрењанин“ која се тада налазила у објекту данашњег Културног центра- присећа се у разговору за Кикиндски портал Богољуб Чикић (85), наставник физичког васпитања у пензији.

Колунџија, Младеновић, Петровић, Бошков, Станић и Чикић биле су прве породице које су се уселиле. Прва усељена зграда била је данашња Београдска 7.

-. Били смо пресрећни када смо сазнали да смо добили стан. Претходно смо, надајући се да ћемо решити стамбено питање, разгледали станове у тим новим зградама. Видели смо један једнособан и један двособан стан. Иако мањи, једнособан нам се више свидео, због распореда просторија. Можете замислити нашу срећу када смо сазнали да ћемо се у тај стан и уселити. Добро се сећам да смо 19. новембра чули лепе вести, надлежна комисија је донела одлуку, а два дана касније смо већ прешли у стан. Тада је у Микронасељу било изграђено шест зграда. Наша је прва била усељена, и то леви улаз ближе главној улици- прича времешни суграђанин.

Руку на срце, панорама тадашњег Микронасеља нимало није била идилична. Али задовољство и оптимизам младих који су, за кратко време, завршили школу, па факултет, добили посао, венчали се, добили дете и стан- није било лако пољуљати.

-На простору Микронасеља била је мочвара, остаци реке Галадске. Ту где је улаз ка пијаци, био је туцаник, а све остало блато. На главној улици биле су куће- објашњава Богољуб.

-Простор око зграда није био асфалтиран, па сам увек носила два пара обуће. У једном изађем из куће, због блата, па се после преобујем за наставу у школи. Шалиле су се тада колеге на наш рачун, да смо из мокрог насеља -.са осмехом нам прича Споменка (85).

Богољуб и Споменка су љубав из средњошколских дана. Младић родом из Падеја и девојка из Мионице крај Ваљева упознали су се у Средњој фискултурној школи у Земуну, коју су обоје похађали. Посла за просветне раднике било је напретек, одмах после завршене школе. Споменка је пре пресељења у Кикинду, предавала у родној Мионици и Бајиној Башти.

-Микронасеље је било насеље младости, све млади парови са децом. Додуше, гледало се са извесним подозрењем на нас што станујемо на крају града, где је блато, трска, мочвара. Ипак, врло брзо су и друге зграде изграђене, па су се уселили и нафташи, службеници из општине и пензионери-борци. Чувени црвени аутобус тада је возио од Железничке станице па до Микронасеља и Ливнице- наводи Богољуб.

Услови становања били су потпуно другачији- уместо канализације- септичке јаме које су се неретко изливале, а грејање- каљеве пећи.

-Подруми су били пуни угља, прљави. Ми жене смо на смену брисале улазе, тако смо одржавале хигијену- каже Споменка.

-Каљеве пећи смо касније, доласком нафтарица и пећи на струју, сви одреда срушили- надовезује се супруг.

Неколико година касније, добили су сина, а 1973. године преселили у двособан стан. Одрастање на Микронасељу деци је пружало велику радост и могућност за неспутану игру.

-У Партизанској улици била је бара на којој су се зими клизала деца. Позади део Микронасеља био је празан. Погледајте ову трску на фотографији, ту су се по лавиринтима јурила деца. Било је дивно да ту расту, толика слобода- емотиван је наш саговорник док разгледамо старе породичне фотографије.

Вртић је у Микронасељу изграђен 1973.године, а зграда Основне школе „Жарко Зрењанин“ усељена у новоизграђени објекат у школској 1979/80 години. Бројне успомене Чикићу су успели да сачувају и захваљујући камери коју су далеке 1966. купили у Чехословачкој. Бележили су значајне породичне тренутке, а већина њих нераздвојна је управо од места на ком је настала- Микронасеља.

Документарна позоришна представа о женском одрастању: „Девојчице“ пред кикиндском публиком

Jelena Trifunović новембар 26, 2022

Представа Рефлектор театра „Девојчице“ одиграна је синоћ на сцени Народног позоришта Кикинда. Гостовање је организовао Центар за подршку женамам поводом обележавања светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама”.

То је документарна позоришна представа о женском одрастању у Србији данас. Коауторке и извођачице овог комада који је режирала Миња Богавац, говоре своје личне приче. Оне нису професионалне глумице, већ девојке и младе жене, које користе позориште да поделе своја искуства и запажања о женском одрастању у патријархалном друштву, предрасудама и стереотипима са којима се сусрећу.

Кикинда је прво гостовање овог комада који је креиран кроз вишемесечни уметнички, едукативни и истраживачки процес, каже редитељка Миња Богавац.

-У Рефлектор театру највише волимо да радимо са младима и за младе. Желели смо да у овој представи немамо професионалне глумице нити студенткиње глуме, већ девојке које ће нам донети своје различите перспективе. Било је изазовно да се међу њима направи атмосфера која је подржавајућа, да су међу собом солидарне, и чини ми се да смо у томе успели. Оно у чему можда нисмо успели јесте да допремо до неких других девојчица у Србији. Некад у шали кажем да је ово представа о белим средњекласним и привилегованим девојчицама. Али такве су се девојке јавиле на нашу аудицију, а ми смо се трудиле да дотакнемо и теме свих других и другачијих девојчица- наводи редитељка.

Идеја представе је да оснажи девојчице, девојке и младе жене, да једна другој буду савезнице и подршка, али и да им пошаље поруку да су све девојчице на свету вредне, храбре, паметне и да заслужују да расту у сигурном и безбедном окружењу.

-Стварање представе је било лепо искуство за све нас. Публика је позитивно реаговала. Жене, девојке и девојчице пронашле су се у нашим причама и то нам је врло драго јер то је и био наш циљ- каже Ана Петров.

У Рефлектор театру ће 30. новембра прославити десети рођендан. Прва представа овог театра била је „Мушкарчине“ у којој су седморица младића делила своја искуства и запажања о одрастању. Сада је у плану заједничка, маратонска представа.

-У оквиру јубилеја имали смо турнеју „Мушкарчине“ кроз десет села Србије. Мислим да је то вредан и важан јубилеј и доказ како независно, активистичко и ангажовано позориште без имало флерта са комерцијом може да опстане пуних десет година, закључује Богавац.

Пре 104 године Војводина је присаједињена Србији

Jelena Trifunović новембар 25, 2022

Војводина данас обележава 104. године од када је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање одржана у Новом Саду 25. новембра 1918, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији.

Заседање Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање 25. новембра 1918. одржано је у здању новосадског хотела „Слобода”. Тада је то био „Гранд хотел Мајер”, потом преименован у „Слобода”.

Скупштину је сачињавало 757 посланика изабраних у свим деловима Војводине. Међу њима је било 16 делегата из Велике Кикинде. Модел је подразумевао једног посланика на хиљаду грађана. Међу посланицима је било 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 6, Немаца, 3 Шокца, 2 Хрвата и један Мађар. Занимљиво је да се међу посланицима налазило седам особа женског пола.

Упамћен је говор Јаше Томића у којем је између осталог речено: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем”.

Иако је било различитих тумачења посланици су једногласно одлучили да се Војводина најпре прикључи Краљевини Србији, а да потом може следити шире југословенско уједињење.

Присаједињење је било плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

Свечана академија у Новом Саду

Председник Покрајинске владе Игор Мировић обратио се вечерас на свечаној академији у Српском народном позоришту поводом 104. годишњице одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, истакавши да данас обележавамо празник Срба у Војводини и један од најважнијих датума за цео српски народ.

„Велика народна скупштина јесте била велики историјски, а за простор на коме живимо епохални догађај – и прича о великим људима, дораслим тежини изазова са којима их је историја суочила и способним да у правом тренутку донесу и спроведу праве одлуке. Време је недвосмислено потврдило исправност њихове историјске одлуке – одлуке о присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији“, изјавио је Мировић.

Лукач: Одлука која је променила даљи ток историје

-Представници Велике Кикинде дали су свој допринос на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање, на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Ова одлука је променила даљи ток историје нашег народа и донела дуго очекивано национално и државно јединство које ми данас морамо да очувамо по сваку цену- саопштио је, поводом важног историјског датума, градоначелник Никола Лукач.

(Танјуг, Кикиндски)

„Совембар“ у пуном јеку: Сова утина више него лане

Jelena Trifunović новембар 25, 2022

Да је у наш град стигло више утина него прошле године, утврдила је „Сова патрола” на челу са Миланом Ружићем из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Заједно са школарцима из Кикинде и Меленаца, представници тог друштва обишли су стабла на којима бораве сове.

-Више од 190 сова је пребројано, што је више него прошле године, а колеге су отишле да обиђу још неколико дворишта у градском центру. Видимо да је највећи број птица на листопадном дрвећу, липама, храстовима, понеком кестену. После, кад лишће опадне прећи ће на чемпресе и борове- каже Ружић.

Истиче да нема града који је гостољубивији према птицама, Доказ томе је и што их старији Кикинђани радо упућују на нека стабла, а свако дете прође кроз образовне програме о заштити природе и истраживању птица.

-Војвођани знају да у сваком насељу има зимовалишта сова. Нажалост, Војводина је прилично обешумљена па су оне принуђене да улазе у насеља. Кад је зими хладно, кад су ветрови, снег, недостатак заклона, утине се скупљају у градским насељима. Ту им је, парадоксално, чак и безбедније јер нико не пуца на њих и нико их не узнимирава, Такође, у наша насеља не улазе животиње које се хране тим совама као што су на пример јастреб или сова буљина. Добро је то их је човек прихватио и научио да има користи од њих- напомиње орнитолог.

Подсећа да у Војводини, током пет месеци, од новембра до марта сове утине поједу 25 милиона глодара. То су десетине милиона евра уштеде пољопривредницима. Ружић указује на значај очувања животне средине, природних ресурса и биолошке разноликости, посебно у условима климатских промена.

-Скоро свака зима код нас протекне готово без снега. И сад је прилично топло за крај новембра. Климатске промене су очигледне, погледајте око нас је дрвеће пуно лишћа. То утиче на живи свет.

Бригом о совама по којима је постала препознатљива широм света, Кикинда се истакла и привукла бројне посетиоце.

-Ово је једанаеста година како се одржава „Совембар“. Укључује се све више деце и школа, што је потврда да манифестација има будућност. Чак 13 екипа је учествовало данас на квизу, највећи број до сада. Порука је да чувамо сове и бринемо о њима како бисмо уживали у њиховом присуству- рекла је Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Града Кикинде.

Да захваљујући малим пернатим суграђанкама, наш град привлачи све више посетилаца, указује и Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Сове су постале заштитник знак Кикинде. Бринемо о животној средини и, као добри домаћини, пружамо подршку свима који се труде да заштите ове ретке врсте. Посетиоци нашег града могу да се упознају са значајем и животом птица. Наш задатак је да их заштитимо и промовишемо- поручује Богдан.

„Совембарске” активности су настављене. Основци и средњошколци су данас у сали „Партизана” представили своје радове на тему сове ушаре, а одржан је и квиз „Свет сова ушара”.

Представљен Зборник поезије слепих стваралаца „Речју ка светлости“

Jelena Trifunović новембар 25, 2022

Организација слепих и слабовидих „Северни Банат“ приредила је Зборник поезије слепих стваралаца „Речју ка светлости“ који је промовисан данас у просторијама удружења. Заступљене су песме шест аутора из целе Србије: Јелке Бота, Данке Аврамовић Мијатовић, Ратомира Шћепића, Емилије Матић, Драгана Поповића Курузлије и Јагоде Накрајкућин.

-У Зборнику чије објављивање је омогућио Град Кикинда заступљене су песме слепих и слабовидих лица из целе Србије од којих су три аутора из Кикинде. Захваљујемо се Граду који је препознао потребе и значај пројекта како би се слепи и слабовиди песници представили широј јавности. Ово је трећи зборник који је удружење објавило- каже Јагода Накрајкућин, једна од ауторки и уредница Зборника.

Почетком новембра, Кикинда је била домаћин 23. Смотре стваралаштва слепих и слабовидих уметника Србије која је окупила учеснике из целе земље.

-Организација „Северни Банат“ је, од оснивања 2007. године, својим активностима показала да је од великог значаја за град, пре свега због организовања различитих манифестација- спортског, културног, едукативног садржаја којима окупља слепа и слабовида лица, чланове њихових породица, али и друге грађане. Сигуран сам да ће са оваквим активностима и манифестацијама наставити успешан рад- указао је Иван Нинчић, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

„Терине“ скулптуре пред ваљевском публиком

Jelena Trifunović новембар 25, 2022

Изложбу „Тера- Скулптуре” коју чини двадесет радова у теракоти из колекције Центра за ликовну и примењену уметност „Тера” посетиоци Интернационалног уметничког студија „Радован Трнавац Мића“ у Ваљеву у прилици су да погледају до краја године.

Поставку чини приказ уметничких дела насталих на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти чији су аутори еминентни академски вајари из Србије, Хрватске, Словеније, Италије, Француске, Холандије, Турске, Јужне Кореје и Јапана.

Пред публиком су дела Слободана и Мирославе Којић, Ане Бешлић, Мрђана Бајића, Драгане Илић Кажић, Игора Смиљанића, Бранка Ружића, Ивана Кожарића, Косте Ангели Радованија, Мојице Смерду, Франческа Ровиела, Антонија Ди Томаза, Еугенија Риналда, Паоле Гаспарото, Златка Гламочака, Јероена Меијера, Семе Окан Топач, Чунг Бовон, Јуко Хихаре и Кохта Сакаиа.

Захваљујући Споразуму о дугорочној сарадњи са Интернационалним студијом из Ваљева започела је размена уметничких продукција насталих у оквиру годишњих програмских активности две установе културе.

-Овакве сарадње доприносе презентацији и промоцији савремене ликовне уметности као и интернационалних колекција које установе баштине- наводе у ЦЛПУ „Тера“.

Интернационални уметнички студио „Радован Трнавац Мића“ угостио је више од 350 уметника из целог света који су оставили на поклон 243 уметничка дела. Одабрана дела из уметничке колекције кикиндској публици биће представљена на изложби чије је отварање заказано за 2. децембар у Галерији „Тера“.

Седница Парламента привредника, BLIKPRODUKT (4)

Награде за успешне привреднике и фирме

Jelena Trifunović новембар 24, 2022

У Регионалној привредној комори у Кикинди, на свечаној седници Парламента привредника у среду, уручене су награде привредницима и привредним друштвима за остварене пословне резултате у години на измаку.

У категорији привредних друштава, награђени су „Блик продукт“ ДОО Кикинда у сектору индустрије и, у сектору услуга, Јавно предузеће за комуналну инфраструктуру и услуге Кикинда.

Награда за регионалног лидера отишла је у руке Драгана Драгана, директора ДОО „Агросеме“ и Милана Суботичког, директора и власника ДОО „Суботички“ из Кикинде.

Додељене су и јубиларне награде Привредне коморе Србије за 2022.годину. За 30 година успешног рада добили су их: Трговинско производно предузеће „Шоле“, Привредно друштво за производњу и продају лековитог биља „Мента“ из Чоке, Друштво за производњу, трговину и услуге „Марков“ из Кикинде, „Еталон“ из Кикинде и Грађевинско предузеће „Пемир“, такође из Кикинде.

За две деценије успешног пословања, јубиларне награде уручене су кикиндским фирмама: Заштитној радионици за радно оспособљавање и запошљавање инвалида „Лира“, Друштву за производњу и услуге „ЈЈ Хера“ и Производно-трговинском предузећу „Биовет“.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера за 2021. годину припала је Витомиру Бјелановићу, директору и сувласнику фирме „Бел кемикалс“ из Банатског Великог Села.

Обновљено пријатељство Кикинде и Ноф ХаГалила

Jelena Trifunović новембар 23, 2022

На позив градоначелника града Ноф ХаГалила Ронена Плота, а уз посредовање кикиндског удружења Еш, делегација града Кикинде, предвођена градоначелником Николом Лукачем боравила је у овом братском граду у Израелу.

Повод посете био је потписивање нове Декларације о пријатељству између два града. Прва декларација о пријатељству Кикинде и Ноф ХаГалила (тада Назарет Илита) потписана је пре 30 година, а током три деценије два града нису превише сарађивала све до овогодишње посете градоначелника Плота и делегације Ноф ХаГалила Кикинди током манифестације Дани лудаје када је договорено успостављање чвршће сарадње и узвратна посета делегације Кикинде.

– Било нам је изузетно задовољство када смо примили позив градоначелника Лукача да посетимо Кикинду током Дана лудаје и из прве руке осетимо шта све Кикинда може да понуди и у којим областима смо компатибилни. То је на првом месту образовање, култура и спорт и верујемо да су млади најбоља основа за сарадњу међу градовима. Потписивање нове Декларације о пријатељству свакако је најбољи увод за интезивирање ове сарадње- рекао је градоначелник Плот.

Градоначелник Кикинде Никола Лукач изјавио је да је посета Израелу и братском граду Ноф ХаГалилу била изузетно занимљиво искуство и прилика за боље упознавање ове земље, њених обичаја и начина функционисања, али и прилика за договор о сарадњи међу градовима.

– Представници Ноф ХаГалила су нам приредили изузетан дочек и могућност да се упознамо са историјом и значајем овог града, али и читавог Израела. Било је ово јединствено искуство и верујем да ће наша сарадња ићи само узлазним путем, а први кораци су успоствљање механизма размене ђака која би требала да почне већ на пролеће наредне године.

Градоначелник се посебно захвалио Удружењу Еш које је посредовало у успостављању поновне сарадње, али и Хору Културног центра Кикинда „Aтендите“ који је за ову прилику снимио посебан спот у част потписивања нове Декларације о пријатељству два града.