децембар 6, 2025

Jelena Trifunović

На фотографији је 13. Војвођанска ударна бригада. Формирана је 14. октобра 1944. године у Кикинди. У почетку је имала око 2.000 бораца, али је тај број временом нарастао на 5.000. Командант бригаде био је Марко Танурџић Шиптар, борац из Срема који је после Босне прекомандован у Банат.

Најмлађи у бригади био је петнаестогодишњи Мијо Варошанец, рођен у хрватском Међумурју. Из логора су га ослободили припадници Црвене армије и довели у Војводину. Мијо је желео што пре да се прикључи партизанима. У бригади је био курир.

13. Војвођанска бригада је имала задатак да буде друга линија одбране и чува позадину фронта у завршној операцији за ослобођење земље.

Назив пролетерска, као и почасни назив ударна бригада, додељиван је бригадама које су се посебно истакле у извршавању борбених задатака.

 

CDA_0978-w1024

Полагањем венаца на споменик 13. Војвођанској ударној бригади, обележено је 78 година од њеног формирања. Бригада је имала пет батаљона са по два вода и три одељења, а формирана је од добровољаца са подручја средњег и северног Баната. У борбама је погинуло више од 20 припадника.

-Бригада је обављала веома битне задатке као што су очување границе, виталних објеката, пруга, установа, али је учествовала и у борбама против страних агената и диверзантских група. Иако су се Немци повлачили пред војском Црвене армије, с времена на време би убацивала групе које су биле намењене да пољуљају морал и задају последње очајничке поразе. Велику улогу припадници бригаде имали су у КНОЈ-у, који је служио у чишћењу терена – испричао је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а чији је отац Стеван био припадник ове борбене јединице.

Венце су положили представници СУБНОР-а и других борачких организација и у име Града Кикинде Младен Богдан, председник градске скупштине и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе.

Најмлађи борац је имао 15 година

13. Војвођанска ударна бригада је формирана 14. октобра 1944. године у Кикинди. У почетку је имала око 2.000 бораца, али је тај број временом нарастао на 5.000. Командант бригаде био је Марко Танурџић Шиптар, борац из Срема који је после Босне прекомандован у Банат.

Најмлађи у бригади био је петнаестогодишњи Мијо Варошанец, рођен у хрватском Међумурју. Из логора су га ослободили припадници Црвене армије и довели у Војводину. Мијо је желео што пре да се прикључи партизанима. У бригади је био курир. Бригада је имала је задатак да буде друга линија одбране и чува позадину фронта у завршној операцији за ослобођење земље.

 

310798860_483654920363435_1981733633236884474_n

Изградња постројења за прераду пијаће воде, највећа инвестиција у Кикинди у протеклих неколико деценија, тече планираном динамиком, па ће хигијенски исправна вода потећи из славина до краја наредне године. То је констатовано приликом данашње посете министра грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја Томислава Момировића који је заједно са градоначелником Николом Лукачем и његовим сарадницима обишао градилиште.

– Будите уверени да ћемо за грађане Кикинде обезбедити чисту пијаћу воду, по највишим стандардима Европске уније и Републике Србије. Из технолошког угла, ово је јако сложен пројекат, зато смо укључили најквалитетније стручњаке из Немачке, радимо са КWФ банком и пажљиво спроводимо овај пројекат који је у почетку коштао 9,6 милиона евра, а временом и нарочито после почетка рата на истоку, цене свих сировина су порасле. Ми смо у Влади донели одлуку да, када је овај пројекат у питању, аутоматски излазимо у сусрет како бисмо убрзали реализацију пројекта и како не би ни у једном сегменту био доведен у питање. Морамо да решимо вишедеценијски проблем града Кикинде и посвећени смо да овај пројекат доведемо до краја, да следећег октобра грађани добију квалитетну пијаћу воду, и да после тога овај успешан пројекат имплементирамо и у другим локалним самоуправама- нагласио је министар Момировић.
Инвестиција је вредна 11,4 милиона евра и највећа је у протеклих неколико деценија у Кикинди, прецизирао је градоначелник Лукач.
-Влада Републике Србије и Министарство грађевинарства имали су много разумевања према овом проблему и сигуран сам да ћемо заједничким радом овај пројекат реализовати и крајем следеће године добити квалитетну пијаћу воду која задовољава Правилник о хигијенској исправности. Одабир технологије је добар, изградњу фабрике прати и изградња водоводне мреже, а урадићемо и магистални вод у наредном периоду. Захваљујем се Влади и ресорном Министарству, као и Покрајинској влади на значајној подршци – нагласио је градоначелник Лукач.

WordPress Gallery Plugin

У оквиру програма изложбе вајарских радова студената Факултета ликовних уметности са Цетиња под називом „Terra(c)otto“ која је јуче отворена у Куслевовој кући у Подгорици, данас ће у Музеју и галерији Подгорице бити одржано мастер клас предавање проф. Слободана Којића.

Изложени радови студената плод су успешне сарадње Центра за ликовну и примењену уметност Тера у Кикинди са Факултетом ликовних уметности на Цетињу. У оквиру сарадње, осам студената мастер студија прошло је кроз радионицу технике вајања скулптуре у теракоти. У мају ове године, прошли су кроз десетодневну практичну наставу у Атељеу Тера који нуди све расположиве техничке и технолошке услове за преношење знања и четрдесет година интегрисаног искуства у раду са глином.

Мастеркласове на тему скулптуре у теракоти водио је мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор Центре Тера и бивши професор Факултета ликовних уметности на Цетињу и др Ивана Радовановић, доцент Факултета ликовних уметности на Цетињу.

Сарадња ове две институције обновљена је 2021. године, уз подршку Универзитета Црне Горе, а од ове године уз учешће Престонице Цетиње и Туристичке организације Цетиње. Она је наставак ранијег споразума о сарадњи у области ликовних уметности, едукације, музеолошке праксе и интеркултуралног дијалога који је потписан пре 12 година и трајао је до 2015. године.

Изложба вајарских радова у Куслеовој кући у Подгорици отворена је до 31. октобра.

 

 

Muzej radovi

Адаптација новог галеријског простора површине око 300 квадратних метара у Народном музеју Кикинда биће завршена  до краја године. Путем конкурса „Градови у фокусу“, Министарство културе и јавног информисања за радове је определило осам милиона динара.

Простор је предвиђен за нову сталну поставку, а радови су започети протекле године, указала је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

– Додатни простор који се адаптира је просторија од 40 квадратних метара коју је до сада користио Историјски архив.  Захваљујући суфинансирању Града Кикинде, биће сређена и та просторија, која је била највећа претња новом простору који градимо због велике влаге. Када се све заврши, имаћемо веома лепу галерију у нашем Музеју која ће бити на понос целог града, с обзиром на то да ћемо имати комплетно уређено лево приземно крило Курије, потпуно адаптирано са спроведеним струјним системом, противпожарном заштитом и видео надзором- рекла је  Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја Кикинда.

Да радови теку предвиђеном динамиком, уверили су се градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Град Кикинда је ове године за установе културе наменио 170 милиона динара, а преко 20 милиона предвиђено је за инвестиције. Презадовољан сам оним што сам видео јер Музеј са својим идејама уз подршку Града Кикинде, републичких и покрајинских институција, планира да потпуно уреди нови галеријски простор предвиђен за нову поставку.  Садашњим темпом радова, све би требало да буде завршено до краја године. Протеклих година, Град Кикинда је редовно добијао средства на конкурсу Градови у фокусу, на основу ког се доста урадило, пре свега у унапређењу рада установа културе- истакао је градоначелник.

Како је зграда Курије културно добро од великог значаја за Републику Србију, грађевински радови изводе се под надзором Завода за заштиту споменика културе из Суботице. Извођач је новосадска компанија “Гро статик“.

 

 

 

 

 

Из Градске управе су саопштили да се данас затвара конкурс за набавку бицикала, због великог броја пријава и утрошка средстава по овом конкурсу.

У име локалне самоуправе, Стеван Иличић, председник комисије за реализацију набавке бицикала захвалио се суграђанима на великој заинтересованости, уз обећање да ће овај конкурс постати традиција, односно да ће се програм подстицаја набавке бицикала као еколошки прихватљивог начина превоза наћи у буџету ресора за екологију и наредне године.

Иличић је рекао да ће прелиминарна листа крајњих корисника бити објављена у наредних 7 дана.

Покрајински фонд за развој пољопривреде расписао је Конкурс за доделу кредита за куповину пољопривредног земљишта до пет хектара у 2022. години.

Основни циљ одобравања кредита је укрупњавање поседа регистрованих пољопривредних газдинстава, а у циљу стварања услова за интензивирање пољопривредне производње и подизање нивоа ефикасности и степена конкурентности индивидуалних пољопривредних газдинстава, наведено је у тексту Конкурса.

Кредити ће бити одобравани са каматном стопом од 1% на годишњем нивоу. Највиши износ кредита је 4.500.000 динара, а најмањи 600.000 динара. Учешће је најмање 20% вредности пољопривредног земљишта које је предмет куповине, а рок враћања кредита пет година уз грејс период од 12 месеци.

Пријављивање на конкурс траје до 31. октобра.

311054636_1157109618226295_1804718890208990073_n

Дводневна ликовна колонија у Легату Здравка Мандића у Новим Козарцима окупила је двадесетак уметника из Београда, Новог Сада, Бечеја и Кикинде. Одржава се у оквиру манифестације „Михољски сусрети села“ коју организује Министарство за бригу о селу.

Ове године, „Михољски сусрети“ села трају од 1. јула до 1. децембра и окупиће 1.300 села у 87 локалних самоуправа. Садржаји су различити- од културно-уметничких, литерарних, па до спортских и гастрономских.

„Ово је сусрет наших познатих сликара, највише их је дошло из Београда. Тема је слободна, а уметност је најлепша слобода. Најчешће сликарске технике су уље на платну и акрилне боје“, каже Брацо Азарић, сликар и руководилац Галерије „Здравко Мандић“.

Град је учествовао на конкурсу Министарства за бригу о селу и подржао ову манифестацију, указује Љубан Средић, члан Градског већа задужен за пољопривреду и месне заједнице.

„Манифестацију смо реализовали из три дела, летос у Банатском Великом Селу и Руском Селу, а сада у Новим Козарцима. Циљ је да се обогати друштвени живот на селу, да се заустави исељавање са села и да млади остају- рекао је Средић и истакао  да је Град Кикинда међу прве три локалне самоуправе по броју купљених кућа на селу, а у оквиру јавног конкурса за доделу бесповратних средстава, који реализује Министарство за бригу о селу.

 

 

IMG_20221007_145755

Центар за пружање услуга социјалне заштите организовао је хуманитарну продају собног биља. Приход  је намењен суграђанину  Југу Радисављевићу (11) ком је неопходна операција да би избегао употребу инвалидских колица.  Југ болује од церебралне парализе.

Због регресије болести, у протеклих  годину дана дошло је до потпуне немогућности хода као последица неправилно формираних стопала, скраћења тетива, померања зглобова, због чега му је неопходна хитна операција и рехабилитација. За операцију, физикалне терапије и неурорехабилитацију роботиком потребно је 70.000 евра.

Подршку хуманитарној акцији пружила је чланица Градског већа задужена за културу и образовање  Валентина Мицковски.

За помоћ Југу, пошаљите смс садржине: 343 на број 3030. Цена је 200 динара.

Данашњом хуманитарном акцијом, ова кикиндска установа социјалне заштите придружила се обележавању Светског дана церебралне парализе и Светског дана менталног здравља.

Duma 02

Суграђанин Милан Прунић Дума, познати војвођански кантаутор и интерпретатор, двочасовним концертом  „50 година музике, песме и љубави“ у Народном позоришту у Кикинди прославио је пет деценија уметничког рада.

Бард војвођанске музике наступио је у пратњи Великог оркестра Радио – телевизије Војводине, а на сцени су му се придружили и Александра Падров, солисткиња Радио – телевизије Војводине и Радио Београда и сопран Данијела Јовановић, првакиња опере Српског народног позоришта.

-Драго ми је што је публика дошла у великом броју. У Кикинди сам 74 године и нема лепше него када управо у свом граду наступите и обележите пола века рада. Први концерт имао сам у Дому синдиката у Београду-  рекао је Дума и присетио се својих почетака када је,као студент, наступао  у Београду и Кикинди.

Да је велика част сарађивати са реномираним извођачем и кантаутором , истакао је Бојан Тренкић, руководилац сектора музичке продукције РТВ.

-Доказао се као солиста кроз бројне наступе у земљи и иностранству, али и као аутор бројних песама које су настале у духу наше музичке традиције.

На крају концерта, Милану Прунићу Думи уручен је велики портрет, аутора Предрага Радошевића и плакета Савеза тамбурашких друштава Војводине.

Међу бројном публиком која је уживала у, за ову посебну прилику, одабраном репертоару, били су и градоначелник Никола Лукач,  заменица градоначелника  Дијана Јакшић Киурски и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Милан Прунић је понос нашег града. Његова блистава каријера обележена је очувањем традиционалне војвођанске музике и староградских песама. Сигурно је да ће бити упамћен као један од највећих чувара истинског војвођанског мелоса. Честитала бих му овај јубилеј и пожелела добро здравље, да још дуго наступа и има много овако дивних сусрета са својом публиком- рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Организатор концерта који је припреман четири месеца био је кикиндски Културни центар.

-Господин Дума је заиста легенда овог града. Можда он то на неки начин и не осећа, али ја верујем да грађани Кикинде воле његов рад, сву музику и љубав према граду коју пружа кроз своје песме-  истакао је Марко Марковљев, в.д.  директор Културног центра.

Don`t copy text!